Obradović, Dositej - BASNE
lisica i kurjak 130 106 Komarac i vo 132 107 Miševi i praporci 134 108 Ris i lisica 136 109 Hrast i trske 138 110 Putnici i topola 139 111 Čovek ubog i žena 141 112 Žena i kokoš 143 113 Kornjača i orao 145 114 Dete i sreća 147 115 Petao i
Ne želimo da smo svuda zejtin na vodi. 110 Putnici i topola Putnici na vrućini dođu pod veliku Štopolu u hlad, i tu otpočiiu.
Ne želimo da smo svuda zejtin na vodi. 110 Putnici i topola Putnici na vrućini dođu pod veliku Štopolu u hlad, i tu otpočiiu.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Njegove taljige i mršavo, mrko kljuse, svi su dizali na podsmeh — iako su to bila jedina kola u kojima se vožahu putnici iz Meonice i iz nekoliko još sela, kad putuju u Valjevo i natrag.
Obojicu su svi u onoj okolini voleli i hvalili se s njima. Sad su njih dva putnici Simičini. Simica veseo, bože, veseo što vozi tako valjane lude, izmahne nekakim patrljkom, za koji je privezao malo
— Šta to radiš? — podviknuće Sava, kad kočije trucnuše preko jedne priličio duboke i opasne opasnosti nasred puta, te putnici odskočiše za čitavu pedalj s ono malo krovine na kojoj seđahu. — Ništa, ništa, ne bojte se!
Sava i Nikola posedaše, Simica ošinu mrkova, i opet se otkotrljaše nasipom Simičine kočije, a u njima putnici gotovo oplakali od smeha. — Šta si, vere ti, dao za tog mrkova? — upita Sava Simicu kad odmakoše.
javiti se, pozdraviti konđa — ženska kapa, sastavni deo stare srpske nošnje kontumanac — mesto gde probave neko vreme putnici koji su pod sumnjom da mogu preneti neku zaraznu bolest konšija — komšija, sused konjštak — grba (nastala usled
Dučić, Jovan - PESME
Zastave vihore mrakom, kao kletve; Daleki putnici idu drug za drugom U polja gde nekad car vođaše plugom, I naše carice pevahu uz žetve.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Tu ti je otac! Čekaj da mu kažem! Kako beše tek zora, i putnici neodlučno stajahu na obali, to i nehotice svi obratiše pažnju ovoj sceni.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
mu prekrpiti svoj »pintl«, i produžiti svoj put dalje sve pored dudova, ovim istim putem kojim danas ne sretaju naši putnici ni žive duše. Pera Tocilov tera konje i razgovara se s njima, jer oba popa ćute i ni reči ne čuje iza sebe.
bojtar iz budžaka, jedan tankih podužih brkova, prava ruina, koga sad prvi put i primetiše gosti, — ’oćete k’o jedni putnici da znate šta će to, biti u nedelju kod nas ovdekana. E, pa ja ću vam, molim lepo, moći to ješplicirati.
— A, ti, peštanski trgovče, ti si se kanda opet počastio dok sam ja bila tamo napolju! — veli mu birtašica kad odoše putnici. — Ti si opet točio, a? — Nisam točio... a što ja da točim! Valj’da je šljivovica! Nego nika komadara i bećaruša!
— Izvol’ te, česnjejši, ded’, Spiro! Putnici posedaše. Nude domaćina. On se izvinjava. — A, fala, fala! Ja, bome, sam ne ispuštam ovu lulu iz usta do doveče!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ali stražara, već davno, nije bilo tamo na visini. Putnici su se zapisivali u knjige, dole, u karauli i đumrukani, a oko karaule, na ledini, pasli su, mirno, sapeti konji.
Pavle se posle sećao, kako su na vidik bili izišli prvi, beli, oblaci, kao neki jaganjci. Pošto su putnici bili, to jutro, rano probuđeni, počeo je da ih hvata neki prijatni dremež, i, kroz taj dremež, putovali su, dugo.
Božič je na tom proplanku bio stigao troja kola svojih poznanika. Putnici su se, posle toga, bili rasturili, po proplanku. Bilo je dovikivanja, upoznavanja, a pozdravljali su se i znani i neznani.
Gledala ga je nekim tužnim osmehom, kao da se čudi, kud je otišao i kud ide. U tom trenutku, dok su se svi putnici smeštali u kola, Isakovič je bio ispustio svoj oficirski trikorn, kraj kola.
Svi su putnici videli šta je učinila. Celo društvo, iz kola, smejući se, zakuka. Isakovič skoči i potrča da šešir spasava, ali kad ga
Sav je Herrenhaus treperio, kao da plovi, po nekoj vodi, u večernjoj svetlosti i tmini. Putnici su bili srdačno dočekani. Isakovič još bolje, kao što su to, obično, oni koji su nepoznati.
Isakovič je, u tom traktiru, dobio jednu malu, skromnu, sobicu, iz avlije, iznad kapije, koja se, svaki put, kad bi putnici, kolima, u traktir stizali, ili odlazili, tresla.
Zagledan u tu varoš, pred sobom, Isakovič je imao onaj ludi osećaj, koji putnici u tuđini, prvog dana, imaju – da su stigli nekuda, gde je sve mirno, i gde je sve sretno. Neki drugi svet.
U poznu jesen, sa svih strana, iz Hungarije, putnici, koji su išli u kraljevstvo poljsko, skupljali su se na Duklju, a svi su grabili da, Karpate, što pre pređu.
Ako bi neki putnik zadocnio, a sneg ga zavejao – kad otopi, u proleće, putnici bi, katkad, ugledali, kraj puta, ljudske kosti, ili par čizama, koje je vuk oglodao.
A tešio je Pavla da nije Duklja jedini prelaz, kud u Poljsku putuju putnici. Pavle je prvo, u besnilu, bio ščepao, tog seržana, za grudi, ali se posle seti da svađa može sve da pokvari, pa se
za koje je Pfaler tvrdio da, su već prešli poljsku granicu i da su stigli u neko mesto, zovomaja Želegovka, gde svi putnici u Rosiju čekaju. O Trifunu Isakoviču nije bio ni čuo. Pavla je namestio, da prenoći, u paviljonu.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Pevalo se i igralo u svim selima. I najteži zemljoradnički poslovi su se radili uz šalu i veselost. Putnici ovoga doba govore o opštoj veselosti i o pesmama koje su slušali svuda po selima.
Kromvel im je dao naročite povlastice. Njihovi su putnici ili njihovi trgovci stupili u veze sa svima evropskim narodima. Odmah posle Portugalaca oni su oplovili rt dobre nade.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Razbježali se i putnici, i čobani, pa čak i ptice. Iz daljine su se čuli samo uzvici i dozivanje: — Ehej, ljudi, čiča Brko nosi lava u džaku!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
slane od suza, usne hladne i slatke, a vozovi su prolazili, dva teretna, jedan putnički i opet onaj za Istambul. Putnici nisu mogli da nas vide, jer smo sedeli u zgusnutoj tami ispod nasipa, ali mi smo videli njihova lica kako žvaću ili
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Gospođa Soka otide sa Krečarkom u magistrat i stvar prijavi. Ovde se odmah zaključi da se putnici kurentiraju. Još onaj čas oprave se pisma na sve strane, prvo u Krakovu.
Da vidimo gde su naši putnici. VII Kad su putnici otputovali, udariše koso preko dva Dunava, pa su došli u Vac. Tu se malo odmoriše, pa onda sve
Da vidimo gde su naši putnici. VII Kad su putnici otputovali, udariše koso preko dva Dunava, pa su došli u Vac. Tu se malo odmoriše, pa onda sve dalje.
čitav krug ozleđen; nema sumnje da su ti još nedavno bukagije nosili, ili možda su još nedavno u tamnici ležali. Putnici večeraju. Goli sinovi pogled krvav bacaju na putnike, jedan na drugog gledaju, šapuću.
Sad nije „šabes”, pa su dobili jela u mehani, i za se i za momke. Sutradan, kako osvanu, a putnici se počnu oblačiti. Krečar i Čamča, kao pređašnji dan, u „trajdrotu”, i brzo se obukli, no kod gospodara Sofre malo duže
Pa onda jedan priđe k njima, a papiri mu u ruci. Stupi bliže Čamči. — Molim, jeste li putnici? — Jesmo. — Otkuda? — Iz varoši U. — Kako vam je ime? — A zbog čega ste radi to znati?
Posle toga pozovu komesare u svoju sobu, te ih dobrim vinom počaste i zahvale se. Komesari odu, a putnici sutradan opet se krenu.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Nije više bilo svađa, a sve je više sitniša ostajalo u Lukinom džepu, jer su nacvrcani putnici odmahivali rukom, dobacujuć »Zadrži to za jednu vruću, momče!
Luka oseti da je zaista voli, ispuni ga ponos kad spazi sve poglede što su joj dobacivali putnici. Ličilo je to na pokretnu svadbu — uskoro su i on i devojka bili zasuti kišom konfeta, flaše su dodavane od ruke do
Milićević, Vuk - Bespuće
A vjetar snaša namete i zasipa snježnom prašinom u lice. Kola i putnici rijetki; tek što, pokadgod, jato gavranova zacrni snijeg, jedini život što se javlja.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Oni, vele, ionako nose tuđu glavu: — E, bestraga im glava, neki zasukan svet. Negdje pred podne putnici stigoše do uzanog mostića na smirenoj rječici sa obalama ukovanim u sed.
preobučeni često u milicionare, u vojnike ili čak u oficire, a katkad naiđu kolima ili pješke kao bezazleni seljaci putnici. Elem, stvar stoji tako da više ne možeš vjerovati nikom živom.
Elem, stvar stoji tako da više ne možeš vjerovati nikom živom. Za podozrivog Panteliju ne zna se jesu li sumnjiviji putnici koji stižu otud preko planine, iz daleka, ili su gori ovi s druge strane, iz okolnih sela, među kojima se uvijek nađe
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
POMOZ BOG, ZLA ŽENO! Udarivši nekakvi putnici pored mnogo žena koje su u društvu sjeđele, jedan od njih reče šale radi: „Sad ću ja poznati koja je zla žena među ovim
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Ne znamo gde nam počinje zemlja, a svuda je kraj. Zidine s imenima našim padoše, reka ih odnela. Vojske i putnici preko nas prolaze, niko da k nama dođe. Heće više lepih gradova biti na zemlji našoj.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Sve to navlači živa čoveka na beskrajne sanjarije. Naši putnici naiđoše na oborenu kladu na samoj obali, pa, gotovo ne sporazumevajući se, posedaše na nju.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Dolazila nam je u goste, tužna. Umirala je, u Vršcu, nedeljama, i ja se sećam kapljica morfijuma koje je uzimala. Putnici, porodica moje babe Jule, kažu, prema svojim čituljama, da vode poreklo od Jelice, sestre Todora od Stalaća.
Za Mojsija su Putnici verovali da je otrovan, u Beču, od strane austrijskog dvora. Gavrilo je bio osobenjak i neženja, a Mojsije je umro na
I kraj tolikih koji se nikad više neće vratiti, kolo igra svaki dan u parku. Putnici me pitaju: šta sam se toliko smrznuo? Vele, da iziđem, međ svet, sve će dobro biti.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Jednog dana išao sam na stanicu gde staje jedna strana lađa. Prispe lađa i počeše izlaziti putnici. Ja se nešto zagovorio s jednim poznanikom, dok, odjednom, masa sveta se povi ka lađi tako silno da me umalo jedan što
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Molim vas lepo, šta je to bilo? — zapita ne dišući. — Iskočio voz — odgovori ovaj u hodu. — Gde? A putnici!? — viknu Živko i potrča za njim. — Ne zna se još ništa. Živko stade.
Dosta je on primio njegovih groševa za razne usluge, ali Marko ne žali pokojnika. Sva lica u gradu izgledaju kao putnici, koji moraju da prođu ispod ove zvonare. Njega ne iznenađuje kad mu koji dođe na red, da ga oglasi.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Sve daj, daj, a ti samo plaćaj, a kmet ti otima pazar i ališveriši mušterije, putnici i pašažeri! — E, moj gazda Đorđe, to je i moj i sviju naših ideal: da se ništa ne plaća! Al’ šta ćeš, sad je tako.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Budno sanja trenutak kad će doći Do prve železničke stanice. Vozovi spavaju na stanicama, dok ih putnici hvataju Za ručke, skaču na papuče, il nasrću na vrata...
Pandurović, Sima - PESME
I putnici smo turobni što grémo Kroz namrgođen svet oblaka, čuda; Ćutanje naše duboko je, némo. Voda se morem svud oko nas pljus
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Đe bi mogli konačiti, striko?“ zapita mališa, izgovarajući čisto naški. „Vaistinu i ovdje, u mojoj kući, kad ste putnici, a sreća ve nanijela!“ Čovjek hitro sjaha i reče nešto stranijem jezikom onome drugome.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
, a on odgovori ono. Pomoz’ bog, zla ženo! — Udarivši nekakvi putnici pored mnogo žena koje su u društvu sjeđele, jedan od njih reče šale radi: „Sad ću ja poznati koja je zla žena među ovim
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
JAGODA: Svašta, da ne bi sveta i milicije! Oću da vičem, da bežim, ali se presekla! Srećom, neki ljudi, putnici, uviđavni, vide šta je, priskoče, viknu miliciju, nastane gužva, guranje, opšti haos...
SKITNICA: Gledam, pljunutā ona! Potrčim za njom, oborim neke kufere, nosači psuju, psuju putnici, vičem Vuko, Vuko, ona ništa! Stignem, a ona živa premrla! Posle se dosetim zašto.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Uljezemo. Kad — ali tu svadba i veselje. Na naše iskanje vode mati ženihova reče nam: „Dragi putnici, ovde se danas ne pije voda nego vino; i ako [h]oćete, ’odite unutra.” Uljezemo.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Što reko, ne poreko, jer u Jovana Kutlače nijesu dvije riječi, đeco! Ded, putnici, ne premišljajte mnogo, jali ću ja puštiti društvu na volju.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Rekao sam ti sve i ćuti! — Šta ćeš, gospodine... Nismo ti mi beogradski kočijaši. Naši putnici vole da pričaju. Brže im vreme prođe. Putevi su loši... i on, taljigaš, zna Aćimovu krv. I kakva je to Aćimova krv?...
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Repati i rogati? Svašta! — smejali su se putnici iz daleka. Ali čim je nekoliko njih ugledalo repate rogonje, stranci su u širokom luku počeli da obilaze unesrećeni grad.
Dok bi ptica krilom mahnula, nestade ih. Više ih niko nije video. Ali putnici iz daleka pričaju da na obali mora u kući od kamena živi Zlatokosa se dečakom i mužem na čijoj je kapi izvezena crvena
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
sa svih strana mali park u obliku trougla opkoljavaju automobili u sumanutoj žurbi, iz autobusa broj 27 i 28 izlaze putnici i, još slepi za radost, ne primećuju da stupaju u pregršti svetlosti što se, u taj mah, raznose po nebu nad Trgom
Počinjao je trinaesti dan plovidbe a brod je bio neobičan kao i njegovi putnici. Riga od Fere je stajao na palubi već naviknut na okove oko ruku i oko nogu, nosio ih je gotovo pet meseci, i okretao
Imućni putnici mogli su u Pirinč-hanu i da konače, naročito otkako ga je kizlar aga Hadži-Bašir, za koga se govorilo da je jedan od
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ta strana kuće bila je nekako pretežitija: u nju se slijevao sav kućni život i sva kućna čeljad, onako kao što se putnici slijevaju na bok kojim lađa pristaje uz obalu.
Prošao sam pored željezničke stanice. Kolporteri su izvikivali : — Sutrašnje novosti!... Sutrašnje novosti!... A putnici, žureći prema kompozicijama, na jagmu su ih kupovali i zadovoljno trpali u džep. Očevidno, nešto su ušićarili.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Da je bar u svom selu, gde ne mora svakad begati daleko od puta!... A kako se lepo voze oni putnici gore po drumu... tovni konjici grabe hitrim nogama, za njima lako i brzo plove sanke po zamrzlu putu, kao čunić po
Umorni putnici oživeše, zaboraviše sve muke i patnje preživele u tuđini, oči im zasjaše živim veselim plamenom, u dušu im se useli
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
A gošća odgovori: — I vrijedi. POMO3̓ BOG, ZLA ŽENO! Udarivši nekakvi putnici pored mnogo žena koje su u društvu sjeđele, jedan od njih reče šale radi: — Sad ću ja poznati koja je zla žena među
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Brod je isplovio popunjen putnicima jeftine klase, većinom Nemcima. dok smo plovili niz reku Elbu, svi putnici su bili na palubi i posmatrali zemlju koja nam se polako gubila iz vida.
Miljković, Branko - PESME
Biljni sezame otvori obzorje Za sve koji su se rodili prerano; Nek uđu u tuđe srce ako su otvorili svoje, Putnici vrlim li morem, gorom li sanom. Otvori semenku u kojoj nežno čami Zaboravljeno proleće.
Krakov, Stanislav - KRILA
I kao da su ti pogledi već videli nešto. A gore u vazduhu oni neumorni putnici od gvožđa i smrti fijuču i zvižde. Sav je vrh planine u ognju i dimu. Grmljava i tresak sve brži, nervozniji, luđi.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
GLAVAŠ: Strahota! RADAK: I još strašnije: Na raskrsnici druma širokog, Gde su nekada mirni putnici, Ostavljajući Župu za sobom, Beogradskog se puta primali, Sad gomilama roblja teraju Pod tvrdog lanca teškim
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
NEVESTI 379 U NOĆI 382 MILICA STOJADINOVIĆ SRPKINjA 385 PEVAM PESMU 386 NA SMRT 388 PAVLE POPOVIĆ ŠAPČANIN 390 PUTNICI 391 POGOVOR 407 POGOVOR PRVOM IZDANjU 502 POGOVOR DRUGOM IZDANjU 504 STARIJA SRPSKA POEZIJA OD M.
1855. Milica Stojadinović Srpkinja PAVLE POPOVIĆ ŠAPČANIN PUTNICI „Majko jadna, majko draga! Iznemože naša snaga — Na kamenju golom spati, S oštrim trinjem, mekinjama Gladna grla
S. Srbkinje, II, Zemun 1855, 108—9. Prvi je na nju skrenuo pažnju J. Skerlić, Pisci i knjige I2, Bgd 1912, 44—5. PUTNICI (str. 278). Pesma je štampana u Slavjanci, Budim 1847, 101—15.
Osobito poslednje njegovo djelo, Putnici, nosi na sebi pečat savršenstva ove slavjanske epohe njegove. Između pjesnika kojima je mlada krila svoja krjepio bio
” I još dalje, u neprekidnom preterivanju svojih mladih godina: „Kad čovek poslednje djelo njegovo, Putnici, pročita n sa životom njegovim sravni, ne samo da tu njega kao u ogledalu nalazi, no čudesnim njekim predosećanjem i samu
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
JEROTIJE: Ja ne znam kog bi đavola i tražili putnici ovde? ALEKSA: Pa onda... uh, eto, zaboravih gde sam stao! JEROTIJE: Dabome! Ama, kažem ja vama, ne prekidajte ga.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Naročito kada bi duboko u noći gore, na čardaku, bilo osvetljeno, video bi se, raspoznavao, i putnici, kiridžije, tešeći sebe što su u noć ipak na vreme došli, govorili bi: — Još sede baba-Stanini!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Čak se ,zna̓ i mjesto, odnosno panj, gdje je raslo to drvo. Putnici koji idu u Skoplje ili se vraćaju iz Skoplja u Janj, odmaraju se na tom mjestu i bacaju na nega po jednu granu, da ih
Ćipiko, Ivo - Pauci
Majka mu pripravljaše potrebu za preobuku. Putnici nakupovaše mnogo stvari: sanduk, šešir, postole, kišobran i druge sitnarije.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Gledao ih je iz daljine, sa Žarića kose, i nije prepoznao nijednog od njih. Kaže da su to valjda neki putnici koji nikada ranije nisu dolazili u ovaj kraj, pa nisu znali da je Saborište ukleto mesto.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I čega se tiče gorki uzdah taj? Buni li mi dušu ta priroda snežna, Il' mladosti moje usnomena nežna? O, putnici ždrali!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Gornji, putnički, deo voza ne učestvuje u toj rotaciji, inače bi putnici dobili vrtoglavicu i bili prignječeni uz prozore.
Zvono daje prvi znak za polazak. Svi putnici ulaze i zauzimaju svoja mesta. Onaj gospodin što je ostao na peronu, to je dežurni inženjer.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
U Insbruk su poslali depešu. Kad su putnici ušli kod bolesnika, on je bio miran. Činio je sve napore da ne kašlje ni onim malim kašljem za koji su još sposobna bila
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ima usput da se ukrsti s drugim vozovima, pa mora mašina uzeti vodu, pa se mora negde ustaviti da siđu putnici i da nove primi, da se štogod istovari ili utovari.
uvlače druge u službu, te redukcija liči na ono čišćenje državnik vagona od stenica: dok direkcija jedne uništi, dotle putnici, koji su noćivali po hotelima, unose nove u vagone.
Petrović, Rastko - PESME
Pradedovi naši Sloveni, krvoločni al' putnici, Braćo moja topografski radnici. Čunovima da poverimo svoja srca umorni A već bi nas zora sokolila da orni Produžimo
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Tako Car steče mir. A Carstvo? Cvetalo je, blistalo Carstvo od ponosa. Putnici i namernici odnosili su u svet priče o srećnoj Carevini okruženoj visokim, strmim liticama i Caru Careva koji vlada
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
A po narodu najviše raznose pesme slepci, putnici i hajduci. „Slijepci radi prošnje idu jednako po svemu narodu od kuće do kuće, i pred svakom kućom ispjevaju po jednu
konak, obično je da ga uveče ponude s guslima da pjeva, a osim toga putem po anovima i po krčmama svud imaju gusle, pa putnici uveče pjevaju i slušaju; a ajduci zimi na jataku danju leže u potaji, a po svu noć piju i pjevaju uz gusle, i to
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I na svaki lep pristanak prikrmljuje korab u kraj. I u svaki grad na videnje mu svraća se, eda bi mu putnici veseli bili nagledajući se zemlje i tuđih strana.
Ta he, božiji čoveče i dobri brate, kako smo se mi rodili na ovaj svet, svi smo mi putnici i gosti, i pak nam skoro odovud valja izaći i putovati na daleku i neznanu stranu.
Gospodari sluge li, poglavice il' mu senjaci, prosti i književni, oficiri i vojaci, boljari siromaš li, putnici domosedioci li, jedno starci i deca kalaši, jogonasti i opori k nauci.
Jerno svi smo mi ovde isto jedni putnici, došli i kano gosti po bircauzi sedimo, a ne u naši domovi. A birt je ljut i opak; kako se što malo rasrdi na koga i