Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
izveštaja može se zaključiti da se na selu tačno zna šta je dete u određenom dobu života kadro da izvrši od radnih obaveza.
Socijalizacija dece, u smislu sticanja radnih veština, u patrijarhalnoj kulturi, gde postoji izrazita i stroga podela na muške i ženske poslove, samo je delimično
Rano preuzimanje izvesnih, određenom uzrastu primerenih radnih obaveza, budi i jača kod dece osećanje samosvesti, odgovornosti i pouzdanja u sopstvene snage.
Preuzimanjem samostalnih radnih zadataka deca se rano susreću s teškoćama, nepredviđenim situacijama, a to razvija kod njih inicijativu, samostalnost,
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
najzad, i socijalista, koji su smatrali da je politička i nacionalna sloboda samo uslov rada na ekonomskom oslobođenju radnih masa, da je ujedinjenje i oslobođenje Srpstva samo »jedan kolut na lancu drugih sloboda«.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
koliko apoteka treba u varoši od tri hiljade duša; dalje, o poboljšanju stanja radeničkog, povišenju nadnice i smanjivanju radnih časova, o mogućnosti šećerne fabrike u nas i o oplemenjivanju konjske rase u Srbiji.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Epska poezija radnih masa razvijala se i posle pojave vlastele, u robovlasničkoj i feudalnoj epohi, dobijajući različne podsticaje,
U svakoj od tih situacija on je obeležen ne kao plemić, nego kao senjak, kao čobanin od ovaca, kao predstavnik radnih masa.
poezije, zato i jeste tako neprirodan; kao tvorca njega su izmislili ljudi koji ne veruju u stvaralačke sposobnosti radnih masa. Koliko je on nespretno postavljen tamo gde mu nije mesto, vidi se po još jednoj krupnoj nelogičnosti.
Sve što pesme sadrže iz života radnih masa uzima se kao pozniji sloj, kao rezultat prerade pošto su pesme sišle u narod.
Nijedan od starih pisaca ne potvrđuje tvoračku ulogu vojne aristokratije, niti poriče tvoračku ulogu radnih masa. A to što su pesme bile o junacima nimalo ne određuje tvorca.
interpretacija istorije folklora dovela do apsurdnog zaključka da je junačka poezija tvorevina „ne naroda, ne radnih masa, nego gospodske klase u epohi feudalizma“.
interpretacija istorije folklora, koja je dovela do apsurdnog zaključka da je junačka Poezija tvorevina „ne naroda, ne radnih masa, nego gospodske klase u epohi feudalizma“.