Jakšić, Đura - PROZA
E, nećeš je više hraniti!...“ Oči mu sevnuše divljim plamenom... Kaluđer, kad je to video, naže bežati. Živko poteže puškom kroz otvoren prozor, opali jednu, pa i drugu cev, a kaluđer se stropošta baš ispod onoga oraha.
Obradović, Dositej - BASNE
” To izrekavši, zaleti se k jednoj seoskoj kući među kokoši. Seljanin, koji ga davno s puškom vrebaše, pukne na njega, i prebije mu desno krilo, veže ga jošte živa za nogu, i obresi ga negde u avliji da se njim |i
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
A Antonije Pljakić, kao što sam mu uz put kazao, stane s dugom puškom iza Crnoga Đorđa, a bio je ličan i obučen u najlepšim haljinama. Pita general Đenej zašto se bijemo s Turcima.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Nije svu noć zaspao. — A što, da nije slab? — Nije, nego je presedeo tako na krevetu sos puška. — S puškom?... Idi, more, probudi ga; može te psovati. Momak ode u sobu, a Tiosav i Vitomir prsnuše u smeh.
Odabraše se njih nekoliko ponajkuražnijih, pa neko kolac, neko motiku, neko oplavak i hajd' naviše u šumu. Radoš s puškom napred da im pokaže gde je ta napast. Kad tamo, ono selo kraj nekog panjića, više one jaruge, pa se sunča. — Eno ga!
Samo gledaj dobro da nas koga ne osakatiš! — Ne brinite se vi! — reče Radoš i zasede s puškom iza jednog grma. Oni se onda razrediše, zaobiđoše sa svih strana, pa sve bliže. Jedan od njih skinu i gunjac.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Dobro — reče on kad mu Stanko pruži odlomljenu grančicu — to je sve dobro... Ama kako ti puškom gađaš? — Bio sam najbolji nišandžija u Crnoj Bari! —reče Stanko ponosito. — Znam, u Crnoj Bari.
Molim te, harambašo, dođi da vidiš!... Ako nisi znao da se i puškom može zaklati, a ti hodi!... Dođite da vidite! I harambaša i hajduci priđoše.
— Pravo je! — reče Surep. — Zaslužio je! — rekoše Jovan i Jovica. — Ko ovako puškom kolje, zaslužio je pašaluk! — viče oduševljeni Zavrzan. — Jeste gotovi? — pita harambaša. — Jesmo. — Onda polazi!
— Nek bar Stanko ima para da nas ne bude „lijo” — reče Zavrzan. — Boga mi je poteško Stanku para naći, on puškom kolje! — reče Surep. Ta Surepova reč vredela je Stanku toliko koliko kad bi ga i gusle pevale.
S kolena na koleno pričaće se o tvome junaštvu; i, kad pomenu tvoje ime, oni će kazati: to je onaj što puškom kolje!... A još da znaš kakvog si zulumćara skinuo sa sveta!... Ja njega najbolje znam!...
Šta me je puta poljubio u ruku. — Jeste. Ali to više nije onaj Stanko. To je hajduk, gorsko zverče, koji će ti puškom grkljan izvaditi, kao što je Sali-agi! Nego, dragi moj, idi ti kući Aleksinoj, pa se s njim lepo namiri...
— Tebi, buljubašo. — Jesi vičan svakoj muci i nevolji? — Ne znam šta bi u dobru radio!... — Umeš li puškom gađati? — Sigurno kao dlanom. — Jesi plivač? — Kao patka! — A ronac? — Kao riba! — Umeš li poginuti?
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Kola pođoše još brže. Iz susjedne avlije ispade s malom puškom starac Matija Đenadić koji je, vele, još pod Milošem ratovao. — Upomoć! — viknu Pavao potrčavši njemu. — Šta je?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pavla je dočekao strašan lavež pasa. Grozdin, poguren, u gaćama, sa puškom u ruci, poljubio je Pavla, a zatim uveo gosta, ali ne u kuću, nego u svoju sobu u avliji.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Za sve to vreme šiljbok, pred vratima, sa puškom pred prsima, isturenih grudi, uplašen, stajaše ukrućen i nepomičan, to jest ljuljajući se lagano na petama.
Opkoljen gomilom svojih nemačkih oficira, kirasira, znojio se i pregledao lično pušku za puškom, čoveka za čovekom, pištolj za pištoljem, zavlačeći mali prst u grliće, tražeći da napipa prašinu, odbijajući od sebe
Oni su klali. Hvatali za grudi, obarali i klali, zadirući rukom u grkljane, cepajući kože i meso kao krpe, prebijajući puškom rebra, ruke i kolena, razbijajući temena kao tikve.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Stari ljudi često kažu: „Žene se biju čibukom a ljudi nožem ali puškom“; „Konja i ženu treba držati za ular“; „Na pseto zamahni, a đevojku udri“.
Često se može viđeti kako se žene s teškijem teretima vuku preko stjenja i planina, a muž ide prazan s puškom o ramenu i čibukom u ruci.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ZA ONE KOJI SU HRABRI SAMO KAD GINU Za ljude koji misle da je sloboda samo ono što se puškom do puške doda, koje, kao hrtove, u borbu pogna samo miris baruta i ognja, koji su hrabri samo kad ginu, samo u jurišu.
Matavulj, Simo - USKOK
Najzad, brzijem polukrugom izmijenjaše mjesta. Tako je igra tekla uz pjevanje i pucanje. Janko, s malom puškom za remenom, posmatraše igru. U početku nije mogao odoljeti smijehu.
Iza lijevog roglja manastirskog naiđe visok čovjek, s puškom o jednom ramenu i s kožnim bisagama preko drugog ramena. Njeko zakuca na Jankovijem vratima, i na pitanje: „Ko je?
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Četrnaestogodišnjaci koji pevaju i zbore ovako: Sa puškom u ruci i zvezdom na čelu zajedno s muškarcima u maršu i hodu žene su živote davale hrabro da bi danas mi imali
Milićević, Vuk - Bespuće
tu pjesmu pjevahu zemlji koja ih drži i hrani, zemlji na kojoj su odrasli njihovi djedovi, vječno radeći i braneći je s puškom u ruci, sahranjujući u nju sve svoje nade i muku i jade i znoje, zemlji iz koje su se rodili generali koji su zaboravljali
Sremac, Stevan - PROZA
Zato i večeras nije hteo da pribegne oružju, a mogao ga je prosto puškom ubiti (jer Jova je dobro gađao), nego se baci za njim cepanicom.
Radičević, Branko - PESME
puške, te o ramo, Pa se veri i tamo i amo; Bože mili, da l' veće miline, Da li ima što na svetu slađe Neg sa puškom odat po planine, Pa umoran sesti u zalađe, U zalađe kraj kakvoga vrela, Tu otrti teški znoj sa čela, Latiti se
tu je malo, zlotvora mložina, Na svakog došla po koja stotina, Još u nji bije top sa svake strane, A oni sabljom i puškom se brane; Ad' opet nigde nazad ne usprežu, Već čilom rukom na juriš potežu, Pa de ko padne, tu drugi poleti Da
E svak srcu odoleo, Beli danak pregoreo, Misli samo na zamenu, Pa se vije po kamenu. Vije, vije, puškom bije, Ej zlotvore, kako ti je? Jala, brate, udri, tuci! Poznaju se gorski vuci.
Ja i Rade besmo kô dva brata I za mira i za pusta rata; Beše l' mirno, zajedno smo bili, Po gorici sa puškom odili Kroz kamenje, rastovik i cerje, Premetali pred sobome zverje; A kad dođe vreme za junaka, Svak pojaha svoga
Milutine divna je starina, Osamdeset prisukâ godina, A ko vidi kako puškom bije, Rekao bi, ni trideset nije. Oko njega devet je sinova, Devet, brate, sivi sokolova.
Oko njega devet je sinova, Devet, brate, sivi sokolova. Puškom bije, kanda i ne zgađa, Al' svakoja Turčina pogađa. Živo svaki dovati i tresne, Pa Turčinu u srdašce kresne: Ao
Manu rukom i snagom ostalom Pa udari Sulju puškom malom, Provrti mu ... pašnjaču I prebi mu straga rtenjaču. Ljuljnu s' Ture, o zemljicu pade, Al' i Vuka tu snaga
Al' odatle dva do tri koraka Gledni onog turskoga junaka, Crna oka, krvava pogleda, Kud li, bolan, dugom puškom gleda? Oh Mileta, sad će da obori, Da ti srce viteško sagori!
po glavu, Al' je Srbin začas već na nogu, Pa se moli onom veljem Bogu I vije se zemljom i travicom A bratimi s puškom ubojnicom, Te iz trave junak posegnuo Puškom malom Ture pod pazuo I sasu mu zrna lamparice, Raznese mu bele
Pa se moli onom veljem Bogu I vije se zemljom i travicom A bratimi s puškom ubojnicom, Te iz trave junak posegnuo Puškom malom Ture pod pazuo I sasu mu zrna lamparice, Raznese mu bele utrobice; Ljuljnu s' Ture na svome konjicu, Pomože mu
Njemu Halil srubi desnu ruku, A Urošu drugu dade muku, U kolenu nogu mu slomio Puškom malom, ta Bog je ubio! S obe strane ima dosta jada, Onde bojak, onde junak pada, S obe strane momčad odabrana, Baš
Jedno Srpče pomoli se Bogu, Puškom đogi slomi prednju nogu, Opet pali jedno momče čilo, Radivoju salomio krilo: U ramenu slomi mu desnicu.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ni dao bog onaj opštinski Rade. Još mu je tu pri ruci i stameni Veso Kukolj s lovačkom puškom, neka kombinacija vojno-civilnog stražara, a to svakog okrivljenika posebno zbunjuje: uhvaćen je, znači, i s vojne i s
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A „muškarci“ zabacili dolame preko ramena, utegnuli se pojasevima do pazuha i s puškom u ruci grabe po četiri koraka u jedan.
Kostić, Laza - PESME
” Tek što reče, na ložnici škripnu vrata — jao! — Škripnu vrata na dvorani šumom, škripetom, međ dovraci junak stoji s puškom zapetom. Oklop lula, čibuk crni cev je golema, mrko čelo, mrki brci, mrka dolama.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Otac je tvoj poginuo s tom puškom, pa hoćeš i tebi glave da dođe? Jednom on ukrade pušku i otide u lov. Kad dođe u šumu, onaj ovan sa zlatnom vunom
nešto zna onaj seljak što mu je upropastio vinograd, pa da ga pričeka pod onom kruškom što je na sredini vinograda, s puškom, ali da mete jedno zrno olova, drugo srebra, treće od zlata, a četvrto od čelika, on bi ga odmah utepao, i opet bi
Lovačku ti vjeru dajem, tebe ću osloboditi! Dotrča lovac te lisicu ubi puškom, a jazavca oprosti gvožđa i pusti ga na slobodu.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
— Bogazom tajnom idu hajduci za harambašom na dalek put, svaki je brkat, s puškom u ruci, vučijim ćurkom ogrnut. Na kraju šume kućica stoji, tuguje u njoj mačak Šepa, kroz prozor gleda, časove
“ Evo i miša starog, pod puškom, nije varka, čeka, brkove suče, prodaje mačka Marka. A dalje, korak samo, novoga čuda eto: nekakav mačor strogi
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Tebe na čast, stara majko! 16. Pođo s puškom, koledo! u livadu, koledo! Pusti konja na livadu, A ja odo pod kruščicu, Metnu kalpak na jabuku, A puščicu na
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
JELISAVETA: Njegova glupost prevazilazi sva moja očekivanja! (Milun, sa puškom na gotovs, izvodi glumce sa scene. Razilaze se i građani. Na sceni ostaju samo Dara i Tomanija.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Moj zadatak u Galiciji bio je da istrčim napred, ispred 11 ljudi, da urličem komande, sa puškom u ruci. Da budem dakle neka vrsta Napoleona na mostu kod sela Arkole.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Kad dovede poslednjeg čoveka s puškom sudnici, pade na ledinu, nit' pusti od sebe glasa, nit' mrdnu rukom il' nogom, samo se grudi i trbuh dizahu i spuštahu
— Pst! — učini kmet, i svi se trgoše. Ozdo od potoka prelažaše preko vrzine čovek u varoškom odelu — s puškom o ramenu. Za njim pređe drugi, u kome odmah, po fišeklijama i noževima, poznaše sreskog pandura.
— viknu jedan. — Ja, — odgovori Radonja, dobar lovac i nišandžija, pa pruži zapetu pušku. Vrdnu puškom i desno i levo, pa se u pola diže. — Ne vidi se ništa, pos mu njegov! — reče i uze da cilja. — Udri, 'nako od prilike.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ua! Živela Brazilija! Dole s krntijama reakcionarnim!« Navaljivali su na vratnice i lomili. ih dok ih čiča Milisav puškom ne rastera.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Plam se digâ bješe u nebesa i kulu mu bješe dohvatio. A on gađa puškom, ne prestaje; popijeva tanko, glasovito, pripijeva Baja i Novaka, pripijeva Draška i Vukotu i dva Vuka od sela
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Arsa, kao puškom pogođen tim već zaboravljenim od staroga gazde surovim i zapovedničkim glasom, dotrča uplašen: — Šta, gazdo?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Stane!“ viknu on, pred kućom, „donesi taj dževerdar, pa gađaj i ti!“ Cura izleti, puškom u ruci. „Na zdravlje vi Badnja veče i Božićni dani, braćoooo!“ povika serdar što ga ikad grlo slušaše, pa opali iz obje.
Čujte me braćo!...“ Puška zagrmje pod njima u planini. Svi đipiše. Digoše Janka te i on onako sanjiv, puškom u ruci zađe za njeko stablo. Nategoše oroze. Koraci se čujahu kroza šušanj. „Ne pali ni jedan dokle moja ne plane!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Koji god rad radio, oda zla se branio, niko ti ne naudio. Dušmaninu se s puškom u ruci, a s oštrom ćordom junački branio, a nikad kapom u ruci ne umolio, nego ti pod nogama bili kao konju čavli i
pa će reći): — Vi znate, braćo, mene i moje junaštvo, ali ću vam pripovjediti neka koja može biti nijeste čuli: Puškom sam ubio vuka, kunicu i lisicu, a nožem posjeko od prve glavicu kupusa po najdebljem kočanju, i presjekao lubenicu s
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
otac je tvoj poginuo s tom puškom pa hoćeš i tebi glave da dođe?” Jednom on ukrade pušku i otide u lov. Kad dođe u šumu, onaj ovan sa zlatnom vunom
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Zauzmi položaj iza one bandere! (Tanasko staje iza bandere i osmatra, s puškom na gotovs. Manojlo razvija kartu, pokušava da upali bateriju, ali mu ne uspeva.
(Manojlo se umotava u šinjel i pelerinu i leže iza kanti za đubre. Tanasko čučne pokraj bandere, s puškom na kolenima. Brzo se i on spusti na zemlju i zaspi. Zatamnjenje.) IV SLIKA Kafana, prazna. Ulaze Cmilja i Anđelko.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
za neznanje i slepotu uma u varvarstvu i divjačestvu narava prebivati i jedan drugoga za bagatelu kako istog zeca s puškom u čelo ili u srce pogađati. „Meni ne bi protivno bilo”, reče mi moj drug, „jednu godinu ovde provesti.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Ne boj se, kapetanu te vodim. — Boj se Ti, apsandžijo, aja se ne bojim! S rukama na leđima, praćen pandurom s puškom preko ramena, natmureno ponosit ide preko pijace, suljajući se po snegu išaranom balegom.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I eto tako sve dok ne otpočne borba, a posle doboš ide u komoru, a Sekula s puškom uz komandira. Redovno, pošto prime zadatke, komandiri pojure svaki u svoju četu i komanduju „zbor“.
Drž’“, i stropošta se koliko je dug, kao da je pravom puškom pogođen bez zrna baruta, pokušavajući pre toga da se uhvati — za prazno.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
»To je čovek — razmišljaše ona uz put — što se ne boji ni puške ni vlasti, nikoga do Boga. Ide sa svojom puškom po zelenoj gori, a sve živo beži od njega... Pravi gorski car!...
Kao na drotu iskoči iz vrzine, i stade nasred puta sa pruženom puškom... Mehandžija se beše nešto veoma zamislio i oborio glavu, te se trže tek onda, kad vranac ustuknu ispred iznenadne
— Ene de, otkud ti, bre ?... Zdravo mirno! — Dalje, dalje — odgovori Đurica mahnuvši puškom, ne dajući mu ruke. — Idi, pročitaj mi onu hartiju za mene.
hrabrosti, pa sad ove čudne i slobodne njegove reči o sebi i o njoj samoj, i najzad ovo poslednje, gde on stoji pred puškom ne trenuvši — sve to beše tako neobično za nju, da je pridobi i zainteresova u najvećem stepenu.
Ona, koja ga nije htela dosad pogledati, sad se razgovara sa njim i još kako: šali se. »Nišani me puškom, kao da sam ja malo dete, da se plašim. Ali joj seku one puste oči, kao noževi!...
Pogleda preda se i, pod jednim gustim gložjem, ugleda njega gde sedi, sa prebačenom puškom preko krila... Ona se ne začudi, ne iznenadi se, samo joj srce življe zakuca, a pogled joj beše slobodan i priseban.
Mene čuvaju moji seljani, njega njegovi — odgovori Đurica. — Vala, meni je pravo, kako hoće pobratim. S mojom puškom siguran sam na svakom mestu — reče Radovan. — Ne valja tako. Bolje idite zajedno.
A Marko, obnevidevši od ljutine i uzbuđenja, kako dotrča do njih sa zamahnutom puškom, fijuknu njome i lupi po tvrdim kostima.
— Stoj ! — viknu onaj sa strane, i Đurica ne pogleda, ali oseti da ga onaj cilja puškom i potrča još brže. »Na konju je, ne može me nanišaniti...« — pomisli oni po gleda onamo u stranu. — Predaj se!
— Odmakni de malo tanji kraj, vidiš pregore — veli onaj s puškom i zadovoljno, svetlim očima posmatra kako purenjak rudi i pucka.
— More, deco, gledajte svoja posla — odgovara im onaj s puškom, otresajući pečen kukuruz i zavijajući ga u zelenu šašu.
Sede na postelju, dohvati pušku, pa stade da sluša. I Stanka se prenu, pa videvši ga tako na oprezu s puškom, skoči uplašeno. — Šta je to? — zapita ona poluglasno, osvrćući se oko sebe. — Pst, ne govori!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
nešto zna onaj seljak što mu je upropastio vinograd, pa da ga pričeka pod onom kruškom što je na sredini vinograda, s puškom, ali da metne jedno zrno olova, drugo srebra, treće od zlata, a četvrto od čelika, on bi ga odmah utepao, i opet bi
Otac je tvoj poginuo s tom puškom, pa hoćeš i tebi glave da dođe? Jednom on ukrade pušku i otide u lov. Kad dođe u šumi, onaj ovan sa zlatnom vunom
Lovačku ti vjeru dajem, tebe ću osloboditi! Dotrča lovac, te lisicu ubi puškom, a jazavca oprosti gvožđa i pusti ga na slobodu.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Pošli ste u rat sa nožem i puškom Na nož i pušku dva zlikovca stara, I u dva marša svojom snagom muškom Narod ste spasli mraka i Tatara.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
srknu nekoliko gucaja, pa se naglo okrete, te u strahu hvata pogled srpskom vojniku Milivoju, koji nad njim stoji s puškom o ramenu. —Čega se plašiš? —Ubićeš me! —Ne boj se... Pij!
Vojnik, po naređenju, vodi zarobljenika u Prizren, jer ga je vojnička patrola zatekla u planini sa punom puškom, mada je njegovo selo ranije bilo umireno i razoružano. U prvi mah Milivoj se ljutio na nj.
ukrućenim uz tanke noge, uvezanim ispod kukova, opasan crvenim pojasom, i Milivoj , u prostranom svom šinjelu, s puškom o ramenu. Na njegovu preplanulom, otvorenom licu plave oči izgledaju ovlažene, iz njih izbija neka neodređena seta.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Harambaša ga preseče očima i poče potmulo turski: — Šta si hteo, bre? — Da se branim, aga. — Čime?... Puškom?... Kaurska glavo nerazbrana!... Zar ne znaš da je vaša puška umrla odavno? — Zaista je tako, aga!...
— Dobro je i ovo da vidimo!.. Hej, pobratime, otvaraj noćas! — kliknu pop pa snažno opet zalupa puškom u vrata. A prevario se bio grešni pop Bunjak i izostao u svojem selu iza vojske.
A on prkosan, bogat i pomaman, hajduk i sveštenik, zatočnik i krvnik, od šale ubojica i veliki vitez, uvek na hatu i s puškom preko krila, nije donosio Turčina koliko svojega momka, kojega je uvek najmljivao između Arnauta.
Krakov, Stanislav - KRILA
Jaukne se. Ruši se. Krvava se tajna vrši. U mraku se ubija lakše jer se ne vidi lice ubijanoga. Puca se puškom prislonjenom na tuđe telo, zabadaju se noževi u nešto meko. Jauci kratki, uplašeni, očajni, divlji.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
ca puno kojekakih ćilimova, jastuka, bunada, šalova, sandučića, kutija, stakala, dva grdna revolvera i jednom krasnom puškom od šest metaka, na formu revolvera, a do oca prote ja sa mojom arhivom.
Poznavao sam se s Iljom, te priteram konja da se upitamo za zdravlje. U tome priđe Ilji jedno mlado Bugarče s puškom u ruci i reče mu: — Baja Iljo, šte li se tepamo dneska s Turcite? (Da li ćemo se danas biti s Turcima?
(Da li ćemo se danas biti s Turcima?) Ilja klimnu glavom u potvrdu i pokaza prstom na đenerala. Mladić tresnu puškom o zemlju i okrete se svojim drugovima: Ate, be, stavajte, Blgari junaci!
Turke nismo iznenadili, oni su nas dočekali spremni s puškom u ruci, svaki na svom mestu. Naša prevremena pucnjava, gde smo po neznanju pucali na našu patrolu, opomenula je Turke da
— Bacite tu glupu pušku iz ruke. Šta će vama puška? — Zašto? Ja sam se ovom puškom dosad borio. — Ali kad vam kažem bacite je; bacite je odmah tu na zemlju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ovaj se neverovatnom snagom izvi, i izbaci našem vojniku pušku iz ruke. Onako, sa zabodenom puškom u leđima okrete se dva puta oko sebe i tresnu na zemlju.
— Učitelj. Za vreme mira učim decu kako se rukuje olovkom i perom, a za vreme rata puškom i bombama — govorio mi je idući stalno napred. - Uostalom, danas smo svi jednaki. Branimo otadžbinu.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
(Jedan kapetan do Đuraška pada ranjen.) KAP. ĐURAŠKO: Zar pade? Osvetiću te, — juriš, Crnogorci! Na stranu s puškom — s noževi! Pa srce traži svoga dušmana! (Katunović sa Katunjanima ostavlja busiju i vičući: „Juriš braćo!“ odlazi.
Jeste, srpska je — e, njom ću gađati. (Puca, a gavran pada dole.) Katunoviću, zbogom: Sa srpskom puškom, srpskom desnicom Poslednjega ti ubih dušmana.... (Odlazi.) ŠESTA POJAVA Noć. U kneževom dvoru.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Nećeš više ni zalajati Džibovina ti se mesa na Božić najela! — zagrmi, sunu u sobu, izleti s puškom i, u trku, posrćući, izgubi se iza kuća. Stevica poblijedio, pa drhće kao prut. Oči mu se ukočile od straha.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Dijelila se voda na fučije, prama broju kućne čeljadi. Rondari, s puškom na ramenu stražili su pak bez cedulje s glavarovim pečatom ne davahu nikome vode ni za lijek.
Ilić, Vojislav J. - PESME
U dubinama tvojim Ja duh ogledam svoj. 1889. ARNAUTKA Sa surih kamenih brda, goneći čupavo kljuse, S naramkom trnja i s puškom, ljubavi vična i boju, Ti slaziš, Adile draga. A tvoje kosice ruse Leluja jutarnji vetar, I diže feredžu tvoju.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ne mogosmo da ih stignemo. Ovi naši brdski konji sitni, a njihovi hatovi, pa ni puškom da ih dognamo. Odvedoše Saroša u Kumanovo. HADžI RISTA Bre, bre! Sada će naša sramota po Kumanovu, Skoplju, Velesu.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
nji podići, i on bez stida ispoveda da rat tako isto kao Sanho Panza na dve milje daleko obilazi, bio on sa sabljom ili puškom, budžom ili makar pesnicom.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Napred je išao seljak, za njim komandir, onda ja, a iza mene ordonansi, sa puškom na gotovs. Nečije mamuze su zveckale, kao praporci. Komandir zastade. — Čije mamuze zveckaju?
Oko topova leže mrtvi naši vojnici. Ostali se rasprštali na sve strane... Jedan Bugarin nišani puškom nekoga. Meni pritrčaše nekoliko vojnika. To je bila slika za ono nekoliko sekunada... — Spasavajte se!
Hodnici su bili puni naših oficira, koji traže razna obaveštenja. Pred vratima sobe gde je komandant, stoji vojnik sa puškom. — Kod nas vojnik stoji pred spoljnim vratima. Ali koga ovaj čuva? — razgovaraju oficiri. — Eh, znak dostojanstva...
Lica im obrasla u bradu, obrazi upali, a usta ispucala od zime i vetra. Nama u susret ide jedan Crnogorac sa puškom. Kada vide da stojimo na drumu, zastade i on. — Pomagâ vi bog! — kaže i seda na gomilu kamenja.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
ARSA (očajno, pokazujući na Tomine sede vlasi): Hadžijo! Pogledaj se! TOMA (s puškom na njega): Hoćeš?... ARSA (očajno, uzmičući vratima): Brate, brate!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Oficir nam se od žalosti ubio. — A kud ćeš sad ti s tom puškom? — To ćemo još vid jeti — prijetio je vojnik. — Biće još dana za megdana. Škola nije radila.
Kad bi naišao neki pod oružjem, dječaci bi živnuli: — Eno još jednog s puškom! — Još jedan junak! — dodavao je Jovanče uvjeren da je taj s puškom zaista neki nebojša.
— Još jedan junak! — dodavao je Jovanče uvjeren da je taj s puškom zaista neki nebojša. Pa bi se tom prilikom sjetio i svog čukundjeda Jovančeta neustrašivog hajduka, na koga su morali
hajduka, na koga su morali vući top, garav turski top i on bi uzdahnuo: — Ovako bi i on prolazio: opasan i s puškom o ramenu.
Kad su se vraćali kući, Jovanče se odjednom pribi sasvim blizu svog druga i prošaputa: — I naš će Nikoletina doći s puškom. — Otkud znaš?! — vrcnu se Stric kao da je nagazio na divlju mačku. — Znam. On mora tako doći.
! Ne, ne, to nikako ne može biti. Zar onaj njihov zaštitnik, pa tako šugavo proći selom?! S puškom će on doći! — tvrdoglavo je ponavljao dječak i uveče u krevetu, žmureći, uporno se trudio da zamisli Nikoletinu pod
— tvrdoglavo je ponavljao dječak i uveče u krevetu, žmureći, uporno se trudio da zamisli Nikoletinu pod puškom, uniformisana, kako prolazi drumom ispod Prokina gaja.
Pred avlijom stoji moj burazer Nikoletina u vojničkom odijelu, s puškom o ramenu. Razgovara nešto sa stricem. Mjesečina kao dan, dobro ga vidim. — Jesi li mu se javio? — upita Jovanče.
Stric malo poćuta pa opet živahnu: — Šta misliš, šta će Nikoletina raditi s onom puškom? Sigurno će se sakriti negdje u Gaju pa će pucati, a? — Neće, čulo bi se. — Pa šta će mu onda puška?
— Ovamo, ovamo! — povika Nikoletina iskačući iza drveta. Spazivši čovjeka s puškom, poljar samo u strahu diže ruke. — Predajem se! — Idi k vragu, kakvo predavanje! Bjež ovamo da se sakrijemo.