Teodosije - ŽITIJA
Episkopi i svi blagorodni, i sam kralj Radoslav molili su ga sa mnogim suzama da ne odlazi od njih, ali ga nisu mogli zadržati.
Ipak, pošto je nadom utešio srca njihova da će se opet vratiti k njima, bio je od njih otpušten. Kralj Radoslav dade mu da sa sobom ponese veliki tovar zlata i srebra, a dao bi i sav dom svoj da je sveti hteo uzeti.
Car i mitropolit mnogo izgovoriše svetome da blagočastivi kralj Radoslav u ljubavi i u miru sa njima prebiva, i tako ga otpustiše da pođe svojoj kući, rekavši: — Pošto nisi daleko od nas,
Blagočastivi kralj Radoslav, čuvši za dolazak svetoga u svoje otačastvo, zapovedi episkopima i igumanima da sa blagorodnima iziđu na granicu
Jer blagočastivi Radoslav kralj u svemu najpre blagopohvalan i izvanredan, postade pokoran ženi, od koje i bi povređen umom.
I odmah kralj Radoslav izgnan bi, i pobeže u grad Drač. Ali mu zbog lepote žene njegove stadoše zavideti, i posle kratkog Vremena bi lišen te
Pomenuti Radoslav pobegavši od smrtonosnog mača, izagnan iz kraljevstva i lišen žene i odasvud u nedoumici o sebi, odmah pribeže svetome
bratovljevo neprijateljstvo protiv njega, ukrasi ga anđelskim i inočkim obrazom, nazvavši ga Jovan monah umesto Radoslav.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
U Srbadiji za 1882. izišao je prvi čin njegove tragedije iz srpske istorije Radoslav. Radije i više dramatizovao je klasične motive: tako Pitija (1887), Smrt Periklova (1887) i Argonauti na Lemnosu
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
na racionalno i emocionalno, na neutralno i ekspresivno: pohranjen je u njegovoj iskonskoj tvorbenoj i „svjetotvornoj“ (Radoslav Katičić) moći, koju i savremena lingvistička nauka sve sigurnije otkriva.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Pored obale rasli su visoki jablanovi. Komandir komore bio je kapetan Radoslav. Ratovao je pet godina. Uvek kao vodnik, pored topa, ili na osmatračnici u pešačkome rovu.
Iako je kapetan Radoslav zasadio veliku baštu, iz koje je snabdevao ceo puk povrćem, ipak su te svakodnevne sedeljke bile vezane sa priličnim
— E-hej, slušaj... Hodi ovamo! Vojnik ostavi motiku, i onako u košulji i gologlav priđe. — Gde je kapetan Radoslav? — Ne znam, otišao je negde. — Kada je otišao? — Ne znam... — A zašto je kuća ovakva? — Ne znam...
— Podnaredniče, vidimo... Sad možeš da se vratiš... Kapetan Radoslav sedeo je na tronožnoj stolici i razgledao neke hartije. Kroz otvor na šatoru spazismo veterinara gde spava.
Kroz otvor na šatoru spazismo veterinara gde spava. Kad nas kapetan Radoslav ugleda, skoči, diže ruke uvis i kao da zapomaže, razvika se: — Aman, ljudi!... Zar me i ovde, sunce vam vaše, nađoste?!
— U licu je bio crven od ljutine. Mi smo bili u nedoumici i gotovi da se vraTimo. Ali kapetan Radoslav se savlada malo i obrati nam se blagim glasom: — Sjašite, sjašite sad, da čujete moju nevolju. Džamiću!
Dede, molim te, pričaj mi šta se desilo. — Sedite, Džamiću, skuvaj kave... Iz onoga što nam je ispričao kapetan Radoslav, i što smo docnije od drugih saznali, događaj je tekao ovim redom.
Onda se uozbilji. — Dokle imaš dozvolu? — Sutra do podne... — Znaš šta?... Izveštava me moj narednik da je kapetan Radoslav dovezao danas jedno bure vina od pedeset litara.
U prvi sumrak stigli su u trupnu komoru. Kapetan Radoslav spremio se da večera i prao ruke. Sto je bio postavljen. — Otkuda vi u ovo doba? — govorio je, brišući ruke.
— E, milo mi je kad imam tako cenjene goste. — Džamiću, donesi posuđe za dvojicu, i stolice! — naredio je Radoslav. — Alal vam vera — trljao ruke Bora i okretao se po sobi. — Solidni momci!... Na vas dvojicu se kezi budućnost.
— Nova odela obesili... — Njima slike ovde i nisu potrebne... Imaju svežu robu. A mi nesrećnici... — Sedite! — nudi Radoslav. —... zadovoljavamo se slikama — završi Kosta. Bora se lupi po čelu i okrete se Kosti „Turčinu“. — Ama de!...
— Jest... Zbuni me ženska, Gospoda joj njenog... — Nije moguće! — zasmeja se glasno Radoslav. — Da vidite šta je bilo... Sedim ja u zemunici, kad utrča moj nišandžija. „Gospodine poručniče, evo ga jedan pukovnik!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Tek tada videsmo kako vojnici zamiču u selo, među arnautske kule. Kapetan Radoslav prati jednoga podnarednika da ih vrati. — Drenica je ovo... Mogu lako da pripucaju puške. — Ko... Arnauti?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Poslednji put je pomenut 1435. Ali postoji i mišljenje da se pod imenom Oblačića Rada krije veliki vojvoda Radoslav Mihaljević.