Obradović, Dositej - BASNE
samo imaćemo o mnogim prekrasnim veštma i misliti i razgovarati se (a ne kao roda samo o žabami, i pijanica o vinu i rakiji), nego što najviše svi želimo to ćemo podučiti, sireč svak u svom sostojaniju bićemo spokojni i blagopolučni.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
’Ajd’, irošu moj! — ’Oću! Sve ću uraditi k’o što mi kažete, samo mi nemojte pribacivati za ono malo rakiji. ce; jerbo to je moja sladost, moj balsum! Rakija je jedna moja sladost, kásti. A je l’vama onako malo ’ladno, snaja!..
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Krčma je zaista bila oblijepljena najrazličitijim oglasima. Bio je tu oglas jednog čiče koji je javljao da je negdje u rakiji izgubio pamet, pa potjernica za nekom vranom koja je drugom čiči popila mozak, pa oglas nekog pijanice koji traži dane
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Neprovetrena soba primi zadah osamljenog vuka koji se povukao u poslednji brlog, što je vonjao po jeftinom duvanu, rakiji, ostacima hrane, starim novinama i skorenoj sapunici na umivaoniku.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
vladiko, samo sobom noćas je veselo, a dušu sam natopio kapljom, pa se stara igra povrh vina kâ blijedi plamen po rakiji. To mi katkad starcu budi kosti, spomene ih na mlade godine.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
A što ću vam dalje? Od Boga vam lijepo zdravlje!... 4 (PRI PRVOJ RAKIJI) Dobra rakija a bolja sreća danas i vazda, da bog da! Rakija radost, ovo nam, braćo, bila najveća mrzost.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ispi nunu čašu. Nešto se u njemu stidi što pije, uze drugu čašu da što pre ugasi stid, da u slatkoj, vreloj rakiji podavi sve te crviće što gmižu po glavi, udaraju u zidove lobanje, teku po žilama. Samo, rakija nije dovoljno slatka.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U Hrvatskoj meću bibera u mladoženjine čizme, »da bi mu deca imala crne oči« (TRĐ, NNŽ, 3, 106). B. u rakiji (ili vinu) protiv groznice, i kao primesa drugih sredstava (GZM, 12, 1900, 151; 20, 1908, 346; SEZ, 16, 424); u crnom
kore, SEZ, 13, 1909, 339; kora u rakiji, SEZ, 16, 424); jehtike (tej od v. žila, SEZ, 14, 219); prišta (GZM, 4, 165; pepeo od v.
List od g., i koren od maslačka, u rakiji, lek je od groznice (SEZ, 17, 1911, 558). Od gloginja kuva se tej protiv srdobolje (ŽSS, 312). Na g.
O mladom mesecu ne treba je ni kositi, jer će stoka, dok je jede, biti slinava (іbid., 197). D. se daje u rakiji bolesniku koga zavija pupak (i pri tom se govori basma, ŽSS, 286).
i SEZ, 16, 428; Šulek); njeno lišće, u rakiji ili sirćetu, pije se od groznice (SEZ, 13, 341). Takođe se upotrebljava kad zaostaje menstruacija i u ženskim bolestima
, pomeša sa šećerom na modroj hartiji, sve to baci u vatru, i time nakadi bolesnik (GZM, 6, 1894, 801). U rakiji daje se konju koji boluje od »valjavice« (SEZ, 14, 351). Gatanje po telfi od kafe postalo je posle rata popularno.
Protiv groznice uzima se ljuta p., s belim lukom i sirćetom (ib., 340), ili s nišadorom, u rakiji (ib., 341). P. se privija na gutu ‹= krajnike› (ŽSS, 274), na prišt (Karadžić, 3, 1901, 169; SEZ, 19, 227), i (sa
245; ZNŽOJS, 19, 171); nedostatak apetita (p. u rakiji ili vinu, ZNŽOJS, 11, 268; 18, 76); srdobolja (SEZ, 13, 349; ZNŽOJS, 9, 52; 14, 78); dalak (ŽSS 284), groznica (ib.
STEŽA Gänѕerіch (potentіlla anѕerіna). Steža; divlja perunika (SEZ, 19, 216). Steža u komovoj rakiji (SEZ, 13, 346), ili sok iz njenog korena (SEZ, 19, 216), lek od srdobolje.
Takođe je lek od škrofula (u zejtinu, koji se pije, SEZ, 17, 560), groznice (u rakiji, uz basmu koja se kaže devet puta, ŽSS, 278; GZM, 4, 151), »marazljivosti« kod deteta (u teju, SEZ, 40, 125), stomačnih
, 10). Grančice od š. upotrebljuju se pri »otvaranju« bolesnika (ib., 297). Koštice od š. (i bresaka, i jabuka) u rakiji piju se od groznice (SEZ, 13, 341). Vodom u kojoj je skuvana š.
U okolini Leskovca lincura, koja se tamo zove: orven ili raven — osim kao lek (u rakiji) protiv groznice i drugih bolesti kod ljudi i stoke upotrebljava se »i kao lek protiv mađija« (SEZ, 70, 1958, 581).