Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Ovo, kralju Vukašine? Pa zar je ovo vino za patrijarha? Ovo ambrozija? Ovo zlatno peraje? Pijem, pa razumem Kraljevića Marka što pola pije, a pola Šarcu daje! Ovo je vino zaseda u mraku! Žaba u ustima, kandža u stomaku!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ja uzmem one vrećice i svakom momku u terćije povežem, kao japundžeta, pa onda pođem Valjevu. No kad razumem da su Turci Šapčani, Zvorničani i Srbi Jadrani od Beljina u Svileuvi, udarim na Gomilicu gde je naša vojska.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Ja neću krvi!... Ja hoću da ovi narod vidi da mu ja nijesam dušmanin!... Ja hoću da se bratski razumem sa ovijem ljudima!... Marinko je žalio Turčina. Obojica dugo ćutahu.
Razumeš? Stanko zinu od čuda. — N-n-ne razumem! — Znao sam da me nećeš razumeti!... Dobro, znaćeš posle. Zasad znaj ovo.
S tobom će ostati Stanko. Ti ćeš mu u svemu biti na ruci, u svemu, razumeš? — Razumem, harambašo. Zeka korači. — Harambašo! — Šta ćeš? — Ostavi i mene ovdje!... — Što?
Dučić, Jovan - PESME
I ja razumem te glase što huje, Taj jezik Bića i taj šapat stvari... Često sve stane; još se samo čuje Kucanje mog srca.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Kad joj pogledah u oči, videh nešto ogromno veliko, ali ne razumem ni ovolišno! — Idi, ako ćeš! — reče ona, i njen pogled razdvoji Crveno more. — Idi, ako ćeš!
— Oprostite što moram vaš komplimenat da razumem kao ukor, jer malo ima mojih zemljaka koji za pet godina ovako rđavo govore kao ja. — Molim vas, vi ste vrlo skromni.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Ne, ne, kroz dan dva samo, pa ću odmah da se uselim u školu... a dotle ću se strpiti već. — No, kvartir još i razumem, ali da se hranite u kafani... kod Švabe... a, to tek nikako nećemo dopustiti! Bar kod mene nije taj običaj.
— Ja se, doduše, ne razumem baš mnogo u vinu, ali vas uveravam — veli g. Pera — da ovako što još nisam pio. Ovako nisam!
Šteta što nisi bio tu, možda bi i tebi davali »nahtmuziku« — veli zajedljivo gđa Persa. — Ne razumem te baš ništa — veli pop Ćira. — Pa to i nije lako razumeti. — ’Ajde, nemoj mi tu...
— Pa je l’ povuk’o? — Jeste, povuk’o je tvoj krasni suprug, k’o i uvek. — Ne razumem te!... A on? — On se izvuk’o. Ja sam povuk’o, a on se izvuk’o, k’o i uvek što je. Razumeš li me bar sad?
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Znate, ja sam bila tri godine u leru, pa sam mnogo od srpskog zaboravila, jer smo sve nemecki govorili, a razumem nešto i francuski. — Šta, i francuski? — Nešto malo. — Ta vi biste me mogli prodati! — To ne, pre bi’ vas kupila.
— Šta mislite, čiko, o ovom pismu? — Ja sam dosta škola prošao, al’ ovo nit’ je belo niti crno — ne razumem ga! — I meni je čudno. Ja joj jedno pišem, a ona drugo odgovara.
— Molim pokorno, da li se može kosnuti vaše krasne kćeri lik srca moga? — Molim vas, ne razumem vas načisto. Izvolite malo prostije govoriti. — Bi l’ biste volju imali vašu kćer za mene dati — to hoću da kažem.
Izvolite malo prostije govoriti. — Bi l’ biste volju imali vašu kćer za mene dati — to hoću da kažem. — Sad razumem. — Zašto ne? Kao što primećavam, ona nije vama nenaklonjena, a i ja nemam protiv toga ništa.
— Ha, ha, gospođo, maločas rekoste da imam talenta, a to je imanje. — Talenat još nije imanje. — Razumem vas. Pa, koliko ih ima koji s talentom kuće i zemlju steku, — odgovori odrešito Marko.
Alka mlazne maramom Jeftu. — Ćuti, Jefto! Te stvari ja bolje razumem. Da uzmeš kod nas prokatora, prvo, taj i ne zna tako raditi kao peštanski fiškal; drugo prokator a drugo fiškal;
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
„Sve dokle dopire vidik moga razuma — mislio je Jurišić — ja ništa jasno ne mogu da vidim i ništa od svega ne razumem. Ja ne znam šta se sve ovo radi i ne mogu nikad ni znati i samo je jedno sigurno, da sam ja sav čovek od patnje.
i šator, čas Pasuljište, čas Golo Brdo, čas Parcanski Visovi, čas Vrapče Brdo i šta ti ja znam i ništa od svega ne razumem jasno, nego vidim da bolujem uvek jednu istu bolest nesretne, večite i kobne nejasnosti...
Onda je brzo gotov. A to važi za njega, jer on nije od onih pokornih mlakonja i ulizica što samo znaju „razumem“ n slepo i kaplarski izvršuju što im se naredi, nego on hoće da ispita: je li ono što se naređuje opravdano i umesno.
I mrvi se nešto u meni i plače i rida i glas neki čujem kako mi šapuće, a ništa ne razumem. Jao meni, kakav je skandal taj moj razum kad on ne zna, da me nauči prosto jednu stvar: smem li ostaviti ove topove.
A to može da razume samo onaj koji voli. I ja tek sad razumem Hristića, jer volim, jer prâvo volim. Jest, nikad ja ovako nisam voleo i za Natašu bih ja sad učinio ono isto što je
Da li mrzim? Da li se varam? Neznam Ništa ne znam. Ništa, ništa, ništa, ništa ne znam i ne razumem. Samo sušu neku osećam u duši, i mrak, i evo uvek, svuda puno nekog zujanja i gmizanja oko mene.
Afrika
Fransis Bef dobija nastup srdžbe što je dobio još dva gosta. Tek posle kratkog nesporazuma razumem njegovo očajanje, ne što dobija goste, već što mu ih sudbina ne raspoređuje pravilno: tako da ne padnu svi istoga dana,
Mislio sam da ne želite da me vidite. Kako? Ni ja ne razumem! Ja već dva dana čekam neku priliku koja bi me prevela do Nigera. U strašnom sam zadocnjenju.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JANjA: Ukradili mi novci. MIŠIĆ: Ko, ko? JANjA: Pustaljije! MIŠIĆ: Ja vas ne razumem. JANjA: Evo, došli obešenjake čivuti da menja novci. Imao sum dve-tri dukate, kao siromah čovek. Kako-tako, promenio sum.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
PAVLE: Ali kad ona vas ne voli? ALjOŠA (uzdiše). PAVLE: Ne razumem zašto toga radi otkazujete; hoćete li da otputujete za njom? ALjOŠA: Ne to.
(Govori.) Ona najsrećnija žena na svetu. (Čita.) „Mojo sčastije odno obstojateljstvo trevožit”. PAVLE: To ne mogu da razumem. ALjOŠA: Kaže, njenoj sreći samo jedno smeta. (Čita.) „Ja znaju što ti svjo vremja dumaješ obo mnje”. (Govori.
MARIJA: Da! PAVLE: Slušajte, ma ko da me tražim, nisam kod kuće. Razumete li? MARIJA: Razumem! IX LjUBOMIR, ISTI LjUBOMIR (u tom trenutku pojavljuje se na vratima noseći jednu veliku knjigu): Je li slobodno?
LjUBOMIR: Ja vas potpuno razumem, ali nisam kadar i ne pripada mi savetovati vas. PAVLE: Bojim se da u ovom trenutku uzbuđenja ne donesem prenagljenu
Poslala te, izvesno, da ispitaš situaciju. NOVAKOVIĆ: O kakvim ti to tajnama govoriš! Ja te ne razumem. PAVLE (priblži mu se i unese u lice): Nevaljalče! NOVAKOVIĆ (uvređeno): Šta to znači?
I ona je morala da se vrati prvom mužu. RINA (uzbuđena, bleda): Gospodine, da li vas ja razumem? ANTA: Uzmite malo vode, uzmite, uzmite! RINA (pokoravajući se, nesvesno srkne vodu). ANTA: Sedite!
Uostalom, nema šta da mi kažeš, nemam šta da te pitam. Reći ćeš mi glupost koja je nemoguća. Razumem i još kad bi rekao: „čuo sam”, premda bih te ja i za to kaznio za pronošenje lažnih glasova, ali reći: „video sam”,
ANTA: A, sad razumem što si se ti tako obradovao kad si čuo malopre da je Pavle Marić živ. Pa da, ko bi se obradovao ako ne bi ti kao
SPASOJE (uzima ga pod ruku i odvodi na stranu. Poverljivo): Ne razumem ja, zete, što tebe ta stvar toliko uzbuđuje? Razumem sve ostale, ali tebe...?
SPASOJE (uzima ga pod ruku i odvodi na stranu. Poverljivo): Ne razumem ja, zete, što tebe ta stvar toliko uzbuđuje? Razumem sve ostale, ali tebe...? Šta si ti mogao imati sa pokojnim Marićem?
Sedi zavaljena na kanabetu, raskalašno prebačene noge preko noge i pušeći cigaretu): Ne razumem zašto se od mene krije razlog? SPASOJE: Ne krije se, dušo, ali je taj razlog takve prirode...
VUKICA (odlučno i kapriciozno): Ne trpim je! SPASOJE: Ne razumem zašto je baš toliko ne trpiš? Šta ti je nažao učinila? VUKICA: Nesnosna mi je.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Ja razumem te stvari! - reče Ataman. Kad odgovaraš za ocenu? - Okrete se prema Rašidi i reče joj nešto što nisam uspeo da čujem.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Jest, da uzmem Jucu. — A ne vidite da je Juca pola u grobu? — Moje je srce njen grob. — Boga mi, ja vas ne razumem. — Ja vas razumem. Mislite, tako bolesna devojka ne može se udati. — Da to Juci kažem, mislila bi da sam poludila.
— A ne vidite da je Juca pola u grobu? — Moje je srce njen grob. — Boga mi, ja vas ne razumem. — Ja vas razumem. Mislite, tako bolesna devojka ne može se udati. — Da to Juci kažem, mislila bi da sam poludila.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Dešava se nešto što uopšte ne mogu da razumem, dok pušim u parkiću kod Skupštine. Nešto strašno čudno, tužno i lepo. Raspitivao sam se.
koju nikada nećeš pročitati, jer ja pišem male priče na jednom malom jeziku, isto tako malom kao što je tvoj, koji ne razumem.
Ali to mi nimalo ne smeta da razumem ovo veče u »Hungariji«, gde je taj četrdesetogodišnjak došao da čuje kako vaša veza ne vodi ničemu.
Kada mu saopštiše raspored, on samo reče »razumem!« primetivši kako zadovoljstvo obli strogo lice dispečara. Kondukterski pripravnik na probnom radu Luka Ristin imao je
Kelner stavi dve gorče kafe pred njih: — Pratim sve što pišeš! — reče. — Mislim, ne razumem baš sve do kraja, ali ljudi kažu da si odličan! Neki advokati koji te čitaju. Stari Beograđani! —Hoćeš li »kent«?
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Kad me mati nije pitala —ja sam odlično razumevala, tj. nisam se ni starala da razumem, već sam prosto videla. Ali na sreću mati nije uvek pitala i neke pesme ostale su razumljive.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Jedva sam malo neko ponjatije dobila. MILČIKA: Ja to ništa ne razumem. ZELENIĆKA: Verujem, draga moja, tu treba razmišlenija.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
To si možda zbog ovog časa učila. Daj da se držimo onoga što nam je jasno. Više i ne možemo. Razumem ja gde te je bacila Hasanagina poruka, vidim do kojih granica!
Hajde, smiri se. Nekad i čista košulja može da uteši. HASANAGINICA: Ne treba meni uteha; meni treba da razumem! Zašto? — to mi grmi u glavi, efendijo! Ko da mi glavu raznosi! Zašto? Zašto? JUSUF: I ja se pitam.
Očito, hoće da mu ospore vlast. Al što mu je oni više osporavaju, to je on surovije dokazuje. HASANAGINICA: Razumem šta hoćeš da kažeš; al zlom se ništa ne dokazuje. Zar se snaga nije dokazala ako se nije zlom dokazala?
HASANAGINICA: Zasvetleo mi onda kad se sve oko mene stamnilo. Promenilo se nešto u meni. Ko da sam počela da razumem — i kolenom! Kako da ti to objasnim? Osećam se tako, ko da je i moja koža naučila da misli... Vidim da ne razumeš..
Ti se, Hasanaginice, udaješ za kadiju iz Imotskog. Svadba će biti za nedelju dana. MAJKA PINTOROVIĆ: Ne razumem, kako da ode, a ni na viđenje ne svrati? Ovo je čudna proševina... BEG PINTOROVIĆ: Šta ima da je gleda?
Tebi ili meni? Jesi li se ti upitao kako ćeš jednog dana onom detetu da pogledaš u lice? Da i razumem što hoćeš da me udaješ, al kako da razumem zašto toliko žuriš? Da ti ne strepiš da Hasanaga može da se predomisli?
Da i razumem što hoćeš da me udaješ, al kako da razumem zašto toliko žuriš? Da ti ne strepiš da Hasanaga može da se predomisli?
Ko bi rekao... Je li kazo šta oće? HUSO: Samo mi je reko da je važno. HASANAGA: Šta kaš na ovo? JUSUF: Ne razumem. HASANAGA: Da ga pustim da uđe? JUSUF: Jedino tako možeš nešto da saznaš. HASANAGA: Ajde, uvedi ga!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Tako će neprijatelj ili kapitulirati, ili konačno biti pobeđen. Dakle, slušaj plan operacije. SOFIJA: Bogami, ja niti razumem vaše komande, niti ću s njime rat voditi. Ako se lepim ne odobrovolji, trpiću, da što znam, kad mi je tako bog dao.
MANOJLO: Ama, vere ti, kako govore ovi učeni? ISAJLO: Kao budi bog s nama. Slušam ga po dva sata, pa ne razumem ništa. A kako ćeš da ga razumeš, kad oće ono što nisi ni snivao.
“ (ISAJLU) danas izilaze novine. Idi brzo, neka se ovo stavi, jošt ima vremena!
ISAJLO: Razumem, g Iščislitelno zemljeopisanije smatra Zemlju kao jedno tjelo, na kom ljudi žive.
MANOJLO: To ne razumem.
DOKTOR: Iščisliti znači meriti.
Dalje, krug znaš šta je, a čerta znaš šta je, dakle krug čerte.
MANOJLO: Molim, to ne razumem. Krug je nešto okruglo, a čerta ide pravo. Šta je to krug čerte?
DOKTOR: To se uči u matematiki, koju ja nisam učio.
Kako se to u filosofiji zove, kazaću vam dok mi se razum kući vrati.
ŠALjIVAC: Sad vas razumem. Tako, dakle, vi ćete dokazati da je duh Aristotelev ušo najpre u zmiju, iz zmije u lisicu, iz lisice u lafa, iz lafa
DOKTOR: No jošt više, moja je knjiga skinula naličije jednom nevaljalom čoveku.
ŠALjIVAC: To ne razumem.
DOKTOR: Evo čitajte.
ŠALjIVAC (uzme pismo i čita): „Pokornjejši sluga Aleksandre Germain vojeni minister“. Oho!
PUTNIK: Ja vas ne razumem.
DOKTOR: Ko je od vas dvojice onu paškvilu pisao?
PUTNIK: Ja zaista s paškvilama se nisam nikada bavio.
DOKTOR: Ja to ništa ne razumem. (Putniku) Molim vas, možete li mi vi ovo rastolkovati?
PUTNIK (da mu njegovu knjigu): Evo, nek vas ova obavesti.
STANIJA: Ama kako to govoriš?
LjUBA: Pa tako.
STANIJA: Ja te ništa ne razumem.
LjUBA: Šta ću ti, kad nisi živila ovde.
STANIJA: Kako se zovu te tvoje zurle?
LjUBA: Kažem ti, fortepiano.
FEMA: Razumem, gospodine, nemajte brige. Zbogom.
ADVOKAT: Sluga.
POZORIJE TREĆE
ADVOKAT (sam)
ADVOKAT: Lepa ženica, bolja nego
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
PELA: Kako ne bi, gledaj ti nje sada. Nego, štogod od šećera. PERSIDA: Razumem. POZORIJE 4. STEVAN, PREĐAŠNjE STEVAN: Milostiva gospođa, gotovo je. PELA: Taki, Stevo.
SULTANA: I tebi mirniju noć?... Razumem; to bi i sama učinila kad bi me ko toliko mučio. Ustani, devojko, ja ti praštam, jer sam više ja nego ti kriva.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Ni traga od ambicije, ni traga od ma kakve želje da se krene dalje! Ja to stvarno ne razumem. Pa ja sam već sa deset godina znao šta ću da postanem u životu! A ti? Hajde, reci, šta misliš da studiraš?
Nalazim se nekako na tački kada više ne umem da nastavim život, ako razumete šta hoću da kažem? — Razumem, samo mi nije jasno zašto mi govoriš neprestano, vi? — Posledica domaćeg vaspitanja! — objasnih.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
JELICA: Ah, tatice, vi ne razumete... MARKO: Dosta!... Gledaj ti nje, jošt bi izrekla da ja star ne razumem, nego ona, jučerašnje dete! Sinko, ja sam ti dao soveta; ako se po njemu ne uzvladaš, sam ćeš biti kriv.
ALEKSA: Al otkud vi to mislite? MARKO: Zašto vas ne razumem; a ja sam jamačno Srbin, jer je moja rodbina iz Požarevca na ovu stranu prešla.
MARKO: Bogme, gospodine, ja vas baš ništa ne razumem. Aleksa: Negli zato, zane... MARKO: Zane, i šunegli! O njima nije bila reč. Aleksa: Vi šalu provodite.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Ženu sam ostavio kao ludu u kući. Razumem da onaj moj prijatelj nije hteo ostaviti svoju da bi mi preneo cement. Tramontana me je tukla u lice i bilo je hladnije
Ljudi govore poluglasno. Ja ne razaznajem, ne slušam njihove reči; oni ne primećuju moj prilazak; ipak razumem jasno šta se zbiva. Čak me ne zanima ni šta je tu, ni što sam tu. Jedino: ja sam tu došao i sad sam tu.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON: Ne znam, nisam dovoljno pametan! Razumem, našla se dok je bolovao, negovala ga – dobro! Umro – dobro i to! Našla se tu, pa lepo, isplati je, kaži joj hvala, pa
Ali otkud sad dolazi tetka kao advokatov poverenik? Primio on imanje kao staralac, to razumem; to je po zakonu, je l' tako? Ali otkud sad taj advokat da ga poveri tetki na čuvanje? VIDA: I to sve ovako, otvoreno.
MIĆA: Ja to ne mogu da razumem, kako zakon može i ovako i onako. AGATON: Ima, ima takvih zakona! POJAVA VII TANASIJE, VIDA, PREĐAŠNjI VIDA (trgne
DANICA: A ta je? ADVOKAT: Ja umem biti i ljubomoran. DANICA (iznenađeno). Ljubomoran? (Gleda ga dugo u oči.) Ne razumem. ADVOKAT (hteo bi da zabašuri utisak): Uostalom, to nije tako važna okolnost; to se vas ne mora ticati.
DANICA (još uvek pod utiskom): Ne razumem! ADVOKAT (nespretno se izvlači): Dakle... da... ja sam već javio porodici; sutra se otvara testament i odmah zatim vi
!!... MIĆA: Ama, kako to propali, zašto propali? AGATON: Ne možemo oboriti testament. PROKA: Ja to ne razumem, zašto da ne možemo?
Kako to familija pa da nemamo pravo da oborimo testament? To ne mogu da razumem. AGATON: Veli advokat, nismo neposredni naslednici; kad bi se javio koji neposredni naslednik, taj bi još mogao.
DANICA: I ostaću usamljena, meni je usamljenost tako prijatna. MIĆA: Da, do izvesnog vremena, to razumem. Ali to ne može uvek trajati; recimo, šest meseci, dok traje prva žalost. Toliko, šest meseci. DANICA; Šest godina!
MIĆA: Vama, ali... I mislite li vi za sve to vreme trajanja žalosti da se ne udajete? DANICA: Svakako ne, ali ne razumem šta se to vas tiče? MIĆA: Pa zaboga, tiče me se kao rođaka. DANICA: Rekoste da nismo rod. MIĆA: Pa nismo, dabome!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Idi nađi baterijskog narednika i reci mu da ti dâ novo odelo i ostalu potrebnu spremu. — Razumem! — ponavljao sam, a pri polasku zamalo da vojnički pozdravim i gotovo stidljivo se dohvatih za šešir, i uputih u pravcu
Jesi li razumeo? — Razumem!... Gospodine kapetane, biću tako slobodan da vas zamolim... — Nema ovde „biću tako slobodan“...
Govorio je odsečnim glasom i sugestivno me pitao da li sam razumeo. Tu pogovora nema. I ja sam nesvesno ponavljao: „Razumem, razumem.“ Svratio sam do šatora da uzmem odelo.
Tu pogovora nema. I ja sam nesvesno ponavljao: „Razumem, razumem.“ Svratio sam do šatora da uzmem odelo. Moj „stan“, koji su sačinjavala dva šatorska krila pod nagibom, i dva
Sigurno onda kada smo otišli za slamu. E, pa... vi znate, ima da se nađe. — Razumem! — povikaše uglas. — Tu... kod trećaka... četvrtaka... Hja! — i mignu okom. — Kad padne mrak... Ajd sad!
— Kao da se priseti: — To je bila tvoja dužnost, naredniče, da primetiš... — Razumem! — govorio je sav crven narednik i strašno pogledao Tasu, koji sitno zatrepta očima. Radilo se celoga dana.
— Molim vas... —...da ti ni Gospod Bog neće pomoći. Jesi li razumeo? — Razumem. Onda potporučnik Aleksandar šmrknu kroz nos, pođe dva-tri koraka, i nastavi tišim glasom: — Vozari izmešali kamute,
Gde znaš... gde znaš, i da me sutra izvestiš: gospodine potporučniče, našao sam ćebe. Jesi li razumeo? — Razumem! — A to je samo zato što se gospoda podnarednici prvi zavuku pod šatore i tamo smrdljaju, dok će vozari još malo da
— čusmo odsečan glas komandantov, koji nam je odnekuda zaišao iza leđa. — Je li tu vaše mesto? — Razumem! — pozdravi Aleksandar i u galopu odjuri do prvoga voda. Seljaci se pribili sa strane puta i čekaju da vozovi prođu.
— Odmah ispred sela razvijte se u streljački stroj! — naređuje komandant bataljona. — Razumem! — otpozdravi jedan poručnik. Onda se žurno okrete svojoj četi: — Vojnici, neprijatelj je ispred sela.
A kad je vidiš, da me odmah izvestiš. Jesi li razumeo? — Razumem! — Šta si razumeo? — Gospodine potpukovniče, razumeo sam da neprijateljsku bateriju pronađem... — Da je lično vidiš!
Samo, kazao je komandir da mu je vratimo kad neki naš pogine. — Dobro, onda vodi ti računa. — Razumem! Osećam kako mi se muti po glavi. Ovi ljudi kao da su potpuno izgubili pojam o životu i smrti.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Ja to ne razumem; ne znam kako... reče Ljubica, tražeći zgodan izraz, — kako to niste živeli? — Kako ?... ponovi Gojko.
Sad vas molim da mi oprostite sve... što sam vam učinila... Ni sama nisam znala šta sam radila. Sad znam i razumem, ali dockan. Tek gledaću da odsad bude sve drukčije, da vas slušam — ona naročito udari glasom na ovu reč — i...
to je novac! uzviknu on, brišući se.. Kako da vi ne primite platu za četiri meseca !... — I ja ovo ne razumem, reče ona, spremajući se da iziđe i klanjajući se pisaru.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Zato što me poštuju! Babe se preda mnom krste, ko da sam ikona! Razumiješ? VASILIJE: Razumem. DROBAC: Lažeš, ne razumiješ! (Gini) Neće on znati kako je meni ime! GINA: Drobac! DROBAC: Tačno. Drobac.
SIMKA: Gde će biti nego u pekarnici? VASILIJE: A apotekar? SIMKA: u apoteci. Ne razumem zašto pitate! VASILIJE: A učitelj? SIMKA: u školi! VASILIJE: A gde je kovač? Gde je vodeničar?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Uđosmo na stanicu, i sve posta svejedno. „München.“ Ovde se ništa nije promenilo. Ja ne razumem romanofile ali ni germanofile. Ceo sam dan proveo po ulicama.
Francuskinje su bile prosto obučene. Norvežanke razočarane; sad sve novine napadaju upravu. Ja razumem da naše diplomate, skromne, itd.
novinarima više, mnogo više, nego što su njihove sopstvene plate; ali zašto ih bar ne prate, i ne laskaju im, to ne razumem. Ja razumem čak i to da smo mi navikli da se bude, besplatno, oduševljen. To su i Francuzi. I bolje nego mi.
Ja razumem čak i to da smo mi navikli da se bude, besplatno, oduševljen. To su i Francuzi. I bolje nego mi. Ali, samo za sebe.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Ništa ne razumem, gospodine. Čime sam mogao učiniti toliko zla? — primetim u strahu. — Ostario si, a ne znaš ni ono što znaju i mala
— To ne razumem — primetim, iako čak ne beše učtivo da to kažem. — Kako ne razumete?.. Vrlo prosta stvar. Taj bogati trgovac, muž te
Vrlo prosta stvar. Taj bogati trgovac, muž te gospođe o kojoj govorimo, nema s njom dece. Razumete li? — Razumem. — E, lepo, sad pazite dale: kako je on vrlo bogat, to zaželi da ima dece, koja će naslediti njegovo veliko imanje, i
— Izvinite, gospodine ministre, što vas prekidam... Ne razumem kakav je izdatak od pet miliona za uvođenje štednje. — E, vidite, gospodine, štednja je neosporno najvažnija stvar, kad
— To je divno čudo! — rekoh. — The, ono, ako hoćete pravo, narod je ipak u ćaru! — U ćaru? — Razume se! — Ne razumem! — Prosta stvar... Narod je bar nekoliko meseci živeo u radosti i sreći! — To je istina!
Mi na tome, vidite, radimo. — E, to je nešto drugo — rekoh kao izvinjavajući se. — Sad razumem, i mogu slobodno reći da će Stradija zaista postati velika i moćna, dokle god se za nju tako iskreno i svojski starate
— Znam, ali kako ćete to vi, isti poslanici, kad ste do juče pomagali prošlu vladu? — Ne menja stvar. — Ne razumem! — Vrlo prosto i jasno! — reče ravnodušno. — Čudnovato! — Ništa nije čudno.
— E, sad tek razumem! — rekoh još više iznenađen i zbunjen odgovorom. I, zaista, poslanici su pokazali da umeju ceniti svoju otadžbinu,
Prvi se opet prekrsti, pa posle tek dodade: — Pitam ja tebe sad: jesi li ti lud čovek, ili nisi? — Koješta. Ne razumem te. — Ni ja tebe. — Šta imaš da razumeš, i šta se iščuđavaš?... Pitam te: jesi li čitao knjigu?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Hm... razumem... — U ostalom, ništa nama to ne smeta da budemo bolji od vas u svima poslovima, koje ste nekada vi radili.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM: Ne mogu da razumem šta je kazao, al', vidi se, lepo je kazao. DANICA (čita dalje): „Težnje su, pak, modernog društva: stalno suzbijanje
JEVREM: Da odgovorim, zašto da ne odgovorim, samo... Ne razumem te kako? SRETA: I to ću ti reći. Ti, vidiš, ne možeš sam za sebe da učiniš ništa, ja ti trebam, je li, to priznaješ?
E, lepo, onda evo: ja bacam keca! Je l' me razumeš sad? JEVREM: Ne razumem. SRETA: Ne razumeš? Dobro, sad ćeš me razumeti. Vidiš, ja imam na ženino ime onu veliku njivu van varoši...
Obnova parnice... novi dokazi... nevinost... penzija, razumeš li? JEVREM: Razumem. SRETA: Pa onda, brate si mi moj, ja bih rad i da se uposlim. JEVREM: Opet u službu?
Da li me sad razumeš? JEVREM: Razumem! SRETA: E, to ti je, vidiš, ono: bacio sam keca, sad ti odgovaraj na farbu. JEVREM (zabrinuto): Samo... ovaj...
A za dolaženje, evo, sad ću ja da dođem. ŽANDARM: Razumem! (Salutira i odlazi.) IVKOVIĆ: Pa hoćete li se, najzad, gazda-Jevreme, i mene setiti?
Dosad sam bio u ovoj komandi, sad prelazim u ovu. Ne pitam ja ko je starešina, nego: „Razumem!” JEVREM: Pa jeste! A kako veliš, je li sve onako spremno? SEKULIĆ: Šta spremno? JEVREM: Pa to, za izbore.
Ne brini se, izmisliće ti! IVKOVIĆ: Slušajte, gazda-Jevreme, ja razumem, iako ne odobravam, ova sredstva u borbi prema protivniku, ali to mora imati svojih granica.
DANICA: Pa ja čuvam ključ od njegove kancelarije. JEVREM: Ti? DANICA: Jeste! JEVREM: Dobro, čuvaš ključ, to razumem. Al' šta ćeš u kancelariji? DANICA: Čitala sam. JEVREM: Šta si čitala? DANICA: Nešto! JEVREM: Nešto.
) MARINA: I onda, kad je tako, ja ne razumem ovu vašu agitaciju? JEVREM (sakrije plakate iza leđa): Koju agitaciju, na primer?
Jest, jest, to znam! IVKOVIĆ: Pa? DANICA: Neka otac s prozora vikne: „dole vlada!” IVKOVIĆ: Ne razumem kako? DANICA: Jeste li već spremili govor za tu priliku? IVKOVIĆ: Opet moj govor? DANICA: Pa da, opozicioni!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— A-ja! — veli Maksim. — Ama, ti opet teraš svoje! Šta ti tu to tvoje: »A-ja!« — Ama, znam ja i razumem sve, ti za to ne brigaj! — veli Maksim. — Znaš ti! Šta znaš! Pa dobro, šta sam sad kazao?
Rakić, Milan - PESME
NASLEĐE Ja osećam danas da u meni teče Krv predaka mojih, junačkih i grubih, I razumem dobro, u to mutno veče, Zašto bojne igre u detinjstvu ljubih.
Pandurović, Sima - PESME
Ja razumem tvoju suzu toga trêna, K’o i brigu dobrog oca što iziđe, Kao tužne oči vernog psa što priđe, Kao dušu tuge i jecanja
A govor duša i prirodne zvuke Ja danas teško mogu da razumem. Večna je sila vezala mi ruke I duh, i sâm se spasti već ne umem.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Ovde će morati da se pokaže! Vido si onog ćopavog? I onog sonim čvorugama? Razumeš? TANASKO: Da kažem da razumem, pre ćemo leći! MANOJLO: Po svim mojim proračunima, ovde treba da se pokaže čudo!
A video si čime se to dokazuje! Zato pazi! Smena straže svaka dva sata! TANASKO: Razumem, goskapetane! MANOJLO: Prvo stražariš ti, pa ja. Sad je ponoć. Probudi me u dva...
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
” Arhim[andrit]: „Kako, preosvešteni gospodine? Ne razumem što s tim mislite. Episkop: „Kaži mi po duši, arhimandrite, može li jedan čovek lekar biti samo zašto se nazivlje
A kako svi saznadu da ja nji[h]ova ne razumem jezika, svima dođe veća želja da sa mnom govore. Dobro za me što sam pri Kninu nekoliko [i]talijanski naučio bio; ovo
uljeze u avliju i pristupi k meni s dugačkom, belom kao sneg, bradom sveštenik, koji, kad vidi da ja grečeski ništa ne razumem, stane besediti [i]talijanski i na pitanje kaže mi da je to manastir kaluđerica gdi se kćeri gospode Korfa uče i
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Njen smis'o mi biva jasan čisto oku: I dok, stojeć' usred zrelog vinograda, Iz napuklog grožđa struji miris vina, Razumem tu pesmu neželjnu visina, Suvu kao zemlja ta po kojoj pada, I k'o život zdravu, nisku, i široku. Sv.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Pa kad bejah u stanju da vas, tragičare, razumem, zašto da ne shvatim dela jednog Iktinosa, Mnesikla i Fidije?“ „Potrebno je, dabome, da se za to pripremim i
„Ali meni, Nikiji, koji o geometriji ni pojma nemam, to ne smetaše da me Platon dočeka oberučke“. „Razumem, striče. Ti nisi onamo pošao kao učenik, već kao izaslanik prestolonaslednikov, ali mene, jadnoga, Platon neće primiti
Krug, to je jedna ideja“. „Kako da to razumem?“ „Ja sam ti maločas rastumačio da stvarima, opaženim našim čulima, ne pripada istinska stvarnost.
„Iskreno da ti kažem, ne razumem što govoriš“. „Svejedno. Idi mirno svojoj kući! Pre no što padne noć, doći ću do tebe i doneti ovu trubu sa
“ „A to?“ „Da me podrobnije obavestite o svome nučnom radu i o svojim delima“. „To je duga priča“. „Razumem. Mi to tamo u Lombardiji znamo samo otprilike šta ste uradili, pa i to je vrlo mnogo, no hteli bismo sve da znamo“.
Onda mu rekoh: „Ne mogu da se odlučim na kupovinu, jer se ne razumem u tu robu“. „Pa neću vam valjda podvaliti!“ „To ne kažem, ali ne znam koje knjige bi moj brat najviše želeo.
Plaćao sam provizije, nabavljao hartiju, brinuo se za povezivanje knjiga“. „Razumem. No pored svega toga ne morate toliko kukati“. „Ne mogu da prebolim. Pravedni bože!
Cena knjige zavisi od kupca, njega treba pronaći, zagrejati, premesiti, pa iz njega izvući sve što se može“. „Razumem, Mardohaju! Radiću na proviziju. Kažite mi samo koliko procenata prodajne cene dobivam za svoj trud i rad“.
Onda potapša nastojnika po ramenu, pa završi svoje naređenje rečima: „I sve ostalo što je potrebno“. „Razumem!“, reče nastojnik. Opat htede da se udalji, ali ga nastojnik zadrža: „A šta ćemo sa, ostalim ribama?
„Nikola“, reče sam sebi, „ne razumem te!“ Odjedanput postade mu sve jasno i razumljivo. „Ove ruševine nisu mrtve, one dišu!
- Jesi li razumeo?“ „Razumem, gospodine komandante!“ Falkenberg se vrati u dvoranu gde većnici još uvek većahu, ali ništa ne dokonaše.
“ „Kako se uzme. Varoš sama vrlo je lepa, mila i ugodna za život, ali u pitanju prosvete stoje stvari drukčije“. „Razumem. - Ovde duva vetar protivreformacije“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ I ja sam ga upitao: „Razumete li se vi štogod u tome, zbilja, pospodine pukovniče?“ Što se mene tiče ja ništa ne razumem.
Nikola pruži ruku i uze slušalicu: — Alo, jest ja sam. — — — — — — — — — — — — — — Raz... razumem. . . . . . . — Da ponovim zapovest? Pa ja sam je razumeo i izvršiću je!
— — — — — — — — — — — — — — Vi govorite s komandirom, molim vas! — — — — — — — — — — — — — — Razumem. Da odmah vratim sav nepotreban materijal za utvrđivanje u štab puka i da... razumem, gos' pukovniče!
— — — — — — — — — — — — — — Razumem. Da odmah vratim sav nepotreban materijal za utvrđivanje u štab puka i da... razumem, gos' pukovniče! Pa, ostavljajući slušalicu: — Da prođe jedan dan a da te ne ponize, to je nemoguće.
A on pozdravi po vojnički: — ... Razumem! Ode, i tačno nađe ćuvik, na kome čuči mrtva straža numera 1. Ili: — Sekula, ti znaš gde je levokrilna objavnica?
Patriotizam je rodilo mnogoboštvo, ne? Patriotizam antički, patriotizam starih, to je druga stvar, to mogu da razumem. Onda je otadžbina bila religija. Onda Bog nije bio svuda i na svakom mestu.
— Jest, jadni starac bi svisnuo od mojih reči, zacelo. Ali ja ga razumem. On živi usamljen, zaostao, potpuno sam, posle svih svojih davno umrlih drugova, kao određen da vidi šta sve rade oni
Jest, zašto tako jetko govoriš, šta je to s tobom, zašto si ti takav kakav si? — Ne razumem šta o sebi imam da govorim. — Zbilja ne znaš? E onda ću ti ja reći, ja ću te objasniti...
— Gde me uveo? — U „trojku“, čuješ li šta kažem?! — Ništa od toga ne razumem, gospodine. — E pa dobro, pričaj mi šta znaš. — Ništa, gospodine.
Sva srebrna, sa drhtavim talasima, šumi ona, šapuće nešto: plače li, ječi li, preti li, smeje li se, ne znam, ne razumem, ne znam. U podnožju velike planine belasa se grad, pribio se, sanja. Ko je taj grad? Zašto sam se tu rodio?
I dosta s tvojim kategorijama, nego gledaj tamo, eno, gledaj tamo. — Da, ali ja ne razumem, ja nikako ne razumem, ludo je to, nečovečno, to je ludo — upao je on brzo, bledeći. Ona ga pogleda začuđeno.
I dosta s tvojim kategorijama, nego gledaj tamo, eno, gledaj tamo. — Da, ali ja ne razumem, ja nikako ne razumem, ludo je to, nečovečno, to je ludo — upao je on brzo, bledeći. Ona ga pogleda začuđeno. — Šališ se. Šta ti je?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
»Pa kakva je to devojka?... Zacopala se u razbojnika!... Đavo neka me zna, ali ja to ne razumem. Markova je kuća zaista poštena — kako on reče — a i devojka je poštena; pa sad kako to ?...
Petković, Vladislav Dis - PESME
O, kako je drago tu, pod vašim plaštom, Velikim i dobrim k'o moje stradanje. Moje noći crne, negujte me maštom, Da razumem mrtve i njino nadanje. Da razumem mrtve i poglede zvezda.
Moje noći crne, negujte me maštom, Da razumem mrtve i njino nadanje. Da razumem mrtve i poglede zvezda. I dubinu mraka, dok popci pevuše; I dok dišu šume i spavaju gnezda, Da osećam krila moje stare
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Onda sam im rekao da se dosta razumem u kuvanje jer sam uvek pažljivo posmatrao kako to radi moja majka. To se vrlo dopalo starijoj gospođi.
a češki su me pozdravili na svom jeziku i prigrlili me kada sam im odgovorom na svom jeziku dokazao ne samo da ih razumem, već da očekujem da i oni razumeju srpski pozdrav.
I tako, ne znajući engleski jezik, nisam bio u stanju da razumem ni jednu reč njihovog razgovora. Engleski jezik mi je naličio na nerazgovetno spajanje reči, slično kao i zglobovi
Tada nisam bio u stanju da razumem ni jednu njenu reč. Sada, međutim, nije bilo nikakvih teškoća i ona je bila jako iznenađena i to joj je bilo milo.
duvana davala su utisak bogatstva, ali jedini svet koji se mogao videti, bili su crnci čiji jezik nisam bio u stanju da razumem.
Bilharc mi je protumačio da But ima bolju dikciju te ga i ja bolje razumem. dikcija, ta velika veština potiče još od starih Grka. Snažan glas predstavlja grubu silu koja se primenjuje u Rusiji.
Smatrao sam da je uspeh mojih napora da razumem američke norme ponašanja, najbolje potvrđivala činjenica što su on i njegova porodica prihvatili mnoge moje stavove.
u Kasl Gardenu, raslo je zahvaljujući duševnoj hrani sa kojom sam se svakodnevno susretao u životu Želeo sam da je razumem, ali je nisam razumevao.
Sumnjao sam da je to osnovni razlog zbog kojeg nisam bio u stanju da razumem Maksvelovu fiziku. Žudio sam za radom u pravoj laboratoriji za fiziku i pripremao se da stupim u Kevendišovu
Takođe mislim da je najbolji način da se ova teorija objasni ako prikažem svoje prve, neuspele, pokušaje da je razumem. Faradejeva otkrića u nauci o elektricitetu u prvoj polovini devetnaestog veka, privukla su pažnju i izazvala divljenje
moram se ponovo vratiti na opterećeni sferični provodnik koji je uvek bio dobro došao kada sam se tih dana borio da razumem zagonetke Faradejevih novih fizičkih pojmova.
Tako nešto čujem prvi put po njegovom povratku, što nisam mogla čuti ni za čitavu godinu ranije! Sad razumem zašto ste uvek tako rezervisani prema devojkama iz mog pansiona.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Izgubili smo kulturno tlo pod nogama, i više nećemo biti ono što smo nekada bili. ne razumem neke svoje prijatelje ili samo poznanike koji se s izvesnom nemarnošću mire s ovim gubitkom, kao da se to nekom drugom
Prvi put čitam Gorski vijenac sasvim drugim očima, i ne razumem Njegoševe potomke, one koji su odgovorni za ovu tragediju, kako uopšte podnose kletvu koja se na njih sručuje.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Hoću da se provozam triput od Kalemegdana do Slavije, pa makar posle umrla. Naredite, gospodine Pero! PERA: Razumem, gospođo ministarka. (Klanja se izlazeći.) Pera pisar iz administrativnog odeljenja!...
ŽIVKA: Ama, šta se ti tu vazdan iščuđavaš? Mogu da nađem za nju bolju priliku, pa eto ti. ČEDA: Tako! E, sad razumem! ŽIVKA: Pa nema tu, brate, šta da se buniš. Evo, razmisli sam, šta si ti i ko si ti: jedna obična vucibatina...
DARA: Kakve dužnosti? ŽIVKA: Pa dužnosti muža. DARA: Ja te ništa ne razumem. Otkako si ministarka, ti sve nekim zvaničnim jezikom govoriš. Od čega si ga razrešila?
VASA: Uzmi sunđer, ukvasi ga i izbriši tablu, eto ti! Razumeš li me sad? ČEDA: Razumem, kako da ne razumem! VASA: Pa eto, to sam, vidiš, hteo s tobom da razgovaram.
VASA: Uzmi sunđer, ukvasi ga i izbriši tablu, eto ti! Razumeš li me sad? ČEDA: Razumem, kako da ne razumem! VASA: Pa eto, to sam, vidiš, hteo s tobom da razgovaram.
Kad zrelo razmisliš, videćeš i sam da ti to nije tako potrebna stvar. Razumem da kažeš: treba mi kuća – dobro; ili recimo: treba mi zimski kaput.
Razumem da kažeš: treba mi kuća – dobro; ili recimo: treba mi zimski kaput. Sve to razumem, ali: treba mi žena, to, pravo da ti kažem, ne mogu da razumem. ČEDA: Pa jest što kažete.. .U vašim godinama.
Sve to razumem, ali: treba mi žena, to, pravo da ti kažem, ne mogu da razumem. ČEDA: Pa jest što kažete.. .U vašim godinama. VASA: More, dok sam bio mlađi, još manje mi je trebala.
ŽIVKA: Možeš, vojniče, i kaži gospodinu članu: ja ću već... reci mu, sve ću mu kosti porazbijati. ŽANDARM: Razumem! (Salutira i odlazi.) VII PREĐAŠNjI, bez ŽANDARMA ŽIVKA (Raki): Šta si uradio, crni sine, govori šta si uradio?
) Ja ću čekati u predsoblju. ANKA (zbunjena): Ali... kako... vi da čekate... i da vas prijavim... ja sve to ne razumem. ČEDA: I nastanite svakojako da me gospođa primi. Recite, imam zvaničan razgovor. ANKA: Lepo! A posle?
(Sve te rečenice, kao i one pri odlasku, pretrpavaju se i upadaju jedna u drugu.) KALENIĆ (ljubeći joj ruku): Sad tek razumem moju pokojnu majku, koja mi je pre dvadeset godina, na samrtnom času, rekla: „Sinko, ne ostavljam te samog u svetu; ako
VASA: Koga si joj preotela? ŽIVKA (trgne se): Onako, de... samo forme radi. VASA: Ne razumem te, šta si preotela forme radi.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
— viknuše gospoda, — Te divote ni anđeo nema...“ A kralj siđe, umetniku priđe, Potapša ga rukama obema. „Razumem te — i nagradiću te Tvoje delo istina je živa Lepa žena anđô nam je pravi, Lepa žena i đavo nam biva.
“ Ja podignem ruku, ruka klone sama, — Zbori nešto, zbori u njenim žilama. „Razumem ti srdžbe, srdžbe nezlopake; Al’ ja nisam kriva, godine su take.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
JOVAN: Čert me vze, ked znam čo povjedaju oni. RUŽIČIĆ: Magarac! JOVAN: Aa, to razumem, tak ima uši kako čert. RUŽIČIĆ: Čto uže sotvorju s otmenijem sim roda čelovječeskago!
EVICA: Ja te ne razumem ništa. Šta ti se dogodilo? VASILIJE: Jošt pitaš? Ne možeš sama da se setiš? dvanaest iljada forinti! Jesi li čula?
Či je tak panove? Mi sme druzja. RUŽIČIĆ: Da porazit tja Vulkan molnijeju svojeju. JOVAN: A, to ija ne razumem. MITAR: Ko će razumeti ludog čoveka. Ej, Femo, ej, Femo! Teško tebi, teško tebi! RUŽIČIĆ: Gore tebje Izraile!
Krakov, Stanislav - KRILA
Stari, beli major nagnut je nad slušalicom, i sa svakom rečju što je preko žice prima, lice mu se menja. — Razumem, razumem. Ali se oči šire i nešto se uvlači u njih. — Razumem, razumem. Spustio je slušalicu.
Stari, beli major nagnut je nad slušalicom, i sa svakom rečju što je preko žice prima, lice mu se menja. — Razumem, razumem. Ali se oči šire i nešto se uvlači u njih. — Razumem, razumem. Spustio je slušalicu.
— Razumem, razumem. Ali se oči šire i nešto se uvlači u njih. — Razumem, razumem. Spustio je slušalicu. Skinuo je šlem sa glave, provukao rukom kroz svoje bele kose, i okrete se najzad
— Razumem, razumem. Ali se oči šire i nešto se uvlači u njih. — Razumem, razumem. Spustio je slušalicu. Skinuo je šlem sa glave, provukao rukom kroz svoje bele kose, i okrete se najzad malome
Petrović, Rastko - AFRIKA
Fransis Bef dobija nastup srdžbe što je dobio još dva gosta. Tek posle kratkog nesporazuma razumem njegovo očajanje, ne što dobija goste, već što mu ih sudbina ne raspoređuje pravilno: tako da ne padnu svi istoga dana,
Mislio sam da ne želite da me vidite. Kako? Ni ja ne razumem! Ja već dva dana čekam neku priliku koja bi me prevela do Nigera. U strašnom sam zadocnjenju.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Pa šta velite? Ja bih želeo Da od tog lipše stara drtina! RADAK: Ne razumem te — Al’ kaži lepo i razumljivo Šta si na svetu dosad činio?
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ovako ukoren, ja pokunjim nos i povučem se malo dalje. Jedio sam se na samoga sebe: zašto da se mešam u stvari koje ne razumem. Posle sam se opet kuražio: zašto da ja ne mogu baš ništa razumeti?
Ono istina, ja se ne razumem u vojničkim stvarima, ali ja ne znam zašto Turci ne bi smeli zauzeti onu kosu, i što to ne bi bilo po njih dobro, kad s
Ja se ne razumem u vojničkim stvarima, ali ono su na kosi topovi — turski ili naši? — ja to ne znam. Komarov prvo pogleda golim okom,
Ali ti se ljudi varaju. — Teško. — Šta?! — Teško, velim. — Šta?! — Velim, teško da se varaju. — Razumem, razumem već svu tu katavasiju revolucionara.
Ali ti se ljudi varaju. — Teško. — Šta?! — Teško, velim. — Šta?! — Velim, teško da se varaju. — Razumem, razumem već svu tu katavasiju revolucionara. Imamo ih i mi u Rusiji dosta, Bogu hvala — Komarov klimnu glavom s negodovanjem.
To prosto ne razumem. Smilujte ce, osvetlite mi tu tačku vaših »ubeđenja« i »principa.« Poslednje reči izgovori Komarov sa puno podrugljivog
Jer ja, kao što rekoh, prosto ne razumem kako čovek može osuđivati rat uopšte, a u isto vreme biti revolucionar! Za mene je to apsurd i ja prosto ne znam kako
tpeba da se bije. To my je dužnost i pravo. Tada je rat pravedan, jep je neopxodan; razumem po narodni boljitak. Ali opet napominjem ono što rekoh malo pre: takvi ratovi uvek imaju na sebi karakter revolucije, i
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ne preseci, Boga radi, Vezu našu! — A smrt veli: „Ja razumem tvoju strepnju, — Presekla sam vezu mnogu; Vaša j’ veza tako jaka, Preseći je ja ne mogu.
Budan sam, opet budan, I opet... ali neka, Daklem na onom svetu, Onde te melem čeka. LXI Sad razumem večnost šta je, I beskrajnost kolika je. Ko je meri merom cpeće, Taj je nikad shvatit’ neće.
Onda sam suzu zbrisô, Sad je razumem tek, Ti s’ čedu našem, Smiljci, Videla kratak vek. A sjajak u toj suzi, I taj razumem sad, — Tvojoj je srpskoj
A sjajak u toj suzi, I taj razumem sad, — Tvojoj je srpskoj duši U deci bio nad. I ti si reći htela: „Kad Smiljku otme noć — — —“ Razumem, oh,
I ti si reći htela: „Kad Smiljku otme noć — — —“ Razumem, oh, razumem! — Al’, gde mi je ta moć?.. I ispuni se slutnja Samrtnog časa tvog, Mezimče moje drago, I to mi uze
I ti si reći htela: „Kad Smiljku otme noć — — —“ Razumem, oh, razumem! — Al’, gde mi je ta moć?.. I ispuni se slutnja Samrtnog časa tvog, Mezimče moje drago, I to mi uze Bog.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Nad nama je zvezdano nebo. Izvan rova napipaš neko kamenje. Nikako ne mogu da razumem zašto je ono tu i ko ga dovuče. Vojnici su dohvatili ašove da prodube rov. — Pa ovde, bre, sve sam kamen!
“ „Razumem ja sve to. Znam — znam... Ali s čime? Bez artiljerije nemogućno je napadati na žičane prepreke. A posle, znajte, upamtit
Učinilo mi se da se potpukovnik Petar nešto ljuti, te sam ih opomenuo da se pritaje. —... Ja prosto ne mogu da razumem... Jest, iako si danas đeneralštabni oficir, ostao si ipak onaj stari pešak, secalica... Ja, mora!...
Vratio sam se opet u zemunicu. U stanju sam bio da sve shvatim i razumem, čak i to zašto sam ja upućen ovde. Ali mi nikako nije išlo u glavu otkuda ova mačka u pešačkim rovovima.
— Razumem! — Raketle što češće. U međuvremenu bombe na njihove objavnice. I dok pozadina lupa glavu rešavajući taktičke zadatke,
rešavajući taktičke zadatke, dotle se sva ta njihova pisanja svode ovde, u prvoj liniji, na dve rečenice, i jedno: „Razumem!
Do sumraka pripremite sve što je potrebno. A sad, Dragane, podelite ih po grupama i izvršite probu provlačenja. — Razumem! — Do viđenja. Kad komandir ode, Dragan plesnu šaku o šaku i pogleda vojnike.
— rekao je tako odlučnim glasom da više nije moglo biti pogovora. — Razumem! — Podnarednik dohvati bluzu i u hodu je obuče.
Jako je vino. Onaj ostade da povraća. — Da mi je znati zašto toliko pije! — čudi se veterinar. — Ja ne mogu da razumem te ljude. Zna da će mu škoditi, i opet... — Pusti... Nije to njemu prvi put.
— Ni najmanje. Potpuno vas razumem... Da sam na vašem mestu, postupio bih isto tako... Vi sad idete sa čovekom koji je došao sa fronta, koji je divljak...
Ja tražim od vas reč da joj se ništa neće dogoditi. Vi me razumete... Ja vas preklinjem. Ne razumem... Kakvo bi joj se zlo moglo desiti? — Ponavljam: Lulu je nevina. Smatram vas za poštena čoveka.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
— Lepo je ime cvet, samo Svak ne miriši cvet, gdikoji daje sa mirisom polzu, Al’ da to božur nije? Ne razumem se u cveću, od smrada Njegovog glava boli.
To mi je možda bila prva ruska knjiga koju sam video. Mučio sam se da je razumem, pak mi se napokon činilo kao da nešto i razumem. jedna Homjakova pesma počinje se tu sa: ,ja vidjel son’ etc.
Mučio sam se da je razumem, pak mi se napokon činilo kao da nešto i razumem. jedna Homjakova pesma počinje se tu sa: ,ja vidjel son’ etc.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KNEZ ĐURĐE: Sad sve razumem — Zašt’ im se svima čelo sledilo Zbog prijateljstva sa Latinima. Umir’ se, čedo! Trpi do sutra — Sutra i tako biće
Bojić, Milutin - PESME
Mrak se samo jače stere, I praznina zjapi i nebesa ćute. No ni tebe nema, moj željeni Bože. — — Pa zašto razumem celu vaseljenu? Čuj! Straha i vere ko mi dati može? Uzbuditi dušu čamom satrvenu? Survajte se stene!... Ne!...
Čuj! Straha i vere ko mi dati može? Uzbuditi dušu čamom satrvenu? Survajte se stene!... Ne!... I to razumem. Za mene nema tajne. O, svetila noći, Jurite, da tok vam rešiti ne umem, Sve bešnje, sve bešnje, iznad moje moći.
Mesto usred vrta nađoh se pred grobom, Odakle s prezrenjem na me zmije motre. O, razumem pada strahoviti tresak: Ja sam bio glumac i pred samim sobom.
Zar nisi gorda kao bescen urna U kojoj leži prah mrtvih careva? A ti si tužna. Stid ti obraz preli. Razumem. Ova noć svetla i burna Traži u nama blesak palih dneva. Umrlog Boga mi bi vaskrs hteli. Ponoć je.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
ANĐA: Kakvog Đoku, boga ti? JEROTIJE: Eto, takvog! ANĐA: Govori, čoveče, šta je: ništa te ne razumem. JEROTIJE: Imaš li ti kakvog Đoku u familiji? ANĐA (domišljajući se): Nemam!
ANĐA: Ama, ko? JEROTIJE: Pa Đoka! ANĐA: Opet! Govori jedanput, čoveče, da te razumem? JEROTIJE: Je l' hoćeš da razumeš? E, pa na, pročitaj ovo, pa ćeš razumeti! (Daje joj (pismo.
VIĆA: Vrlo poverljivo. JEROTIJE: Anđo, skloni se ti! Znaš, poverljive stvari nisu za žene. ANĐA: Znam, de, razumem ja to! (Polazi.) JEROTIJE: A je l' ponese ono pismo? (Spazi ga u njenoj ruci.
” (Prestaje.) Budiboksnama, šta je ovo? VIĆA: Ne znam, ne razumem. Znojio sam se pô sata dok sam razrešio. JEROTIJE (šeta zamišljeno).
Znojio sam se pô sata dok sam razrešio. JEROTIJE (šeta zamišljeno). Što ne razumeš ti, dobro; ali, eto, ni ja ne razumem. Nijednu reč ne razumem.
JEROTIJE (šeta zamišljeno). Što ne razumeš ti, dobro; ali, eto, ni ja ne razumem. Nijednu reč ne razumem. 'Ajd' ovo „dinastija” i ovo „trt, trt, trt”, kad se veže, recimo, moglo bi se još nekako i razumeti.
JEROTIJE: Taj mi često ide u srez. Razumem kad se napije pri kakvoj većoj licitaciji, pri kakvoj proceni za zajam kod Uprave fondova ili tako što; ali je on
Razumeš li? TASA: Razumem! JEROTIJE: Ovo su sve ukazna lica, a ja, vidiš, činim tebi čast, pa te zovem zajedno s ukaznim licima. Zašto?
! Zakon nije napisan za tebe, nego za mene da znam koliko da ti odrežem. Je l' razumeš! MILADIN: Razumem! Al' velim... ŽIKA: Je l' imaš ti kantar u dućanu? MILADIN: Imam, gospodin-Žiko! ŽIKA: E, vidiš, imam ga i ja.
(Miladinu.) Izađi ti, gazda-Miladine, pa kad ode gospodin kapetan, dođi da nastavimo. MILADIN: Razumem, gospodin-Žiko! (Ode.
Jer ti novi ljudi su za to da se ukine vojska, da se ukine činovništvo, da se ukinu zatvori. Što se tiče vojske, ne razumem se u vojničkim stvarima, ali što se tiče činovništva, kako može da se ukine, pitam ja vas?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Monah sam i greh je što se razumem u te stvari. Ne bih se hvalisao tim da ne moram ovde izreći istinu. Ne mogu je zaobići.
Ne znam kako bih drugačije mogla da razumem onaj njegov nesvesni pokret rukom prema čelu u trenutku kad je prekoračio prag kapije na ulazu u Kulu.
Kirča je tvrdio kako je ona priblesasta i kako se krila od nas zato što je neki vrag ušao u nju. Kirča Ne razumem te ljude. Zar im njeno ponašanje nije čudno?
da on u stvari nije ni tražio od mene nikakav savet, jer otkuda bih mu ja i mogao dati savet takve prirode, šta se ja razumem u vojne stvari, nego je hteo da mi se izjada, a ako je šta i tražio od mene, bila je to uteha u jednom po njega teškom
To nigde nisam video. Ni knez znatno veće moći, nigde na svetu, ne bi smeo dići ruku na svešteno lice. Ne razumem šta se ovde događa.
Onaj otužni sanjarski izraz što joj ne silazi sa lica, ono svetlucanje očiju, ona tiha tuga, oni besmisleni ispadi. Razumem kad čovek muški i domaćinski zaklipači ženi te mu ona zarije nokte u leđa od milja i sreće, stotine sam ih propustio
Posle se sve odvijalo suviše brzo da bih ja to mogao da razumem. Najpre je ona njega pljusnula vodom. Nagnula se malo u stranu, zahvatila u dlan iz vira malo vode i pljusnula ga po licu.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1888. (PLAŠLjIVO I MILO LANE) Plašljivo i milo lane, ostavi igračke svoje Za žrtvu sveštenih penata... O, ja razumem oganj, što grudi zagreva tvoje, I strah, koji te hvata.
Ah, ja razumem smisô žalosne jelinske bajke I njenu beskrajnu tugu nesrećne i bolne majke, Nad travnim dečijim grobom. Al' ova svečana
Jedan se cereka ludo, a jedan očajno kliče, Kao duhovi zli. No ja ih razumem lepo. To nisu nečiste seni, No moje nemirne duše neopevani jad.
Moj amice slatki! Hodi k meki amo, Sa tobom se danas ja razumem samo. U zagrljaj tebi s nestrpljenjem hitam, I danas i večno tebe ću da čitam.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
su se posmatrači, sveštenici u talasastim odeždama, pa vrše svoja posmatranja uz neke ceremonijalne obrede, kojima ne razumem smisao. Oni su se podelili u tri grupe. Jedna od njih posmatra pažljivo Mesec, druga Jupiter, a treća Mars.
- Vi pristajete? Dakle do skorog viđenja! A što ste toliko zadocnili, draga prijateljice? - Razumem: pitanje toalete, najvažnije za ženu! Savršeno ste ga rešili.
Naročito ne znam šta da počnem sa onim starim, na papirosu ispisanim, spisima; ne znam čime se bave, ne razumem njihovo pismo, njihove Čudne znakove i brojeve.“ - „To su, dražajši, pribeleške haldejskih posmatrača neba.
Baš sada besni, ovde kod nas na jugu, strašna vrućina, pa sam zato mogao tim lakše da razumem Vaše ushićenje hladovinom norveških fjordova. No jedna mi se stvar ne bi onde svidela: to što sada nemate tamnih noći.
No, Venera pravila mi je velikih teškoća. Razumem i volim kada žena nije suviše predusretljiva, ali baš tolika rezerva nije potrebna.
Nisam potpuno siguran da ih tako zovu Marsovi žitelji, jer ne razumem njihov jezik; po našoj naučnoj terminologiji, zove se jedna od tih dveju zvezda Venera, a druga Zemlja.
draga prijateljice, hteli da o budućnosti naše Zemlje saznate nešto više no što sam Vam u mom poslednjem pismu saopštio. Razumem Vašu želju. Ja sam Vas poslužio samo smokvama i vinom, a to je, priznajem, veoma malo.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Nije niko, već on, on, dedo, on, pokojnik! MIRON Kako: »on«, »pokojnik«! Pokojni tvoj muž? Ne razumem!... (Dosetivši se): Ama da ga mnogo ne snevaš? Da ti u snu često ne dolazi, ne dosađuje, ljubi te, grli?
TAŠANA (neugodno): Ne to, dedo! Nije to! MIRON Pa onda tek sad ništa ne razumem. On, pokojni tvoj muž, a opet nije on! Sada tek ništa ne mogu da znam, Tašana!
MIRON (odobravajući): Jesi, jesi. Znala si da kažeš. Kazala si mi sve. Znam sada sve, razumem... I zar do sada niko da ne vidi kako se ti mučiš I patiš zbog toga?
TAŠANA Ama, zašto, dedo? Nastavi! Govori! Istina, ako ja to sve ne mogu da razumem, kao ti, što si toliko učio, mogu bar da to osetim. Jest, evo osećam ja kako je to lepo što govoriš.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Zabolelo me je to, ali razumem. „Nena”, to je detinjska reč, a ti si eto pravi pravcati čovek. To je i glavno, i to sam i ja htela, i da nisi to, bilo
Gospa Nola odmahnu obema rukama, i odjedared se dobroćudno nasmeja. — Ne razumem ti ja to, moj sinko, i ta ti nauka ovde ništa ne pomaže. — Ovaj moment je malo olakšao situaciju.
Nemilo mi je na duši, i hladno. Ti si mi kazao velike pohvale, a ja pohvale ne volim, i ne razumem dobro šta će one staroj ženi. Pohvale su za mlad svet...
— To mi je, gospodine profesore, postala prava slast. Ja te stare Jevreje vidim kao živi život. Razumem ih. Taj svet je morao imati sposobnosti kakvih više nije bilo i možda i nema.
Jevreji igraju svoje uloge i sa zanosom, ludački! Zar ti to ne vidiš! pobogu brate! Ja vidim, i ja ih razumem. Kao na kakvoj ogromnoj pozornici, složno, stalno, na konac i na jednu paru izračunato igraju oni širom bela sveta
— Pa niste ni vi Francuskinja. — Zaista nisam, ali s a m Jevrejka!... A ono slavensko u vama pogotovu ne mogu da razumem, ni da volim...
— Pozvao, pozvao! — Pavle pocrveneo. — Izvini, molim te; znaš, ja ne mogu da razumem da je tebi, ili lako, ili svejedno, da pišeš na kom jeziku bilo.
ti je otac rentijer, pa da ti i bude da se zanosiš za tvojim Čivutima, i da radiš godinama jedan rad koji ja prosto ne razumem.
Zaboravi, pa tek okrene engleski, ali da vidite đavola, gospodin Joksime, ja razumem sve. Pričala mi je kako se udala za Pavla: iz ljubavi i iz računa.
Danas u podne, sedi pored Janine postelje, i čita. Ja razumem da čovek ima, sem tela, i oblast duha i oblast emocija; ali se čudim što pametni Mimić ne zna da to isto imaju i deca..
govori Harisijades. — Razumeš šta hoću da kažem? — Razumem. Nadimamo se, nadimamo, bogatstvom, boljom kulturom, boljim trgovačkim znanjem — i odjedared, sjaj počinje da bledi,
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
»Ah, vi ste, g. ciniker, otkud tako u ovo vreme; šta vas je privolelo da iz vašeg mirnog bureta iziđete? — O, dobro razumem, vas je moja reč o aljinama vozbudila. Ljubezni g.
« — Nego? Stara gospoja? »Ta ne to, ja drugo ovde razumem; ja mislim što se karaktera tiče, moj je suprug samo notaroš, pak bi vidila ko me ne bi zvao milostivom gospojom.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Dobro, to još razumem; ali takav razlog nije mogao postojati u doba kada je dotični moj predak zaboravio svoje prezime.
Uostalom, ja ni dan-danas ne razumem čega u svima ovim mojim odgovorima ima smešnoga i čemu se upravo predsedavajući profesor tada onako slatko smejao?
Pa eto, molim te, sam reci, da l' bi na ženskom tepeluku lepo stajale tačke i zapete? Razumem još znak divljenja, to se još i može upotrebiti. Kad god pišem nekom starijem po činu od sebe, ja metnem znak divljenja.
Ja ne mogu da razumem zašto su nam te tačke i zapete pravile tolike neprilike, kad se vrlo dobro sećam da nam je profesor neobično jasno
Je l' razumete? — Ja ne razumem! — progunđa Živko, iz kojega ima sva svetlost da poteče. I baš ta okolnost što mu onaj koji svetlost treba da pozajmi
takav šamar koji je kod grešnoga Živka morao izazvati pravu predstavu pomračenja, te on žmirkajući dodade brzo: — Sad razumem!
“ Dakle, kad su te latinske reči toliko neupotrebljive, ne razumem zašto ih učiti? Možda samo zato da đacima omrzne tako simpatičan predmet kao što je botanika.
Meni ni danas još nikako ne ide u glavu taj pojam: mrtav jezik. Ja razumem da izumre jedan jezik a da živi narod, ali da izumre narod a da živi jezik, to nikako ne razumem.
Ja razumem da izumre jedan jezik a da živi narod, ali da izumre narod a da živi jezik, to nikako ne razumem. I još, da taj jezik živi pod imenom mrtav jezik! Zamislite, molim vas, kakvo je to zanimanje: profesor mrtvog jezika?
— Da, da, razumem vas ja, — prekida me predsednik — ali krivični zakon, vidite, baš taj nagon kažnjava. — Čudnovato! — iznenađujem se ja.
— Ne razumem? — Razumećete. Jeste li već izjavili ljubav mojoj ženi? — Ali... — Slušajte, vi morate s tim požuriti, ja ću vam već
— A zar nisi imao olakšavne okolnosti? — Ama, zar se ti i u tome razumeš? — Kako da ne razumem, zar je meni ovo prvi put! Znam ceo krivični zakon napamet. Nisi, dakle, imao olakšavne okolnosti? — Imao sam ih.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Potpukovnik Petar reče da izmestimo osmatračnicu malo udesno. Telefon zasvira. — Kako!?... Sad odmah... smesta!... Razumem... razumem! — govorio je komandant. — Pa se okrete nama. — Hitno odstupamo. Sa susednog sektora pešadija odstupila.
Telefon zasvira. — Kako!?... Sad odmah... smesta!... Razumem... razumem! — govorio je komandant. — Pa se okrete nama. — Hitno odstupamo. Sa susednog sektora pešadija odstupila.
Komandir se naže prema meni. — Pred portom nas dvojica zaustavićemo konje, da propustimo bateriju. — Razumem! — odgovorio sam tiho. Odgovor je dejstvovao sugestivno na mene. Tako valjda mora biti.
Egzekucija je počela tačno prvoga oktobra u pet časova izjutra. Sve što se do ovoga časa odigralo, mogu još i da razumem... Ali ono što je nastalo posle toga, to nisam kadar ni da shvatim, ni da pojmim.
Potporučnik Dragiša se okrete nama: — Ove ljude ne mogu da razumem... Ili se prave šereti, ili su detinjasto bezazleni, kada ovako govore.
— Takav je propis. Vidiš, išao je oficir, išli su vojnici, a tamo nije imao ko da mu prelije grob. — Razumem kada umru na maršu... ali ovako... — otpoče opet blagajnik.
— Isak, skuvaj kafu! — reče Luka. — Nema više, gospodin poručnik. - Hajde, pronađi! — Razumem! — Pazi ga, vidi ga — obrati se nama Dušan. — Jaoj, jagurido. Naučio si ga da kaže: „Nema, gospodin poručnik“.
Pucnji topova razlegali su se celom dužinom fronta... — Reći ću mu — čuo se glas potpukovnika Petra. — Ra-zumem... razumem... Evo, sad odmah! — on se obrati komandantu diviziona: — Zove vas komandant pešačkoga puka.
— skretali smo pažnju potpukovniku Petru. On siđe u zaklon, ali izgleda više zbog nas, no sebe radi. —... Razumem. Evo sad odmah! — komandant diviziona priđe žurno.
Tu ću da sačekam, sa pomoćnikom komandanta pešačkog puka, koji će sad stići — Razumem! — pozdravio sam i pojahao konja. — Najhitnije! — doviknuše za mnom.
Petrović, Rastko - PESME
Ah bože moj, šta je to za mene! Zar ceo svet, zar će na njemu sve to, jurnuti kroz zrak; Ja ne razumem, otkud se onda sudara vlak kraj jedne reke.
I kada velim sebi da ne ostvarujem veliku umetnost već samo veliku ekstazu, razumem vrlo dobro; i zadovoljan sam što sam napisao ovo nekoliko pesama, i što pišem još uvek ovu knjižicu, koje možda neće
Sada razumem svoj plač kad vraćo bih sebe kući, Gde u postelju uz sebe spuštah i svoju smrt, Smrt, s kojom je teško u život se opet
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Savi se oko jasena i upita ga šta da radi. Poćuta jasen, pa reče: — Ne razumem te: ako je neko deo stene, zašto bi se pretvarao da je reka?