Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Čuja sam, — a ubavo razbra’ — reče, jučerke na noć, kude neke belosvetske frajlice, reče, poju si pesnu za tvojega Mitanču, poju si: Koj ti
— Ba! — poriče Mane. — Ti da si ćutiš! Sve razbra’! Sve si znajem. Sve mi veće kaza Vaske, izmećarka njojna. Ič da se ritaš kako pule, ni pa da me l’žeš...
’Oće da te zab’ravi i sokak, i mahale, i grad; — i nikoj neće ni da znaje da si hadži Zamfir ima na dom devojku!... Razbra li, mori?... — Razbra’!... — reče oborenih očiju i dršćući Zona.
Razbra li, mori?... — Razbra’!... — reče oborenih očiju i dršćući Zona. Kao i svaki čovek i Mane je imao neprijatelja, koji su jedva dočekali da
Tatko sam ti, zašto si mi amanet. Ako iskaš da se ženiš, men’ mi sal kaži... Razbra li? — završi stari Zamfir i oprosti se s Manom, koji ga, silno tronut, pri polasku poljubi u ruku...