Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ja, napunivši moju glavu detinjsku s kazanijami i s prolozi, a ne budući nimalo kadar svrh česa libo kako valja misliti ni rasuždavati, nau|mio sam bio savršeno da se posvetim.
on, namesto što bi napred potegao, natrag uzmiče — evo, u kakvo su me sostojanije doveli bili moji bez rasuždenija prolozi.
Prama ovima stvarma, koje u ovoj knjigi nađem, ostanu prolozi za ništa. S kakvim userdijem i toplotom srca sam čitao! I sve od reči do reči upamtio!
I zaisto, ako bi za verom stajalo, mene u to doba niko živ nije mogao nadverovati, jer sam ja sve što god kažu prolozi, žitija i otačnici, slepo, bez nikakva dvojeumija i razmišljenija, verovao.