Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” I tako vozari povezu živo. Pokraj Beograda prođemo, i svu noć putujemo niz Duvav, a kad svanu, trebalo bi štogod jesti.
(Živković vozaše dva muzikanta u čamcu te mu sviraju.) Pored Poreča prođemo noćom. Sad dođemo u ono selo, gde uzimaju dumendžije, koji su kroz Đerdap vešti lađe spustiti.
On kaže: „Vaše djelo neodložno, nužno što skorše jehat i praščajte”. — Dođemo u kvartir, ručamo i prođemo po pijaci. u Kijevu duva jednako vetar i nosi pesak u oči.
VI Dođemo u davno čuvenu i poželanu slavnu Moskvu, gde se odmorimo jedan dan i prođemo se da je bar koliko-toliko vidimo, srca i oči nasladimo.
Mi uzmemo prošenije i polnomoščije sa sobom i pođemo za onim činovnikom ne vrlo daleko u jedan dvorac. Prođemo dve sobe i u treću, gde nas dočeka minister inostrani̓ dela Čartorinski.
) Iz Peterburga 14. dekembra 1804. prođemo ja i Protić Jovo. Istoga dana Vasilije Karamazin donese mi ovo malo u kadifi evangelije, koji iznutra svojom rukom na
” Onde su nam bili došli dva boljera od Vla-bega iz Vlaške, da nas uvješčavaju (i to je po nalogu Portinu), da se prođemo i da se ne bijemo, da se Porta ne bi na nas ražljutila. Mi bojarima kažemo da mi u svačem smo Porti pokorni.
Drugi su iza naši̓ leđa, u Lisom Polju i Piromanu. Pokraj Turaka prođemo i odemo kroz planinu u Kožuar, na međi šabačkoj. Vidimo iza leđa gdi Turci pale Banjane i Ljubinić.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ja sam mislio na nju i ispredao svakojake snove. Zamislih sebi moje Valjevo, i nju u njemu, i svet koji priča o nama kad prođemo ulicom: „Gledaj ga, zavrtila mu pamet Švabica”, i moja mati, crvenih očiju, koja svoje sopstvene snahe ne razume, i
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kaže, tako će brže stići u Rosiju. „Ja sam mnio da, što pre, grabimo u planinu i prođemo u Polsku, a on kaže, nije, nego sve po snegu! A ti sad ači, ženo!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Eh, što! — smače ramenima seljak. — Vidim, tu nam je na vlasti naš poznat čovjek, rođeni kum, pa kao velim, da prođemo nešto lakše i jevtinije. Znaš kako je, treba svom i kroz prste progledati, živi smo ljudi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Naša pešačka linija nije još uspostavljena i kako je neprijatelj pred nama, to bi nam se moglo desiti da po ovoj noći prođemo između naših redova. Pođosmo obazrivo, oslanjajući se više na uvo. Silazili smo sada uskim putićem jedan za drugim...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
More, prâvo muško ! Ona će i za čiču izvući još pô rublje. Hoće, bratiću, slave mi!... — Hajdemo da se prođemo malo, obrte se Ljubica Gojku. Još mi glava vri od današnjih događaja.
— E sad ako hoćete da se malo prođemo, i bar da me tom prilikom ispratite, reče gost. — Zar nećete da nam vidite školu ? zapita Ljubica kao čudeći se.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
JELISAVETA: A gde je danas šećer! SIMKA: Vidim, imali ste probu. VASILIJE: Morali smo još jednom da prođemo scenu između grofa i Amalije, tu Jelisaveta ima neke tehničke teškoće sa ulogom...
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
„Kad je tako,” ščepa on moju torbu, „a ti ’ajde sa mnom.” Prođemo kroz sobu popovu i kažemo mu da mi polazimo. Stane on moliti da mu ne činimo te sramote, da će propasti ako to čuje
svoji[h] dela, u različna se mesta navraćao, kako u Korsiku, u potom zemljetresenijem razoreni grad Misinu u Siciliji; prođemo i pokraj gore Etne, gdi celu jednu noć nisam hoteo leći, za nagledati se onoga čudesnoga videnija.
” Prođemo pokraj londonske fortece, zovome Tauer, jošt bog ga znao kud, dok jedva i jedva dođemo u stranu grada imenujemu Hermite
Popa, Vasko - KORA
preko pasa Lomim Brižne zore sa krovova Zovem 19 Mladost nam lista Zelena duž svih ulica Obrazi kuća sjaje se Kada prođemo Stopalima našim Pločnici igraju karte Zvezda smo iznenadna Na licu prolaznika Jata iznenađenja Hranimo sa
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pored pruge u čestim barama iza kiše ogledaju se zvezde a pocepani oblici čine se ogromne crne aveti. Pa i kad prođemo: kao da je zemlja iščezla i da jurimo nad bezdanom. Česti gvozdeni mostovi nad dubokim bezvodnim prolokama.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— A ja idem da naredim prvima da se krenu. Komandant sa svojom pratnjom izgubi se u kukuruzima, a mi pođemo napred. Prođemo kroz selo Mrsolj. Ono je još gorelo. Nekoliko kuća kraj druma mogosmo videti izbliza.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— i nasmija se. — Dakle, kako je? Šta radiš toliko vrijeme u selu? —Obikao sam... —I kod nas je dosadno, nu prođemo se... Po podne i naveče učini se partija, a gdjekad, znaš, zamiješa se i malo žešće... Prolazi se. Bravo!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
prošloga stoleća, porušila njegove granice i, u vremenskoj pozadini njegovoj, otvorila široku kapiju, kroz koju ćemo da prođemo na našem putovanju u prošlost. Pođimo, dakle, na taj put!