Ćosić, Dobrica - KORENI
Sešće u čelo sofre gde je on, Aćim, sedeo... Ovo više nije moja kuća. Nije ni bila moja. Hoće da ustane, a ne drže ga razglavljena kolena. Ne može više ovde... Zadaviće ga čim mu čuje glas. Kad zaplače. I njega i majku pokvarenu.