Obradović, Dositej - BASNE
Ako je lenjiv, neće sebi da razbija glavu da dalje postigne; ako je slabouman, a on nije kadar; ako li je pak (to što je najgore) visokouman, a on neće
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Još suncem iz tog snevanja zasenjen, silazim iz oblaka u kujnu. Bosa domaćica u kujni vari mleko, peva, razbija i prži jaja - mleko tek što je pomuženo, jaja su s legala doneta pravo u tiganj radost seckanja luka, radost
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Kako je došao, doveo je svog momka Ivana, i sve trpa šećer po pun vildžan: „Pi, pope, to je dobro, to razbija kar”. — I tako ode, i često Ivana šalje te mi šećer i kafu donosi i razgovara. Ivan katolik u zakonu, pošten čovek.
Dučić, Jovan - PESME
I kao da u toj praznoj vodenoj noći peva neki crni hor čija se svirepa pesma razbija u nekim svodovima od kamena. Jauk je mora bolan i strašan, i munje u divljoj radosti proždiru nebo...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Tada ga Bog šalje, te da mu „sa dna mora“ donosi i razbija kamen, i unutra su dva živa crva. — „A ko se za njih stara?“ pita Bog. — „Ti, Gospode!“ odgovara aranđeo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ananija je svoju porodicu naselio u otvorenom tremu kuće, na zemlji. Nije hteo da otvara, ni da razbija vrata na kući, misleći da će se to i tako rešiti, ako se Vuk Isakovič ne vrati.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Prejaka rima još uvek nam izaziva preterani, prostački efekat, liči na površni, neukusni ukras; dekoncentriše nas; razbija duhovnu ozbiljnost i usredsređenost.
Milićević, Vuk - Bespuće
A dan tamni i gubi se, mećava obuzima mah, bura se razbija o klance i huči u njima. Oni zastaju, gube put, usred kakvog talasastog brdskog poljica, skučenog i stegnutog izbliza
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Ma ko stao, brate? — mučenički stenje Boriša, jer mu Ilija svojim šištanjem razbija i onu lagašnu skramu čemernog sna ovako nasjedećke. — Ma ovaj moj sat.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
) Mekana je dozlaboga, ali šta ću, vaše su vredne, pa opet kažete da ne valjadu. KUM: Moja je najvrednija, kad razbija po kući i lupa. MAKSIM: I moja kad kuva i mesi.
) Odi, brigo moja! (Kopajući.) Sad nek mi kaže ko da je zadovoljniji čovek kad ima novaca, od onog koji time ne razbija glavu. — Šta? Šta naopako? Šta? (Ustane.) Je li moguće? Moji novci? Tako brzo? No, to niko nije, nego moj lepi komša.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Decu treska, sluge bije, muž siroma ćuti. Dok i njega u budžaku nevolja ne smuti. On je moli, ona praska, sudove razbija, Čaše lete od straote, sva se kuća nija.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
se heroj zmaja ne boji, sa mačem spreman u noći stoji, nejake štiti, krvnike gazi, tražeći pravdu pod zemlju slazi, razbija brave, otvara stijene il se za tajnom pod nebo krene.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Još jedan poklon i divan plod pada na zemlju i razbija se; veće parče poleti niz brdo, gde ga čekaju halapljive praseće njuške, a za manje trče i grabe se deca.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
gde su ekvatorijalne vode već jako oslabile, a hladne vode im se stavljaju na suprot kao kakav zid koji ih zaustavlja, razbija i ne da im ići dalje.
Pandurović, Sima - PESME
Sopstvena svest mi liči na bednu panoramu Već oveštalih slika, što se sve većma haba, Jevtinim zadovoljstvom što mi razbija čamu; Tu jadne kreature izmišlja mašta slaba, A javna žena kakva predstavlja prvu damu.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Mjesto, dakle, u dobru zaklonu — da nije bilo na samoj turskoj granici. Ali strah ne razbija sna gorskim sinovima! Znadijahu oni lijepo i gdje su i šta ih snaći može, ipak se ne bojahu. A gdje bijahu?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Novac planine probija. — Para vrti gde burgija neće. — Gvozdena vrata zlatna ruka razbija. — Novcu se svugde klanja. — Zlatan ključić carev grad otvori. — Zlato ne zbori a čuda stvori.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— A jest, duše mi, sve kako ti kažeš! Jeno rešetke cile cilcate, a tri se praga drže zajedno, a četvrti se razbija na dva komada.
Ćosić, Dobrica - KORENI
ciči u zvonari, leleče nad selom, stresa inje sa brestova, razbija svitanje u paramparčad čaša, litrenjaka, stakla kafanskog, onog jučerašnjeg, onog što je prošcem razbijao, ništa nam nije
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Vasić u novi život, sitničari i pazari svakog dana po nekoliko groša, pa mu prolazi vreme i razbija onu čamotinju zadirkivanjem seljaka.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ona se namestila na drveno korito za pojenje stoke, podmetula ruku pod točak, pa gleda kako se razbija vodeni mlaz u sitne kapljice, koje pršteći padahu unaokolo. — Čuste li za Đuricu? — reče jedna.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
A evo kako ga Matić seče i razbija: Našto mi inače sad ove mi oči? Kad pesnik polazi od izvesne zadate metričke sheme, onda se narušavanja uobičajenoga
morskog plavetnila, a ovde mornar u času pogibije – poput nekog mitološkog bića, pomalo nalik na oličenje groma – razbija nebo, odvlači komad plavetnila i zatim se ceo svod sručuje u more.
Kad to logičari kažu, onda oni, u suštini, tvrde da ljudski jezik razbija njihov euklidovski sistem, njihov logičkopojmovni geometrizam.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Kafedžija donese nove čaše. — Plotun zdesna! — viče Sima „Jarebica“. Kafedžija sklopio ruke i moli da se više ne razbija. — Poštedi mu za danas „šifot“ — umiruje važno „Fikus“ i naliva vino u čaše. I opet „eks“.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
) JELISAVETA (sama): Radoš progonjen. To bledo čelo večne ozbilje — Sad nek’ po stranstvu mrskom lutajuć Razbija kosti tvrde lubanje, Premišljajući crne planove, Što Veneciji grdoj htedoše Odreći pomoć zemlje divije, — Kô da je
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
KAPETAN: Gle, razbojnika? Zar malo što nam svima ovde okači repove, nego sad još i kuću razbija! Gde je ona? MARICA (dolazi i prilazi pravo ocu): Evo me! (Spazi Đoku, pa mu poleti.) Đoko, slatki Đoko!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
starog stiha, a u romanu sa temom o životu starih slovenskih božanstava Burleska gospodina Peruna boga groma (1921) razbija jedinstvo radnje, vremena i prostora.
Nastasijević, Momčilo - PESME
JUTRO 1 Ljubicu, smerni cvet, pokropi rosom zora. A neljubljenoj san darova plav. 2 Što bosa tvoja noga razbija rosu, lepojko? Jeza se niz travku sliva, zaboleće te glava. 3 Jutrom šta sana tražiš rosnome na proplanku?
Ilić, Vojislav J. - PESME
1892. BABAKAJ Crn, rastavljen od poljana zračnih, Tu se Dunav o klance razbija, Laki čun se kao perce nija Iznad stene i provala mračnih.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Gospa Nola zasuzi. — Sve se razbija. Ja sam mislila da ona u ovoj kući postane bolja gospođa od mene, ali u njoj je progovorila i zrela devojka i ona druga
Da, da, ti ne znaš šta je to sirotinja. Ništa tako porodičnu slogu ne razbija kao sirotinja. Jedna plata, a sto potreba. To je ono što ti lepo kažeš: čovek čoveku smeta...
Kocke, domine, kegle, lopte, vračarske karte — i, gde je sukob, tamo život podržava suprotnosti, a gde je sklad, tamo razbija, rasturuje, drobi. Predigra života za groblja i grobljanske kronike...
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
« vikne. »Zar i ova da mi razbija glavu, kao što je s Didom bilo? Corbleu! Ja više ne trpim da se devojke vešaju; dosta se vešaju momcima o rame.
Tko glave lupa, taj pod odgovor dolazi, taj se smatra kao narušitelj mira i čovečeskog društva, i zato sve što glavu razbija, bilo delo, ili zanimanije, bilo nauka ili zvanije za one koji na to zvani nisu, sve se to pravedno prezirati ili pone
Šantić, Aleksa - PESME
Nekoliko pralja Pratljačama mlate, i o greben greda Razbija se eho, mre. Rijeka čista, Prepuna smaragda, putuje i blista, I red bliskih kuća u njoj se ogleda. 1912.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
đever, stari svat Arapin, a Arapin crni mladoženja; skače pusta pod njim bedevija, ispod nogu kamen izlijeće, te razbija hane i dućane. Kad su bili ispred Novog hana, onda Arap sam sebe govori: „Bože mili, čuda velikoga!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I kako s dušom drži se telo, kako li duša združa se s telesnom zlopatom i sa željom ujedno? I to razmeće n razbija brigu, srđenje taška, naglost zausteže, jedovinu kroča, slast razliva, tije i rastaplja zavist i manu, iznosi kicoštvo,