Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Al’ kako sam radio, tako sam lepo i proš’o; tako mi i treba! Jedva za duvan i slaninu! A zatim stade zevati. — Ha-a-aj, haj-haj!
Kad stigoše u Čenej, svratiše na jedno pola sata na odmor kod pop-Oluje. — No, pa kako je bilo, kako si proš’o? — zapita radoznali domaćin kad se nađe nasamo s pop-Spirom. — Črezvičajno dobro — veli veselo pop Spira.
E, vidiš ti samo nje kako sovjetuje, k’o neki fiškal. — Kako ga je sovjetovala, onako umal’ nije i proš’o! — Ta šta govoriš?! — Umal’ što njemu ne ode brada! — Ta, ono, znaš...