Obradović, Dositej - BASNE
je raspoznavati i razdeljavati razumna od nerazumna, vredna i poštena seljanina od lenštine i zdrava čitava, bez nužde prosjaka.
” — kaže im Albanez. — „Vala i jesi i bićeš”, — odgovore drugi, smejući se. Kažu za dva prosjaka da su se pred jedni vrati inatila ko će od njih pre iskati.
su morali znati na| koji način i najposlednji graždanin svoje pripitanije i soderžanije pridobiva; lenštinu i bez nužde prosjaka nisu hoteli među sobom trpiš; gdi su pak pravu nuždu vid'li, tu je sve opštestvo jedinodušno pomagalo.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
se ogolićeno i pokislo granje na drveću; opao kreč i lêp sa kuća od silne kiše, pa ti izgledaju kuće izdrpane kao red prosjaka pred crkvom.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Uzmi sinko, uzmi čedo! Pa da i ostale prosjake zove, i njima da razdaje. Svima da dâ a nikoga od tih prosjaka, božjaka da ne propusti. A njih je puno. Iz cele varoši, svih maala. Pa čak i sumanuti, poluludi.
Uvek je bila oprana, iskrpljena i lepo povezana. A njene bose noge nisu bile kao u drugih prosjaka razpucane, prašnjive, već uvek oprane, male, hitre...
Ni novac, ništa nije htela da primi. A izgledalo je, da je od svih zavolela nekog Ljubu, prosjaka, koji je večito ležao i spavao. Bio je to mlad, razvijen dečko. Crne masti, crne kose, crnih očiju.
I Naza mu je zaista davala. Ali da ne bi palo to u oči kod ostalih prosjaka, ona bi ga prvo korela da sedne negde istaknutije gde može štogod da se naprosi a ne tako, u kraj, gde ga niko ne vidi.
I gegajući, blatnjav, produži put jednako skupljajući se ispod one svoje ponjave i masne košulje. IV TAJA Od svih prosjaka on je bio najlepše obučen. Kao da je bio neki njihov starešina, ili vladika im.
VI BEKČE — ...Ha! Zort! — Utrči on i posred njih, prosjaka, upadne. — Trzajte se. Tamo... prosjačka vero, bre! I počne da ih gura, rasteruje, dok on, u sredini, najbolje mesto
Umro koji od tih prosjaka, božjaka. Ne pamtim ko beše, samo znam da ga mrtvog našli negde u jendeku, u kipti, i poneli ga.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bežao je od nje, kao od nekog drskog prosjaka. Ona je bila, očigledno, jako bleda, a bila je i uplakana. Tek pred veče, uspela je da uhvati Isakoviča.
Trifun je imao u svom zbegu mnogo dece i žena. Mnogo bolesnika. Mnogo sirotinje. Mnogo prosjaka. Prolazio je, tako, da se, izdaleka, činio prolaz prosjaka.
Mnogo bolesnika. Mnogo sirotinje. Mnogo prosjaka. Prolazio je, tako, da se, izdaleka, činio prolaz prosjaka. Međutim, i najgore pijanice Trifunove bile su sad tihe pijanice, njegovi bolesnici bili su nemi bolesnici, a prošao je
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
oni bili dok sam ja rastao, i zviždučući prođoh ka crkvi na čijem se pragu sunčala Draga Padavičarka i još dva ili tri prosjaka iz mađarskog kraja. Noge su im bile gole i pune promrzlina i to me pogodi kao udarac pesnicom u želudac.
Njegovo ljubavno polje bilo je ovo groblje, kao što je to i za većinu karanovskih frajera. Na njega sem prosjaka, koje niko ne bi imao hrabrosti da pita šta vide lutajući grobljem, i ljubavnika, drugi nisu dolazili.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Za njim, među drvećem, po brdu, trčalo je još svega nekoliko prosjaka, ostali behu zaostali. U dolji i na brdu videla se cela varoš, rasuta među baruštinama i trskom, a, dalje, prokrčene
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
djedu za utjehu, a nama, djeci, na radost, donijeće ti đavo u našu kuću bradatog ikonopisca skitnicu i, zajedno s njim, prosjaka invalida Stanka Veselicu s njegovom drvenom nogom.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Slatka moja tetka, s njenim okruglim, blagim licem, pametnim i milim očima i ustima uvek na smeh ili na plač! Ne beše prosjaka, Ciganina, koji, ako ništa ne naprosi, a on da ne pođe k njoj, uveren da ga kod nje svakad čeka čaša rakije, sir i ako
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad anđeo božji siđe na zemlju, pretvori se u prosjaka, pa došavši k onome što čuva krušku zamoli ga da mu da jednu krušku.
Ako teško žive, podaj im bolju hranu. Kad anđeo siđe na zemlju, opet se pretvori u prosjaka, pa otide k onome što mu potok teče vinom i zamoli u njega čašu vina, a on ga odbije govoreći: — Da ja dajem svakome
Dok ti se onaj junak sjeti da je zaboravio ćemer, pa trči brže bolje natrag. Kad dođe vrelu zastane prosjaka, nazove mu boga i zapita ga kad je stigao na izvor. — Ja ima čejrek sahata, ja i nema! — odgovori prosjak.
Boš, junak neće ni da čuje, već navalio na prosjaka: — Ja pare na srijedu, ja ćeš danas ovđe poginuti! Kad se prosjak opet stade pravdati i kleti se da on o parama nit'
Zađe po svem onome polju, kad niđe stići. Prekopa prosjaka i njegovu torbu, kad nema ništa ni tuj. Šta će ko jadan, ko žalostan, ne smije više u onom polju ostati, jer ako ko dođe
Čobanin odnio pare, jer su njegove i bile a nije ni on sam znao. Otac onoga prosjaka bio je hajduk, pa je na pravdi ubio oca onoga junaka, pa eto vidiš sad se na njegovu sinu vratilo.
41. DVA NOVCA: Čuo od jednog prosjaka u Novom Sadu pa je onda sam napisao Vuk St. Karadžić. Objavljena prvi put u Vukovom izdanju narodnih pripovedaka od 1853
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Sa osmehom, koji ćuti, vara, i krije – kao zaverenički, koji vas voli. Kao u prosjaka, koji vas preziru, kao u bolesnika, koji vas se gade, kao osmeh ubica, koji vam se smeju što ih ne znate a viđate
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Kako da ne, kako da ne? — čuje Sofka kako im odgovara, i sigurno ponova Alilu lepi novac. Ispred crkve od prosjaka, dece i zaludna sveta ne može da se priđe.
Pandurović, Sima - PESME
Noć postaje bela K’o velik pokrov. Vidim dobro: Grupa Aveti crnih, prosjaka je stala Svud oko mene, i zloslutno ćuti. Vremena noćnog stadoše minuti. „O, kuku!! kuku!!“ pevali su petli.
! kuku!!“ pevali su petli. Téško; i srce bol užasni čupa; Olovna slutnja na dušu je pala. Duša je prazna! Red prosjaka što je Stao pred mene, to su želje moje — Dobro ih vidim — moje nade, strasti I misli, kuku! kuku!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Tuđa muka — gotovo prokletstvo! Što ima li to bratimski dijelili, od sirote i prosjaka ne zaklonili; što kljastu i slijepcu udelili, to bog vidio i namnožio. — Da bog da! 9 Evo naše šeste i, bogme, česte.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
(Dva novca) slušao sam u Novom sadu od jednog prosjaka, pak sam je poslije pisao; 2. (Čardak ni na nebu ni na zemlji) napisao mi je u Berlinu 1844 godine knez Mihailo M.
| Kad anđeo Božij siđe na zemlju, pretvori se u prosjaka, pa došavši k onome što čuva krušku zamoli ga da mu da jednu krušku.
Ako teško žive, podaj im bolju hranu.” Kad anđeo siđe na zemlju, opet se pretvori u prosjaka, pa otide k onome što mu potok teče vinom i zamoli u njega čašu vina, a on ga odbije govoreći: „Da ja dajem svakome po
Kad dođu u dvor, kaže ona ocu svom, kako je prsten nje pokojnog muža poznala u prosjaka onoga što u bašči sjeđaše, „nego pošlji“ reče „neka ga zovnu, da ga ispitamo, od kud je prsten oni u ruke njegove došao.
“ Car odmah pošlje sluge, te prosjaka dovedu. Onda ga car počne ispitivati, od kud je, i kako se zove, i kako je prsten taj u ruke njegove došao.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
A i za prosjaka ima mesta i hrane! u dvorištu ovnujski rogovi, alat, Svinjske dlake, ćureće glave, drva, Kokošje perje na panju i oko
Kriju se, iako ih niko ne vidi. Posebnu pažnju obraćaju na Prosjaka.) MANOJLO: Jesam ti ja reko da će se čudo pokazati? I pokazalo se, i to nekolko puta! I video si kako se završilo!
TANASKO (spolja): Sekund, goskapetane, zaboravih ovu puščetinu! (Ulazi. Gleda Prosjaka.) PROSJAK: Međ vama bi se i arhanđeo ugasio! Brže no slama! Ko spava s vaškama, ustane prepun buva!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
naredbama i raznim policijskim zabranama, na šiljatoj goloj kaldrmi i blagom martovskom suncu, greju se i puše desetak prosjaka u pohabanim vojničkim uniformama, slepi ili sa patrljicama od noge ili ruke, istaknutim tako da se vide na prvi pogled.
se razbegoše, Sekula, ne razmišljajući ni sekunda, raspori nožem, oštrim s obe strane i čuvanim u tajnom džepu koporana, prosjaka Jeremiju, zvanog „tobdžija“, koji mu je radio o glavi, i čija se creva prosuše po prljavom patosu čekaonice.
Po svemu bio je to jedan od onih prosjaka žalosne sudbine, koga je glad gonila negde po ovom mrazovitom vremenu, što je put učinilo gotovo pustim.
A u ruci male Svetlane bio je novčanik sa svim novcem koji je kod sebe imala. — Ama uzmite! Uzmite! U začuđenoga prosjaka, čije su me oči pitale, ja sam pogledao tako neodređeno da je on i dalje ostao zbunjen. — Uzmite! Samo uzmite!
Tada srećan, što ih beše pronašao, pretvori se on u starca prosjaka, te ti najedanput siđe među njih. Ali se brzo pokaja sv.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
ruke, i miš bi hitro prevalio desetke metara, preletio kao velik žut leptir s mirne površine zida na lice slijepca prosjaka na uglu, zatreperio u krošnji bagrema, pa naglo preskočio, zagnao se u mračnu hladovitu dubinu konobe preko ulice,
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Uzbuđen, siđe u dvorište. Beše na izmaku zime, u subotu, kada se u dvorištu seminarija skupljala sila prosjaka, tražeći milostinju. Uzbuđen, obilažaše oko njih, tražeći neku siroticu koju je često gledao.
Ilić, Vojislav J. - PESME
obratio mnogo, Svaki svoga „faha“ da se drži strogo: Tako smo pozvali i jednog seljaka, Da predstavlja sobom hromoga prosjaka. Nego tu se društvo zabrinulo celo: Da li seljak ima prosjačko odelo?
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
pesma „Šetnja jednog stenografa po vašaru“ dočarava atmosferu vašara brojnim detaljima, portretima prodavaca, prosjaka, guslara, cirkusa i sl., vek pre Erićevog Vašara u Topoli.
Stanković, Borisav - TAŠANA
MIRON Eh, kesa! Zar može nešto od onih naših tamo božjaka i prosjaka i da se sakrije? Uhvate me kad zadremam pa mi sve pridignu. Eto noćas mi svu rakiju popili.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ali, vidiš, Mimića bije još i nesreća. Sreća i nesreća, to su faktori života i u životu vladara, i u životu prosjaka. Izgubio je ženu u najgori čas; društvena i materialna nemoć mu ubija duh; i sad još i ta užasna katastrofa s jedinim
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
SVETI TEODOR RASKIVA KIPOVE »Na sokaku video sam velike Artemide boginje, njezinu glavu u ruci nekoga prosjaka, gde prodavaše...« »Ako je bog zlatan, to opet on valja sirotinji potrebnoj za hranu!
Skupoća i veći trošak, što no od toga nikakve vajde nejma, krome duši povređanje. A u džepu za prosjaka ne držati novca. Nije li to ukor i sramota?
Gde bi se veliki boljari od volje mu svega svoga dobra mu, leponošenja i huzura pometnuo, te za prosjaka bos podnoseći svaku tugu i nevolju, pretucajući se po sokaci, podnosio? Kad mu nije to za nevolju trpiti?
Nedaj svoje umlje za bezumlje. Budi slepu oko, hromu noga, kljastu ruka, starcu štaka; ne prohodi na prazno prosjaka. Kud dospeli da pristali. Da se sam obgrne s blagom, a drugi neka oskomine grizu i jed gutaju!
Od sad lav se mišu moli, boljarin na glasu od prosjaka kap vode prosi, ne od drugoga koga neznana, nego isto od toga koji je pre želio šnjegove sofre mrvica mu okusiti...