Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Sve češće su ga napijali i zbijali s njim šale. Pijan, urlao je svoje čuvene stihove kafanskoj publici koja se previjala od smeha. Jedne večeri, lajao je čak za opkladu na mesečinu, što izazva pravo oduševljenje meštana.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Prilagođavanje dečjoj publici uzima se kao neoprostiv greh. Kroče (V. Sroce, 1866-1952)je to ovako obrazložio: Umetnost za decu nikada neće biti
U svemu tome postoje, čini mi se, neke zabune i obmane: u primedbi o prilagođavanju dečjoj čita- lačkoj publici, deci se pripisuje uloga koju ona nemaju niti je mogu imati.
Pisac koji pripoveda odrasloj publici pretpostavlja daje veliki broj okolnosti poznat, što mu dozvoljava izvesnu brzinu koja je deo lakoće i otmenosti pričanja.
Ako se govori o dečjoj čitalačkoj publici, te o detetu kao čitaocu poezije, valjalo bi posebno razmatrati njegove potrebe, posebno mogućnosti.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
U prvom redu i u glavnome on je jasan pisac. On se prvi među Srbima obraća velikoj publici, celoj naciji, i trudi se da bude što prostiji i razumljiviji.
On piše tečno, čitko, na način vrlo pristupačan široj publici. On je osvojio srpsku čitalačku publiku, zabavljao je za nekih pedeset godina, još 1852.
Ti komadi svojom nacionalnom sadržinom i patriotskim smerom mogli su se dopadati oduševljenoj publici šezdesetih godina i zadovoljavati potrebe oskudnog nacionalnog repertoara u pozorištima u Novom Sadu, Beogradu i
Nenadović je jedan od najpopularnijih starijih pisaca srpskih, i u široj književnoj publici on je stekao gotovo iste simpatije na koje je ranije naišao Dositej Obradović, sa kojim inače ima tolikog zajedničkog.
Na ne manje ogorčene protivnike naišao je u književnim krugovima i u takozvanoj »blagoobraženoj publici«. Glavni napad učinio je on na njih, pokazao im kako ne znaju da pišu, i uputio ih u školu prostoga naroda.
I u publici i u književnoj kritici srpskoj, sve do pred kraj XIX veka, vladalo je u punoj meri ono što je Laza Kostić 1885.
Sva pažnja je obraćena na dekoracije i na stil. Taj stil, starinski kitnjast, cvetan i poetičan, u široj književnoj publici smatrao se kao glavna odlika Mijatovića kao pripovedača.
I njegova romantika i frazeologija dopala se i dopada se uvek široj publici, koja je još sačuvala starinski ukus za sve što je spolja poetično i fantastično, i za šarenu i zvučnu frazeologiju.
OPŠTI POGLED. — Sremac je imao sve vrline kojima se mogao dopasti velikoj publici, i došao je u zgodan čas. Predmeti su mu bili anegdotični i zanimljivi, ličnosti originalne i živopisne, stil reljefan,
bilo ih je koji su se bavili i stranim književnostima, koji su u književno pisanim raspravama predstavljali srpskoj publici velike strane pisce.
Sremac, Stevan - PROZA
ispred dece, tako dostojanstveno da se piscu čini najzgodnije da ga baš sad opiše i fotografiju preda čitalačkoj publici.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Stranom okrenutom publici, kuća nema zida. To omogućava da se prati razgovor koji će se, u drugom delu ove slike, odvijati u Hasanaginoj sobi.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
svoju dragocenu, dugo skrivanu i pažljivo čuvanu zbirku skupocenih banalnosti da bi je prvi put prikazala radoznaloj publici.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
MAJCEN: To, da vam na pozornicu pada senka vešala? (Zatamnjenje) III SLIKA SVAĐA U ADžIĆA DVORIŠTU (Pravo prema publici, unutrašnja fasada jednospratne kuće pokojnog majora Adžića. Duž celog sprata velika veranda.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
koji se kroz boje sjaji, i kako našu zemlju, najposle, jedan slikar, naš, monumentalno vidi, pa sam se poklonio publici, i, kroz zadnja vrata, brzo, našao, na ulici.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
SVI: Dole! SRETA (publici): E, sad je postavljena svaka stvar na svoje mesto! Zavesa ČIN TREĆI Pozornica na sredini podeljena Leva (od
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
razonodu, kada sam pisao svoje delo „Kroz vasionu i vekove“ koje je našlo lepa prijema u našoj i stranoj čitalačkoj publici. No najveću blagodet tog svog sporednog zanimanja osetih za vreme nemačke okupacije naše zemlje.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ali (brzo moramo pričati, jer inače nikad ne bismo mogli ispričati) ne potraja dugo, a u publici zavlada neželjeni ali i nepodeljeni utisak: da se Lepir Aleksa, koji je ulogu Obilića držao u svojim rukama, neće i ne
se Obilić; onda jednim baletsko-panterskim skokom odskoči Obilić u stranu, onda gurnu Vuka Brankovića, i onda licem publici, vitlajući rapirom (koji je podigao) oko svoje junačke glave, opsova onaj isti glas iz publike, ali takvom psovkom,
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Razume se, da je on morao objašnjavati publici značaj svakoga imena, te je time kako on govoraše, »rasprostirao naučne filosofske ideje u pitomoj Šumadiji«.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
” Tako će da lanu; znam ja njih, a znam i tebe. Idi, idi pa objavi. (Vasa ode. – Publici, prilazeći rampi.) – A što se vi cerekate mojoj sudbini?
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
naiđe i suša, Pa se mleko (ili voda) u pesmi progruša; Al’ čim dođe tvoja „Šetnja“, il’ s desna il’ s leva. Publici se brk nasmeši, pa niko ne zeva. Ti si onaj grabancijaš uvek, bez prekida, Koji ume da oblake sa čela nam skida.
Krakov, Stanislav - KRILA
— Mitforde, pijani ste... — Ne, ne, uzećete je... Igračica trbuhom sedela je sred ruskih oficira i objavljivala publici: — Vasilj ljubi očenj harašo... — Ah quelle roѕѕe, ljutio se Francuz, tumač pri ruskoj brigadi.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
U uglu, iza ovih vrata, limena peć, od koje čunak ide najpre pravo ka publici, uza zid, pa se nad stolom g. Žikinim previja u koleno i polazi levo, te probija zid nad vratima praktikantske
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
osnaženi naročito posle Deklaracije o nazivu i položaju hrvatskog književnog jezika (1967), prikazivali su hrvatskoj publici zalaganje za zajedništvo kao srpski unitaristički pritisak.
Kraj 13. veka doneo je srpskoj publici jednu novu literaturu, koja otvara pogled na svet viteštva i kurtoazije, drugačiji od onog koji joj se dotle nudio.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
okačen na tim vratima, kazuje nam - kao i meni kad sam prvi put ovde hteo da uđem - da je danas Muzej nepristupačan publici. Ali mene ovde ne smatraju za publiku i zato ćemo ući i nesmetano pregledati što nas god bude interesovalo.
Ono delo dopalo se publici; dvanaest dnevnih novina i periodičnih revija uzeše ga za svoga saradnika. Njegova javna predavanja, održana u svima