Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Ima li koji đak među vama? — Eve... ovaj, pružiše deca prst na jednoga. — Odi, đače, ovamo; odi, ja sam učitelj. Deca se začudiše.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
I Ljubiša tako isto, samo očekivaše zgodan trenutak da opali. Pružiše se puške i — trenuci se pretvoriše u vekove... Najedared Ljubiša odskoči od vrljika, ispali pušku i stade.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ali se hitro pružiše mnoge ruke i dočepaše Đuricu. — Natrag, kome je život mio! — uzviknu Đurica i mahnu nožem oko sebe, pa, videći se
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Čekaj samo! Ej ti dugački — viknu on na ukočenog Strica — brzo donesi jednu dobru šibu! Same od sebe pružiše se Stričeve noge-drvenlije i začas iznesoše dječaka napolje iz razreda.