Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
ne dođe u kancelariju izjutra pre dok ne popije u mehani pet-šest polića prepečenice, pa onda zavodni očima, a sve pljucka, štuca, iskrmači svaki akt koji do ruke dođe, a kancelarija mu zaudara kao rakijska mešina. A ovaj kapetan jok!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Tako on, veli, i ne gleda, već pljucka ispred sebe. Kad slučajno obrne oči, a na patosu stoji jedna velika pjeskovnica, zamal', veli, što nije u nju pljunuo.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Tako završi Nića svoj monolog, pa opet produži da misli; nabije ponovo lulu, ukreše i zapali je. I opet puši, pljucka i misli, a od silnih misli zabolela ga već glava. — Il’ ako nije bio baš kod samog gospodin...
Ali se ipak dobro oseća. Leži tako potrbuške, pa puši i pljucka preko svog kratkog kamiša (jer ča-Nića iako je ušao u gazdašag i mogao sad zapaliti k’o solgabirov stivu lulu, ipak se
Afrika
u stranu, i gledamo samo ludu staricu iza rešetke one četvrte ćelije, kako mi govori neke nežnosti, smeška se, miga, pljucka i zviždi; sve jedno za drugim, ponavljajući po istom redu. Slikam je, i ona pljuje u aparat.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Eto ti pred nas rogatog vuka! Repina duga za njim vijuga...“ Raspričan Mačak prede bez kraja i preko lule nemarno pljucka, oči mu pune zelena sjaja.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Najzad se pogodiše za dve šake, pa obojica sedoše da jedu trešnje i simite. Onaj kod prozora poče da pljucka, pipnu se po džepu pa, sigurno ne našavši tamo ništa, uze da hoda po školi... Jedan izađe na vrata, da vidi »idu li«.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
mundir s generalskim epoletama, a ima kapu kao konzul, sa silnim perjem; pa se majmun lepo egzecira, a sve namiguje i pljucka i seče sabljom i levo i desno i puca iz puške preko sebe; mrtva usta da nasmeje.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Puši čovjek, bobonji nješto u sebi, pije vodu, pljucka, hoda i hoda, dokle ne padne mrtav sustao. Izjutra, kad bi Butrica rastvorio prozore, kuljao bi dim kroza njih, kao iz
Petrović, Rastko - AFRIKA
u stranu, i gledamo samo ludu staricu iza rešetke one četvrte ćelije, kako mi govori neke nežnosti, smeška se, miga, pljucka i zviždi; sve jedno za drugim, ponavljajući po istom redu. Slikam je, i ona pljuje u aparat.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Otvorim oči i prvo što ugledam: Đavolji klik, šepuri se gore kao ćuran, pljucka ozgo na mene. Iščikuje me. Mami. Osetim tupi bol u dnu trbuha, laku šugavu groznicu po damarima.