Ćosić, Dobrica - KORENI
Desetak godina je prošlo od tada. Postao je velikoškolac. ,,Vukašine, sada ti je vreme da postaneš radikal. Ja znam da si to već postao, jer si moj sin. Hoću da budeš glasniji i čuveniji od oca. Hoću da budeš prvi.
On mora biti kao ja, pravi, stari radikal, adamovac. Kad Vukašin uzme dizgine, poslanikovanje će prepustiti Đorđu, uz moju pomoć i s mojim ludima moraju ga
„Ja sam, gospodine, učitelj. Premešten sam jer sam radikal“, samo je to rekao i produžio da glavinja niz put. Vukašin podiže glas: — Ideje su za kulturne narode, a ovde, u ovoj
je nekada bila vodenica njegovog oda, čuo Vukašinove prigovore Simki što nadničarima kuva posna jela, tada je on bio radikal, a sada kad se ženi ministarskom ćerkom, sad bi ćutao, i pred Tošićem ružno govorio o ocu. O tome najduže misli.
— A ko si ti? — oficir se poguri ka Čađeviću. — Ja sam Steva Čađević, predsednik opštine prerovske. I radikal! A ko si ti? — Ovo je kasa! Ovo je vlast! — viče starac stojeći na kasi.
Poznavao sam dobro tvog pokojnog dedu. A ko u Srbiji nije njega poznavao? Beše uman čovek i glava radikalska. Pravi radikal, adamovac, a ne ovi današnji, razblaženi, smrdljivi. Momče, ovo više nisu radikali. Ovo su jadikali!...
Đorđe podiže glavu i uspravi se: dosta sam se namučio zbog tebe. Gleda oca. On nikada nije bio radikal. Njemu je svejedno koji kralj vlada Srbijom. Drsko gleda raščupanu i naraslu očevu glavu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ništa, veli, nama ne sme da promakne, niti ja smem da se izreknem da sam demokrata, ako je taj mušterija, recimo, radikal. A ja, sam, kaže, demokrata, i ostaću to, i boriću se do smrti za principe demokratije.