Domanović, Radoje - MRTVO MORE
čitao, niti je hteo čitati; ali kome god dođe do ruku, odmah napravi lice-kiselo, preturi listove, na dva-tri mesta i propipa listove kao da gleda kvalitet hartije, odgurne knjigu od sebe kao kakvu najodvratniju stvar na svetu, okrene s
Ćosić, Dobrica - KORENI
Bilo mu je svejedno što ga dave. U mraku ga ništa nije bolelo... Pod njim i oko njega je šuštalo. Živ. To što šušti propipa rukom: seno. Seno, šapnu i oseti plevu u ustima. Ko je pucao? Na koga? Noć je.