Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Lepo ne možeš živeti od gazda-Rake Radišića! Dosadio je već svakome u selu M. — Vala, ja ne znam ima li koga, ko bi se pohvalio: da mu gazda Raka nije
Taman Paja zadimio već uvelike, dok ti stade dreka gazda-Rake iz kuće: — Pavle! Pavle!... Bolje! Bolje! Eno nečijih svinja u njivi!... Bolje isteraj!...
Ljudi, neki na radu, neki kod svoje kuće, tek se samo dovikuju: »Eno, eno našeg gazda-Rake! Čujte kako kreše!... Jamačno će u opštinu da se sudi s kim!
Taman beše iznela hleb da metne u peć, a sva se zapurila od posla i vatre te došla još rumenija dok eto ti Rake ozdo, gunđa nešto jednako.
Marica izišla u gradinu, pa nešto kopa. Dok eto ti Rake, nadnese se na plot, pa zaškilji očima i poče, smešeći se: — Baš ti, Maro, kopaš, ne šališ se? Ona ćuti.
— A zato li su međer goveda rikala! — vikahu jedni. — Kaki si ti to momak? Uplašio se od gazda-Rake i roge! — pod smevahu se drugi onome... Ele, za časak ti puče taj glas po selu.
— kuraži ga pop Stevan. — Eto ti i Simice. Vas dva moći ćete zar? Simica ionako kopa kašto rake, nije mu prvina. 'Oćeš, Simo, a?
Teodosije - ŽITIJA
I ne postidevši se svetosti svetoga, ne ustuknu niti od čuda koja bivaju od njega iz svete njegove rake mirotočenjem. Kao i ostale gradove, pomišljaše da razori i Solun, i konačno opustoši.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Lep vek, ali taj jak sastav poguravio se pod velikim udarima. I sad ga još jede nevolja. Dva sina, dve duboke rake. Već je izgubio nadu da će se ikad Šamika oženiti i da će od njega unučad dočekati.
Radičević, Branko - PESME
Stvori zemlju, pa stvori oblake, Žapce, guje, somove i rake, Mesec, zvezde, vetrine i dugu, Sovu, slavlja, orlove i vugu, Stvori rasta, jezero i more, Stvori ružu, doline i
Krasno Srbi osvojiše grada, Pa već neki vrću se nazada — Već i hladne iskopaše rake, U njih mrtve spustiše junake, U slavu im pesme zapevaše — Al' i drugih pesama bejaše: Majke, seje, ljube verenice
Sadeljao kako sam i mogâ, S njima s' bijem od svoga do svoga; Uz nji pevam što mi na um padne, I pevaću sve do rake ladne.
Zora zori, eto dana bela, No mani se jađana opela. Iskopaše duboke se rake, Te mi mrtve primaju junake; Jošte jedna raka stoji tuna, Tu Radivoj leži i Ajkuna, Ajka grli svoga Radivoja.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Šta li sija? Sanjamo li i ti i ja? Od nezgode, tebi ponoć - meni podne. Plitke rake. Truo mozak piju svrake. Crne, gorke, u osmici tri četvorke. Gde su braća? Jedan pije - drugi plaća.
Pandurović, Sima - PESME
Zalud! Ja nisam sposoban za take Visoke, duge apstrakcije više; U srcu mom je tama jedne rake, Očima mojim pustinja bez kiše.
Surovo smo svoje sahranili snove U sanduke tvrde, u duboke rake Zaborava večnog, gde se crvi tove, Zaborava duše i nežnosti svake.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
” Ja: „Ako se ovde utopimo, onda ćemo biti baš za ribe i za morske rake. Duša moja znam da nije za nji[h], to mi je dosta znati; a za telo, ta ga crvi izeli, ta ribe, meni je to svejedno.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Otvori belo jezero šake Da ruke nisu mi dva krsta Da oči nisu mi dve rake. Otvori svu tišinu — nagni san Da otkrivam tajnu noć i dan.
U SNU TE NEMA U snu te nema, al čim zene Odškrinem ja namesto zrake Otkrivam kako već u mene Ulazi obris tvoje rake. Onda bez glasa i bez ruha (Nevidljiva i sasvim nema) Lutaš po jami moga duha Ko bespomoćna, strašna tema.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Mrtvi ne mogu da dođu na red da poslednji put uđu u crkvu. Mi, još živi, ne možemo da stignemo rake da iskopamo i četiri daske za sanduk da im sklepamo. Zvono se izlizalo pa treska kao da je plehano...
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
novi, Naslednici sveta žara, Kupili se sokolovi, Pijuć' dušom svetle zrake Jest, tako je, braćo draga, Ti grobovi nisu rake, Već kolevke novih snaga! I vama je, jaoj, pao Stegonoša dičnog stega Al' je sin'o grobak novi: Vi stojite oko njega.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ove mrtve vojnike sahranjivali su naši i Francuzi na jednom prostoru onoga platoa, kopajući za njih rake i obeležavajući im grobove belim krstovima koje su sami deljali i na kojima su umesto imena upisivali „srpski vojnik“
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
maše njome i juri... »Milost!« viknu onaj s konja i pruži depešu... Isekoše konopce, izvadiše onoga iz rake... Ala bi to bilo, moj brate!... A može, što da ne može, i mora biti... Šta je to Kralju samo da povuče perom...
Petković, Vladislav Dis - PESME
poklonim pred vama, junaci, Što sad nosite štapove i štake: Novome dobu vi ste svetli zraci, K'o mnogi živi, kao mnoge rake.
Ja vidim danas, pri pojavi svake Nevolje, da se iz podzemnog mraka Zao duh diže, k'o mrtvac iz rake, Nad zemljom bola, kolevkom junaka.
I razumedoh otkud sve to biva: Tolike rake što se i sad zgrću Brdima, poljem, svuda, kraj kamena, Kad ima mesta za svakog da sniva.
Ja moram ovde, kraj svačije rake, Da stojim, gledam, s očima bez sjaja, Gde neumorno, iz pobede svake, Iz toplog srca moga naraštaja Mogila raste put
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Otvaraju s’ rake što drugove dele, Njine dične kosti združiti se žele. Potomstvo se željam’ pokojnika klanja, Združuje im kosti pod
Krakov, Stanislav - KRILA
Bio je još budan, i čuo kako tiho škripi pesak u parku. Koraci su bili laki i sve bliži. On je poznavao te ko rake. Odjednom su vrata škripnula, n nešto belo pojavilo se. Stresao se. — Zar opet? Pokrenuo se u krevetu. — Pst.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Okolo vojska leži kao snoplje. Bolničari previjaju ranjenike. Neki su već pomrli, te im tu, pored nas, kopaju rake. Dvojica delju neke grane. Vele, prave krstove. Komandant bataljona vratio se odnekud i pozva nas, komandire.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Tu sam, kad sam dijete bio, lovio rake! — misli gledajući ogoljene, prozeble vrbe, što na vjetru nad rijekom drhte...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Visio je polunag o grani velikog starog hrasta iznad rake u kojoj je proveo nekoliko noći, izdržavajući zavet. Sahranili su ga bez opela, odmah u tu istu raku, ljudi koji su je
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Još deset godina, i sve je to bilo na groblju. Gospa Nola je kupovala sanduke i rake, i izigravala familiju pri pratnjama iz veterinarove porodice.
VLAOVIĆI Nekoliko granatih i nekada jakih i čuvenih porodica nabilo je svoje porodične rake do same površine zemlje. Nema ih više. Jednu od tih grobnica.
Boji se opština mrtvih Vlaovića! Kad se kroz razdrobljen kamen po ivici rake zaviri unutra, vidi se ugao starinskog metalnog sanduka.
Nekadašnji čuvari nekada njenog zabrana odneli su je do obične sirotinjske rake na palanačkom groblju. A grobnicu Vlaovića, začudo, opština ni do danas nije prekopala!
Žure, njih, samo njih, čeka fijaker. Đaci iz petog razreda, u stiharima i sa čiracima u rukama, stoje pored rake; a kad su se svi razišli, primakoše se na sam rub rake, i gledaju oštro u raku.
petog razreda, u stiharima i sa čiracima u rukama, stoje pored rake; a kad su se svi razišli, primakoše se na sam rub rake, i gledaju oštro u raku. Muška deca vole i da znaju, i da pamte, i da osete.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Podnarednik Gruja reče da je već u agoniji i ne zna ništa za sebe. Posle svakog prenoćišta vojnici pred zoru kopaju rake, da sahrane mrtve. Ležali su zajedno u šatoru, pa nisu ni primetili kad je umro.