Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sve je bilo u kući zaspalo. Kao i na prenoćištu u varoši Rab, iz bašte se čuo zrik popaca. A iz daljine zavijanje pasa.
Ta kola, i ti konji, imali su da prebace Pavla na jednu novu adresu, u varoši Rab. A tamo, da ga kola komersanta Krečareviča sačekaju. Sve je to taj Jermenin, Kopšin dragoman, udesio.
Prilikom pregleda njegovog prtljaga, u varoši Rab, Isakovič je imao čudno društvo, i umoljen je, ceremonijalno, da poveze sa sobom, do varoši Gran, dva franceskana, koji
Pričao je Pavlu da mu je našao kola, i kočijaša, koji će Isakoviča baciti do varoši Rab, a da će ga u Rabu, kola komersanta Krečareviča čekati, da ga bace, u Budim, Trandafilu. Sve će kao namazano ići.
Da se širi, kroz celu ravan hungarsku, a pada i na Budim, i na Rab, i na Vizelburg, kud je prošao. Ta svetlost jesenjeg Sunca nije se probijala samo kroz krčevinu, pred njim, nego i kroz
Teodosije - ŽITIJA
Ovaj pak sa sinovljom ljubavlju u svakoj potrebi svetoga starca kao rab službu svršavaše, i nikoga osim sebe ne udostojavaše da posluži ocu.
njezin tebe radi. Zaštiti je pokrivačem sile svoje od svih vidljivih i nevidljivih zamki đavoljih, da se i ja, rab tvoj, zbog spasa njenog obradujem i uzveselim“.
A ja, rab tvoj, kao čovek sa gresima nemoćan, koje protivljenje k njoj bez tvoje sile smem da započnem, jer bez mene, reče, ništa
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U Rečniku Milice Grković takva imena su: Nevad (nevadin = nevešt, neuk), Nejak, Rab i sl. Kod Srba na Kosovu iz te grupe poznata su ova imena: Bena (suludast, blesavko; „da bi se imenom obmanuli demoni
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sveštenik je dizao ruke nebu. Vojnici prikloniše glave tiho šapćući molitvu. — So svjatima u pokoj. Hriste duši rab tvojih... — dopirao je glas sveštenika. A gavrani šestare i grakću.
zašto? — Ješče molim sja o upokojeniji duši rab tvojih, za vjeru i otečestvo pogibšim... Kao da je ovim rečima dat odgovor na postavljeno pitanje.
Ćosić, Dobrica - KORENI
I kako da čovek, rab božji, ne bude sve i svašta u ovoj Srbijici što se, po pričanju zlopamtila, tri puta praznila i novim narodom punila.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Hoću da umrem kao čovek. A pre sam služio i u krvavim haljinama. Sad ne mogu i neću, jer ovako kao derviš, kao običan rab gospodnji, služim noću na mesečini drugu službu, skidam prokletstvo s Kosova i onoga Babuša s prvom zobnicom ječmena...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Vsjaka sladost bogatstv I slava vsjaka! Az starec smireni Teofan sije, Rab božij grešni Vo kratcje žitije Moje zdje pišu Na mramornem kameni, Odavaja Bogu dušu, Telo že zemlji.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— „Otvoriću, otvoriti, dok se vjenčate, i dok meni Džibukarda, 'nako isprema se opijelo očata. Vjenčasja rab božji Džibukarda, raba božja Đurđija!“ — smijem se ja i razdragan odam ispred sobe.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Tiho po muci brodim smerni rab. Pakao meni, oče, boljezan, draču na put. Rastoči o rastoči raba. Dublje dno duši no stradánju, bez dna reč ova
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
To kažem ja, Artemije, rab božiji, krivonogi, kljasti, nakazni stvor kome se ni svraka ne bi uklonila s puta i nemojte uzeti to kao istinu.
cvrčke što zvone u visokoj travi, vuge i češljugare u žbunju, raspamećenu galamu slobode, na koju se eto navikavam i ja rab božiji Dimitrije, što se nađe sred raja. Sred pravoga raja što svega rajskoga imade sem rajskih ljudi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
84 AEROPLANI TUKU 90 NA DOMAKU MORA 95 USOPŠI, RAB BOŽJI... 98 ŽIVE LEŠINE OSTAJU 101 SMEJALI SMO SE GLADNI... 106 NA IVICI ŽIVOTA 115 KRAJ MUKA...
Ali vojnici mu odmah nađoše manu. „Magareće meso“ — vele. Ipak su prazne kutije letele svuda naokolo. USOPŠI, RAB BOŽJI... Rekoše nam da ćemo maršovati do Drača samo, pa ćemo se tu ukrcati.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
) Al' namernom i izdaljeg pravom i vernom ortaku i drugu, ako li i slugi dobrom i mudrome bilo mu, doista skup je verni rab i sadrug i nejma mu promene!