Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
danas upotrebljavane u dubinskom ribolovu, u dubinama većim od 500 metara, nisu dovele ni do kakvog rezultata u pogledu rasvetljenja pitanja: šta biva sa jeguljom posle njenog mrestenja?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Od beogradske tvrđave okrenute severu, od Kalemegdana i Studentskog trga, i Knez-Mihailove, u časovima velikih rasvetljenja nadnose se bezdani svetlosti u kojima senke praiskonskih prošlosti sačekuju bezmerja sjaja što klizi sa juga, od
U cećanju mu je samo sled crnih rasvetljenja u kojem se dani ne razlikuju od noći i u kojem vreme staje pa nestaje. Nije ni važno što on ne pamti, jer je u
Vasu Čarapića a slavili Kondu i Uzun-Mirka, dok je vetar, stišan, jutarnji, donosio u ogoljeni grad dahove novembarskih rasvetljenja.
Nebo, prostor sivih, tmastih rasvetljenja, dolazilo je odasvud, ali je ostajalo nepristupačno. Odjednom, kao da je čuo kotrljanje šljunka. Okrenuo se.
škole i zgrade Praviteljstvujuščeg sovjeta hoda, kroz puste sokake, pod jesenjim prozračnim nebom punim iznenadnih rasvetljenja, samo pitomi beogradski ludak, onaj Ludi Nasta, praćen psima. Ludi Nasta peva, psi zavijaju. Tada se dogodio preokret.
prema završetku Simine ulice i prema nekadašnjoj Velikoj školi, međe pojasa se tanje a, nad Školom, iskrsavaju bezdana rasvetljenja.
gledao u predeo koji mu je bio preostao: u zapušteno tursko groblje, sve u blatu, pod oblacima kabastim od prolećnih rasvetljenja. Verovatno da bi se i iz tog prizora mogao iskamčiti smisao nekog sklada, ali je Dositej već bio odviše umoran.
posmatrao je predeo koji mu je bio preostao: zapušteno tursko groblje, sve u blatu, pod oblacima ka bastim od prolećnih rasvetljenja. Umro je 28. marta 1811. godine, tiho.
su visoke građevine na novom Dorćolu gotovo sasvim zaklonile vidik tako da je od Dunava tu ostalo, i u danima velikih rasvetljenja, nešto kao pruga. Nebo, nad ravnicama, još je nedohvatno.
Ali, u tome nije uspela. U Uzun-Mirkovoj, crnu svetlost kao da je uvek sačekivala prepreka od drukčijih rasvetljenja što su dolazila, i dolaze, od Save i od Kalemegdana i rasipaju se, preko grebena i duž savske padine, sasvim prozračne
Petrović, Rastko - PESME
Preći i ova rasvetljenja, preći i ovo gorenje... U onaj čas, u kom se čuje i krv i lišće kako pada. Ne pamtiti, al sanjati, možda biti nesrećan