Jakšić, Đura - PROZA
„Ovo će ti biti dosta“, dodade tužnim glasom, „da do Beograda dospeš; a kad ja prebolim i kad me puste iz tavnice, i ja ću za tobom...
Obradović, Dositej - BASNE
i gore od pročih: što druge strasti imadu, po višoj časti, svaka svoje vreme, podrže čoveka kao neka vrućičina, pak i puste, imadu snagu svoju i slabost, mladost i starost, glad i sitost.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
To je ovako bilo: Turci svežu moga oca i Birčanina, a Milovana Grbovića puste. Kad počnu vezati moga oca, vidi on šta će biti i rekne: „Je li tuna Jakov, da mu nešto kažem?
Naši, koji su znali gdi je zatvoreno oko 60 Srba varošana i seljaka, otrče, obiju zatvor i puste da ne pogore. Ko nije poginuo ili ranjen, ili ne trči unutra da pali i pljačka, no stoji na brdu, kao ja na brdu kod
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Bio je uveren da će ga ta putanja izvesti na put. I to ga je veselilo. Ta, samo da mu se oprostiti ove puste dubrave! Nisu ljudi tako strašni! Strah je pustolina, jer u pustolini osećaš kako su i tvoje grudi prazne...
Ali ne beše Stanko nego Marinko. Subaša je bio nešto zamišljen kad mu javiše da je tu Marinko. On reče da ga puste. Po licu Marinkovom poznalo se da nešto ima. – Šta je, Mašo? – Dobro je, dragi aga! – A kako je dobro?
I to priča sa takvom vatrom, smeje se tako slatko — da ga Turci puste kao budalu koja ništa ne zna... A on je znao sve.
A moja reč neka je i tebi svetinja!... Lazar jedva dođe sebi. On sad vide da je na gujinoj rupi... Ali se puste noge podsekle, pa ne mogu da maknu... Stanko ga je gledao strašnim pogledom.
On stade moliti, preklinjati; molio je da ga puste makar toliko da Stanka moli za oproštaj... Priznao je svoju krivicu, priznavao je sve, sve, iako ga niko ni za šta
Dučić, Jovan - PESME
Ali kad glas stiže da umrije Kata, Mlada udovica, vest bejaše kobna: Sve ulice behu puste za po sata... I sve pokri tuga i tišina grobna...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
U kakav se mađionični, sanjivi, srećni pogled sklapaju one njene puste oči! Eh, šta sam tada mislio, šta osećao, šta hteo? Zar da živim bez nje, zar... Ali jedan vijor! Pa Stanke se sećam!
Cijele godine išla sam u školu, a sad me ni o raspustu neće da puste kući. Vele: moram učiti francuski da stignem druge, itd.” Možete misliti kako nam je bilo! Ali šta ćemo?
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Devojke se provrednile pa rade kod svojih kuća; rade da se satru. Trpe sve i ne odgovaraju, samo da ih puste posle podne na rogalj u kolo.
ele, k’o što vidiš, ost’o sam čitava tri dana preko termina. To je ono što kažu: U grad kad ’oćeš, a iz grada kad te puste! Pazi, Erža, polako... porculan je, polupaće se! Celog sam puta im’o s njim glavobolju.
« i tražila da je puste u kujnu da pomaže Žuži. Sve joj to ne pomože, uvukoše je između Niće boktera i Proke plajaša.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Znala je: da kakav je on, pa ako naiđe na kakvu dobru kuću, gde će da ga puste u štalu i da mu daju samo po komad hleba, da, kakav je lenj, više otuda ne bi se ni vratio ovamo, u grad.
Pa kad i mrak, noć padne, ni tada se ne umara ni smiruje. Onda ide iz varoši u krajnje, puste ulice, u njive, vinograde i tamo sam peva, luta... — — — — — — — — — — — — — I kad nije pijan opet luta.
Afrika
Obale Senegala naglo se približiše; puste teške obale sa baobabima pogdegde, Baobab, drvo kratko, debelo, čvornovato, skoro sasvim bezlisno, sa velikim tamnim
U manastir neće da me puste obuvenog, nužno je da budem sasvim bos. Sav unutarnji prostor izdeljen je zidovima, lagumski kao pčelinjak; sa svetlošću
Nama bi međutim bilo bole da zanoćimo negde dale od reke, gde nije močvarno. Tako odlazimo u puste kolibe koje su određene za putnike, crne ili retko bele, koje zadesi naš udes.
SA CRNIM NOSAČIMA KROZ SAVANU ZVERINjA, JEDNO DRUGO UZBUDLjIVO NEBO NAD NAMA Tako stižemo u Đavalu. Kampman, puste kolibe; noć nad selom.
Nigde prozora, nigde krova, nigde drveta; same puste terase od crvenog blata. Kroz sred grada, između ona dva brega na kojima se prostire Bobo, sasvim pred našim nogama
To je kraj velikoga zverinja. Malo docnije, na samoj skoro granici, između kolonija Visoka Volta i Sudana, čije puste prostore obrasle biljem ništa ne deli, Fonten tvrdi za dve sive životinje, koje nestaju u travi, da su lavovi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pavlu se činilo da čak čuje, kao neku grmljavinu, u daljini, Trifunove vojnike. Ili da ih puste u daleku Rosiju, ili da se vrate u Turke. Ali neće u jobađe i neće u napoličare.
Temišvarski Banat bio je opusteo pri povlačenju Turaka. Ostala su bila, za njima, popaljena sela. Puste pustare. Bilo je rešeno da se na te puste zemlje nasele Lorenci i Švabe, koji su napuštali svoje zemlje, duž Rajne,
Ostala su bila, za njima, popaljena sela. Puste pustare. Bilo je rešeno da se na te puste zemlje nasele Lorenci i Švabe, koji su napuštali svoje zemlje, duž Rajne, opustošene u ratovima sa Francezima.
Njega su, kažu, u detinjstvu uškopili, ali kapetan je zadrigo. Udovci su, posle dužeg udovištva, kao ajgiri, kad ih puste na zelenu travu. Pavle je crveneo i besneo. A di Ronkali ga je tešio, da majora Božiča ne treba ozbiljno uzimati.
Trebao bi već da zna da gospože vijenske, kojima je muž ostario, ne vole da svog kurmahera puste, daleko. Vole da je uvek blizu. A ne da ode daleko, da se smrzne u snegu Moskalja. Međutim, sad bar znaju, na čemu su.
Kad je komandant Titela, Pana Božič – pre četrdeset i osam godina – pošto je uzalud išao u Beč, da izmoli da puste iz aresta grofa Đurđa Brankoviča – otišao Petru Velikom.
Isakoviči su bili navikli, po sirmijskom, husarskom, običaju, da puste da im se sablje po kaldrmi vuku, pa ih je taj zvek, domaći, razveselio. Vitkoviči su imali lepu komandu.
Pokupio se, i vratio, pešice, u svoju, to jest, Žolobova, kuću. Prolazeći, te noći, na povratku kući, kroz puste ulice Podolja, u providnom mraku, Isakovič bi, kad bi digao glavu, nebu, čuo, u sećanju, srebrni smeh Teklin, kao neki
stigne, pre nego što ode u Bahmut, na naselje – a zna da su drugi njegovi sunarodnici stigli do nje – da neće da ga puste u audijenciju, do carice, bilo je, za Isakoviča, najveće razočaranje, i žalost, na tom putu, do Rosije.
Stoji pred njom, kojoj, da ga puste, beše toliko molio. Kraj svega toga što su njegova rumena usta imala neku gorku crtu, a slepoočnice počele da sede,
Teodosije - ŽITIJA
A on, nalazeći ix puste i nemoćne, razaraše ih. I sve što se događalo od Boga bivaše. i dođe sa mnogim silama, kao negda Sinaherim na Božji
A pre toga, pošto su se Goti osilili i pošto su mnoge grčke gradove, kao što rekosmo, našli puste i bespomoćne i zauzevši držahu ih, smešteni i po gradovima u okolini Soluna, i Ohrid držeći, blagočastivi Stefan
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
U dolinama Toplice, Kosanice i Puste reke preovlađuju doseljenici iz Crne Gore i Hercegovine, zatim iz Metohije i sa Kosova.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Bila je još pri svesti i šaputala je da je puste, jer ionako više ništa nije važno. - Pustite me, pustite me, ljudi! - micala je usnama i onda kad je neko zaplivavši
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Znaš da je štatarijum? Bećar prizna da je kraden konj; daje konja, samo moli da ga ne vežu, da ga puste slobodno. Latov gleda na Peru, vešto namigne, već su se razumeli.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Oko sedam sati zaiska da odgrnu zavese i da puste unutra vazduh letnjeg večera, u kom se stišavaše napolju sve, i lađe, i stada, i dugi redovi tovara, što su pristizali i
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U Homolju seljaci obično čuvaju košuljicu dok dete ne napuni godinu dana, a onda je puste niz potok ili reku. Ako, pak, pre ovog vremena košuljicu izgube ili je neko ukrade, veruju da onda dete neće živeti.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Ako se ni gospođi carici ne ushita da se kamenom na grešnicu baci, neka zažmure straže i dželati, neka puste da osuđena beži kuda je vode koraci, neka niko ne trči da je vrati.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
lepih i udobnih stvari za oko, dobro je što sam tu, a ne negde gore u kopnu, gde je sada prašnjavo i znojavo, ulice puste, a svet kunja iza spuštenih roletni, dobro je, ipak je dobro što sam ovde!
neprestano s njima«, mislio je, »ali bar su učtivi, a to je ipak nešto, svejedno što iza njihovog keženja nema ničega sem puste zemlje gospodina Tomasa Sternsa Eliota.« – O, baš divno što ste ovde! Moramo da se nađemo, važi? – Svakako, svakako..
Matavulj, Simo - USKOK
“ Crmnica vam vinom rađa, ali ga Katunjani piju; Crmnica vam voćem rađa, ali se drugi njim slade! Sve dadoste za puste pare, a pare u zamotuljak!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Na 100.000 duša, pod vodstvom pećkog patrijarha Arsenija III Crnojevića, pređe u Ugarsku, u plodne i puste ravnice sa kojih se ranije bilo razbeglo mađarsko stanovništvo.
i da govori kako niko ne govori, da što više zaprepasti obične ljude u prezrenom taboru filistara, taj korov puste retorike i mahnite ekstravagancije ugušio je nekoliko cvetića poezije koji su bili nikli iz njegove duše.
Sremac, Stevan - PROZA
medenice Pujine, a to je bio znak, kao što je poznato svima školovanim i učenim ljudima, da je već vreme da se deca puste kućama. Učitelj reče još nekoliko reči, pa završi.
Radičević, Branko - PESME
sunce granu, Svetli s' gora i dolina, A putniku duša planu, Pa zaklikta od milina: „Oj sunašce što razgoniš Puste noći silne tame, Oj ti nebo štono roniš Rosne svoje suze na me, Oj ti goro štono gajiš Mile pesme, mile tice,
Eto jezde i zbore o Gojku — Da l' će sa njim po Cvetu devojku, Spremili se, pa od puste želje Pohitali njemu na veselje?
Haj Srbinja, haj puste žestine, Haj junaštva što mi divni čine, Gledni one — ali našto, brate, Davno zna se za tiće krilate, Pa kâ uvek
Hej Košute, de bi tade, Da Srbinje gleneš mlade? 22. Samo ono divno dvoje Da ugleda — ništa više, Što na puste tope tvoje S toljagama udariše, Bi se bolan sav sledeo, Kakvu s' guju gazit teo! 23.
99. I nad sobom kako zglenu Neke puste vel'ke dvore, I kako ga po kamenu Nagna nešto njima gore, Kako uđe već unutra, Da se stani tu do jutra. 100.
“, kara luče, Pa g' u sobu sobom vuče. 116. Što će junak, uđe s njome I zatvori laka vrata. Al' da vidiš puste mome, Savi mu se oko vrata, Još se na njeg' sva nanela, Kô na cvetak drobna čela. 117.
Tako sedi on u kutu, Premišljajuć sreću ljutu, A oko njeg' gle vojnike, Pune one puste dike, Svaki s' čini s pedi veći, I za carem barem treći, I boga mi nije šala, Često s' četa podizala, Uvek beše
Oh radosti puste za junaka! Pred njim teče iz kama vodica, Bistra, brate, bistra kâ suzica. Pade junak, napi se vodice, Te još umi
“ — Reče starac, pa seda junaka; A dolete ćerčica mu laka. Nuto, pobre, njene puste muke! Nosi jela, te od svake ruke, Nosi piva, ljute šljivovice, Pa je toči u zlatne čašice, Nosi bela leba
Glava misli, srce se osmeva, Pa od puste miline popeva. Momče iti svojemu konjicu, Udara mu tvrdu potkovicu, Bije, kuje, naokolo s' ori, Ploču kuje a uz
Ao suze moje, gorke li ste!“ Sunce sede, danka nema više, Puste tmine zemlju ogrliše; Nebo vedro, a sjajne zvezdice Divno dole uprle s visine.
Pa se lati te puste pašnjače, Pa pripaši ubojite mače, Turi plećim' šešanu tananu, Pa prioni konju i kolanu!“... U to doba drugi
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
E, to je već mirisalo na velikog vraga. Sreska „ćuza“, eh, i to mi je neki zatvor! Čak te pazarnim danom puste da se promuvaš po gradu i da se vidiš s komšijama, pa se možeš još i napiti i dovesti natrag sa sobom i po dvojicu
Krenuo, tako, Mulić s Uraganom kroz naša sela, u otkup. Jezdi kljuse, sve se od puste sile zavaljuje, a gazda se natuštio, valjda se uz put sjeća zlatnih bakarnih vremena.
— Eh, samo da nije puste žeđi! — šišti on izgubljenim glasom. I da mu je znati šta je s onom budalom, starijim bratom, Mikanom, koji se tuče
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A ona, osvešćujući se od tog pada, počne da im se odupire, moli ih: „da je puste, samo još da mu pod glavom jastuk podmetne; meko da mu je...“ i opet se onesvešćuje, opet pada. Dolazi mu otac.
dete cvili, cvili, da čak i komšije čuju. Preripe zid. Ali ne dolaze oni, već prvo otvore kapiju i na nju puste žene da one kod nje idu. — Anice, Anice... dete, Anice!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
A zmaj mu odgovori: — Moje je ime Mladen. Onda mu Stojša rekne: — I ja sam najmlađi u oca i majke. Pa se onda puste i zbrate i tvrdu veru dadu jedan drugome da će bratinski živeti.
Kad su i četvrti put spustili uže, dogovore se da Marka izvuku samo do polovice, pa onda da ga puste da pane, i tako mislili su oni da će se on sljuskati i ubiti, pa će tamo dolje i ostati, a oni će lijepo blago
Oni vuci, vuci, pa kad dovukli do polovice, puste i uže i kamen, te kamen bub dolje. Kad je Marko vidio ovo nevjerstvo on, zahvali bogu što ga je umudrio da iskuša
TURČIN, RAJA I CIGANIN Hodili tri kiridžije: Turčin, raja i Ciganin, pa počinu na livadi jednog spahije i puste konje da malo popasu. Vidi spahija, pa onamo potrči pa se razviče: — Skitači jedni, ko vam je dao izum da tu pasete?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Stalno se nešto bune! Zatim njihova „sunca tatina“ okaže ponovo neke druge bedževe i puste kosice, pa opet Jovo nanovo! Sedenje po patosu u znak protesta!
Nije bilo u redu, znala sam to, kad su mi već platili da ga zaboravljam po Londonu, ali ulice su bile tako prazne i puste u tom Karnabi-stritu da može da nosi bluzu sa razlivenim hemijskim mastilom na ivici džepa, a da za to nije ništa
Dođe on jedanput tako u seljačkom perju u neku strašno otmenu kafanu u Pešti: jedva ga puste unutra zbog blatnjavih čizama! Sedne lepo, momak Dunđerski, i naruči pivčugu. Šta bi drugo kad samo to troši?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Raduje me — a razara — kolor platno Virpazara. Žar-kokoti, purpur-kreste, puste plamen uz neveste. U grozd rumen kuće zbije zrno rodne rozaklije.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Kako ste se unterhaltovali u Mesecu? ALEKSA: Ne može bolje biti. Baš se onda dogodio hofbal. Nas kao strane puste unutra; ja izmeđ moga društva nešto otmjeniji bio, dobio sam čest otvoriti s tamošnjom caricom bal. JELICA: Kako igra?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Legoše na pod od puste strave Žuća i Toša, glava do glave. Od luda straha promuca Žuća: „Ti si mi, Tošo, brat! Gromove čujmo, pa savez
A već sjutra, tamo u Bihaću, na kapiji gimnazije naše, sjatiće se moji znanci stari, kao i ja, puste četobaše: svaki drži nogu u stremenu i ubojno koplje na remenu.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Samo gore, na visini, Još se bele puste ravni. I gavrani s krikom lete U večernji suton tavni. Al' kraj reke, u dolini, Gde travica niče meka, Topli vetrić
U POZNU JESEN Čuj, kako jauče vetar kroz puste poljane naše, I guste slojeve magle u vlažni valja dô... Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom, Mutno je nebo
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A planine i pojate ostale su puste... SIROTE MAJKE... Moji su roditelji stari, patrijarhalni ljudi. Majka se brinula da mi se nije šta desilo, a otac,
Mi se razuzurili na suncu i dremamo. Izgleda nam da sunce nikada nije ovako prijatno grejalo. — Da me puste sada, garantujem da se ne bih probudio do sutra izjutra! — veli Milan, zavijajući duvan križanac. — A mene da puste...
— veli Milan, zavijajući duvan križanac. — A mene da puste... — poče Aleksandar. — Znam — upade Milan — otišao bi pravo kod neke ženske.
— Ah, kada li ćemo jedanput izići iz ove puste ravnice! — govorili su vojnici, zazirući od svakog fijuka kuršuma. Ali jednoga dana zazvrjali su svi telefoni, počev
— Imadosmo, ne znadosmo. Izgubismo, poznadosmo — veli sa izvesnom tugom narednik đak Tasić. — Da me nešto sada puste kući, znao bih da živim. — Je li, bogati — obrati mi se narednik đak Vukosavljević — zar nisi mogao dobiti odsustvo?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
do reke obrasla travom; vir, kod koga su se nameštale sprave za lov, zasut; sve srušeno, uništeno, pa vetar preko te puste gudure zviždi i šiba, a Morava ozdo valjajući svoje mutne talase, huji i šumi penušeći se, ne osvrćući se na opustelo
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
dala, Dragi će se po družini falit: “Draga mi je crne oči dala“, A da bih ga u pjesni pjevala, Pjesne jesu odalice puste, One idu iz usta u usta, Pak će čuti mojeg draga majka. 195.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Kroz pet minuta, možda ćemo stići u šesnaesti vek! JELISAVETA: Kroz puste zemlje, ispunjene plačem, krećemo u vatre sa drvenim mačem! SIMKA: Nek vas Bog čuva!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Blaženi koji po moru plove, i ne ostaju da čezne. Misli se moje ničeg ne klone. Bez sumorne nade i spasa puste radosno u vidik tonu u zrak što ih talasa. U bol i greh i krvoprolića.
Obuci svilu i pokupi sinove, ordene tuđinske i krpe šarene. Čekaju te jadne, puste gore ove, gladni starci i obeščašćene žene i obala što ti porodicu zove.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Zaista primetim jednog stranca koji je molio i zapomagao da ga puste jer ima žurna posla. Jedva čovek govori, stenje upravo, potisnut i zgnječen radoznalom svetinom.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Nije, nije, nije... znamo mi, — prekidaju nas naše verne Ksantipe, pa zatim puste čitavu grmljavu prekora i jadanja. A mi, grešni, ne odlikujući se Sokratovim strpljenjem, ručamo na vrat na nos, pa beži u
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” A Nemci, pošto ne znaju brđanski, puste ga Kao stručnjaka za dizanje olovnih utega! Brđani, međutim, ne mogu bez nesreće (Naći će je, pa nek je u plastu
Fenjer mrzi sijalice koje bezdušno sjaje U ponoć, kad milicioneru dojade puste ulice. Šta prezire gomila čistača, kad ujutru gega Sa sanducima pod miškom, ko laste kad se sele?
) Začuje drrr i krrr, kao krpa kad se podere! KAKO SPAVAJU VOZOVI Kad blaga mesečeva snaga osvoji puste oranice, Kad umuknu zvučnici i u zavese sakriju se prozori, Tada sa velike beogradske železničke stanice Na daleki
brojke, dve lucprde, — Tisuća i Hiljada — Rešile da utvrde Šta kojoj da pripada: Uz mahanje zastava: Sred puste oranice, Poče duga rasprava Oko pitanja granice.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
000 metara kabla. Gornji kraj kabla vezan je za brod čije se mašine puste u rad, ali sa umanjenom snagom koja se određuje prema iskustvu.
Rakić, Milan - PESME
krilom u obližnjem gaju Slepi miš, poslednji što se na put sprema, Pa dok iz daljine grmi gradska jeka I zabave puste što nize čoveka, I bučno vesele tajanstveno huji, Zapevaće negde skriveni slavuji, I priroda cela zašumeće strasno, I
I u duge noći, sred tišine gluhe, Nad poljima mrtvim punim svetog mira, Kroz predele puste i kroz grane suhe, Samo zvone zvona s tužnog manastira.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Kad se šćaše ođest kud da ide, pa obuci one puste toke, šal crveni sveži oko glave, a pani mu perčin niz ramena, dvije puške metni za pojasom, a pripaši mača o pojasu,
Pandurović, Sima - PESME
NA KUMANOVSKOM RAZBOJIŠTU Kao kroz zemlju koju Usud ukle, Milimo vlakom u sumraku kobnom, Kroz puste ravni u nedogled pukle. Sve je u muku i u miru grobnom. Brzo li nade iskopne i stare!
Danas, ti si tužan i ostavljen skoro. I ulice tvoje, i tvrđava stara Puste su, i njima odjekuju sporo Još samo teški koraci varvara...
se s puta kroz večno prostranstvo Kolevci svog bola i radosti, voljno, Da osete život bez tupe praznine, Bez očaja puste samoće, gde gine Osećanja čudnog zemno veličanstvo, I da kratku radost za dug bol iscrpe.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Crmnica vi vinom rađa, ali vi ga drugi piju. Crmnica vi voćem rađa, ali drugi š njim usta slade. Sve dadoste za puste pare, a pare u zamotuljke. U struku ste tanani, kao nevjestice, ne što ste od soja, no ste uvijek gladni pa isukani.
On sa svojijema ostade još za koji dan, dok se bonik oporavi. Uoči Trojičina dne sve kuće oko njegove bjehu puste niti je u kojoj pas lajao, ni kokot pjevao, jer Njeguši odu svi, a povedu i sve živo. Sunce bješe na zahodu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Đaci u nekakvome manastiru uzmu živijeh raka, pa prilijepivši svakome upaljenu voštanu svjećicu na leđa, puste ih noću po porti da bi poplašili kaluđera koji je vrlo ranio u crkvu i nije im dao spavati.
Čobani mu se počnu smejati, a on ih moli da ga puste u sredu među njih da spava. Oni ga puste. Noću dođe vuk: drmne krajnjega za nogu; ovaj se promigolji, a on ga ostavi;
Čobani mu se počnu smejati, a on ih moli da ga puste u sredu među njih da spava. Oni ga puste. Noću dođe vuk: drmne krajnjega za nogu; ovaj se promigolji, a on ga ostavi; drmne drugoga kraj njega, a i ovaj se
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
da jedan od njih svoga konja zakolje, i od kože konjske da okroje oputu, pa pritvrdivši jedan kraj od nje za strijelu, da puste odozdo strijelu iz luka da se dobro za čardak prihvati, kako bi se uz nju peti mogli.
” A zmaj mu odgovori: „Moje je ime Mladen.” Onda mu Stojša rekne: „I ja sam najmlađi u oca i majke;” pa se onda puste i zbrate, i tvrdu veru dadu jedan drugome da će bratinski živeti.
Kad dođe u carev dvor, sluge je ne htenu odmah pustiti pred cara, a ona se stane moliti i tako je jedva puste. Kad iziđe pred cara, reče mu: „Svetli care! Eto tvoje sablje, a evo moje glave.
Svatovi ih puste. Pošto vuk s teškom mukom iznese lisicu na tavan, koji je bio od ljese, ona onda otvori sve jame vuku, i izlije se sva
Došavši starac u dvor, zamoli sluge da ga pred cara puste. Sluge uljezu k caru i kažu mu, da jedan starac želi k njemu uljesti.
„Znate li, braćo“ reče jedan ponajmudriji „do česa je to? Sve bez puste pameti, | nego ajdemo skupiti pedeset talijera pa da pošljemo u Mletke trojicu od nas da kupe, jer su Mlečići, čuo sam,
“ i tako ga puste i već mu o glavi nijesu radili. 21. ZA ŠTO SE SVETI IGNjATIJE ZOVE BOGONOSAC. Sveti Ignjatije jedan dan oraše, i o
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
I preduzmemo opet mirno i | lepo razgovarati se kao i pre. Bilo je već pred noć i oni dobri ljudi ne puste nas taj dan od sebe.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ta ulica bijaše tijesna, prljava, krivudasta. Kuće nejednake. Pred njekima bijahu dvorišta, druge puste. U jednoj mračnoj kafanici pjevahu promuklo njeki adrapovci.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Onda je rekao: „Kupiću manastiru zvono... Milunka sutra nek ide Metodiju da ga moli. Sve ću im dati samo da tebe puste da prenoćiš pod grobnicom.“ Ćutala je. Đorđe polako podiže glavu sa kafanskog stola i šapnu: „Znala je.
Zaguši ga tišina: zvona su zamrla u izmaglicama svanuća, pa grede krckaju u krovu puste, jalove i proklete Vasilijeve kuće. I protiv sebe će danas. Aćim skoči s kreveta.
— Kažem li ja vama, ludi, da će njega da puste! — viknu iz ugla najozlojeđeniji Prerovac. Aćim se trže, strogo i upitno pogleda apsandžiju: njegovo lice i glas ništa
Ruke stavi na leđa i, poguren, još više se smanji. Aćim shvati i seti se kad je poleđenom prtinom puste, u luk savijene ulice išao zanesen kao mesečar, ne odgovarajući na pozdrave opančara i dućandžija.
Jesam, jer mi je Aćim otac, u džepu mi je pismo da ga puste. Jedno smo ja i on. Besmisleno je svo to bežanje i trganje. I moje i njegovo.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Jedino što je pokretima ruku zamolila bilo je da je povremeno puste da vidi staricu. Bi joj obećano da će se za nekoliko dana vratiti kući.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Isto tako neopaženi trebalo je da se Konda i Mirko privuku stražarima a ostali da obiju reze i katance na kapiji i puste srpske ustanike.
Počeo je boj. U međuvremenu, ona su petorica uspela da otvore Sava-kapiju i puste ustanike, a onda su pohitali u pomoć Kondi i Mirku. Pomogli su im ali su i izginuli, svi.
Noćaja, kad se odlepi od svog ugla, korača kao isušenim klancem koji, zaboravljen, ipak vodi ne na Kalemegdan nego u te puste a sjajne ivice malog neba, pune iskrzanih svetlosti.
Ne mari. Na ugao Vasine Dobrača se, niotkuda, spušta u samu zoru kad su ulice puste i još zamrle od noći i čeka onaj trenutak kad jutarnja izmaglica pređe i preko oblaka i preko asfalta pa sklizne ko zna
do đavola: pred ulazak Turaka u Be ograd, pored Dositejeve Velike škole i zgrade Praviteljstvujuščeg sovjeta hoda, kroz puste sokake, pod jesenjim prozračnim nebom punim iznenadnih rasvetljenja, samo pitomi beogradski ludak, onaj Ludi Nasta,
ULICA FILIPA VIŠNjIĆA Na početku Višnjićeve ulice ima pojas puste svetlosti. To je sve što je ostalo od svetlosne pustoši koja se nekada prostirala nad vrhovima dunavske padine: ivice
Onda ga je neko ščepao i vukli su ga, preko pustog mulja, kroz puste vode, da ga spasu a on je hteo da ostane na Ravnju, sa mrtvima. Ali, spasli su ga.
Ljubica je prva sjahala i, bez reči, utrčala. Žurila je, kroz puste odaje, praznina u njoj bila je sve obuhvatnija a znala je šta će ugledati.
ga je sasvim uzela pod svoje, o osionosti koja ga je jednako gonila da izaziva tuđu osvetu a da sluša samo taj glas puste moći u sebi.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I, evo, usamljen sada, On sanja o bajnoj zemlji i njenim poljima cvetnim. U domu razvrata gnusnog on sanja obale puste, Gde stoje spomeni večni za rane njegovoj duši; On čuje potmuli ropot Jegejskog sinjega mora, I vidi galeba jato što nad
Pa dok iz daljine grmi gradska jeka, I zabave puste što nize čoveka, I bučno veselje tajanstveno huji, zapevaće negde skriveni slavuji I priroda cela zašumeće strasno, I
I u duge noći, sred tišine gluhe, Nad poljima mrtvim punim svetog mira, Kroz predele puste i kroz grane suhe, Samo zvona zvone s tužnog manastira... Ja bih da iscrpem dane moga veka Na prečac!
No dani su prošli k'o rijeka nagla, K'o trenutni snovi, kao puste varke: Sad na vašem licu sjaj mladosti žarke, A na mome jesen i turobna magla.
V. Ilić S U POZNU JESEN Čuj kako jauče vetar kroz puste poljane naše, I guste slojeve magle u vlažni valja dô... Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom; Mutno je nebo
S grana vjetar duhnu, pa niz pleći puste Rasplete joj one pletenice guste; Zamirisa kosa, k'o zumbuli plavi; A meni se krenu bururet u glavi!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Tu predadoh vrataru pismo koje sam sa sobom nosio. Zatim moradoh čekati dok me ne puste unutra. Dotle imadoh vremena da izbliza posmotrim tu kapiju i da se obazrem oko sebe.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Tada nam se ljudske jedinke, sa teretom svojih duša, kreću kroz prazne, puste prostore, kao u knjigama Dostojevskog. A pod starost, opet progledamo na prirodu. To je kao jedno ponovno rođenje. Da.
Naši koraci uveličano su odjekivali o pločnik puste ulice. S ugla sam bacio pogled na Egidijev kućerak i mahnuo rukom baki na prozoru.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
»Nišani me puškom, kao da sam ja malo dete, da se plašim. Ali joj seku one puste oči, kao noževi!...« O, on lepo opaža, kako mu se uvlači u dušu neko novo, sasvim nepoznato mu do sad osećanje, koje mu
Priđe vratima i gurnu ih; zaškripaše ispucana rastavljena vrata i za njima odjeknu potmula praznina puste kuće... »Da li je živa, jadnica — pomisli on za majku — ili je i ona zaklopila umorne staračke oči ?«...
Šta je to robija, ništa!... Slušam ja tamo sve starešine... kao svetac:... A posle, pet, šest, pa i deset godina puste me. Dođem kući... slobodan!... Idem, dođem, radim, sve kako ja hoću... Pa onda...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Nego čujte: zadržite smrt dok ja odavde ne odmaknem. Petar ode, a devojke dočekaju smrt, podrže je malo, pa je onda puste, a smrt opet potrči za Petrom. Petar je, siromah, iz sve snage bežao, ali ga je smrt već bila gotovo stigla.
Deca dočekaju smrt, uhvate je, pa su je držali dok god Petar nije već daleko odmakao. Onda i deca puste smrt, a ova sad iz sve snage pojuri za Petrom.
a to se sve ispuni kao što je on naredno, a on onako gladan primače se pa se one razne đakonije nađavasa, a one puste suhovine stače na vatru, pa uza nju leže i zaspa kô zaklan.
da jedan od njih svoga konja zakolje, i od kože konjske da okroje oputu, pa pritvrdivši jedan kraj od nje za strijelu, da puste odozdo strijelu iz luka da se dobro za čardak prihvati, kako bi se uz nju peti mogli.
A on im reče: — Kad neću ̓vako, neću nikako. Divovi mu priznaju da je bolji junak od njih i puste ga na miru. Sjutradan pođu svi u drva.
Malar se, dakle, sad spremi da on ide probati liječiti careva sina. Kad je došao pred dvor, zamoli da ga puste unutra. Ali ga ne htjedoše odmah pustiti, van mu reknu: — Ne možeš: sin carev umire.
Tada on reče: — Ali pustite me, možda ću ga ja izliječiti. Zatim ga puste pred careva sina. Kako malar k njemu uđe, pomoli mu odmah sliku đevojčinu.
Da viš sad moga vezirovića! Obuče šehsko odijelo i pođe carskome dvoru. Tu zamoli sluge da ga puste pred cara. Kad hoćeš!
Obuče šehsko odijelo i pođe carskome dvoru. Tu zamoli sluge da ga puste pred cara. Kad hoćeš! Neće da ga sluge puste pred cara, pa ni od njih svaki ne smije pred cara: samo je jednom bilo dozvoljeno da smije uljeći caru, a on ga neće da
Kad su i četvrti put spustili uže, dogovore se da Marka izvuku samo do polovice, pa onda da ga puste da pane, i tako mislili su oni da će se on sljuskati i ubiti, pa će tamo dolje i ostati, a oni će lijepo blago
Ovi vuci, vuci, pa kad dovukli do polovice, puste uže i kamen, te kamen bub dolje. Kad je Marko vidio ovo nevjerstvo, on zahvali bogu što ga je umudrio da iskuša svoje
Svatovi ih puste. Pošto vuk s teškom mukom iznese lisicu na tavan, koji je bio od ljese, ona onda otvori sve jame vuku, i izlije se sva
Petković, Vladislav Dis - PESME
srećne oči narodu se dive, Što ostvari snove, duge pet stoleća, Što unese opet duh drevnog proleća U ravnice puste i gudure sive, I obnovi dane što podižu žive.
Moje srećne oči narodu se dive, Što ostvari snove duge pet stoleća, Što unese opet duh drevnog proleća U ravnice puste i gudure sive. I obnovi dane što podižu žive.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
I bulji u prostor, i prenaša se mišlju kod zapuštena ognjišta. Gleda puste njive, obrađena polja, i sjeća se truda i znoja dok ga je obradio; i gleda pred sobom ogladnjelu stoku što na goleti
gledaju u čeljad i nažgane fenjere; nijesu znali kud ih vode, nijesu ništa taj čas ni osjećali, niti su mogli da priberu puste misli, ali crna slutnja tak se javljala.
Drž' ga! Ubij! Stara Stana moli i zaklinje svetinu živim bogom da ih puste: — Danas je dan proštenja, — veli, — On je dobar... Biće da je pijan!... Ali gomila već ne prašta ni njoj.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
(2) Ima večeri koje su puste kao glečeri. (3) Ima večeri koje su mrtve kao jeza. (Itd.) (1) Nek teku reke nek teku reke nek teku reke nek nose
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Jer u zavičaju teško kad to rade. I da pokažu ostalim planincima, tvrda uha za ovaku pesmu. Pucaju, puste, od zdravlja i ustreptale mladosti.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Gleda one puste pute, Na kim nema traga: Na te j’ pute ispratila Svoga vojna draga. Još ga nema, ne vraća se, A nju brige vuku, —
Krakov, Stanislav - KRILA
Duško je bio gord zbog svoje rane i žene sa sobom, i bilo mu krivo što su uličice puste, te ih niko ne može da vidi. Njihove su stope ostajale devički čitave po prašini. Niko nije ulazio u njih.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Obale Senegala naglo se približiše; puste teške obale sa baobabima pogdegde, Baobab, drvo kratko, debelo, čvornovato, skoro sasvim bezlisno, sa velikim tamnim
U manastir neće da me puste obuvenog, nužno je da budem sasvim bos. Sav unutarnji prostor izdeljen je zidovima, lagumski kao pčelinjak; sa svetlošću
Nama bi međutim bilo bole da zanoćimo negde dale od reke, gde nije močvarno. Tako odlazimo u puste kolibe koje su određene za putnike, crne ili retko bele, koje zadesi naš udes.
SA CRNIM NOSAČIMA KROZ SAVANU ZVERINjA, JEDNO DRUGO UZBUDLjIVO NEBO NAD NAMA Tako stižemo u Đavalu. Kampman, puste kolibe; noć nad selom.
Nigde prozora, nigde krova, nigde drveta; same puste terase od crvenog blata. Kroz sred grada, između ona dva brega na kojima se prostire Bobo, sasvim pred našim nogama
To je kraj velikoga zverinja. Malo docnije, na samoj skoro granici, između kolonija Visoka Volta i Sudana, čije puste prostore obrasle biljem ništa ne deli, Fonten tvrdi za dve sive životinje, koje nestaju u travi, da su lavovi.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Moje staze, — jer su puste, — Kad su moje, idem njima; Moja gora, — jer se sada Niko o nju ne otima. Gora strepi na sve strane, Kâ da propast
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
dokle? Dugo godina čestitali smo jedan drugom Uskrs, sa željom da sledeći dočekamo u miru. Naše su želje ostajale puste. I sada, kao da se snebivamo jer nas ovo čestitanje podseća kao na neku izjavu saučešća.
— Gospodine kapetane, osam je nestalo, a trojica su ranjeni. Komandir kao da se prenu. — Neka se odmah puste raketle i pregleda teren. Ako je ko ostao ranjen, da se po svaku cenu izvuče — govorio je skrušeno komandir.
Jakšić, Đura - PESME
[. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .] Iznemoglo telo survalo se dole Pored neke puste razvaline gole. Tvrdinja je bila nekad ovo stara, Čuvala je verno svoga gospodara, A danaske šta je razvalina ova?...
Ćipiko, Ivo - Pauci
Tako je sada, a negda si ih mogao pustopašice zagnati. Prisiliše vlasti na red, jer drukčije — umetoše puste šumske globe; njegov otac jedne godine platio preko pedeset talijera, kako on veli, što globa, što nekakovih odšteta,
U odgojku, u prošarici, igra sunce i odbljeskuje se u pretežitoj bakarastoj boji, i odvaja se od puste okolne goleti. I nigda dosad ćutljiva planina ne osjeti toliki žagor, kikot i veselja napitih seljaka; vična bijaše tek
podmetnuo bih gospodaru svoja leđa, — pomisli, prolazeći preko svojih zemalja, što leže u sumornome podzimnjenu danu puste, — da, podmetnuo bi ih, pa neka mi s njih slobodno zguli kožu. Ali on neće moje kože, što će mu?
On se je svega toga stidio i nekoliko puta sune mu da otiđe. Pa onda pade mu na pamet da se za njih zauzme, da ih puste u miru.
Za njima plašivo vuče se stari „fratar” i moli da mu ga puste i jednako veli: — Prigladniće, nije ga se danas vragu struka okusilo!
Neće nigda zaboraviti one vedre puste dane kada je, po podne, iza objeda, polazio u šetnju. Pred njim leži more naoko usnulo kao dijete, po njemu se kosimice
On je pogleda i pusti da premišlja... A njegova misao daleko ga nosi u ovoj toploj noći. Besvjesno sebi uobražava puste morske obale. Proživjeti s danom i noću, u suncu u šumi, u zaklonicama i na morskome žalu...
— pruži mu ga, — a dvista fiorini biće na libru. — Fala! No ne treba da se mučite. Kad puste staroga Antu, poći ćemo u varoš u notara. — Ča je od notara potriba? — opazi stari. — Bravo! Dakako!
Ivu najednom dođe misao da je djevojci potreba od novaca. Premišljajući kako i koliko da joj ponudi, gleda u puste, ogoljele vinograde, koje kiša nemilosrdno topi; i, gledajući u gole loze, osjeti u sebi silnu prazninu; i, ne znajući
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Hristove grudi su moćne, Prohorove tesne, utonule: na Hristu silna snaga, kipte puste mišice nabrekle i bujne, u Prohora mlitava suva koža što visi sa iskrivljenih kostiju.
To će biti znak da mi nećemo dizati graju oko svega toga. Neka ga samo puste i stvar se može okončati bez razdora i svađa.
! Kojim ljudima?! Gde prebivaju ti ljudi? Gde se god okrenem vidim jedno isto: ljude koji za ljubav nisu kadri. Ljubav (da puste li i lažne reči, Gospode) zamenjuju licemerjem, vernost pritvornošću, odanost ulagivanjem. Svega tu ima više od ljubavi.
Sada u blaženom zaboravu, pomireni sa samima sobom, žvaćete po suvim ustima molitve, puste reči se utrkuju, zagrcnuti ste od želje da što više ispričate Bogu o svojem pokajništvu.
I prionuće na rad, iskrčiće goleme šikare oko Saborišta, pretvoriće u rodna polja vrzinjake, česte, cerove šume, puste proplanke, načiniće skrovišta od granja i bujadi, sagradiće brvnare, kolibe od oblica, sazidaće kamene kuće, izdubiće
Ilić, Vojislav J. - PESME
Tako i prošlost moja preda mnom tiho se budi, Moj pogled isto tako kroz puste poljane bludi, I moje žele tako, što srce u meni draže, Toplije nebo traže... 1883. ZIMSKO JUTRO Jutro je.
Obale su puste i poljane mirne, A studeni vetar leluja mi vlâs... Tužno šumi trska kad je krilom dirne, Šumi kao bolni, umirući glas.
Ljubav leptirak to je što gubi nebesne boje, Kako ga dirneš rukom. 1889. U POZNU JESEN Čuj kako jauče vetar kroz puste poljane naše, I guste slojeve magle u vlažni valja dô...
Iz praznih kamenih grudi Ne struji biserki talas u žarke julijske dane, Kroz puste i mirne strane. Suva kržljava kruška, kô crna ogromna ruka, Sumorno nad njime stoji.
I, evo, usamljen sada, On sanja o daljnoj zemlji i njenim poljima cvetnim. U domu razvrata gnusnog on sanja obale puste, Gde stoje spomeni večni za rane njegovoj duši, On čuje potmuli ropot Jegejskog sinjega mora, I vidi galeba jato što nad
On je kroz suton tavni Bacio zamišljen pogled na puste i tihe ravni. Sa ruse njegove kose bašlik se spustio dole, A beli, široki burnus grudi mu pokrio gole.
Veče je proletnje bilo. Pod nebom crne se ždrali, O puste obale reke lome se rumeni vali, I magla uvija râvni... U toploj njegovoj duši Zvuk tajne, nejasne sreće zazvoni bolno i
Ona je bežala dugo, dok, najzad, umorna kleče, I vide poljane puste kako ih uvija veče, I strah joj silnije buknu. Niotkud živoga java, Izgleda kao da život u miru dubokom spava.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
POZDRAV BRANKO RADIČEVIĆ Oj sunašce, što razgoniš, Puste noći silne tame, Oj ti nebo, što no roniš Rosne svoje suze na me, Oj ti goro, što no gajiš Mile pesme, mile tice, Oj
Stanković, Borisav - TAŠANA
Pa ima tamo neka stara uzeta žena. Sve joj poumiralo. I naredi: neka je u čivluku vašem puste da tamo, u kakvoj šupi, noćeva. TAŠANA Hoću, hoću! Ali to nije ništa.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
A badava ga i otvaram: prska odgore, prska odole, mesi se blato na blato. Šta je ovde Bog navaljao puste zemljurine! Nigde šljunka, nigde koštice, propadaš kao u testo.
već i za decu svoju, svom dušom teže još samo korenu, izdržavaju dug put i muke, samo da na svom praotačkom tlu dušu puste. Smrt traži, i dolazi po čoveka u zavičaj njegov. Jevrej i smrt vija po belom svetu! Siroti Jevreji!
šta je ovo, ljudi, braćo, ljudi, ljudi!... Vratiše se tri stara čoveka u kuće, i ulice su opet sasvim puste. Da je drugi slučaj, policija bi se videla i čula, a sada... No, sve, sve se mora podneti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Nekoliko života manje. Na granici smo otadžbine. Pređosmo prugu. Izdužene šine, kao opružene mrtvačke ruke, ostadoše puste. Pred Mitrovicom zastadosmo, da odiđu malo trupe koje su nailazile i sa severne strane.
Ako se koji omakne, onda da ga puste, pa šta mu bude. Ostali vojnici pričekivaće dole i, ako su čitavi, izvodiće ih zaobilaznim putem.
Po nemu se zelene puste livade kao oaze, i ovde, onde, izdiže se po neko kitnjasto drvo. Napred se isprečio Kukuruz, grbav i čvornovat,
Petrović, Rastko - PESME
PONOĆNE DELIJE Kroz čarnu goru oni jaše, Kroz čarnu goru oni zure, Sa neba kaplju puste ure, Ponoćne delije kroz noć jaše.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Gleda u vrata, gleda kako bi me odma, još od prag, s’s svoje puste crne oči opila, izela... Gleda, čeka me, i poje: Rafistinde on alma Beš i al, beš i alma!* (Ustaje.
Šantić, Aleksa - PESME
Jer, da samo vidiš, u lijepe Mare, Kakve li su, puste, dimije od hare! Kakva li je na njoj talasija tkâna, Što joj njedra krije sa dva đula râna!
No dani su prošli kô rijeka nagla, Kô trenutni snovi, kao puste varke: Sad na vašem licu sjaj mladosti žarke, A na mome jesen i turobna magla.
1918. MEDITATIVNE PESME PLIJEN Noć sjeverna. Konjik stiže, Juri preko stepe puste. Mjesec gori... Prah se diže Kô pramenje magle guste. No gle!
lijepa Emina, No u srebren ibrik zahitila vode Pa po bašti đule zalivati ode; S grana vjetar duhnu pa niz pleći puste Rasplete joj one pletenice guste, Zamirisa kosa kô zumbuli plavi, A meni se krenu bururet u glavi!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Da ga ne bi suviše srdili, puste u grad, kao u znak vernosti, sinovca Momčilova Rajka, sa pet stotina vojnika. I tako Momčilo nemajući kud, uredi
Turske kuće ostajale su puste. Na munare je padala paučina. Gde su bili turski drumovi i kaldrme, „i kuda su Turci prolazili i konjskijem pločam'
“ A Kajica jedva izgovara: „Kralju Đurđu, roditelju krasni, ja ti, babo, preboleti neću, jer su strele puste otrovane, na zmijinu jedu nakaljene; ako možeš, osveti me, babo!“ To izreče, pa se s dušom rasta.
Vi uzmite dvoje đece ludo, pa idite dvoru bijelome a ja odoh Smederevu gradu moliti se Đurđu i Jerini neka puste vaše gospodare iz tavnice, da je bog ubije!
tri noge hramlje, — na njemu je ostarjeli đedo, prekrstio obadvije ruke, metnuo ih sebi u njedarca, ozeble mu, ostale mu puste! Na glavi mu prokleta šubara, za šubarom krilo pozlaćeno, begenisah krilo pozlaćeno.
Skoči Kuna kan’ da se pomami, privati se sablje okovane, a kad viđe da mu puste nema, on pogleda na svoju družinu, a družina za puške dugačke, al’ pušaka uz jelike nema!
ko zavrže kavgu: dva Nedića busije ne traže, već padoše oba na kolena, a obadva puške oboriše, — obje pukle, ostaće im puste. Bogo mili, čuda golemoga!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
To ga ispunjava čudnom snagom i radošću i daje mu odvažnosti da sam samcit krene u dubinu puste šume. — Idem da potražim mjesto za svoj hajdučki logor.
Takvom brzom rješenju doprinijelo je i to što se zloćudi Paprika, ljut što se nije mogao dočepati dječaka, od puste muke napio zajedno s knezom i crkvenjakom, pa su se sva trojica uvalili u jamu s razrijeđenim gašenim krečom i odatle,
— Pogledajte samo kako se mirno šetaju kao da je ovo njihova rođena zemlja. Ej prokleta izdajo! Ej puste sramote za svakoga od nas! Porobiše nas, evo, skoro bez jednog metka.
— poče da šmrkuće Stric i teške ga suze obliše od puste žalosti nad mrtvim sobom. Plakao je sve neutješnije, poče najzad glasno i da jeca tako da se i ono troje s raskršća
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
uznemire, te se, jadnik, uzaman baca nogama, stresa tovar i samar, ali mu sve to ništa ne pomaže, — tako i ovome samo puste u uši misao o ženidbi i ženici — i vi sutra lepo ne možete više da poznate onog jučerašnjeg sređenog, mirnog i
A ja gu teke tagaj toprv pogleda malko bolje Zonu. Pa kad gu vid’o onu njojnu t’nku snagu, pa one njojne puste kose, pa one bele, cvrste grudi, kako dva fildžana, pa ono njojno devojačko sramuvanje! Lele, tugoo!
“ E, zašto nećeš? — „Ne mogu“, reče. — Zašto ne možeš? — „Ne mogu, reče; trupam, reče, sas one puste potkovice ,kako stari mezuldžijski, reče, konj!“ E, kud se naučilo teja reči da zbori?!