Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U prvim godinama švapskih naselja, nije bilo bune. Tek kad su, silom, počela razvojačenja, armije, koja je, krvlju svojom, pocrvenila Dunav i njegove pritoke, ispod Beograda, tek kad su počela naređenja, da i
Žuto mi je lice od popara. A neprekidno traju befeli, razvojačenja, naseljavanja, selidbe. Neprekidne su promene prema planu grofa Merci! Nema za njih ovde ničeg, osim mnogo licemerstva.
A njima neće biti bolje, ni u Rosiji. Ma kako da im bude – pričao je posle Pavle da je rekao starcu – gore nego, posle razvojačenja, u Temišvaru, ne može im biti. Da mogu, oni bi se svi u Tursku vratili.
Te godine, otprilike, pada prekid serbskih seoba iz pomoriške i potiske krajine, posle razvojačenja. Serbska milicija bila je pošla u Rosiju, polovina je otišla, ali, posle te godine, seoba, velikih, nema, i bolje što