Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Turci Vidinlije svojemu caru nepokorni. I mlogo bist meždusobno krvoprolitije pomeždu ih. I bist skupo žito: pšenica 100 oka 18 groša a kukuruz 10 groša. To vreme bist lepa zima. Ovo sopstvenoju rukoju podpisa Hadži-Ruvim”.
Svučemo top u po strane. A Turci konjici pritisli svo polje iznad pašine kuće, a po polju bejaše svuda pšenica posejana, a pešak opkolio kuću i na kuću pucaju, u kojoj Pljakić i naš momak Pava i pop Sreten i jošt sa 15 momaka
koji su kuću opkolili; đule pade, a pešaci ostaviše kuću i pobegoše svi za brdo, a naša vojska za njima (a na svom brdu pšenica već vlatava). Kažu, da je vikao Karađorđe: „Ne idite dalje, ne idite!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ta ovake zemlje nema ni u Moravi! Ovde nikad nije bilo ni glavnice ni ljulja... Videćeš ti kako će tu biti dobra pšenica!... Ognjan poruča, pa se diže te prihvati opet ralo i ošinu volove...
namiriti ispit — veridba momka i devojke pred sveštenikom ič — nimalo Jabana — tuđina jabanac — tuđinac jarica — pšenica koja se poseje u proleće jarmenjak — svrdlo koje buši veliku rupu kao na jarmu jemenije — vrsta odeće (cipele ili
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Sastavljena je od glina i diluvijalnih peskova. Ovo je drugi zemljoradnički pojas na kome uspeva poznata banatsko-bačka pšenica.
I to je plodan predeo i u njemu se takođe najčešće seje pšenica. U središtu su mu Temišvar i Čakovo. Sremsko-slavonska niska zaravan sa planinskim ostrvima.
Po dnu se gaje pšenica, kukuruz i hmelj. Isto tako ima u izobilju heljde i prosa. Stočarstvo je neznatno, izuzevši gajenje svinja koje sve više
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Evo: Jesen došla. Magla pada. Slana se već s večera hvata. Sutra je sv. Arhanđel Mihailo, kome se ne kuva pšenica, jer je još živ. Slavi moj teča Jovan. Stara je to kuća. Pored kuće drži mehanu. I sad piće nigde bole, cena umerena.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kaži mu neka mi dođe sjutra na Dragi Kamen na megdan, pa ako mi dojača, neka mu bude sva moja pšenica za pašu. jarac tako reče i ode, a Miloš stane plakati. Kad al' evo ti Divonje, pa pita Miloša šta mu je i zašto plače.
na glavi, „pak je poručio, veli, da mu dođeš sjutra na Dragi Kamen na megdan, pa ako mu dojačaš, da ti bude sva njegova pšenica za pašu“.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
dotle kukuruz kljuca i bogat ručak za Mačka sprema, po loncu miješa, tiho pjevucka veselu pjesmu, ravne joj nema: „Pšenica rasla vitkoga stasa, na svakom stablu četiri klasa, u svakom klasu zrnaca sto. Oj, ko-ko-ko, ej, kako to!
“ „Pšenica! Ura!“ Pijetao skoči — radosnim sjajem bljesnuše oči, pa uvis đipnu, veseli bata, glavačke jurnu pravo na vrata.
Cvjetaju lale i ruža rujna, diže se hrašće il bukva neka, za Ćosom niče pšenica bujna ili se širi livada meka. Zelenim ruhom kite se puti, a Ćosa ide, ništa ne sluti.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
složiti i sam Senat), i to će se smatrati kao naročita tačka Ustava, prema kojoj: voće, korisno bilje uopšte, pšenica i svi drugi usevi moraju uspevati basnoslovno dobro, i to dva puta preko godine, a ako se ukaže deficit u budžetu
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Lupa i šušti jedra pšenica o gvozdeno sito, pada na kosu dasku, a sa nje, kao voda niz gladak kamen, sleće i skače na čisto gumno, gde je dočekuju
Na njivu mi živ ne izlazi! Ali čiča Pera ćuti n misli u sebi: dao Bog — pšenica je, te joj ne treba ni kopanja ni prašenja, no čekaj dok uzri pa žanji.
Svuda kipi rad, a polje se prolama od pesme i veselja... Stiže i pšenica za žetvu. Ostaviše se kose i motike na odmor, a srpovi se dadoše na posao.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ćute i čujaju, kao pšenica ozima, Kao seme, il mustra, koju niko ne uzima. Kad se sele, ponesu gusle i ikonu na dnu kovčega, I misle da su
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
poetske lepote (Odenuo se kao gora listom, Nagizdala se kao livada o Petrovu-dne, Opravio se kao lipa u proleće, Čista pšenica kao da je golub zrno po zrno birao, Gospodski ide kao patka po dubokom viru itd.
Sjâle mu se livade travama, kuća muškijem glavama; dičila se njiva snopovima i torovi ovnovima; kukuruz šišarkama, pšenica klasovima, konj sedlom, pas mećom, a gost svakom dobrom srećom.
(Isplaze svi jezike te njima miču). ŽENSKE: Ovako se biber žanje, ovako, ovako! (Čine pokrete rukama kao kad se žnje pšenica). MUŠKI: Nije tako, već ovako, ovako, ovako! (Mašu svi ubrusima po dolini).
Onaj ponovo zove i pita može li mu samleti žito, našto ga vodeničar pita: A šta je? tj. koje je žito. Onaj odgovara: Pšenica. Na to će vodeničar: Ne može. Ovaj ponovo pita i nabraja razna žita, a vodeničar ga svaki put odbija.
bulumać (č) — jelo od pšeničnog brašna spravljeno kao kaša bungur — krupno pšenično brašno ili obično ječam ili pšenica prvo obareni pa onda osušeni i prekrupljeni butun — ceo butur — đavo, andrak; neka bolest bučka — dečje strašilo
Ćosić, Dobrica - KORENI
Pomislio je u sebi „neću“ i, na odstojanju, ušao za ocem; zamirisala je pšenica i trinja od žižaka; mali čovek sa fesom sedeo je za tezgom, ne zna zbog čega je morao da mu poljubi ruku, i ćutao je do
I sada ga voliš više nego mene, i sada, i sada, uz rukav gunja pela se pšenica, kroz košulju su ga bockale hladne i sitne bobice, pod prstima duboko u pšenici larmali su dukati.
Ne žuti se i ne nadima pšenica kao kad u proleće Morava nadođe: to i nije pšenica; to je sitan divlji ječam pun bele palamide i plave ženetrge.
Ne žuti se i ne nadima pšenica kao kad u proleće Morava nadođe: to i nije pšenica; to je sitan divlji ječam pun bele palamide i plave ženetrge.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
podvale trgovaca starinama, ujedi otrovnica, zavijanje dalekih hijena u noći, misteriozni mikrobi i besmrtno klijava pšenica u milenijskim grobnicama. Uprav lektira za ove prestupne dane!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Ja, znaš, obilazio pšenicu, pa vidim tebe da ideš ozdo sa sudovima... pa velju, daj da pričekam... Znaš, onoga... pšenica mi mnogo dobra : biće sto krstina. A već šljive su ponele kâ čičak: ako im bude cene, doneće i one bar osamdeset dukata.
vidi, niti se može izvući iz gomile, već se dela masa radoznala na roda talasa i povija sa strane u stranu, kao dobra pšenica pod snažnim vetrom. Veliku muku imađaše sreska posluga, dok uvede kola u sresko dvorište.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
KRST 94 PIRINAČ 94 PISKAVAC 95 PODBEL 95 POMOĆNICA 95 PRILIPAČA 95 PROSO 96 PROSTREO 97 PŠENICA 97 RAŽ 100 RAZGON 101 RAKITA 101 RANILIST 101 RAŠTAN 101 REN 101 REPUV 102 ROGAČ 102 ROGOZ 103 ROTKVA 103 RUŽA 103 RUZM
takođe i utuk protiv demona sna (i smrti) u pesmi o Gilgamešu, XI, v. dalje ѕ. v. Pšenica. Još u nekim slučajevima dovodi se k. u vezu sa kultom mrtvih i predaka: polaženik (koji je predak, upor.
Nekada je bilo glavna hrana; docnije ga je, kao i u ostaloj Evropi (upor. Schrader, Reallex., ѕ. v.), potisnula pšenica i kukuruz, i na te dve vrste žita prenesena su, verovanja i običaji koji su se ranije vezivali za proso.
(»pa će se zbuniti veštice koje ta zrna kupe«, ZNŽOJS, 19, 122). P., kao i pšenica, ima svoju ulogu i u ljubavnim vračanjima.
Bere se na Biljani petak (Karadžić, 3, 1901, 121). Daje se u mekinjama stoci oboleloj od prostrela (SEZ, 17, 581). PŠENICA Weіzen (trіtіcum vulgare). Pšenica; »žito«. Reč je praslovenska.
Daje se u mekinjama stoci oboleloj od prostrela (SEZ, 17, 581). PŠENICA Weіzen (trіtіcum vulgare). Pšenica; »žito«. Reč je praslovenska. Naši preci poznavali su je, možda, još u preistorijsko doba (grčki σιτον = naše »žito«?).
Kad se sejanje dovrši, onda se, »radi berićeta«, jede »pšenica s pekmezom ili šećerom« (SEZ, 40, 332) — dakle, koljivo, panspermija, za koju inače znamo da se jede kao obligatna
GNČ ‹41, 168 idd›, i gore, članak Pšenica). U Samoboru poneki sejač seje ovako: prekrsti se, i baci jednu šaku semena iza sebe, govoreći: ovo šicama!
Ponekad se seme meće u čaršav koji je bio na božićnoj trpezi (ZNŽOJS, 12, 298). Kad se seje pšenica, orač namiče na prst desne ruke crven konac (SEZ, 32, 7).
‹ѕ. v. Pšenica›). SPORIŠ Eіѕenkraut (verbena offіcіnalіѕ). Sporiš. Bere se u Međudnevice, za lek (ŽSS, 143). Upotrebljuje se kao
U niškom srezu kad se ovrše poslednje žito, pored ostalih magičnih radnji, kroz probušen s. sipa se pšenica, i posle se taj s. ostavlja u žitnici (SEZ, 17, 20 id).
Bosiljak. U verovanjima objavljenim posle II svetskog rata ima veoma ugledno mesto (kao beli luk, jabuka, pšenica) i istu ulogu kao u Čajkanovićevom »Rečniku« (v. npr.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
bilo kako ljuto kneže proklinjaše: „Ko ne dođe na boj na Kosovo — od ruke mu ništa ne rodilo: ni u polju bjelica pšenica, ni u brdu vinova lozica!
— povrh, preko (drugoga) Vrhbosna — kraj oko izvora reke Bosne Vučitrn — varošica na desnoj obali Sitnice všenica — pšenica gairet — srčanost, plemenitost galija — lađa Gacko — varošica u Hercegovini, glavno mesto u Gatačkom polju gdi —
organizovao napad na Turke kod Obrovca na Cetini Šekular — kraj i pleme u Crnoj Gori šemno — radosno šenica — pšenica šenluk — veselje, svetkovina šer, šeher — varoš šestoper, šestoperac — buzdovan od šest pera šeta — šetnja šikovan
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Savi sami komadi ne dolaze (ako se ne podiže tražiti ih). Ružica miriše, a bžur zadiše. I u žitu jest čista pšenica, i ima raž i kukolj. Tuđe vere ni kudi ni hvali. U dobro i posleno dobi radi i časom sadi, da obereš zrelo grožđe.