Jakšić, Đura - PROZA
Seljaci su vrteli glavom: „Ne mogu mu ništa — rekoše — on je proklet; s njega najpre mora sve komad po komad otpadati, pa će tek onda umreti“.
Sećaj se, učo!... — Sad znam! — reče učitelj. — Đoša, onaj... Proklet, dabogda! A, evo, celu mi je starost svojim nevaljalim životom uprljao.
Obradović, Dositej - BASNE
” — ovo se svaki dan čuje, a malo ko pametniji biva. „Proklet čas kad sam to rekao!“; „Da sam vrat slomio kad sam na taj put pošao!” - evo kako mloge čujemo da govore. A zašto?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
I ako nas prevariš te s njima ne odeš, više nisi naš rod; a bićeš proklet od sviju Srba i od sve sirotinje, aki nas ne poslušaš kao što si rekao, kad smo te poslali...
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— milost andrak — đavo, obešenjak aparta — zasebno, sem toga apelirati — žaliti se višem sudu aratos ti bilo — proklet bio, bestraga ti glava ardija — odaja iza dućana ardov — bačva asli — sasvim ater (hater) — naklonost, obzir,
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Dobrojutro moje!... Ti mi vrati sina, ti mi dovede ljude pod krov, za koji sam mislio da je proklet!... Srećo moja!... I najedanput starac zaneme. Pogled mu se ukoči i zasta na samim vratima...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— A ko te tera? — Ne tera me niko, brate, ali će me isterati, ako tako i dalje radiš. To je zanat od boga proklet! — Ama ja sam tebi sto puta kazao da mi ne popuješ i da mi ne sliniš bez nevolje!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Oh, kako je slatka bila ta krv. Oh, zašto si me dodirnuo? Neka je proklet onaj trenutak kad si mi prvi put prsa pritisnuo, kad me je prvi put tvoja ruka obuhvatila. Zašto si me dodirnuo?
— Ko mu je otac, pita me doktor, a ja mu kažem bandist, gospodine, tambur-majstor u diviziji, proklet da je. „E, veli, ne valja mu otac ni dve pare, nije se vladao kao čovek“. Znam, reko', i sama.
Kako si mogao? Zar toliko nisi imao vremena, mili, jedno slovo... — Za to što sam proklet, draga. — A da je ono došlo? da li zamišljaš radost moju, sreću neviđenu?
— Ja sam proklet, prezri me, draga. — Zašto da te prezrem? Ja te obožavam. Zašto si to kazao? Zašto se tako mučiš? To tvoje lice,
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Petar se sećao kako mu je Stritceski ponavljao, pri rastanku: „Lepićeš ti mene od blata, kad bi to mogao, proklet, da znaš, bio!
Teodosije - ŽITIJA
i utvrdivši ga molitvama i blagoslovom, reče: — Koji te blagosilja neka je blagosloven, a koji te proklinjaše neka je proklet.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
) — „Večiti Juda“, „Večiti Žid“; čovek koji je proklet da ne može nikad umreti ni smiriti se, već mora večno da luta egzekucija (lat.
Matavulj, Simo - USKOK
glas krvi brata tvojega viče sa zemlje k meni. I zato da si proklet na zemlji, koja je otvorila usta svoja da primi krv brata tvoga iz ruke tvoje!
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MUŽ: Tako vi radite? Napolje iz kuće! ŽENA: Napolje! (Provodadžija pobegne.) MUŽ: Proklet bio kad je stupio na moj prag! ŽENA: Lepo me je uredio! MUŽ: Tebe je uredio! ŽENA: Ni kapu ženi, o svete!
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŠERBULIĆ: (plače): Oprostite, gospodine, mi za te novine nismo ništa znali; inače proklet koji ne ljubi svoj narod! SMRDIĆ: Mi smo se spravljali da doveče slavimo slobodu.
Živila rodoljubica srpska! SVI: Živila! ZELENIĆKA: I svi mađaroni s madžarskim kokardama! ŠERBULIĆ: Proklet Srbin koji se njima želi dičiti! (Skida svoju kokardu i baci je na zemlju.) SMRDIĆ: I ja umem osećati šta je Srpstvo.
Radičević, Branko - PESME
Pobismo se i Turke uzbismo, Što mogosmo, ono odbranismo, Ali Cvetu, ali zlato tvoje, Ugrabi nam pusti Radivoje, Proklet da je, dogod sveta traje, Ova ljuta rana od njega je.“ To govori, a s dušom se bori, To izusti, laku dušu pusti.
Iz tebe nam guja sinu, Po srcu nas verne šinu! 13. Proklet bio, dokle bio! A kad mro, ne umro! Krvcu svoju mrući pio! Sam sebeka vrata kro!
76. Ta šta ima ženska glava, Šta krom toga ima ino? Ta to joj je život, slava, To svet celi, to jedino — Proklet, proklet svaki bio Ko joj sreću izgubio! 77. Kad ga vidi, tada živi, Tad joj jarno sunce sjaje.
Ta šta ima ženska glava, Šta krom toga ima ino? Ta to joj je život, slava, To svet celi, to jedino — Proklet, proklet svaki bio Ko joj sreću izgubio! 77. Kad ga vidi, tada živi, Tad joj jarno sunce sjaje.
“ — „Ti si bio, al' si kurvić sada,“ Ja Ognjanu zače iznenada, Idi meni ispred oka, zmijo, Brže idi, vavek proklet bio!...“ „Oh, moj Rajko, zbori, pa me čuj!...“ Aja opet ruži ga i psuj!
Ko je žena nek uzima prelu, Ja ću bogme ovu pušku velu. Proklet bio koga žene splele I junački mozak mu zanele!“ Ovo reče, zelenka obode, Pa ti poljem pred družinu ode.
se i Turke uzbismo I svojštinu svoju odbranismo, Samo Cvetu, samo zlato tvoje Ugrabi nam kleti Radivoje... Proklet bio, kuda god odio, On nam Turke u srce pustio“... To govori, a s dušom se bori, To izusti, laku dušu pusti.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Zavidećeš i nekom siromahu što ima plavu zakrpu, a ti nemaš. Zavidan ti je čovek kao proklet. Nikad mu ničeg dosta, nikad srećan. (Na scenu utrčava Suljo. Svi poskaču.) JUSUF: Idu li? SULjO: Idu.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: Ostavi se boga ti; ta i kod moga se oca tako radilo, pak je bilo dobro. MAKSIM: Proklet bio čas, kad si ti stupila u moju kuću, to ja znam. JEVREM: No, Makso, sad pod priklad!
Žabe? (Pljuje.) Uh, neću moći ništa ručati! VELIMIR: Zašto se ne bi jele žabe? STANIJA (lupa se u prsi): Ej kuku! Proklet bio, koji posla decu u crni Pariz, te da opogane svet. LjUBA: A kakvo je konjsko meso, Velimire?
Kuku mene, što ja vido, što li ću videti. 11. NEŠA, PREĐAŠNjI STANIJA: Ej Nešo, proklet ne bio majci, što učini od mene. NEŠA: Što je, majka? STANIJA: Što ti mene dovede u Beograd, što me ubi?
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
) TRIFIĆ: Nemoj tako, dušo, to nije lepo. SULTANA: A je li lepo da napuštaš služitelje na mene? Proklet i onaj čas kad sam te prvi put vidila. TRIFIĆ: Ali devojka ti nije ništa skrivila, brate!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Svako se pravi slep i lud, Sledi svoj sled, jede svoj med. Proklet čas kad u vezu s njima stupih, Ne ima kraja mojim mukama!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Ah, ah, psu bre, krvniče bre, stari deda-Mitre! Ah majko, ah kurvo! Ah otac, ah proklet... Ah! Zar vi, bre... A Sofka je znala da to znači: Zar vama sve | dopuštano, vi sve činiste što htedoste; svoje
I samo to. Ni ko proklet? Da li ceo svet ili samo oni muški: i Sofkin otac, i njen muž, pokojni Marko, pa sada i ovaj njen sin, Tomča.
Pandurović, Sima - PESME
Odmazdom Izide neka greh svoj plate!... I kad nas vide na suncu što greje, — Proklet ko plače i ko se nasmeje! SUMRAČNE TEŽNjE Da mi je da vidim zrak mistične sreće O kojoj sneva mladost i naš jad,
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Mir — i na mjesto!“ zagrmi Vladika dignuvši visoko krst. „Proklet da je ko me danas u svačem ne posluša!“ Veličanstven bijaše starac u tome času.
Ajte sad u miru božijem! Proklet je ko uloži da se sveti! Pratiće vas do kuće dva glasa; jedan će opominjati vas, a drugi ove.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kletva se izriče s negativnom namerom: da se kome zlo desi. Najviši stupanj kletve je prokletstvo („Proklet da je ko je to učinio, da nema ničeg živog od poroda, ni od stoke, ni on ni iko njegov“).
Poginuo bez zamjene! (znači: nejunački, od ženske ruke, od konja ili vola, ili od groma). Proklet bio i ko te rodio! Rana te dopala gdje ti melem ne trebovao! Rđa te pretucala, kao čavao na putu!
— proklet bio! naoposlom — unapredak neva — nevesta (mlada) nepomenica — zmija ni mukajet — nimalo ne obraća pažnje nicina —
Sveti Sava - SABRANA DELA
mestu, ili što uzme što je u mestu ovom, ili od knjiga, ili od ikona, ili šta drugo što bude u mestu ovom, neka bude proklet i zavezan od Svete i životvorne Trojice, Oca i Sina i Svetoga Duha, i od mene grešnog.
Triput je taj jadan i triput proklet, kogod da je, ko ovo pogazi ne pozivajući se ni na šta. Ko bi tako nešto učinio a da ne bude posle krivac?
Jer kaže apostol: „Svako ko čini rabotu sa usrdnošću, primiće nagradu otplate prema trudu“. (Ef. b, 8) I zatim: „Proklet je čovek koji čini rabotu sa lenošću!“ (Jer.
19, 15) i „Krv njegova na nas i na decu našu!“ (Mt. 27, 25); da se pribroji njima. Jer on je triput jadan i triput proklet, ma ko bio ako prestupi ovu zapovest. Zato ovim zapovedamo kako bi se sve neizmenjeno ispunilo i sačuvalo.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ako li se usudiš začiniti sočivicu tvoju sa zejtinom, proklet i anatema! Bre, budi ti pametan! Zašto proklet, i kakva te je anatema našla? „Što sam ti ja kriv?
Ako li se usudiš začiniti sočivicu tvoju sa zejtinom, proklet i anatema! Bre, budi ti pametan! Zašto proklet, i kakva te je anatema našla? „Što sam ti ja kriv? Tako su sveti oci ustanovili.” Idi ti zbogom!
okruglo mesto u sredini crkve anatema — prokletstvo Apeles — starogrčki slikar aramija — razbojnik aratos — proklet arenda — zakup, najam arhimandrit — prvi sveštenik u manastiru arhitekton — neimar, zidar aspida — zmija Astreja
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Vra je ječao na krevetu. Tetka se malo zadrža, pa ih ostavi. Tada Brne poče svoja naricanja: — Proklet bija dan u koji sam se radija, kâ šta je rekâ pravedni Job. Proklet čovik koji viruje čoviku, kâ što je jopet rekâ Job.
Tada Brne poče svoja naricanja: — Proklet bija dan u koji sam se radija, kâ šta je rekâ pravedni Job. Proklet čovik koji viruje čoviku, kâ što je jopet rekâ Job. Teško onomu, koji dobra čini, kâ šta kaže puk.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Jes’, boga mi, — veli Iketa. — Kako da nisam pri sebi? — Pa kako? Ma ne može biti! Pa ko premestio, proklet da je?! — saleće ona, i već ne zna kako da pita i da se u ovom nečuvenom čudu snađe. — Socijalisti — kaže Iketa.
Petković, Vladislav Dis - PESME
On je izbranik, Sin drugi, Bog ga je hteo. Prvog svet blagoslovi, njega je prokleo. Proklet je eto on, božji Sin! A možda božji i nije ži'mi Tek stavi na se ime k'o čin. A bezumni narod i to mu primi.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ali, kako je milostiva, tako je i pravedna! Teško onome koji se otrgne ispod njenih krila: proklet je! I nastupiće sudnji dan, dan strašni, i biće stradanja i škripanja zubi!... I gorjećeš, griješniče, ognjem paklenim!
I zagleda se u njene duboke, ognjevite oči .. . — Morača. proklet sam! Ne mogu bez tebe.... Žena osjeti njegovo meko, ćudljivo, raznježeno draganje i pomisli: „I u Strasnu nedelju ne može
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
” ŽIVKA: Ju, ju, ju, ju, sad će me strefiti. Zet, zet, izetio se on dabogda nikakav! Jaoj, proklet bio majci i ovoga i onoga sveta! Kuću mi ocrni, obraz mi oduze, oduzela mu se dabogda ruka kojom je napisao ono!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Pri tome je upropastio i sudbinu svoje ćerke. On nije kažnjen, nego je, više od toga, proklet. Kažnjena je hadžika Tašana u priči Paraputa zato što se kao udovica upustila u nedopuštene odnose sa nekim Manom, pa
Miljković, Branko - PESME
Spavaj, zlu je vreme. Zauvek si proklet. Zlo je u srcu. Mrtvi ako postoje proglasiće te živim. Eto to je taj iza čijih leđa nasta svet ko večita zavera i
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Ili, još crnje, za život samo? ISAK: Da! GLAVAŠ: Baš kao i ja... (Glasno.) Poturčen, možda?... Proklet nesrećnik!... ISAK: Ne kori, Stanoje!... Kog beda rađa, bedno umire!
što deca sjajnu igračku, Za ljubav možda, mnogo lošije, Makar u kakvu brlju bacaju, Promene tražeć ćudi nestašnoj... Proklet, bog dao!... (Počivka.) Radače, slušaj!... RADAK: Čujem, Stanoje!
A kada sutra danak osvane, Ti putuj dalje!... Spasa ostaje!... STANA: A s kakvim pravom, proklet čoveče, Otimaš majci ćerku jedinu? GLAVAŠ: Boško ti jeste sin, Al’ Spasa kije kći! STANA: Nije mi kći?
To beše... STANA: Ta dosta, dosta! Proklet večito! GLAVAŠ: To beše Spasa!... STANA: Bog te ubio! SPASENIJA: Ah! GLAVAŠ: Pa sad je vodiš, Da sa divotom
Mogu nam gosti doći odnekud, Pa, bo’me, gledaj da je spremljeno!... JANjA (u sebi): Ovo je gorak hleb!... Proklet zalogaj Što ga na danu čovek današnjem Sa znojem lica svog zarađuje! Muselim jedno, hajduci drugo!
(Puca.) ĆERIM (čuje se spolja): Proklet, dabogda! ISAK (ljubi cev): E, bog da prosti! Ćerime!... Evo Isaka!... Ćerime! Paša te viče... Gde su tomruci?
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Niko ne sluša, a svi rezoniraju. Prokleti rezoneri! proklet čas kad sam stupio na ovu zemlju, ja ću c yma sići, ja ću se ubiti... Komarov priđe Černjajevu i poče ga uspokojavati.
Aleksa, zli, pakosni čoveče, tri put da si proklet zašto me otrova onom strašnom sumnjom: da je, možda, moj Mita poginuo od bratske srpske ruke, da ga je ubila puška koju
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Al’ ne u Italiju... gospodaru, ne! I proklet bogdô, proklet svaki taj! Ko bi onamo išô — preziruć Rođenog brata suzu, uzdisaj; Da na oltaru laži mletačke
Al’ ne u Italiju... gospodaru, ne! I proklet bogdô, proklet svaki taj! Ko bi onamo išô — preziruć Rođenog brata suzu, uzdisaj; Da na oltaru laži mletačke Slobode srpske oklop
Neg’ ovo troje... MIRA (kliče): Babo, ah, babo! RADOŠ: Ja nemam dece!... Nemam nikoga!... Bogom sam proklet, nemoćan, star!... (Radoš odlazi. Mira pada u nesvest.) BOGDAN: Za njime, Boško! Stanojlo, brže idite!
E ja ću molit boga višnjega Da svaku kapku crne žalosti U groznu kletvu meni pretvori; Te ću bar tako proklet sudbinu, Što me u ovu zemlju dovede; Prokleću majku, što me j’ rodila, Prokleću sve, i svet i dan, Kad sam ga
KAP. ĐURAŠKO: Na kasapište odoše, Gde će ih stići moja osveta. (Katunović pada ranjen.) KATUNOVIĆ: Proklet dabogda!... Rebra prožeže!... Al’ neka teče krv!...
ha!... Proklet! (Ranjen posrće.) KAP. ĐURAŠKO: Odlazi sad! U carstvà svoga ognju večitom Potražit plamen oživljavajuć, Da ti toploto
Nastasijević, Momčilo - PESME
O, Bože, daj im bar videti to, ne ona, ne ona, stoput proklet ja! MARINA PESMA Jadna moja Majko, kameni, kameni nedužna!...
Ilić, Vojislav J. - PESME
I svest se Katonu vrati i krvca presta da teče, On pogled obrati sinu i stalnim mu glasom reče: „Neka je proklet i prezren lukavi izbranik roda, Što mirno pred sobom gleda kad zemlji mre sloboda.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ko je, i šta je, pobogu, onaj u plavim naočarima? Čandrka po ceo dan na onom točku kao proklet. Udari kiša, on ne ide kući, nego sebe u točak zavije u kabanicu, i šćućuri se negde pod streju, kao da kuće i ognjišta
Petrović, Rastko - PESME
mržnjom: oboje nebo mrzi, Planina nas, dolina kičevska, i grlo to, i gnjat; I sve to biće ropac moj: grlo to, vrat! proklet! Proklet!
proklet! Proklet! Pili smo do riganja i ništenja na muži, na vrelu, Ne kidajući s usta mešinu jeda Proključalu mišicu ti belu Ja sam
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kao takvo oružje služio je ovaj lik i u XVI veku. I tada, kao i ranije, njega je pratila ubitačna kletva: Proklet bio i ko ga rodio! Prokleto mu pleme i koljeno!
On ostavi spomen rodu srpskom, da se priča n pripovijeda dok je ljudi i dok je Kosova. A što pitaš za prokletog Vuka, proklet bio i ko ga rodio! Prokleto mu pleme i koljeno!
j’ šator crnog Arapina, oko njega zelena avlija, sva avlija glavam’ nakićena: evo nema još nedelja dana kako j’ proklet Arap isekao sedamdeset i sedam junaka, Kosovaca tužni đuvegija; Arap ima četrdeset slugu, što čuvaju stražu oko njega“.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Iz mračne pustoši kamenih kula sledi te i danas hladan dah davne kletve: — Proklet bio izdajica koji je neprijatelja pustio na tajna vrata!