Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
I dok im se lobanje kuvaju, da budu ukusna hrana za rođenu grudu, dok trubač cedi pljuvačku iz trube, sito groblje drema čačkajući zube. 5.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Kum Ninko hoće da sokoli popa, ali mu se jezik zavezao, i samo guta pljuvačku. Aksentije sa Stanojem pokunjio se, pa se samo primakoše postelji.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ono bi, verovatno, bilo mirno i da je zgrada nad nama počela da se ruši. Htedoh da progutam pljuvačku, ali grlo mi je bilo suvo.
Ja neću to što ti hoćeš! Jedva skupivši pljuvačku da pokrenem jezik zapitao sam je šta je to što ja hoću a ona žestoko i naglo me udarajući pesnicama u grudi reče: - To.
- Da ti ne gori nešto? - rekao je Ataman i otpljunuo kroza zube. Imao je rastavljene zube i uspevao je da pljuvačku odbaci neka tri metra od sebe zbog čega smo mu svi zavideli. Hej! - povukao me je za rukav. Tek tada sam ga primetio.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U Požegi, ako neko prekrši ovaj tabu, primenjuje kontračini: „Osoba koja je dete udarila pljune na pod, dodirne pljuvačku metlom ...digne iznad glave i cvrknute kao miš — ’p’.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
— Imam praznu kuću, shvataš? – Čuješ li šta ti kaže? — pita Bel Ami, gutajući od straha pljuvačku. Pufko sa susednog stola dohvati tablicu na kojoj piše: RESERVÉ i stavi je tamo gde pretpostavlja da mu se nalazi
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A Radomir, nišandžija prvog topa, diže se sa svoga sedišta. Htede nešto da kaže... proguta pljuvačku, zatrepta očima. Kao da pribira snagu, uzdiže ramena, onda pozdravi.
Teško mi je bilo što više nemam oca, žao mi je majke, plakao bih, ali su tu oko mene ljudi. Gutam pljuvačku i grizem usne. Lokomotiva pisnu.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Neko čisti šešir, neko šara prstom po prašini koja je popala po skamijama, neko razmazuje štapom pljuvačku. Niko ne odgovara. Sreta nastavlja. — Braćo učitelji, jedini napredni elementi i jedini prijatelji narodni!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
j Usta joj se nikako nisu mogla da smire. Jednako je gutala pljuvačku. Pokatkad počela bi da oseća kako joj i pored sveg naprezanja i upinjanja, iznenada, odjednom zaigraju kukovi.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Jetrva pljunu za njom tri puta, gazeći pljuvačku i mrmoljeći nješto, pa nastade oko djeteta. Sutradan rano, Čmanjak izjede dva popržena jaja i popi čašicu vina.
Jedva jedvice izgovori: — Zlo! — pa gutnu pljuvačku i zavrti glavom i opet će: — Zlo! — Zlo Lovriću? — zapita gvardijan. — On je pri-mi-nu-ja! — Šta? — Da... umra!...
Ćosić, Dobrica - KORENI
Klati se. — Uzmi. Broj! Da više nikad ne dođem? Vukašin ustuknu korak, srete Đorđeve oči. Nikad! Guta vrelu pljuvačku, a kesa, bačena, pade pred njegove noge. On je preskoči i ostavi za leđima. — Rekao sam ti da neću da brojim.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Oba senatora obrisaše svojim ogrtačima pljuvačku koja im je nadrla na usta. „Naravno, nastavi nomofilaks, „nisu svi jaganjci jedno te isto.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Nigde ništa zavedeno! Hajduče, u goru, bre!... Pa ne mogući više, izlazi iz dućana, brišući od besa, psovke, pljuvačku s brkova, s usta... Dolazi k njima ovamo. Odmah počne babi da se tuži. — Ništa, tetka-Stano! Ništa od ovoga moga!
Ćipiko, Ivo - Pauci
— A otac ti, a? — Neka, neka!... Ja sam da se dili! — i sjede naglo, i od jeda proguta pljuvačku. — Ti bi sve podilija! — opet ga stade bockati šjor Keko. — A ti ne bi? A znate zašto?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
doneo prvo prase i bacio ga ispred kuće onako krvavo, sa probodenim trbuhom, Dimitrije se blago osmehnuo i progutao pljuvačku. Kod drugog se uzvrpoljio, a treće je dočekao podignutih obrva, baš onako kao Dorotejevu prvu kapljicu rakije.
skakao udalj iz mesta na vlažnom pesku, crtao po njemu šare, prebacivao preko vode plojke, štrcao između prednjih zuba pljuvačku, bacao kamenčiće u bućkave tišake, gledao kako voda, blatnjava i lenja, pronosi posivele grane, naprezao vid ne bih li
Petrović, Rastko - PESME
vidike ko u saruke, A nadmu trbuh Trulom ribom po ostrvlju, Ne razderu rođenja senke, svirepošću granja, Ne ublaže oporu pljuvačku dubina No još natope sve solju gorčine i joda; Ima cela jesen, da mi se muči na modrost voda, I na trud prelaženja preko
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Začas će se narod razbježati. Negdje iza Gaja ponovo zapuca. Mačak s mukom proguta pljuvačku i šanu: — Eto ih, bogami, ovamo! Šta ćemo sad? — Hajdemo bliže našoj pećini.