Jakšić, Đura - PROZA
zaista, milostivni ljudi, dobri ljudi!... Ne rade ništa: puše, jedu, piju i primaju interes... To je njima tako bog dao, a vlast im ne krati, jer su pošteni ljudi, imaju
Ćuti vam on kao zemlja, pa iz moje kuće, lepo, kradimice, sve pored potoka, pa u Sremčev voćnjak... Šta tamo rade, bog će ih znati!... Al’, vere mi, učo, nisu čisti poslovi...
Uča ode i naskoro se posle toga vrati sa mladim Gružaninom; ostavi ih u svojoj sobi, a on ode da vidi šta mu učenici rade, jer su se već svi iskupili i čekahu svoga dobrog učitelja...
Obradović, Dositej - BASNE
rod, da se o njoj nikada odveć mnogo ne može govoriti, ibo svaki dan zli i lukavi dobre i čistosrdečne na svaki način rade da prevare i za nos da vuku.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
kojih se očekuje da oslobađaju i ujedinjuju gradove, klance i planinske vence, slivove reka, žetve, vinogorja, bele rade, ovce i oblake, sve do grčkih i albanskih sela!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Onda Turci koji neće da rade, dođu kod svog janičar-age i upišu se u janičare, i to u koju ortu koji voli; i tako nazove se pravi sin carev i aga,
Zato, velim, nema crkve ni uredbe bez mirske vlasti, a ni mirske bez duhovne; treba jedna drugu da potkrepljava, ako su rade da obe vlasti postojane budu.
Posle godinu ili dve taj isti Muja reče mom ocu: „Vidiš, kneže, ova četiri psa u Beogradu (tj. četiri da̓ije) šta rade od raje i od pošteni̓ Turaka.
Hajdemo sad Karađorđu i Milenku, da vidimo šta rade. Karađorđe skupio potajno vojsku oko Jagodine i čeka da Afiz-paša pređe preko Morave, i da ga dočeka u busiji,
On kaza to: „Mi smo jošte onaj čas pisali General-komandi da nas dobro i porjadočno u tome izvesti, rade li Turci sve ono što se ovde od vas čuje, jerbo nama General-komanda nije više javila samo za 40 Srba da su u Beogradu
Imperator rekne (koje mi je čak posle Davidović kazao): „A vražje politike, misli on da niko ne zna šta oni sa Srbima rade! — A što vas ne pusti k sebi? — Al valjda neće zato što je u mom dvoru, — a to je svejedno.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kad su već presudili da nije čist posao i da neće ni po selo dobro biti, onda stadoše smišljati šta da rade. Neki govorahu da ga ostave, pa će valjda samo i otići; neki, opet, rekoše da treba javiti vlasti; neki mišljahu da ne
naredbe opštinskog kmeta bolta — dućan boltadžija — trgovac, dućandžija bradva — velika i široka sekira kojom rade tesari brazleta — grivna bremenica — malo pljosnato duguljasto bure koje se lako može nositi na ramenu bursak — đak
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Ali ti treba da znaš sve! — reče Ivan. — Znam dosta. Znam da su mi oni dušmani i da rade protiv mene; znam da si mi ti prijatelj. I, veruj, više volim tvoju ljubav nego što se plašim njihova neprijateljstva.
— Dok ti prečistiš račune sa svima koji ti duguju, mnogo će vode Drinom proteći!... Znaš li šta ti kod kuće rade?... Pa i ne pitaš?... Stanko obori glavu. — Ne smem! — prošaputa on. — Jesi li gledao košnicu kad zamre?...
Crne misli ovladaše njime. Njega su iznenadno pozvali od kuće, pa nije ništa ni naredio; nije im kazao ni šta da rade ako Stanko kući dođe... — Sad će namestiti zasede i uhvatiti ga... Jest, jest... To će učiniti...
To je mesto dušu dalo!... A šta rade kod kuće, babo? — okrete se ocu. — U kući nema nikog. Sve sam sklonio kod prijatelj-Miloša. Stanko nabra veđe.
— Je li se sklonilo sve? — Još nije. Ali sve što je nejače i bolesnije sklonio sam!... Još rade... Stanko dahnu dušom. Pogleda zahvalno Surepa, pa više za se reče: — Da bar mogu mirno bolovati! — A šta ti radiš?
— Sve je to glave pogubilo, počev od vezira. I da ga nije stid, mučno te se ne bi vratio. — Pa šta sad rade, jesu li se primirili? — pitaše Čupić. — Tako se čini.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— reče bolesnik. — Baš osećam kad me gospodin pomoćnik udari na onu telegrafsku mašinu da mi vadi vatru, a da mi rade nervi! Ja dirnem Jocu za rukav i mlatajući rukama i prevrćući očima pokušah da ga upitam: „Zar baš nema nikake nade?
Razgovarali su. Đorđe je pričao, kao što obično rade prosti ljudi, mahom o sebi. Samo su sve te njegove priče, po dobu, zemljištu, ličnostima, poznate mojoj majci, i stoga su
To rade i drugi očevi, ali kupuju deci i šećerlemeta, zlatne hartije i loptu od gumalastike što skače s vrh jablana!
Hleb joj pregori, da se cela peć mora baciti svinjama. Oblači stajaću rubu radnim danom. Ni glave ne obrće da vidi šta rade deca, i zbog nje je Jovankino dete i upalo u krečanu. Nijedne jetrve nije ostavila da joj ne izdene ime.
Nu našto da ti pričam to? Ti i sam možeš zamisliti šta rade dvoje „zaljubljenih”. Čas se zavadimo posle se opet pomirimo, pa opet cmakaj se, itd. Nu tebi je već postalo otužno.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Devojke se provrednile pa rade kod svojih kuća; rade da se satru. Trpe sve i ne odgovaraju, samo da ih puste posle podne na rogalj u kolo.
Devojke se provrednile pa rade kod svojih kuća; rade da se satru. Trpe sve i ne odgovaraju, samo da ih puste posle podne na rogalj u kolo.
— reče Pera i poljubi je u ruku i ode. Ali ni sutradan nije bilo bolje. Opet je rešeto izneto i opet su počeli da rade baš u ono doba kad je najlepše bilo za šetnju ispred kuće.
Kao što je poznato čitaocima koji se briju, berbernice ni u varoši ne rade svaki dan, nego većinom subotom i nedeljom, pa tako je i u selu.
Ušao Nića u gazdašag, pa ga svi u kući poštuju, i rade, a njemu ne dadu ništa da radi, a njemu vele: »Neka, ča-Nićo, ne trudi se, mi ćemo sve to već i sami, i brez vas!
Jednoga dana tako sedi i Jula i máma i rade neki ženski rad i jedna i druga, a Jula pokraj toga i čita i počešće briše suze.
ljuske, nego ih ostavlja u tanjir, pa kad pojede, a on opere ruke u istoj čaši, kao što sem velike gospode još i Čivuti rade.
— Eto, ja svrn’o malo! Vidim sveću, pa k’o velim, daj da k’o vlast vidim šta ti tamokana rade, da otkud ne trukujedu i ne pravidu kakve falične banke! — smeje se Nića.
Obišao je onako usput sve paore koji kočijaše. Bio i kod Pere Bockalova, i kod Proke Cikanova i kod Rade Karabaša, a i još kod nekih; i ni kod jednog nije našao čestitih arnjeva, a gde bi ih i bilo, tu je opet gazda na putu.
A i »nemeši« baš, al’ su i oni prokopsali! Ta eno Rade Karabaševa, pa on je bar nemeš, pa i on kočijaši! Pa spao na Džide perjare i grošićare, a bar gospodu paroke vozim!
— A, baš ste mi iz usta izvadili, počitajemi — prihvati domaćin. — A zar sad to valja što rade ovi noviji, današnji ovi učitelji?! Sve kod njih k’o ni kod koga!
ruzmarine svatovima i tanke peškire konjima, pa i konjima milo, i oni udesili pa igraju uz gajde, a najlepše igraju konji Rade Karabaša. U odaji gde se oprema mlada, žurba; svaki čas ulaze i izlaze odande.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Pa kad ocu, materi daju parastos, spomen, oni ujedno i njemu. Iz očajanja. Ne znaju šta da rade. Što više stari, raste, tim gori. Niti živi, niti mre. Dugačak, bled, a bez krvi snaga, nežna mu, nežna... više mrtva.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Tako rade mnogi vojnici i Hristić je to od njih i čuo kad oko vatre, tamo na frontu, pričaju o tome kako se produžuje bolovanje, a
tu, preko puta, ima neka „depovska komanda“ što nikakva druga posla nema nego da vojne begunce osuđuje na smrt, pa tu rade puno nekih oficira, sve sami protekcionaši i svako veče šetaju pored kuće i drsko gledaju u njene prozore.
Onda Hristić počinje da ogovara drugove: — Ima, ima takvih, to je istina. Ja znam puno oficira što tako rade, ali ja, veruj mi nikad. ja se gadim. Uvek, u sred borbe, mislim samo na tebe.
„Boga mu, — mislio je Jurišić — šta ovi ovde rade? Šta se ovi ovde vrzmaju? Šta je sve ovo? Nešto se sporazumevaju, a opet sve ide kao pre i, koliko god gledam, ja
Afrika
Čitavi potopi vode slivaju se iz pumpi. Pred nama su neprestano mornari, koji rade ćutljivo i prilježno Bretonci, Korzikanci i Crnci. Ja sam prijatelj sa jednim Bretoncem, koji se zove Robert L'Votr.
brod zato svirao tri puta sirenom, prolazeći pored jednoga crnačkog sela, što su crnci iz okoline Tabua pristali da rade na brodu jedino ako njihovo selo bude tako pozdravljeno. Time su se oni oprostili od porodica.
Poseta laboratorijumu za agrikulturu, u kome se izdvajaju, ispituju sve vrste kafe, kakaoa itd. Nagi crnci i crnkinje rade u dvorištu oko odabiranja semenja. Njihov posao izgleda kao igranje piljcima, i njihova tužna pesma razleže se kroz šumu.
Onaj koji traži zlato usred savane, kopajući na površini zemlje pod suncem od koga umiru i crnci koji uz mene rade; ili kopajući sasvim primitivne galerije u zemlji koje nas svaki čas zatrpavahu.
Idemo iza kuće i sakriveni u noći gledamo kroz prozor. Tu su sve one Baule koje danju rade za belce ili kod belaca; šoferi, dućandžije; poštari i njihove devojke i žene.
Mladići često dobijaju zemlju sasvim zasebno; oni rade za sebe i, ako dovoljno steknu, grade selo i naseobine odvojeno od svojih predaka.
od ovih on ima četiri žetve na godinu. Najčešće zemlju rade sasvim mala deca, toliko je ona plodna i tako je lako obrađivati.
On se ženi da bi imao dece. Deca, ako su muška, predstavljaju duh plemena, i rade sama u polu od ranog detinjstva; a ako su ženska donose bogatstvo prilikom prodaje.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
“ Da dođi opet? Prokleta! JUCA: Zaboga, ta to je učtivost. Tako svi, koji su najmanje vospitani, rade. JANjA: O, tako radi! Da zovi notariusa na svogo muža! I jošt’ da mu kradi deset forinta! Otkud deset forinta?
Svaka se zna štelovati i unterhaltovati, samo ja jadna moram da kukam. JUCA: Zašt ne paziš kako druge rade? KATICA: Ja mogu tri godine paziti kako se veze, pa opet, ako mi se ne pokaže, sve badava.
MIŠIĆ: Tako su ponajviše stari ljudi, sve se boje da neće im stići, a to je zato što ne mogu da rade kao što bi želili. Tako sam ja poznavao jednoga, koj je svaki dan u kafanu dolazio, a nikada ni krajcare nije trošio.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Oficiri će biti premešteni u regularne pukove. Vojnici će biti pretvoreni u seljake. Radiće zemlju, kao što je rade i Hrvati i Hungri. „Ne može biti izuzetaka u carstvu, Vaše Visokoblagorodstvo.
da izaziva protest, grof se zalete i na brzu ruku protumači da se oni, kao vojnici, odsad, prosto ukidaju i da ima da rade zemlju.
Ima da budu naseljeni na spahijske i „varmeđske“ zemlje i da rade kao i ostali seljaci, dajući „na pola“ svom gospodaru, i „desetak“ za crkvu.
Oficiri, oko topova, bili su u nedoumici šta da rade, da li da stoje tu, u vratima, ili da iziđu na ledinu, sa topovima.
Tepao mu je, kao detetu, iako je Pavle bio od njega stariji, osam godina: „Bato, bato, šta to s tobom rade? Nasloni se na mene! Vala ni ja više neću ostat kod Garsule! Mislio sam da ćutim i trpim, al’ ovako se više ne može.
svetitelje papežnika, i da u takve dane zatvaraju radnje, ako su trgovci, spuste iz ruke alate, ako su zanatlije, ne rade poljske radove, ako su zemljodelci, poče vika: Nećemo u paore!
Bio je zabezeknut. Nije znao šta da misli. Je li šašava, pokvarena, ili radi ono što je, da rade stariji, slušala, ili videla? Ona mu, međutim, uze i ruku, nežno, pa poče da ga privlači bliže.
Bila je od bola pala na kolena, pored oca. Devojke, u njenim godinama, katkad – reče – ne znaju šta rade. On ima, u Granu, prijatelja, među oficirima, pa će nabaviti Isakoviču nov šešir – ovaj, i tako, više ne valja.
Ana je bila ostala u drugom stanju. Jedina žalost njena bilo je to, da joj je otac odveo, u goste, decu. Šta li sad rade njena deca, bez majke, u Novom Sadu? Njenog je muža to ljutilo. Đurđe joj reče da nema šta da brine, da nema šta da brinu.
Veli, dadilja ne može zameniti majku. Šta li rade, kad vide da imaju dadilju, ali, siročići, da nemaju, kraj sebe, majku? Šta li rade u Novom Sadu?
Šta li rade, kad vide da imaju dadilju, ali, siročići, da nemaju, kraj sebe, majku? Šta li rade u Novom Sadu? „Štipaju, đe ne treba, dadilju!“ uzviknuo bi onda Đurđe.
„A kad ja pođoh, natraške“, pričao je Pavle, „učtivo, on se, iznenada, prodera, veselo: A šta rade – pitao je – one lepe žene naše? Hoće li i one u Rosiju?
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Stariji i jači bave se najtežim zemljoradničkim i stočarskim poslovima; starci i deca rade lakše poslove. Onome koji ima sposobnost za trgovinu može starešina odobriti da se njome bavi.
Iskrsne li kakav bilo događaj, svaki dinarski Srbin zna šta treba da čini i čini to tačno; svi rade u najvećoj saglasnosti, seljaci i svi oni (uostalom vrlo retki) koji nisu degenerisani političkim strastima ili drugim
Mahom vrlo impulzivni koji odmah i često bez dužeg razmišljanja rade: „zebu od mnogog mišljenja“, i koji kažu: „ko razgađa, u nas ne pogađa“, i pogode istinu i najbolji put.
Time oni stvaraju tajanstvena fakta i pojave i formiraju ideale. To rade i u normalnim vremenima, ali naročito u uzrujanim, ratnim.
Što najpre iznenađuje, to je vrlo mnogo dokolice, koju ova vrsta zanimanja ostavlja odraslima. Ljudi u punoj snazi rade vrlo malo i sav posao ostavljaju ženama i osobito deci i starcima.
Gotovo samo žene rade i staraju se o svakidašnjim potrebama. One su ostale bliže životu, gotovo su čovečnije. Uvek u žalosti za nekim od
Vrlo se često odmaraju, i njihov je odmor nepomičan. U stanju su da satima nepomično sede, da ništa ne rade i ne misle, pušeći na dugačkom čibuku ili nargilama, sanjareći i slušajući žuborenje tekuće vode.
Ima interesantnih primera ove snošljivosti. Katolici praznuju mnoge čisto pravoslavne svece i radi njih poste; to isto rade i pravoslavni i još prisustvuju molitvama katoličkih sveštenika.
Isti sam mentalitet našao kod nekih Mijaka iz Tresonče, koji rade kao zidari u Beogradu. U ovom mijačkom selu sam bliže poznao jednoga „amerikanliju“, tj.
Mijaci se bave svim poslovima: oni su dućandžije, mehandžije, preduzimači i halvadžije; rade kao nadničari, kao fabrički radnici i u američkim rudnicima.
Još i danas ima drvorezaca u selu Osoju, kao što ima zoografa, ikonopisaca, koji rade crkvene slike, u selu Lazaropolju. Ogromni ikonostas manastira Sv.
Na zapadnom obodu kotline, nedaleko od Resna, ima njihovo veliko letnje selo koje se zove Istok. Rade preko leta i zanate i od vekova su se naseljavali po prespanskoj kotlini, koja im godi zbog letnje svežine.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Da sam se osvrtao, ni do prekosutra ne bih stigao: uvek je mnogo onih kojima treba odgovoriti šta rade moj otac ili očuh, Stanika ili majka.
- približila mi se tako da sam njen vreo i vlažan dah osećao na obrazu i vratu. Rekoh joj da je tele: Rade Galac ne bi vukao Staniku čak ovamo, to nijedan muškarac ne radi s venčanom ženom.
Jedino takvi imali su potrebu da pokažu kako im mišići još rade. Kod onih od dvadeset to je bilo očigledno. Razbacani i ljuljaću se na kukovima kao šerifi iz filmova o divljem Zapadu,
Između nas i ženskoga WC-a jedna je tanka pregrada i mogli smo da čujemo kako devojčice rade ono nešto i razgovaraju među sobom.
je biti nešto oko osam, jer su i katolička i pravoslavna crkva zvonile istovremeno, a to je jedini sat dana u kome one rade sinhronizovano. Ako je to za bilo koga važno! Za mene nije bilo važno, jer sam morao da mislim na prozorčić.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
No, manimo se već toga, počnimo drugi razgovor. Šta ti deca rade? — Svi su zdravi. Baš danas se sa ženom razgovaram, šta ćemo sa decom, devojke već rastu, dorašćuju.
Kad moler ode, putničko društvo opet zapodene svoj stari običan razgovor. — Šta sad rade naše žene? — reče Sofra. — Plaču pa još da znaju što smo tu prekužili, umrle bi od strâ’ — upadne Krečar.
No nije dugo trajalo opet se vrate, da vide šta deca rade. u sali se igra kotiljon. Predvodi Šamika. Igra kotiljon i Pera; dobar igrač.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Zadrža, zakači! 3adrža, zakači!’ Neke to rade u polju, na živom mravinjaku, i glasno govore: ’Rite, podrite, crni mravići, da i ja rodim’.
⁶³ Hrišćanski obred uvođenja deteta u veru izvodi pop u crkvi. Dok se dete svečano kupa, otac ili majka valja da rade onaj posao koji bi voleli da njihovo dete radi kada odraste.
„Stariji i jači bave se najtežim zemljoradničkim i stočarskim poslovima. Starci i deca rade lakše poslove“, kaže Cvijić.
Osim svojijeh ženskijeh poslova, kao da predu, tku, kuvaju, muzu itd. one rade i najveći dio poljskijeh i drugijeh poslova, koje inače ljudi rade.
one rade i najveći dio poljskijeh i drugijeh poslova, koje inače ljudi rade. Često se može viđeti kako se žene s teškijem teretima vuku preko stjenja i planina, a muž ide prazan s puškom o ramenu
Mnoga znanja i relativno jednostavne veštine u tradicijskoj kulturi dete usvaja tako što gleda kako to rade njegovi roditelji, starija braća i sestre, a onda i ono samo pokušava da to izvede.
Negde između trinaeste i petnaeste godine, kada počinju da rade u polju, deca stupaju u red odraslih. Prvi posao u polju u leskovačkoj Moravi nazivaju „kršenje“.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Nismo ga videli dvesta godina, a onda se pojavio na našem ćošku sa nekom plavom mačkom; jednom od onih, mislim, što rade na zlatne poluge; šta se dogodilo, proslavio se, pa sad došao da se pokaže. Kaže, ćao, momci, još gluvarite na ćošku?
Matavulj, Simo - USKOK
Jedino što svi Petrovići mogahu zavidjeti Tomu Markovu bješe krasno muško dijete od tri godine, koga zvahu Rade. Janko nikada do tada ne vide ljepšeg i umnijeg djeteta!
Janku rekoše da će taj mali Rade, ako poživi, po svoj prilici, biti Vladika i našljednik Petra I. Kad Janko kaza Savu, kako mu je preporučio knez da
Tada im vladika pošalje svoga momka s porukom neka se strpe samo nedjelju dana, pa poslije njeka rade šta znaju! Oni poslušaju. Vladika prokune ubilca: „Dao bog da ista puška ubije njega, te da se na njemu svrši!
Stega bješe, dakle, popustila i sâm vođ odlomi komad pogače i stade jesti, gledajući šta djeca rade. Usred toga, dopadoše Labud i Pero i javiše: — Eto njekih Turaka od Nikšića!
— Je li ono, je li? — zapita Krcun komešajući se. — Ne prenagli, Krcune, no slušaj mene! — reče mu vođ. — A šta rade ono? — zapita Janko, vidjevši da svi klekoše i digoše ruke. — Mole se ljudi bogu! Sad je ićindija!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Istorije književnosti, školski pregledi, kritičari i antologičari uporno rade na održavanju jednog poretka vrednosti u koji se dečja književnost nerado uključuje.
To su pripovedačevi rođaci — stric Nidžo, deda Rade, tetak, a zatim kućni poznanici i prijatelji, Petar Čobanin i Petrak Samardžija.
Deda Rade i stric Nidžo su pitomi, posvećeni zaštitnici sna o sreći i zavičaju, pa im se pisac bez prestanka vraća, kao da strahuj
žita, osluškivati njegovu reč u svim važnijim situacijama životnim, jer dobrota i radost postojanja, koje je deda Rade oličavao, ne mogu da odu netragom sa sveta: Zar neko može da ukrade i odnese onoga moga deda, koji je svake subote
Požuri samo, ne oklijevaj! (Povratak ratnika) Deda Rade, stric Nidžo, Petar Čobanin i Maligan Delija središnje su ličnosti ove dečje mitologije: njihova je zasluga što se, u
Kao „pravi unuk čestitog Deda Rade” Ćopić je, više nego ijedan naš pisac, osetio značaj dečjeg doživljavanja sveta, i, kad god mu pođe za rukom da prizove
Stric Nidžo, svetski čovek, pričalica i vrdalama, dobija nastup vrednoće; deda Rade odlično zna da od tog, nervoznog preterivanja vajde nema: I da čudo ne gleda očima, ogorčeni strikan obično zdimi
Biće sjutra coktanja i otpuhivanja kad se na njivi pojavi djed-Rade: - E, moj Nikola, zatrke se na kobile skače, a plug i brana traže drukčiju pamet.
(Sveti Rade Lopovski) Pipavog psihologiziranja niti beskrajnog raščlanjivanja tu nema; pesnik jednim pogledom sve prozire, sve hvata.
najmenike. Evo pesnikovog zapisa o toj vrsti kućnih pomagača, o tome kako se srođavaju sa kućom u kojoj rade: Nabasa kogod i na izjelicu, noge bi ispod sebe pojeo, a našim prvim komšijama svakog proleća odnekle dobatrga i sam
(Rade s Brdara) Ovde, prosto, imamo jezgrovitu definiciju odrednice najmenik; Vuk bi je, takvu kakva je, uneo u svoj Rječnik
Puni su razumevanja i praštanja ovi seljački svetitelji, blagorodni su i uviđavni prema svemu i svakome; deda Rade naklonjen je čak i lopovu Savi, „nikakvoj Vjeri” Svako ide putem koji mu je određen; nije na nama da drugima sudimo,
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
LEPRŠIĆ: Nemojte vi uzimati što roditelji s decom iz mode rade; nego gledajte šta Madžari s nama čine. Ja sam Šandor, to je istina, al’ sam bolji Srbin nego makar koji drugi.
I koliko god muški za srpstvo ,rade, toliko triput više našem polu ova dužnost na srdcu ležati mora. NANČIKA: Mi se ne možemo tući. ZELENIĆKA: Tući?
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
pa i Jovan Rajić, vrlo malo znaju o istorijskim spomenicima stare srpske književnosti, i svoje istorije srpskoga naroda rade po stranim piscima.
3 1741, nova robljenja srpskih seljaka i otimanja zemalja iz njihovih ruku, zabrana srpskim varošanima da rade zemlju i trgovinu i da kupuju imanja, tako da se priličan broj Srba ponovo vratio u Tursku.
Vera je za njih samo forma, i oni u godini praznuju i ne rade sto šezdeset dana. Praznoverice i ludi i štetni običaji caruju: vera u vampire, vukodlake, veštice; slave i svadbe se
Dositejevi sledbenici rade u istom pravcu. Jovan Muškatirović piše naročitu knjigu potiv praznika, pravdajući carevu naredbu o ukidanju silnog
Jedina dva srpska pisca rodom iz Srbije, Milovan Vidaković i Vuk Karadžić, nisu imali mogućnosti da žive i rade u Srbiji, koja se postupno preobražavala iz vekovnog turskog pašaluka u modernu nacionalnu državu.
osećanje i sposobnosti da uđe u duh epoha koje opisuje, i ličnosti iz prošlosti slika kao moderne ljude, pušta da rade i govore kao da su iz današnjice. U istorijskom kostimu on predstavlja ljude XVIII veka.
— Rodio se 1. novembra 1813. godine na Njegušima, u Crnoj Gori. Kršteno ime bilo mu je Radivoje (Rade), a kada se pokaluđerio dobio je ime Petar. Stric, vladika Petar I, uzeo ga je sebi 1825. sa namerom da ga školuje.
I omladinci i u Vojvodini i u Srbiji živo rade na osnivanju narodnih pozorišta, i najzad i uspevaju u toj svojoj nameri. Oko 1860.
Oni rade manje, sporije i kreću se u užem krugu književnih rodova i poetskih motiva. Među njima nema jakih ličnosti koje sve natkri
Sremac, Stevan - PROZA
Uvek je držao cigaru tako da je onaj zapaljeni kraj u rukav okrenuo bio, onako kao što to rade gimnaziste kad između časova puše iza škole. S odadžijom je lepo živeo.
Radičević, Branko - PESME
još malo, pa još malo jače, Pa s' protegli, pa gore ustade, Pa ovako bumbarati stade: „Blago mene, sa mnom muze rade, Po vazdan su oko mene mlade, Znoj mi taru, po čelu miluju, Svojom pesmom trudna uspavljuju, Sa mnom paje, a na
Al' je Stojan na krajinu makâ, Pa on čuva stražu od Turaka, I davno je kako tamo krenu, Njemu Rade ide na izmenu, Radivoja pobro Gojko prati, Pa ga moli i ovako brati: „Hajde, brate, hajde, Radivoje, Da ti zlato
Eno Turak' — oh ti njegov jade! — Međ njima je zacelo i Rade, Nosi Cvetu, Bog joj pomogao! Ma je Gojku kam na srce pao.
je pokolj, tu bez nada muka, Dršće Turkom i srce i ruka, Svaki vidi e sve već propade, Ma se biju — al' zaš ne i Rade? Sa konja je junak sajahao, Mučno gledi — da l' mu žića žao?
“ Pri stolu ovde tako ovi rade. U strani sedi jedan sedi vlasi, Naslonio na ruku staru glavu, Obara dole tužno svoje oko Iz kojeg gorka suza suzu
poznao, Za detinstva moga on je pao, Sa Turcima u boju krvavu On je slavno izgubio glavu; Njega zvau Zmaj-Ognjeni Rade...“ — „Zmaj Ognjeni?... Ta ko za nj ne znade!... “ Oh, srećice starcu iznenada!
Ja i Rade besmo kô dva brata I za mira i za pusta rata; Beše l' mirno, zajedno smo bili, Po gorici sa puškom odili Kroz kamenj
Mlogi su nas Turci osetili, Mlogi na nos pred nama s' pobili, A najgrđe što imaju jade? Te činjaše Zmaj-Ognjeni Rade... Ta ne bija ni ja kukavica, Al' on beše nama perjanica. Kad upade, kada Turke savi, Odma krvca sve polje poplavi.
— Kad mi zrno kraj uva propišta, Te udari Turčina sred čela I obori sa konjica bela. Jer Rade je bio nedaleko, Te junački zlotvore je sekô, Sekô ljuto; na druga gledao, U nevolji njega ugledao, Te dovati onu
Da, Rade mi život održao, No loše sam uzdarje mu dao!... Čujde samo, moje dete milo, Čujde, čujde, što je posle bilo.
Ja tek doma, al' gle Rada amo: „Pomagâ Bog!“... A ja ćuta samo. Opeta je Rade govorio: „Šta je tebe, pobratime mio? Šta je tebe, a tako ti Boga! Zar ti druga ne poznaješ svoga?
“ „Oh, moj Rajko, zbori, pa me čuj!...“ Aja opet ruži ga i psuj! Ali planu Zmaj Ognjani Rade, Pa ovako besediti stade: „Neću, neću, i tako mi Boga, Prekoračit više praga tvoga!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
PLAVOG SLjEZA 5 BAŠTA SLjEZOVE BOJE 6 ČUDESNA SPRAVA 9 TI SI KONj 13 POHOD NA MJESEC 18 MLIN POTOČAR 23 KONjSKA IKONA 29 RADE S BRDARA 34 MARIJANA 40 SVETI RADE LOPOVSKI 46 MUČENIK SAVA 53 DANE DRMOGAĆA 60 SLIJEPI KONj 69 DANI CRVENOG
SPRAVA 9 TI SI KONj 13 POHOD NA MJESEC 18 MLIN POTOČAR 23 KONjSKA IKONA 29 RADE S BRDARA 34 MARIJANA 40 SVETI RADE LOPOVSKI 46 MUČENIK SAVA 53 DANE DRMOGAĆA 60 SLIJEPI KONj 69 DANI CRVENOG SLjEZA 76 DJEČAK S TAVANA 77 POSLjEDNjI
— Nije tačno, vuk nije zelen. — Jeste, zelen je! — neočekivano se uzjogunih ja kao pravi unuk čestitog djeda Rade. Učiteljica mi priđe sasvim blizu, ljutito uzriki u moje lice i povuče me za uvo.
ČUDESNA SPRAVA Moj djed Rade plašio se ne samo raznih životinja (zmija, daždevnjaka i riba) nego je zazirao i od mnogih sprava i mašina: od pušaka,
Miholjdan, krsnu slavu našu, Petrak je osvitao kod naše kuće, svečan i obrijan, i zdravio se s djedom : — Pobratime Rade, da nam bude srećan današnji svetitelj.
Sve je to bio dobar i zanimljiv svijet, ali mene su ipak, najviše privlačili gosti moga djeda Rade. Bio ti je među njima penzionisani austrijski „feljbaba“ Vuk Rašeta, stari lopov Sava i dosta nekakvih kosmatih starčina
Zna se, samardžija se, po dolasku, najprije propituje za konje. — Kako Vranac, Rade brate? — Dobro. —A kako Doruša? — Zdrava je, hvala bogu. — Neka, neka.
Poćute tako i on i djed pa će ti se istom tada samardžija sjetiti i kućne čeljadi. — A kako si mi ti, rođeni Rade? Kako vaš Nidžekanja, ganja li još politiku ili se već dozvao pameti?
Čim ga vidim, a meni srce zaigra: evo ga, pljunuti Rade Ćopić! Đe si mi, Rade, pobratime moj! Djedu stadoše oči. — Pa baš tvoj Rade, a? E, fala ti, pobratime, na toj časti.
Čim ga vidim, a meni srce zaigra: evo ga, pljunuti Rade Ćopić! Đe si mi, Rade, pobratime moj! Djedu stadoše oči. — Pa baš tvoj Rade, a? E, fala ti, pobratime, na toj časti.
Đe si mi, Rade, pobratime moj! Djedu stadoše oči. — Pa baš tvoj Rade, a? E, fala ti, pobratime, na toj časti. — Jest, vjere mi — zaneseno raspreda starac ne primjećujući da se djed
Ispod gustih Samardžijinih obrva odjednom prosinuše stroge tužne oči. — Rade, stari pošteni domaćine, a znaš li ti uopće šta je to konj, to ti meni reci, džeko jedna? — Pazi ga!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Po polju, svuda oko nje, viđahu se ljudi, kako po izbrazdanim zasađenim njivama rade pri fenjerima. Na istoku ocrtavahu se bregovi i bila planinska, odudarajući od tamnorujna neba, na kome trebaše da
Svež, čist i sjajan zrak greje ih, te im krv brizga u jedre obraze. Oni rade, kidaju mlade izdanke. Iz reke duše vetrić, a iz požnjevena polja, strnjišta, dopire pesma grličina...
Oni rade, kidaju mlade izdanke. Iz reke duše vetrić, a iz požnjevena polja, strnjišta, dopire pesma grličina... Rade, utrkuju se, dirkaju jedno drugo, pa se sporečkaju i, tobož rasrđeni, odmiču se. Ćute oboje.
Samo majka s njima ostane, a one, pošto dobro pritvore kapiju, zapuše rupe na njoj, počnu da igraju i pevaju. Šta ti ne rade! Oblače se u muška odela, plaše jedna drugu, valjaju se po travi u senkama od drveća po bašti. A Nuška im kolovođa.
Vodenice koje ne rade, već se u njima peče rakija. Opet kuće. Čas nove, sve po planu, čas stare, turske, i radi šora presečene, te stoje kao
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
ga pita zašto nisu zimi dani tako dugi kano leti, i zašto su ladni, te mu ljudi u njegovoj carevini ne mogu jednako da rade, nego dangube.
Anđeo prekrsti štapom, a to mesto vode poteče vino: tu se burad opravljaju, tu se vino sipa, ljudi rade, selo čitavo. Onda ga anđeo onde ostavi i reče mu: — Eto ti što si želeo, sad živi.
skidaju, jedne sir sire, jedne maslo tope; tu se načini i kozara, jedni seku, jedni mere, jedni novce primaju, ljudi rade, selo čitavo. Onda mu reče anđeo: — Eto ti što si želeo.
Anđeo im odgovori: — Ništa za to, ja sam zadovoljan onim što ima. Oni onda šta će da rade? Žita nisu imali da mese pravi hleb, nego su tukli koru od kojekaka drveća i od toga hleb mesili.
Puzaćeš se uz drveće i skakati s grane na granu; što vidiš da rade drugi, radićeš i ti, ne znajući rašta to radiš. Živjećeš i ti trideset godina!
Hodajući od dućana do dućana i gledajući kako različni majstori rade, dođe na dućan će se pletu rogožine, i to mu se učini najlakši zanat, pa ga počne učiti n nauči za nekoliko dana, pa
Dodija se arambaši čekajući, pa poče sam sobom: — Kuđ su se đeli oni vragovi?! Idem ja da viđu šta rade u podrumu — ...Čuvši ovo, vojnik otpaše sa sebe kaiš i priđe bliže vratima; kad eto ti arambaše.
Hodajući tako neveseli po polju i brinući se tetom, sretnu ježa, i on ih zapita šta rade u društvu toliki, a oni mu kažu sve šta je i kako je.
harač i da ga pošlju s ostalim hadžijama na ćabu, pa tobož kad se s ćabe vrati naučiće i druge vukove da zlo seljanima ne rade.
kurjak, nego hadži-Vujo, pak mi sad treba da pređem u planinu i da naučim svu zvjerad da ovce ne kolju i isanu zlo da ne rade.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
To sad tek vidim. SOFIJA: Utoliko, da mlađi budu zadovoljni i da ne čine štetu, a međutim da ohotno rade svoje poslove. MAKSIM: Jeste, jeste. Ja vidim kako sam procvetao, od kad sam tebe uzeo.
Čovek ima priliku svaki dan smejati se budalaštinama ljudskim. (Pristupi k vratma i smešeći se pazi šta sluge rade.) Kukavci, kako su se zabunili! Ali nije ni čudo kad sluge traže gazdinu pamet. POZORIJE 4.
ŠALjIVAC: (Sad je vreme da počnem lečiti.) Ja samo idem po svetu, gledim i beležim što drugi rade, pa ako je to paškvila, moja nije krivica. DOKTOR (u jarosti): Ha, čauš!
STANIJA: A što imam da vidim? Ako su sve take, to je kraj sveta. LjUBA: E, druge jošt više rade, osobito one koje su bile u Pančevu, u Zemunu, u Pešti, ili u Beču na vospitaniju.
STANIJA: Ama koje je to čudo? LjUBA, Načine lepo sobe, sokak, tavnicu i što god oćeš; pa onda tako rade, kanda su živi. da vidiš kako se tu pravi kur. STANIJA: Šta je to?
Ama to se stide činiti u kući pred majkom, pred starijima, a ovi rade to pred tolikim ljudma. Koji su veće budale, ili oni što vam plaćaju za svoju bruku, ili vi, što idete te gledate?
STANIJA: To je drugo, zima je, i čovek može da se i ubode. A ruke nam dao da radimo. PIJADA: E, sluskinje neka rade. STANIJA: A vi da ne radite? PIJADA: Za gospodže sramota je da rade. STANIJA: Lepo, lepo.
PIJADA: E, sluskinje neka rade. STANIJA: A vi da ne radite? PIJADA: Za gospodže sramota je da rade. STANIJA: Lepo, lepo. Kad može ono drugo biti, neka bude i ovo. Samo ne znam ko će da vas rani.
NEŠA: Sad što ćeš, kako svi, tako ćemo i mi. STANIJA: Ama svi drugojačije rade, samo je ovde taj pokor. NEŠA: E, pa i mi smo ovde. STANIJA: Ja nisam, ja idem u moj vilajet.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Ako ste dakle, moje mile čitateljke, rade da se više protiv vas ništa ne piše, vi znate lek: pišite mi i ja ću abije u čuvstvo doći (oće li pak to biti ljubovi
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Najčešće ih pišu generali. Izgleda da su u ratu navikli da skupo prodaju svoj život, pa to rade i u miru, Međutim, moji bi memoari bili svakako bestseler!
Kada se već jedanput nađu zajedno u istoj vreći, (pardon) krevetu, šta im onda ostaje, kog đavola, drugo da rade sem da izvode one smešne pokrete i foliraju strast? Ali kod Mišelina je sve drukčije nego kod ostalog sveta.
ime i prezime, i pojavljuje se u onoj berzi veličina pod naslovom „Klub poznatih“, „Tamo-amo po gradu“, „Gde su, šta rade“, „Iza ekrana“, „Iz gornjeg rakursa“, „Novosti o poznatima“ ili na nekom sličnom mestu.
Kako zalepe? Lepo. Pošto nemaju ama baš nikakve predstave o tome šta bi trebalo da rade u životu, priflasterišu se istog časa za moj životni optimizam (nazivamo tu stvar tako), i šta — grebu se za smisao!
pokazuju goli dupinger, kako se vataju, kako dva muškarca uvaljuju jedan drugom jezik, kako se svlače i pokušavaju da rade ono pred svima...
Šta rade ti momci: pljuju gledaoce, a ovi uživaju u tome i oslobađaju se potisnutih želja — eto šta mi je kazao taj prosedi tip,
E, pa kad on radi svoj posao, sakupi se najmanje milion ljudi po okolnim trotoarima. Šta rade? Stoje i dive mu se. O čemu se radi?
pasuse u govorima koji im pišu njihovi potčinjeni, samo zato da opravdaju svoje postojanje, jer sami ne umeju ništa da rade.
Za to vreme u kujni zaseda porodični savet. I mada šapuću, ja znam o čemu se radi! Provališka! Nemaju pojma šta da rade sa mnom! Bogami. Sve su već isprobali i ne vredi! Najzad, pred veče, u moju sobu ufurava bakuta.
iz vestern-filmova, kada su bili još u onoj fazi da im belci poklanjaju razne đinđuve s kojima ne znaju šta da rade! Keve mi, Čarli! Tebe mi!
Gde to? U Člancima pod naslovom „Tipična jugoslovenska porodica“! Pitam se samo šta rade ti eksperti Ujedinjenih nacija!
I sad, kako se zezaju? Zovu jedni druge da vide kako su i šta rade, da se čuju preko žice. A njihove ćerke zovu neke nesrećne momke u koje su zaljubljene pa onda ćute i dišu.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Ja nazirem žiška trepku tajnu u nedoba, kad farovi rade: pejzaž pesme Briga materina. Sentandreja, Іrіѕ florentina.
Gradovi hukte. Gužvanje, rulja. Smetovi smeća. Navire kvarež. Vitla se oganj sumpor kud kulja. Ritmično rade tutnjava, palež. (Nadeždo plava, taljige mrenja zagrću škripom Sigor spasenja?
u Reč urotnu, kojom plameni zvone oblici, gde se treznije napast Jezika bokom prelama u sunovrate, gde opreznije rade slikovi - dok sa prevala, prla, ledina, oko tamino svetlost sabire u podočnjake slepoj tmorini - gde se kandilo
Rastrojstvo zvučno puni se ozonom. IV U srcu gajim ljubav gostoprimstva, referat s lipe kada pčele rade a kuće retke, pusta domaćinstva.
Voćke kad rade, počne i zbrka u pesimizmu: čaške treznoće, bačve pijanstva čin su i svrha dvojnog jedinstva, koje me xoće smaći
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
JELICA: Göttlіch, ah! Ѕehr göttlich! MARKO: Hm! Što su ti sadanje devojke — dva posla rade! JELICA: Ah, tatice, škoda, škoda što ne znate nemecki!
JELICA: A, to je sasvim gemajn, to samo proste žene rade. MARKO: Hm! A gospođe? JELICA: U Beču prve dame i otmjene frajle ne znaju šta je posao, nego spavaju do devet sati;
Kako bi to moglo biti ludo što prve dame u Beču rade? Kamo sreće da se i mi tako uredimo! MARKO: A zar bi ti htela tako živiti? JELICA: Ja ne znam koja ne bi htela.
što je i carica bila velika, ili, kao što sam čuo, od sviju najveća; jer mi, bedinteri, nismo mlogo pazili šta nam rade gospoda na balu, nego smo se i sami unterhaltovali, i baš dobro.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Kada gazde minu strava, reče Rade, mudra glava: „Idem kradom izviditi šta bi ono moglo biti.“ Ide Rade kao sjena,
“ Ide Rade kao sjena, vidi: vatra ugašena, al mačkove sjaje oči. „Šta je ovo?“
Ako ga neko besplatno dade. Jasle broj osam, Ranković Rade. NAĐENO Loptu od krpe našȏ sam. Pozor! Juče mi njome razbiše prozor.
Vidio sam na Merkuru kako biju čika-Đuru zlatnim štapom sve po turu. Šta to rade ove zloće? Čika Đura krao voće. Otresao biser s grana Merkurova jorgovana.
Da li me se sjeća dobri Žućo, je l' Šarulja telence dobila, šta li rade jaganjci i ovce, da l' su zdravi Dorat i kobila? Je li prošlo miholjdansko slavlje? A ti, mama, kako si sa zdravljem?
Ljudi vrve tamo i ovamo, smutila me gužva neprestana. Niko nema goveda ni ovce, nit šta rade, samo broje novce. Nekidan je ovdje bio vašar, to je bila grdna smijurija, došla mečka i pelivan slavni, ime mu
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Žene sede u vratnicama; mlade nad ručnim radom. — Dobro veče. — Dobro veče. Prestaju da rade jedan trenutak. Dižu glave sa veza.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
SE RUGA CARIGRADU Neki put se spustim sasvim nisko na glatke kupole — stolice vihora — da čujem šta sad telonosci rade.
Više nisu imale šta da rade u zemaljskoj pustoši, a mi smo osećali da silazimo negde ispod nivoa zemlje, u vrškove trave podzemnih vatara
nad glavama promiče mrko Onda Sava stane pred mene kaže: ko si ovde je veče nikoga nema senke sve rade po svojoj ćudi gladuj evo ti hleba vrati se kući propovedaj druge isceljuj sebe leči Atos će da ostane gde je što ti
posle šta je matematika šta fizika o mom stvaranju kaže kako su se rasplele klice koje davno posadih šta sad one rade ispod mikroskopa o tome hoću da slušam priče dugogodišnje to me jedino zanima! Planina nikad nije bila golija.
kazna zamenjuje ropstvom odlaže se izvršenje do daljnjeg a ja sam im rekao da više volim grob od ropstva i eto šta mi rade mnogo je to čak iako je nebesko htenje!
vest i ljudsku ljutinu vršak plođenja i njegov bes čovek se množi takva je godina zagledan u reku vidi šta ribe rade i odozgo ptice u njivi bacaju istu mrest kao čovek što seje kroz klasje poruka u vis veje u zelenom struku ljudsko
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Dopire odnekud samrtni ropac. A iz kafanske sobe, gde rade lekari, čuje se užasni krik. Malo posle iznosi bolničar ljudsku nogu i baca je negde iza kuće, kao kakvu cepanicu.
Hristos, sa bolno izdignutom glavom, upućuje molećive poglede i kao da veli: „Gospode, oprosti im, jer ne znaju šta rade“... Zvek naših mamuza je skvrnavio ovu pobožnu tišinu. — Gospodine naredniče, zaključano je!
Samo kada se ne čuje više fijuk kuršuma i frktanje granata. — Ovo su božja posla, ali ne valja ono što ljudi rade! — veli Petar nišandžija, kvaseći dlanove, pa posle prevlači preko lica da bi se osvežio.
Samo pritisak prsta i mitraljez bi bljunuo vatru. Neprimetno se povukoh. Valjda znaju šta rade, tešio sam se. Osećao sam se malen pred ovim velikim i nepomičnim prilikama „mrtve“ straže.
— Ljudi više misle na njegove nakostrešene brkove nego na posao... Primarna misao je kod ljudi njegova ličnost, i onda rade podsvesno, te otuda i zaboravljaju mnoge stvari i postaju nemarni. Čekali smo do podne...
ona, što ste je zvali „gospa kapetanica“... Pozdravila ve. — A šta rade? — Gospodin kapetan se smeje, a gospodin potporučnik naleva vino i veli: „U zdravlje naše domaćice.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ljubica se razgovaraše, ali se češće mrštila: po neki mališan okrene glavu i gleda šta rade oni u drugoj gomili. Neki se okrenuo sav k toj gomili, zavuk’o prstić u nos, pa gleda začuđeno ove nove i neobične za
Šta, zar ja da izgubim dva meseca sa ovom derladijom uzalud; a šta će za to vreme da mi rade ostali razredi ?... Jok, ja sam to sa njima naredio sve za četiri — pet dana: sto, stolica, klupa, tabla i t. d.
Zadrugu ste, čujem, otvorili, pa šta sad imaš tamo ?... Predaj im sad, pa neka rade sami. — Ne volim to kad mi se žena meša u moje poslove, odgovori Vlajko odsečno.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
SIMKA: Popi malo! GINA: Lakše bi mi bilo kad bi znala šta mu, zlikovci, rade u onim njinim krvavim podrumima! Ovako ne znam, pa sama zamišljam, a zamišljam mu gore i krvavije nego što oni,
SIMKA: Utopila je život u onom koritu! JELISAVETA: A muž zbog nje utopio život u flaši!... Šta i da rade deca iz takvih brakova, nego da izađu na ulicu i da pucaju? SIMKA: Sekula je, naprotiv, divan mladić!
VASILIJE: Kod Šekspira duvaju bure i vode se borbe, krv se sliva s točka na točak, brekću mašinerije koje rade na krv, škripe i okreću se svi zupčanici i točkovi neba i zemlje, kotrljaju se planete, krune i glave!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ali mi oni neveselo odgovaraju da ribanje prelazi sa oca na sina i da i na našem brodu ima takvih koji rade zajedno. Šoferov sin – šofer! Ribarev sin – ribar! Oko ponoći odlazim da spavam.
Crne i teške ribarske prilike, kojima sad ne raspoznajem više likove, rade teško, previjaju se, vuku, dripče. Pošto je mreža puna i pošto će uskoro da sviće, brodovi se približuju i mreža
Novi sada svetli u daljini. Ostrva se crne. Uokolo je pustoš mora. Pod svetlošću jedne lampe, ribari rade. Ćuti se i stenje. Mreža je kao beskrajna, a blato jednaš zaliva kljun broda. U vodi se ljuljaju crne senke.
Ćuti se i stenje. Mreža je kao beskrajna, a blato jednaš zaliva kljun broda. U vodi se ljuljaju crne senke. Satima rade za taj momenat. Ljudi su kao od gline. Užetom biju blato sa mreže. Čuje se samo, naporno: „Riva‑hola, riva‑hola“.
Zašto? To nema baš nikakvog smisla. I poznanici, i poznanice, kažu mi da sam se mnogo promenio. Sestre Cernjajski sad rade u odelu bolničarki, lepe su, i snažne kao atleti, ali ne igraju više veselo. Ne igra više veselo ni Romilda Morpurgo.
Jednom sam se, na jednoj dasci, na zarđao ekser nabo i on mi je ranu isisao. Kako to rade Indijanci, iz plemena Sijuks. Imao je dve vrlo lepe sestre, čuvene po lepoti, u Temišvaru, mnogo starije od nas.
Pošto pobunjenici to rade nožem, uz gurnjavu, i operišu i kragnu, žene ciče oko nas, u strahu da nekog ne prekolju. U celom, ogromnom, garnizonu
Nisu se vratile iz zarobljeništva hiljade i hiljade. Ne rade više ni pekarnice. Ceo Beč je podeljen, ne više na monarhiste i republikance, katolike i socijaliste, nego na poštene i
Ali su im bolnice sjajne, ulice čiste, železnice prepune i tačne. A žene rade. Jedino je damama svejedno. One neizrečno preziru politiku. Ne, ne može se ništa predvideti šta će ovde biti.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Pa kad, onda, rade u polju? — upitam. — E, vidite kako je. U početku izgleda tako. Ovo je spor način, koji će u prvi mah izgledati
Ja sam već u svome ministarstvu počeo uvoditi štednju, a na tome živo rade i ostale moje kolege. Štednja, kao što vam kažem, to je osnova za blagostanje svake zemlje.
To je tako zavedeno valjda po ugledu na ostale strane zemlje, ali, u stvari, skupština i poslanici kod nas rade samo ono što hoće vlada. — Pa našto onda skupština?
Posle dugog bolovanja dete umre i ucveli svoje dobre roditelje. Tako ne rade dobra deca.” „Jedno, opet, nestašno dete šetalo po ulici, pa ga uhvati neka zverka i svega ga raščerupa.
— Tako je. — A kakvo je to dete što je šetalo? — Ono je nevaljalo i opako dete. — A šta rade dobra deca? — dobra deca ne šetaju, pa ih vole roditelji i učitelj. — Vrlo dobro!
— Ono je nevaljalo i opako dete! — Čemu nas uči priča? — Priča nas uči da ne treba sedeti, jer to rade samo zla i nevaljala deca. — A šta čine dobra deca? — Dobra deca ne sede u sobi gde ima prozora!
Dobri i poslušni građani ne rade kao Ilija, pa ih svaka vlada voli! — govori opozicionar. — Lepo, a šta je dužnost dobrog i poslušnog građanina?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Žure se pevačice, žure se momci, rade i starci, al' ne drema ni — bardak... To vi je najvredniji i nerazdvojni drug srpskog radnika: on ga sreta još prvog
A kako je strašna seoska ponoć!... To je doba kad se pojavljuju najveća strašila na svet i rade što hoće, sve dok prvi petli ne objave zoru.
seme, ili čuo zanimljivu priču iz njegova putovanja, ili doznao da ima mesta gde ne oru ralicom i ne kopaju motikom, nego rade boljim i veštijim spravama. Znali su ga svi, i svi su ga veoma poštovali. Čiča Pera je bio prava anđeoska duša.
pa tek iznese mi lepu igračku. Tako će i sad... Ali, šta to oni rade ?«... D ete otrča do kraja staze, pruži vratić iza žbuna — i zamre... Ne sme više pomoliti glavu, jer bi je opazili.
Kako da neće kad on, Gliša i Kaja zapeli pa rade kao krtice. Kapetana novog svi hvale i poštuju, no tu skoro jedan Banaćanin mladić probi mu nogu kuršumom iz puške,
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Ja za moga protivnika ne bih, na primer, nikad izneo tako nešto što nije istina, ali ima koji i to rade. Ima, kažu, u ponekim okruzima pa štampaju plakate i iznesu kandidatu nešto sasvim ružno, upletu čak i familijarne
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
To rade seljaci i kad se naljute na nj, a i onako od šale. I Tašula se uvek tada ljuti, klati jako glavom kad ide, a ubrza sitno ka
A to baš nisu trebali da rade! Samo badava da greše dušu. Nisu trebali nikako da ga diraju. Jedno, što on nije, na primer, taj čovek, ženskaroš to
Za ono malo ajluka, reko’, trujem svoja pluća, a gospoda što ništa ne rade nose štivlete i krkaju pivo i bivteke, a ja, ka’ jedan produktivan i koristan radenik, koji sam se, reko’, posvjetio
Ne ide ni ovo. Ne pristaje ni Vujica, a još manje ćir Đorđe. — Jok, jok! — viče i jedan i drugi. Šta da rade u toj nevolji? Ali se Sreta i tu doseti. Seti se da se u opštinskoj sudnici poteže neka poštanska knjiga, tarifa neka.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
uštavljenoj koži, po imalinu i po ćirišu; I volim stare obućare — u Beogradu ih zovu krpe — Koji se naučili da ćutke rade i trpe. Od kuće ponesu lončić — tako plav, da ga naslikaš!
ŽIVOT NOĆNOG ČUVARA Ima ljudi koji rade uz put, zauvar, Po potrebi, kad ih iz firme zaištu. Takav posao obavlja noćni čuvar Zaposlen u skladištu il na
TRAMVAJI Noć kad odmakne, Kad tek poneka sijalica ko zlatna kruška zasjaji, I svakom na srcu kad odlakne, — Šta rade tada tramvaji?
duboko odmakne, Kad tek poneka sijalica ko zlatna kruška zasjaji, I svakom na srcu teret dana odlakne, — Eto šta rade tramvaji.
sam tramvaje: Noć kad odmakne, Kad tek poneka sijalica ko zlatna kruška zasjaji, I svakom na srcu kad odlakne, — Šta rade tada tramvaji? Stavši na ludi kamen, osvojio sam, sa prvim stihom pesme, intonaciju za celu zbirku.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Sve to može dati bar bledu sliku onoga što imaju da usput rade prirodnjaci, učasnici ekspedicija za proučavanje morskih dubina. XIII.
Ali kad se videlo šta u tome pogledu rade Engleska, Švedska i Amerika, francuska vlada nije htela u tome poslu izostati, i na traženje profesora MilnEdvarsa
Njihovi mišići još rade i one se kreću, ali nemaju više snage za jake električne udare«. »Borba je trajala oko četvrt časa; tada su se i konji
On će tu stajati duže vreme, u koliko ne bude potrebno da se kreće radi posla ekspedicije. No i kad mašine ne rade, struje i vetrovi će ga lagano goniti i premeštati, jer se na takvim dubinama ne baca kotva.
što je značilo da se brod nalazi upravo nad zakačenim predmetom, pogonske mašine su bile zaustavljene, a puštene da rade one što vuku kabl iz vode.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
goda SOČINITELj LICA VLADIKA DANILO IGUMAN STEFAN JANKO ĐURAŠKOVIĆ, serdar RADONjA VUKOTA„ IVAN PETROVIĆ KNEZ RADE, brat vladike Danila BAJKO ROGAN JANKO NIKOLA VOJVODA DRAŠKO MILIJA STANKO (Ljub.
Zlo se trpi od straha gorega. Ko se topi hvata se za pjenu; nad glavom se nadodaju ruke! KNEZ RADE (brat vladičin) Što se mrči kada kovat nećeš? Što zbor kupiš kad zborit ne smiješ?
Bošnjake i za Arbanase: „Kad uhvate — kaže — Crnogorca, bilo živa al' mrtva u ruke, hoće li ga izjest, što li rade?“ „Đe izjesti, ako Boga znadeš, kâ čovjek izjesti čovjeka?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
bi otuda, iz čivluka, gde su bili zatvoreni sa sviračima, koje nameste u drugu sobu, da ne bi mogli gledati šta oni rade, po nekoliko dana dopirao ovamo u varoš pucanj pušaka i videlo se bacanje raketli.
Ni rodbina, niti iko. Ono što preostalo, osobito tu njivu oko Morave, Magdini su sinovi uzeli da rade tobož na ispolicu, a u stvari više davali nego što od nje dobivali, kao znak blagodarnosti što im je zemlja, koju su pre
— nego, kao da se ne može bez njih, tih staraca, bez njihna prisustva i odobrenja, otpočeti ono što oni misle sa njom da rade. I zato onda onoliki urnebes, graja, krici od veselja, kad i starci počeše da dolaze.
— Neću bre, neću! I baci im ključeve, da oni, kako znaju, idu, rade... Ali, kad se dockan u noć otvori šitom i osvetli kapija, i na njoj se ukazaše glomazna rabadžijska kola, koja su
Ona, kao da to nije ni primećavala. Pokatkad samo bi se trgla i, videvši šta rade, planula bi i udarila bi koje od njih bilo papučom, nanulom i svačim što bi našla oko sebe, i onda bi ih opet ostavljala
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Da, da, ićindija!“ rekoše u glas Radoje i Spaso, kao da se oni sjetiše što je. „Ma što ono rade?“ zapita Janko, kad Turci posjedaše u kolo i počeše da klanjaju. „Mole se Bogu ljudi!...
Taj Pavle čiji je dvor tamo na humku, kome se niko ne primiče nako njegovi kmetići i to u gomili kad rade. Sveta Bogorodice! a oni sjedili š njim i pričali mišljahu djeca i govorahu svi jednak.
Otidite vas dvojica ti Mrgude i ti Rade, u selo, pa donesite motike i lopate. A, bogme, možete se najaviti i popu, ako ga je tu!“ Ljudi se počeše dizati.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Djede Rade, tako ti svijeta i vijeka, je li ti žao umrijeti? — Jest, tako mi svijeta i vijeka, kao da sam se jučer rodio.
Kad seljaci vide ne samo da hoće tako da pojedu sve što imaju nego i da ne mogu svojijeh poslova da rade, onda se dignu te tuže i onoga subašu; a kad ih zapita onaj kome su se tužili: „Kakvoga ćete sad da vam dam?
Kuge imaju preko mora svoju zemlju (gdje samo one žive), pa ih bog pošlje amo (kad ljudi zlo rade i mnogo griješe) i kaže koliko će ljudi pomoriti.
(Čovekov život) 305 — Što mi imamo, a bog ne ima? (Sebi ravna) 306 — Što rade svi ljudi zajedno? (Dišu) 307 — Što sve ljude jednake čini? (Smrt) 2 308 — Gde je vino najbolje?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Odajući od dućana do dućana, i gledajući kako različni majstori rade, dođe na dućan, đe se pletu rogožine, i to mu se učini najlakši zanat; | pa ga počne učiti, i nauči za nekoliko dana;
” Anđeo prekrsti štapom, a to mesto vode poteče vino: tu se burad opravljaju, tu se vino sipa, ljudi rade, selo čitavo. Onda ga anđeo onde ostavi i reče mu: „Eto ti što si | želeo, sad živi.
skidaju, jedne sir sire, jedne maslo tope; tu se načini i kozara, jedni seku, jedni mere, jedni novce primaju, ljudi rade, selo čitavo. Onda mu reče anđeo: „Eto ti što si želeo.
” Anđeo im odgovori: „Ništa za to, ja sam zadovoljan onim Što ima.” Oni onda šta će da rade? žita nisu imali da mese pravi hleb, nego su tukli koru od kojekaka drveća i od toga hleb mesili.
U tom udare onuda nekaki Čivuti, pa kad opaze vatru, dođu k deci pa ih zapitaju šta rade onde, i imaju li još koga onde, a pošto im deca pripovede sve šta je i kako je, reku im Čivuti da idu s njima i da će
Hodajući od dućana do dućana i gledajući kako različni majstori rade, dođe na dućan đe se pletu rogožine, i to mu se učini najlakši zanat, pa ga počne učiti i nauči za nekoliko dana, pa
ni materi, kad ali Ćeli došao zmajevit konj i doneo mu gosposko odelo i oružje, i doveo uza se troje četvoro čeljadi te rade bašču, a Ćela se obukao u ono odelo, te postao sa svim drugi: nije više ni će | lav nego lep momak što može biti, pa
Hodajući tako neveseli po polju i brinući se tetom, sretnu ježa, i on ih zapita, šta rade u društvu toliki, a oni mu kažu sve šta je i kako je. Onda reče jež: „Hajde da i ja sreću pokušam, da vidim tko je to.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
A deca da mi diplomiraju, da rade neki pismen poso, ko ljudi, pa da se druže sintele gencijom! MILE (probudi se): Ja se od takvih stavova ograđujem!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
i s ovima koji se na[h]ode u naši vilajeti — najmanja im je starost svetinja; ljudi su kako god i mi, jedu, piju i rade da steku novaca, kao i drugi koji imadu familiju na vratu.
Srblji, ili izgovaraju «kaluđer», ili, kao neki drugi «kalađur»; ne znadu šta rade, niti izgovaraju kako valja. Ovo je grčka reč i ko [h]oće uprav da je izgovori, valja da rekne „kalogeros“, a to će reći
imena, izmišljena za globiti žive i mrtve, to su ti tvoji Jerusalimci i Svetogorci; budak njima valja i motika, neka rade ka i drugi ljudi.
Ispočetka sam mislio da oni sve to iz zavisti rade; ne budući sveti, ne bi radi ni da se ko drugi posveti. No, malo-pomalo, črez dugo vreme lepo ti me učiniše, te
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
I njemu je pokojni fra-Vice prida nikoliko stotina talira, i meni je moj ujac ništa ostavija, i tako svi rade. Daklen, Ive, u pamet se! Sićaj se one: „Ko se dima ne nadimi, taj se vatre ne nagrija!
Sad, daklenka, možeš ići, i pozdravi maju, i Anticu, i Mariju, i Jozicu, i Roka, pa i stričeve... Zbilja, šta oni rade? — A, moje dite, kako me vriđaš, pa onda zabašuriš! — veli kiez, stavljajući srebrnjake u kesicu.
A pitaš za stričeve šta rade? Šta i nesriće jedne. Šundi je izašla živina na listu od desne noge. Ne može makac sobom. Neće ti dugo!
Pošto pak, u pošljednje vrijeme, obojica zaviđahu Bakonji, prirodno je da su se potajno združili, te rade protiv njega! Ali šta mu, najposlije, mogu? E, da vidiš, mogu!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Sećao se, znao je iz priča kako to oni rade, a šta je ovo s njim? Prislonio se uza zid. On ne može da hoda, i nije bilo kao što Tola i drugi pričaju.
Da proba sebe, da kuša nekoga i nešto, da vidi da li on može onako kako to njegovi vršnjaci pričaju da rade; dok pričaju, on ćuti, crveni. A posle je, da se više ne bi stideo pred njima, nastavio da nasrće na nju, mrzeći je.
Onda se seti kad su jedan prema drugom sedeli u Aćimovoj sobi i gledali se u b rade. Koliko je vremena prošlo od te večeri?
Platiću im koliko je pravo. Pa ćeš ti, sine, na konju, na besnom pastuvu, vrancu, da obilaziš kosače i nadgledaš kako rade. Kupiću ti čizme i korbač od zmijske kože. Video sam, to nose gazde u Mađarskoj. Samo mi ti brzo rasti. Dede, potrči!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
A onda, sunce banu na vrata i dečak ustade da vidi šta rade njegove igračke. Spavale su sve do poslednje. Jedino su tračnice maloga voza bile prazne, a povetarac njihao zavesu na
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
ne retko, oseti zadovoljstvo što je nestao pre no što su vođi prvog ustanka, oboleli od vlasti i od zlosti, stali da rade jedan drugom o glavi, iako je u početku izgledalo da su složni koliko i hrabri a iznad svega da su odani jedan drugome.
Od novih nevolja najgora je bila ta što je među Srbima sasvim nestalo sloge i što su poglavari počeli jedan drugom da rade o glavi. Kada je Sinđelić odleteo u vazduh, o tome više nije bilo sumnje.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
A ozgo neko gudi Šta rade ovi ljudi? Ponoć je davno prošla, zora rudi, Sanjiva i bleda lica uokrug još se kreću; Svak stisn'o žensku na grudi, Pa
Htedoh da zapitam gde sam, i što to rade? Al' čovek u crnom ruhu preda me stade: „Pardon!“ kanda je rek'o, i mrka lica Na vrata prstom pokaza lako; „Na bal se
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Istina je, svi besmrtni dusi da svobode prava uživaju, svašto rade što je njima drago po lakome i svetom pravilu.“ „Svjetilniče, pravdom okrunjeni!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Strah i užas obuze i ostale čete, one počeše bežati glavom bez obzira. Ali sada stadoše da rade Arhimedove ubojne sprave, a njegovi strelci osuše kišu strela na bežećeg neprijatelja.
Arhimedes se nije brinuo što oni rade, već smišljao poslednji stav svoga dela. Pljačkaši behu razočarani što ne nađoše nigde zlata i tragahu dalje za njim.
„Unifikat? - Hteli ste valjda reći: unikat“. „Jest, jest: unikat. - No slušajte dalje što moji ljudi rade. Oni su u stanju da satima hvale latinsku knjigu u koju nisu ni zavirili, da govore sve dotle dok kupcu ne pojuri voda
To što naše pape sada čine, oduševljavaju se prosvetom Grka i rade na njenom vaskreseniju, ljuto će im se osvetiti. Čovek je dobar samo onda kad jednostavno živi, ne traži da zna više no
Ta crkva sasvim je nova, jedva dovršena; radnici rade još na njenom krovu. Zagledah se u nju, pa rekoh svome pratiocu: „Izgleda da se ovde u Beču zidaju samo crkve i
Naše sprave, iako smo ih konstruisali matematičkim rasuđivanjima, ne rade savršeno već samo u granicama naših ljudskih mogućnosti“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A danas, šta smo dočekali? Onaj mali deo što je postao bolji zamorio se. On je samo nemi svedok onoga što danas rade oni odmorni koje rat nije nimalo izmenio ili bolje koje je rat utoliko izmenio što im je sasvim iskvario srca, A šta je
— Pa jes'. — Vidiš, ti Germani celu Evropu okupiraše, pa sad 'oće i Aziju. Nego ja mislim da one Švabe i ove Švabe rade ortački. Čujte, ljudi, ovo što vam ja kažem, ja sam prost čovek, ali ja njima ne bi' verov'o.
— Ej, brate, pa ti sasvim ne znaš šta govoriš. Valjda znaju ovi naši šta rade. To su pametni ljudi, neće tebe pitati. — Ama oni jesu pametni ljudi. Samo znaš kako je, đavolja je to vera, podvaliće.
On živi usamljen, zaostao, potpuno sam, posle svih svojih davno umrlih drugova, kao određen da vidi šta sve rade oni što su došli posle nestale, izumrle generacije kojoj je pripadao, kao neumitna avet-kontrolor svega što se događa
Zora sviće. Na rumenom nebu ocrtava se onaj položaj: „Bože, jesu li oni tamo, šta rade, čekaju li nas, jesu li nas primetili?
Ovo isto veče lumpovao sam gadno u jednoj od onih kafana što rade samo noću poglavito za oficire i gde se lumpuje sa ženom u krilima, pa sam razbijao ogledala i flaše, mahao sabljom kao
— Gospode — produži sv. Petar — eno ih na Krfu. — Na Krfu? — zaprepasti se Gospod. — A šta rade? Kako su? — Kako su, pitaš me Gospode?
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Baš kao da smo neprestano provjeravali da li naša unutrašnja ustrojstva rade složno i saglasno. Kultivirali smo taj dioskurski ideal, i više se puta zaricali na tu vezu i zajednički ustanovljavali
A ja ti nemam baš mnogo smisla za to. — Ali takvi su svi literati. Ta svi umjetnici rade zbog same umjetnosti a ne zbog čega drugog! Inače su moralizatori, ili bilo što drugo, samo ne umjetnici. — Ma'ni!
— Ma'ni! Tako govore loši umjetnici, mali umjetnici. Oni veliki, pravi, uvijek rade zbog nečeg drugog i višeg od same umjetnosti!...
A čini mi se da ni jetra ne rade baš najbolje. Ali za sve to još kako-tako. Nego, što je najgore, ni meni samom nije dobro!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
»Ala žive ova gospoda! — pomisli Đurica u sebi — samo jedu i piju, a ništa ne rade«, i tu se seti da od juče nije ništa okusio. »Da li će mi doneti hleba i vode ?
— Ma viđider, Rade, ’vamo pod prozorima. Nešto mi se noćas jednako pričinjavaše neka lupnjava. — A-a-a-a... — zevnu Radisav i pogleda ga
— Zar nije sigurnije da ostanem u šumi. Mogao bih za dva tri časa otići do Rudnika?... — Tako i zečevi rade kô ti, a lisica pametnija, pa se zavlači u jazbinu, čim oseti opasnost...
« — Vala, pravo mi je, kud god hoćeš, samo da ne sedim više u ovom ćumezu. Šta rade tamo, traže li me? — Ne brini za to, nego daj da spremamo to oružje.
Potesom se rasturili njegovi seljani, pa rade žurno kao mravi, a on zastane, te razgleda jednu gomilicu, pozna svako lice u njoj, i opet ide dalje.
Seljani se raziđoše brzo, da jave novost drugima što rade tu u potesu. A Đurica veseo, radosniji no ikad, pođe dalje rekom, zastajući ponegde da razgleda šta se radi po njivama.
— Kakih dvesta, kad je Đorđe kazao vlasti če tiri stotine i dvadeset! — Tako oni uvek rade. Kad bi se našlo od čega da se naplati, oni kažu duplo i više.
da plane, ali se seti da će se i sam moći docnije poslužiti ovim odgovorom, pa se uzdrža i zapita: — Baš uvek tako rade? — Pa... gotovo uvek — odgovori Vujo, vadeći novce i dajući ih Đurici. — Evo ti deset dukata.
Toga časa i Đurica joj mahnu rukom, te ona brzo leže, pa stade da se osvrće oko sebe, čudeći se šta rade njih dvojica, kad nikakve opasnosti nema. Videći da oni gledaju sve u levo, pogleda i ona istim pravcem i — sledi se...
Što ne odoše u goru toliki njegovi vršnjaci iz sela? Zato, što ih roditelji nisu učili da kradu i otimaju, no da rade i, što no vele, da žive pošteno. Ja kako, brate! Moje dete neće biti hajduk. A zašto?
— reče on, stupajući napred plašljivo i zbunjeno. Utom deda zavrištaše, a u kući zakuka žena. »Šta to njima rade ?... Otkud tamo drugi hajduci ?« — pomisli on, zaboravljajući da je malo čas sam video dvojicu.
— »Vidim da se približuje kraj, pa sad što me snađe. Kad su najpouzdaniji moji ljudi počeli da mi rade o glavi, onda tu nema života. Ali se opet ne dam tako lako!... A ona?... Baš mi je i to velika nevolja!... — A, Novo ?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Puzaćeš se uz drveće i skakati s grane na granu; što vidiš da rade drugi, radićeš i ti, ne znajući rašta to radiš. Živjećeš i ti trideset godina!
Hodajući tako neveseli po polju i brinući se tetom, sretnu ježa, i on ih zapita šta rade u društvu toliki, a oni mu kažu sve šta je i kako je.
— A majka? — Krsti se. — A ti? — Ja valaj ništa drugo nego prekrstim ruke, pa se mrznem od čuda gledajući ih što rade; sad ako ti ne znaš ko sam ja, ja zaisto ne znam.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Da nije bilo nekoliko izuzetno glupih dečaka, koji zaista nisu znali ništa da rade, moje ocene iz tog predmeta bi bile najgore.
Uživao sam da zamišljam kako motori stalno rade, jer su tako u mojoj mašti predstavljali još fascinantniji prizor. Kada se prirodna sklonost izrodi u pasioniranu želju,
Predlog mi se činio krajnje smešnim. Nisam o tome znao ništa, osim da je to način na koji rade Amerikanci. Ništa nije ispalo od toga i ja sam sledećih nekoliko meseci morao da putujem iz mesta u mesto po
Svaki signal liči na osobu jasnog identiteta i praktično broj stanica i instrumenata koji mogu da rade bez i najmanjeg međusobnog ometanja nije ograničen. 5. Stojeći talasi na Zemlji.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Mazga nije ujedala, nije tukla nogama kao što to rade druge, ali se strašno otimala kad bih je zauzdavao. Drugi radnici nisu mi mogli bilo šta savetovati, a reklo bi se da
”Vila” - ona je htela samo da čuje Vaše mišljenje o ženskim poslovima, a vi sami znate da se od žena u Evropi traži da rade i one teške poslove koje mogu samo muškarci.
To je ono što primorava Srpkinje da rade neke teške noslove koje bi muškarci trebalo da obavljaju. Ovo je bila zgodna prilika da kažem koju reč u prilog
Međutim, studente Kembridža, pa i Oksforda, nisu privlačili samo profesori, koji tu rade, već i oni iz prošlih generacija.
Pa šta onda rade ti naši univerziteti? Oni rade svoj posao, kao u nekoj prvoklasnoj školi, ali o takvom radu mišljenja su podeljena.
Pa šta onda rade ti naši univerziteti? Oni rade svoj posao, kao u nekoj prvoklasnoj školi, ali o takvom radu mišljenja su podeljena.
Ali neka nebesa pomognu onoj zemlji koja prepušta svoju sudbinu “jeftinim” ljudima koji rade jeftinim naučnim oruđem u rukama.
Danas postoje milioni ljudi koji to rade kada okreću dugme na svojim radio aparatima i tom prilikom ih podešavaju na talasnu dužinu određene radio stanice.
Mladi ljudi sa najvišim akademskim obrazovanjem i sjajnim talentom rade dan i noć tragajući za skrivenim blagom na granici između raznih nauka i nauke o telefoniji, a njihova otkrića su, u to
Brz porast ugleda Saveta u očima javnosti je, uglavnom, posledica mudrog programa i činjenice da u njemu udruženo rade ugledni ljudi i naučne organizacije, čiji je osnovni cilj „da podstiče naučno istraživanje i primenjuje i širi naučna
Na taj način svi naučnici koji žele da rade u Savetu, imaju priliku da to i ostvare, i tako upoznaju svrhu i težnje Nacionalnog saveta za naučna istraživanja.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Braća, umirena, prihvatiše se posla. Kod mora u punom podzimnjem danu sunce ih lijepo grije; toplo im, pa zadovoljno rade. Ponešto i razgovaraju, ponajviše rade i ćute, kao da misli sabiraju.
Kod mora u punom podzimnjem danu sunce ih lijepo grije; toplo im, pa zadovoljno rade. Ponešto i razgovaraju, ponajviše rade i ćute, kao da misli sabiraju.
Pa im panu na pamet dani radnje, urezuju u pameti prištednju, i u toj misli čisto življe rade i vesele se poslu. A i kući će brzo; odmoriće se i nauživati svojih navika: svoga krša i večernjih sjednika, gdje se uz
prevarila; kajući se, krivi samu sebe: nije slušala svoje volje, već je uzela čovjeka, jer to i druge seoske djevojke rade, — i tako je sagriješila proti samoj sebi...
da se dolje, kod mora, podiže nova hrišćanska crkva, da primaju na radnju i njih, Crnogorce, i da već mnogi od njih tamo rade i stiču para.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
godine, s naslovom „Rade Drainac na Hipnosu 77“ i podnaslovima „Od Pariza do Bombaja“ i „Jedna vizija sna“. U Drainčevo vreme u umetnosti je
Niko to ne oseća koliko pesnici, a naročito moderni pesnici, koji više ne rade samo na jeziku, nego i u jeziku samom: oni u njemu otvaraju, tako reći, dijahronijski kanal komunikacije.
Kod nas ima mnogo onih koji se ne nalaze na svojim pravim mestima, niti rade ono što najbolje mogu, za šta su pozvani.
Pre svega, u ovom trenutku – koji već godinama traje – proučavaoci srpske književnosti rade u vanredno teškim ne samo materijalnim nego i moralnim, duhovnim prilikama, kao da se sve oko nas osipa.
dela, marljivo priređena, ovaj će zbornik – gotovo sam siguran u to – izmeniti našu sliku o mestu i značaju koje Rade Drainac ima u međuratnoj književnosti, posebno u poeziji. Književna reč (razgovorano 19.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Hoće da se napevaju za čitavu godinu dana, čak do drugoga Petrovdana. Jer u zavičaju teško kad to rade. I da pokažu ostalim planincima, tvrda uha za ovaku pesmu. Pucaju, puste, od zdravlja i ustreptale mladosti.
Srbi su ga izbegavali, a Arnauti sa sela ne rade ove poslove. Jedne je godine, u nevolji, najmio mamuške Cigane, ali je posle nekoliko dana pošla rugalica uz orahovačke
Samo je prvu čašu Miloje popio onako kako to rade pravoslavni seljaci: nagao je lagano i gutao gutljaj za gutljajem kao što se pije hladna voda.
Inače on bi kadgod došao k njima kao što rade drugi Arnauti i okusio njihovu hleb i so. Naprotiv: nikad ga niko nije video za srpskom sovrom, osim što bi u tri
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Zato je bog stvorio pedintere da oni rade, a mi da držimo u jednoj ruci zvonce, a u drugoj lepezu. EVICA: Ja sam i kod uje radila. FEMA: Tvoj uja...
FEMA: I ne treba, zato ti stoje dva pedintera za leđi, nek oni rade. EVICA: A zašto mi je bog dao ruke? FEMA. Vidiš da si mućurla: da se beliš, da se kitiš, da češalj nameštaš kako ti
(Oni se rastave.) Nesreće i smradi? Je l to nobl, tako Francuzi rade? Nije li dosta što se na balu grle, nego i po budžaci, a? A ti, kukolju od paora, ko ti je rekao da ostavljaš kuću?
FEMA (naglo): Oću, gospodin vilozov, verujte oću. Ja sam vam samo tela pokazati kako noblesi rade, no ja oću... Ah, ja od radosti opet padam u nesvest, kad pomislim kako će oko mene moje komšinice puziti, kako će me
Krakov, Stanislav - KRILA
Oko njega je mnogo onih koji su noćas ubijali, no oni ne misle o tome, već žurno rade, i zveče alatom o kamen i otvrdlu zemlju.
To je bilo veoma zanimljivo. Već je i po neki od pešaka iz rezerve podigao glavu i gledao šta oni kod topova rade. Izgleda da su svega još dva pucala, jer su četiri imala smešne i neobične položaje.
Potom se zarumenela i pakosno dobacila: — Oprostite, nisam znala... Iz šatora su povirivali da vide šta ove žene rade. Sergije je već odvukao Noemiju u svoju kućicu. Telefon je zvrjao kao pomamljen. Nešto su hitno iz štaba javljali.
Pogledao se, nasmešio. Opet je bol prošao kroz njega. Sklopio je oči i opustio ruke. Počeli su da rade oko njegove noge. Jauknuo bi i uzdigao visoko mršavi grudni koš. Okolo je vazduh bio pun zadaha krvi i jauka.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Čitavi potopi vode slivaju se iz pumpi. Pred nama su neprestano mornari, koji rade ćutljivo i prilježno Bretonci, Korzikanci i Crnci. Ja sam prijatelj sa jednim Bretoncem, koji se zove Robert L'Votr.
brod zato svirao tri puta sirenom, prolazeći pored jednoga crnačkog sela, što su crnci iz okoline Tabua pristali da rade na brodu jedino ako njihovo selo bude tako pozdravljeno. Time su se oni oprostili od porodica.
Poseta laboratorijumu za agrikulturu, u kome se izdvajaju, ispituju sve vrste kafe, kakaoa itd. Nagi crnci i crnkinje rade u dvorištu oko odabiranja semenja. Njihov posao izgleda kao igranje piljcima, i njihova tužna pesma razleže se kroz šumu.
Onaj koji traži zlato usred savane, kopajući na površini zemlje pod suncem od koga umiru i crnci koji uz mene rade; ili kopajući sasvim primitivne galerije u zemlji koje nas svaki čas zatrpavahu.
Idemo iza kuće i sakriveni u noći gledamo kroz prozor. Tu su sve one Baule koje danju rade za belce ili kod belaca; šoferi, dućandžije; poštari i njihove devojke i žene.
Mladići često dobijaju zemlju sasvim zasebno; oni rade za sebe i, ako dovoljno steknu, grade selo i naseobine odvojeno od svojih predaka.
od ovih on ima četiri žetve na godinu. Najčešće zemlju rade sasvim mala deca, toliko je ona plodna i tako je lako obrađivati.
On se ženi da bi imao dece. Deca, ako su muška, predstavljaju duh plemena, i rade sama u polu od ranog detinjstva; a ako su ženska donose bogatstvo prilikom prodaje.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
I pas da vidi tvoje koleno, Zinô bi, lakom, pa i ugrizô. ISAK: I namah lipsô mesom otrovan. VUK: ’Ma pogle, Rade, zdravlja ti!
ISAK: Zbogom! (Povodeći se umorno, za Vukom odlazi.) TREĆA SCENA Na istom mestu. Glavaš i Radak. GLAVAŠ: Pa, Rade?... Ima li gdegod što? Po gori mirno?... A po selima?... RADAK: Nesreća!
(Meće ruku na nož.) Da ubijamo, Rade! RADAK: Gora je nema, Nijedan listak neće šušnuti: Koga je gledô u hladovini, Izdišuć, crnu zemlju grebati, Ili u
“ JANjA: O, teško meni! O, smiluj mi se, Rade, nesrećnom! RADAK: Ja čamac hoću: Glavu il’ čamac!... Ili oboje! JANjA: Al’ je utopljen!...
Sasvim utopljen!... Na dnu Dunava! I pesak ga je već zaronio!... Ako si ikad bogu verovô, Veruj mi, Rade, da je utopljen. (Klekne pred njime.) RADAK: Ne benavi se, beno matora, Već čamac daj! JANjA: Al’ je utopljen!...
A sad?... (Glasno.) Smiluj se, Rade! Daske su, vidiš, same istruhle; A onaj puknut, što je napolju, Njega su zimus sante razbile, A njim sam vaše ljude
(Vitla golim nožem po vazduhu.) JANjA: Sad... sad... sad! Samo da zovnem momka u pomoć. Porfirije, he, ej!... Sad, Rade, sad! Ta skloni noža britku oštricu, Da lakše dahnem!... Porfirije, he, ej!... Sad, Rade, sad!...
Sad, Rade, sad! Ta skloni noža britku oštricu, Da lakše dahnem!... Porfirije, he, ej!... Sad, Rade, sad!... RADAK: Tako te hoću, stara čivijo! (Tura nož u korice.) JANjA: Bolje da se i nisam rodio, Neg’ ova muka!...
(Tura nož u korice.) JANjA: Bolje da se i nisam rodio, Neg’ ova muka!... Eno i momka! Sad, Rade, sad! (Porfirije dolazi.) PORFIRIJE: A što se dereš toliko, he? JANjA: Vuci iz vode čamac napolje!
JANjA: Vuci iz vode čamac napolje! Ispolci gde su, da ga očistiš? Na posô brže!... Sad, Rade, sad! PORFIRIJE: A lepo sam te svetovao: ne topi čamca, čičaJanićije!... Aja!...
Pa onda još: „Veslaj, Porfirije!...“ „Na krmu, čiča-Janićije!...“ Da, da!... JANjA: Hajd’, hajd’, hajd’!... Sad, Rade, sad!... (Janja i Porfirije odlaze.
Skeledžija od vremena na vreme viče: „Brže!...“ „Vuci!...“ „Prioni bolje!...“ A jednako dodaje „Sad, Rade, sad!...“ Radak loži vatru.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
S bojnoga polja izretka se čuje tek po koja puška. Topovi takođe slabo rade. Jedan turski top s visa svakih deset minuta šalje po jednu granatu koja uvek preleti visoko nada mnom i udari tamo
Sa aleksinačkih šančeva golim okom sasvim se lepo vidi kako se Turci na buimirskom visu žure, promiču, rade; vide se neki ljudi gde nešto vuku — sve mi se čini da su Bugari koji pod moranje kuluče.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sada strepim da se ne povrate. A i ovi sa reke me muče. Pade mi tada iznenada na pamet: šta li rade u pozadini oni koji naređuju. Spavaju, sigurno. A docnije će dobiti odlikovanje za ovaj naš strah, i smrt tolikih ljudi.
Slobodne krakove krsta spajali su letvama. Oko ovih letava obavijali su bodljikavu žicu. — To rade preko dana — objašnjavao mi je vojnik — a noću ih gore izbacujemo ispred rova.
Ja sam se pravio kao da ih ne vidim, i kao da je to što oni rade nešto sasvim obično i bezazleno, na šta i ne treba obraćati pažnju.
treptaje srca, ali ne od praska haubičkih granata, već od poimanja mladosti i lepote, zgrozio sam se na ono što ljudi rade... Ove zemunice podsećale su me na jazbine zverova. — I tako dalje! — prekide ga nanovo Luka. — Boli me, čoveče...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Onome po nebu durma pamet hodi, Ovaj u procesu ceo život provodi. Dakle, koja polza, rade smo mi znati, Što ćemo se s ljudma takima venčati?
No ja sam ti namjerio (ko tu da ne krade!) Kradom staze ispitati, — šta ti veliš, Rade? Kradom danju, kad se može; noću na mesecu Obiskati svetu guštu, s' zavjetom mom svecu.
Ako bude od potrebe — tako t' tvoje mlade! — Milošu ti bud' u pomoć, — je l' da hoćeš, Rade? Pavle Solarić MLADEN I MILOJE Mladen Teb', Miloje, sve saleće mladež rad pjesana.
Vas ja zovem u moj sovjet, zaljubljene mlade, Vas, junoše! Je li pravo da to stari rade? Poimlju li oci vaši što ste vi iz' brali, Mogu l' u tom postupati k'o u nekoj šali?
objašnjava postanak ovih stihova; u belešci se kaže: „V nekoj kompaniji v Novom Sadje nekotore device javile čto bi one rade za oficire udati se; na kotoro slovo skazao stihotvorac da bi lučše, po ih želaniju, bilo i poleznije kadetenštift
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Šta ti veliš, Mićane? — Bolje da i to rade nego da nose škrljake i da se po Banjoj Luci šajcaju sa švapskim rospijama kô trbušasti Likota, sram ga i stid bilo
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Nek se i panduri konjanici malo razdrmaju, i inače ništa ne rade do što idu po selima te zbiraju jaja za činovnike. Pa onda, ti panduri zarađuju lepu paru i na švercu, pa je pravo da
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Osnivač drugog Rade Drainac (1899-1943) značajniji je kao pesnik, a pokrenuo je 1922. "Hipnos", jedan od karakterističnih efemernih
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
on ne bi nešto učinio što ne treba, još manje da sumnjaju da bi on novac ili espap digao, uzeo, i, kao što drugi sinovi rade, krišom trošio na slatkiše, šećerleme, — već moraju da dolaze, da se svaki čas viđaju u dućanu, radi drugih, radi
Odlazila, da opet, kad on ode od kuće, vrati se, sedi s njegovom materom, rade, razgovaraju. Kao i pre, devojkom, tako i sada ženom, gotovo je više bila kod njih neko kod svoje kuće.
Diže ruke od svega: od kuće, momaka, jela, gotovljenja, podruma, od svega. Mogli su da rade što hoće, da gotove ako hoće svakog dana najskuplja jela, troše mnogo, koliko hoće masla, brašna...
Počela bi da zaviruje, čas u kujnu, čas gore, u njegovu sobu; da žuri sluškinje, sluge, da rade, svrše što treba da, kad on dođe, ne primeti što, ne namrgodi se.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
To se radi ovako. Kad kakav čovek ili čeljade dođe blizu do mesta na kome zidari rade, majstor uzme p. i krišom njome izmeri čeljadetu senku; po tome pojede svoju sopstvenu pogan, i onda uzida p.
Tako rade npr. i Turci u Skoplju, GNČ, 24, 1905, 280) i na Spasovdan (ŽSS, 124). To isto čini se, u celom srpskom narodu, i na
Seju se najradije u ponedeonik ili subotu, a ne seju se: u sredu i u petak (tada se ne rade ni drugi radovi oko k., SEZ, 19, 371), ni Velike ni Bele nedelje (v. docnije). Sejanje, i uopšte svi poslovi oko k.
U Levču na poklade uveče stariji ljudi igraju »da bi k. porasle« (SEZ, 7, 156). Zbog k. žene ne rade pa Beli četvrtak (SEZ, 19, 7). Da bi bila dobra pređa, daje se prvo povesmo k. u crkvu (ZNŽOJS, 7, 1902, 185).
puštaju, po zalasku sunčevu, niz reku, »te da i kukuruz poteče iz zemlje kao voda niz reku« (SEZ, 19, 361; negde to rade na Bogojavlenje, SEZ, 14, 23); prvi okrunjeni k.
«, SEZ, 19, 199), o Svetom Trifunu, 1. II (žene ne rade ništa iglom, »da crvi ne bi jeli k.«, SEZ, 14, 26), na Čisti ponedeonik (da vrane ne bi jele k.
«, SEZ, 14, 26), na Čisti ponedeonik (da vrane ne bi jele k. iz zemlje: ne jede se kašikom, SEZ, 14, 37; žene ne rade ručne radove, SEZ, 19, 36), na »Crni tornik« — prvi utornik posle Đurđevdana (praznuje se, »da čavke i vrane ne jedu k.
Sejanje i sve poslove oko l. rade samo žene (SEZ, 19, 361). Da l., kao i kod Nemaca (Marzell, 1. s.), stoji u vezi sa ženskim božanstvima dokaz je što
U skaski Dedalovog tipa, o podizanju Ferhadove džamije u Banjaluci, načinio je Rade neimar sebi i drugovima krila od l. građe (Hangі, o. s., 23; upor. i ZNŽOJS, 19, 372). U narodnoj medicini ima l.
U okolini Vinkovaca vrači (koji rade uz saradnju vila) naročito rado pod o. mole svoje molitve i dele narodu trave (»jer vele da i na njemu ima vila«,
U Podrinju rade se, o Đurđevu dne, izvesne manipulacije sa tisovinom protivu grada (SEZ, 17, 172). Tisovinu rado drže pored ikone
Mnogi narodi brižljivo su ograđivali, pa neki tako rade i danas, grob kamenovima, ili bi ga punili kamenjem, očevidno u istom cilju.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Priđe banku, puni torbu kupljenom dućanskom robom i prti se. Uto bane u dućan Rade Smiljanić, sin Ilijin, naočito ustrojno momče iz okrajnih kuća pod planinom; ne gledajući na momke, priđe ravno
— Eno vam Vase, pa što on učini! — veli im i ne osvrćući se na njih. —A da! — uzvrati Rade, počekavši odgovorom, — a kod vas blata! — i nasmija se veselo. — A kod kuće? — Zdrave sam ih ostavio. — Opremi ga!
Iz jedne bačvice na toku nalije mu čašu, pa kad je Rade ispi, veli mu: — Ne daje takova vina gospodar svakome; nije to na prodaju, — i povrati se u dućan.
pa kad je Rade ispi, veli mu: — Ne daje takova vina gospodar svakome; nije to na prodaju, — i povrati se u dućan. Rade izbi u dvorište. Kiša sipi.
se i lepeću krilima, sa prozora gospa Pava, žena gospodareva, baca im žito; ona se time preko dana često zabavlja. Rade iziđe na ulicu, gazi po čaršinskom blatu, tražeći gdjegođ da kupi jabuka.
I Rade se žuri. Kupio dvije stvari koje mu na srcu ležahu: baruta, da pucnjavom proslavi Božić, i zdravih jabuka, da njima daruj
Ali cura iza nekoliko dana odbjegne ga i pođe k svojima: mali Rade bijaše premlad za njezin curski bijes! Otac ga karaše, što u šali što zazbilja, s nevaljaštva.
— Neka snijega! — pomisli Rade čisto veselo. — neka Božić iskezi bijele zube, ljepši je! Božić bijel, čist, proslavio je Rade hicem iz hajdučke
— pomisli Rade čisto veselo. — neka Božić iskezi bijele zube, ljepši je! Božić bijel, čist, proslavio je Rade hicem iz hajdučke kubure, a komšinski pištolji i oni iz okrajnih kuća odgovoriše bistrom i jakom pucnjavom i na mahove
Pali se božićna svijeća, zalaže se mrsom i — počima Božić. Rade ga je dočekao u momačkoj snazi i skladu, zadovoljan što ga je junački opremio.
i svjetlost snježana dana uvlači se u kuću, ali ne može još da savlada na ognjištu rasplamtjeli plamen božićne vatre. Rade ne može dugo da sjedi uz vatru: najeo se, napio i zapalio. Diže se i otvori kućna vrata.
Drum dan Božića roditelji i sestra pođoše crkvi. Rade, posjedavši, založi se, položi blagu, i osjeti se sam — i ispustan. Kud će sada?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
kome nemam nikakvih drugih izgleda nego da najurim u bekstvo šaku odrpanih smetenjaka i strvinara koji ništa drugo i ne rade nego čekaju kakvu zgodnu priliku, kad neki posed ostane bez odbrane, da upadnu i da ga opljačkaju.
Meropsi manastirski su se već odavno vratili na svoja razrušena ognjišta i vidim ih odavde kako užurbano rade da bi nadoknadili izgubljeno vreme. Popravljaju krovinjare, plotove i košare, seju žito i sade povrće.
Zadah truleži, paučina, memla. Manastirski meropsi rade u polju, oru, drljaju, seju. I meni se čini da je to sada najpreče, daleko preče nego da popravljaju manastir, jer za
Uživajući kao nikad, krišom sam posmatrao lica štalara, podrumara, žena koje rade u spremištima i ostavama, lica tih beznačajnih stvorenja koja su tu među nama živela a da ih nismo opažali.
Trebalo je da ode onim sporim gordim korakom, kako idu gospodari; želela je, međutim, da otrči kao što to rade žene koje su sa bojišta tek primile vest o pogibiji.
kako mrzim tog klipana) namerava da me nasadi na vrh Kule kao kvočku na jaja, da onde sedim i da odozgo pratim šta rade razbojnici, da brojim žive, mrtve i ranjene i da sve to beležim. Došlo je poslednje vreme.
Ta dva mlada klipana hoće da rade, neizdrživo im je da leže i dremuckaju, u njima svaki damar treperi i neki ih vrag tera da po celi dan rasipaju snagu
No, kad je to izostalo, mogu barem pogledati šta rade prognanici. Siđem s kose, prikradem se na stotinu koračaji uzvodno od mesta gde leži gospin osmatrač i zabijem se u
Ilić, Vojislav J. - PESME
“ A Srbin će njemu: „O Gospode jaki! Ja bih željno iskô novina ma kaki', U kojima piše šta li dole rade, Kakve nove spletke pred izbore grade?
Stanković, Borisav - TAŠANA
U sobi je sluškinja Stana sa dvema sluškinjama. Stana uza zid klekla i pušeći nadgleda šta ove rade. Jedna briše i čisti rafove nameštajući posuće, druga jastuke i ćilime po podu i min derluku.
Sve je to, koliko je Bog dao, zbrinuto, pa posle mene, ako hoće da rade, ne mora na tuđi prag da idu, tuđi hleb da jedu. I onda, zašto da ne zapevam?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sad mu rade nekoliko momaka u radionici. I pričaju da se majstor pročudačio. Sve više šije za gospodu, pa je toliko akuratan da
Bila su divna junska jutra, i njih dvojica su počinjali da rade odmah posle tri sata. Izdiru se krupni palanački petlovi, gase se čkiljavi fenjeri, čuje se naglo odmatanje lanaca s
Kad gospodar-Gavra čuje da je tumbanje odviše snažno, šalje kalfu da vidi šta to rade deca, i, naravno, da pita šta radi i gde je principalka.
— Ne rade oni to uvek, samo u subotu, uveče, i ne baš u svaku subotu... Ponesu vino iz podruma u spavaću sobu, zaključaju se, i
Kod nas, kroz gvozdene šipke na prozorčićima, sve mogu da vidim. Neki apsenici ceo dan nisu u apsu, rade po zgradi, a već su i moju majku slušali, i tako je kao da i nisu ništa krivi. Možda i nisu. Oni i pevaju.
video pod svojim kišobranom, a sad, sad su sve veze prekinute, a on je tu decu učio i naučio da čitaju i da pišu i da rade. Zaplače se gorko. I čisto se prenu celo groblje. Samo za trenutak.
— Deca, moj doktore, to su ljudi; i to bolji deo čovečanstva. I deca, kao i odrasli, govore i rade gluposti i pakosti, ali samo deca mogu dodirivati vrhove plemenitosti, i biti u tim trenutcima čisti kao anđeli.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
No to prostaci rade; mladi gospodičići, kojih ocevi svo vospitanije u tom polažu da su im sinovi slobodni, to će reći bezobrazni, sasvim
Vi se tešite samo što ste dobro vospitani i što decu vašu dojkinjama preporučujete, a paorke ostavite neka paorski rade. Da je mladi Roman svim gracijama, lepotom, dobrotom, umom i srcem ukrašen bio, mislim da ne treba spominjati.
« »G. spisatelj, vi rekoste malo pređe da u mesecu niko ne kuva; dakle šta rade sluškinje?« Tamo nema sluškinja, gospože. »Pak kako se razlika na balu pravi?
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
A werden, neki dobar čovek, pa se i on odazove molbi i dođe svome komšiji u pomoć i zapnu zajedno da rade, i to je onda іch werde graben. Werden je dakle u ovome slučaju tako isto pomoćni glagol.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
ne žalim, pa šta onda? Da pričamo priču. Je li... Oko tvoje kuće u selu rastu šume i zabrani, a šta će moji da rade u varoši?... Ipak ne slinim kao ti: ko će da mi ogreje nanu, ko babu... sivonju...
Izbeglice koje ne mogu dalje, očajne su i svakoga poznanika pitaju za savet šta da rade. Crnogorska vojska i žandarmi odlaze i umiruju Arnaute. A mraz sve jače steže. Neka magla spustila se iznad varoši.
Mnogi su žurno odlazili da nađu svoje prijatelje, rođake, zemljake i da se dogovore: šta da rade. Treba oružje uništiti. Pa mi nismo više vojska! Sve je propalo! U ovoj tamnoj mraznoj noći brujalo je kao u košnici.
— Zbor! — čuje se stroga komanda. Starešine ostaju. Sa njima su vojnici provodili najteže časove. Pa valjda znaju šta rade. Iz mraka se pomaljaju grupe. Opet zaostaju. Kao da nekoga dozivaju. Gomila naraste. — Zbor!
Oko njega grupa vojnika. Zapita neko, šta rade tamo. Opeva jednoga vojnika. Jutros ga našli mrtvog u šatoru. Mi produžismo započeti razgovor.
Žao im majke, a ne znaju ni šta da rade sa detetom. Komandant pešačkog puka okrete se potpukovniku Petru i progovori polako: — Strašno...
Prišao je potpukovniku Petru i zamolio ga da na jednom topu rade francuski, a na drugom naši vojnici. On će komandovati na francuskom a jedan od naših oficira prevodiće njegovu komandu
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— 3ašto bi baš svi morali da rade isto? — govorio je, i umesto da sledi Sunce pratio let vilin-konjica i prolaženje vetra kroz travu.
Žalosti crna! Zar će im sinak kao nakaza ići svetom? Gde da mu nađu leka? Šta da rade? Traže saveta otac i majka, ali svako drugačiji lek predlaže: — Dajte detetu med u mleku! — kaže baka.
Šta hoće ta glavata, bela nakaza? Koga se u mravljem plemenu tiče šta rade zvezde i leptiri? Za mrava je da nauči sve o nalaženju hrane, o uzajamnim dužnostima i pomaganjima, o građenju mravinjaka.
Uzalud su je drugarice zvale da izađe s njima na livadu: cvetaju bele rade, vilin-konjici i svici lete. — Šta će mi bele rade? — odvraćala je Zlatokosa.
— Šta će mi bele rade? — odvraćala je Zlatokosa. — Lepša sam ja od belih rada, i jorgovana, i ruža. Šta je svetlost svitaca prema bljesku
Šantić, Aleksa - PESME
A tamo, gori, na lazilima zgrade, Zidari rade. Veče na razdrljene njihove grudi I gole ruke i lice vrano, Sve krečom poštrapano, Prosipa crvene ruže svoje...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
U tu tišinu verenica i majka unose nemir svoga srca i mere njime veličinu gubitka. Tako rade i stara Gandhari i njenih sto snaha na jednom sličnom razbojištu u Staroj Indiji: prevrću ratnike pokidanih ruku i nogu
Kajica Radonja i Oblačić Rade u nečem liče na Miloša Vojinovića. Kao i on, nenadmašni su u viteškim igrama. Ali nemaju njegove veselosti, njegovog
umirući, Kajica žali što odlazi bez junačkog ogledanja i moli da bude osvećen: „Ako možeš, osveti me, babo“. — Oblačić Rade je više smeo, plah, ekspanzivan. Njegove su reči: „Jednom mi je zeman umrijeti, i potle ću, Mejo, odmirati“.
kraju hajdučka borba utišala i turski zulumi povećali, žalost za junacima kao što su Dojčin, Prijezda, Kajica, Oblačić Rade, Zmaj-despot izlivala se kroz reči Margite devojke: Braćo moja, srpske vojevode, kako biste, kako preminuste, a kako
Ali to isto, mada u manjoj meri, rade i veoma daroviti pesnici, a to znači da su opšta mesta i za stvaraoce i za slušaoce imala posebne čari i da su
Kad to začu Vukašine kralju, on podviknu Rada neimara, Rade viknu tri stotin' majstora: gradi kralje Skadar na Bojani, kralje gradi, vila obaljuje, ne da vila temelj podignuti, a
dva đevera Gojkovice mlade, uzeše je za bijele ruke, povedoše u grad da ugrade; podviknuše Rada neimara, Rade viknu do trista majstora; al' se smije tanana nevjesta, ona misli da je šale radi.
A kad viđe tanana nevjesta da joj molba više ne pomaže, tad se moli Radu neimaru: „Bogom brate, Rade neimare, ostavi mi prozor na dojkama, isturi mi moje b'jele dojke: kade dođe moj nejaki Jovo, kade dođe, da podoji
“ To je Rade za bratstvo primio, — ostavi joj prozor na dojkama, pa joj dojke upolje isturi: kade dođe nejaki Jovane, kade dođe,
Opet tužna Rada dozivala: „Bogom brate, Rade neimare, ostavi mi prozor na očima, da ja gledam ka bijelu dvoru kad će mene Jova donositi i ka dvoru opet
I to Rade za bratstvo primio, ostavi joj prozor na očima, te da gleda ka bijelu dvoru kade će joj Jova donositi i ka dvoru
Teško me je osvojila žeđa“. Veli njemu Kraljeviću Marko: „Tako, Đemo, ne rade junaci, već zakolju konja ja sokola, naliju se krvi od gr’oca“.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Uvijek je ćutke, i nepozvana, išla za dječacima, posmatrala šta rade i kako se igraju, pronalazila ih u ribarenje oko rijeke, u krađi lubenica, u potrazi za ptičijim gnijezdima.
— Istu, istu! — zagrajaše dječaci. Čak se i Jovanče složi: — Nema bolje od Žujine. Na posao, momci! Počeše da rade bradve, sjekire, pila. Radilo se veselo, bez predaha.
— Aha, znam ja zbog čega je to — dosjećao se on. — Ili oni bježe od škole il ih roditelji zadržavaju da im rade poljske poslove. Jednog dana on se uputi seoskom knezu, debelom Valjušku. Nađe ga u krčmi.
Momčina se prenu i začuđeno pogleda dječaka. — Kako da neću?! Ćutaću kao krava i puštati da rade sa mnom što god oni hoće. — Hoću, pustiću! — tvrdoglavo potvrdi Nikoletina.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Oslobodi nas od zla plivajućih u ovih rekah, štono su vode zle, jezičaske i nas progone i našu crkvu rade da potope. I tužimo se na njih pred svetiteljem što se iz Tebe rodio: »Spasi me Bože, jer prodreše vode do duše moje!
čistu, ječam, zob, proju i ostalo žito prihvatno za našu telesnu potrebu i životinju, i vidimo poljske ustalce gde rade o tom i trude se od rana do rana izlazeći na poslove, i dosta se promatraju kako bi dobro i mnogo posejali useva radi
Onde kod vode u hladu rade da malo otpočinu. Al' Hristos večnu hranu spominje im, da on zakteva čovečaskoga spasenja, a ne onoga jela.
se o tomu braćo, kako može to biti svetskim ljudma, liše podanim pahorom seoskim, koji no sebi i svome spahiji rade i kulukuju dan noć huntajući, moreći se znojno i kahajući (jedva koji dočeka noći da otpočine malo, malo), eda može
pak unapredak slučiti se, dobiti li što ili opet izgubiti, svaki koji bi s čim se živili svaki uvek kopirkaju se i rade promećući se so o čemu.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
U kujundžinici Mana kujundžije sede kalfa Kote i šegrt Pote, i rade. Zadubili se u posao. Kalfa Kote dovršuje neku srmali-muštiklu, — koju je poručio kod njih u radnji neki Mile, nazvan
Obojica se zadubila u posao pa rade. Kalfa Kote zvižduće nešto, a šegrt Pote se zaneo u posao, pa se u jedan mah zaboravi, pa zapeva, onako kao za sebe:
Sve su to i lepe i poštene devojke i radene devojke. Cele nedelje rade u kući, u nedelju u svilenim fustanima u kolo, a u ponedeljak zavrgnu motike preko ramena, pevajući ,,Zelen zekir, drago
Cigani sviraju, a igrači igraju i pevaju. Nane, kaži tajku da me mladu dava za Rade komšijče!... Za Rade komšijče, za naše seljanče! Jelke, tamničarke! Jelke, zulumćarke! Ela da igramo! Ela da trupamo!
Cigani sviraju, a igrači igraju i pevaju. Nane, kaži tajku da me mladu dava za Rade komšijče!... Za Rade komšijče, za naše seljanče! Jelke, tamničarke! Jelke, zulumćarke! Ela da igramo! Ela da trupamo!
Pa opet poče pesma uz igru: Za Rade komšijče, za naše seljanče, za naše seljanče, za mlado čobanče! Jelke tamničarke! Jelke zulumćarke!... Ela da igramo!
Kako pašinicu ću te nakitim i nađizdim!... Sal za teb’ ću radim kujundžilak... Momci i čiraci mi — oni neka si rade za mušterije, a ja ću sal’ za teb’, Zone, da kujem srmu i srebro i zlato, — teb’ da nakitim!
Tud se spaciruje Manulać bankirče. — „Zdravo-živo, Zone! Što ti rade doma?” — „Zdravo su mi doma, serbez si živuju, serbez k noći ležu, spiju, uranjuju teke u sobu mi često nagviruju: Doma