Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
brate; ima si zetovi i unučiki, pa si prolazi, pa ni ima po-za seb’ izmećara, ni fener, ni bastun, veće prolazi — da prošćavaš — kako niki mačor kad si ostavi mutvak, ta se digne i zaredi po ma’alu na niko rđavstvo. Boga mi ti kazujem!...
ete, kako da se banjaju; ama, brez peštimalj, eli na Đurđovdan u zoru, kad si faćaju maju, da prošćavaš!... Sram me, reče, izede! „Pogleda’ na sandaci, a i na sandaci katanci!
Sram me i da ti kažem; a njeg’, reče, ne bilo sram da zbere i skuta sve toj! Dva sand’ka puna, bre brate, ete, da prošćavaš, sve kurvinske stvari!...“ — Lelee! Ne zbori si!... — veli uplašeno Jevda.
— reče ženica i predade mu kitu belih hrizantema — Jošte te je pozdravila da gu prošćavaš, zašto je prolet damno minulo, jesen došla, — zimske ruže su cveće!...