Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I pre će mu oprostiti bog da me ubije najedared, nego kad bi me ubijao dajući me u onaj mrski narod!... Nemoj da prokunem utrobu koja me je nosila!... Govorila je slobodno stalno; ni suze joj ne udariše, ni glas joj ne zadrhta.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Vladika ustade, pa priđe do pod vijenac od gumna. Đakon stade malo iza njega. „Došli ste da vas prokunem!“ reče starac. Kao da grom puče među njih, tako ih potresoše te riječi. Svaki ispravi glavu; neki podigoše ruke u vis.