Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Od nje nešto blešti, i gora se rastavlja i giba, i sve miriše; i ona se giba i sve se više upija u mene. Tada ja poznam nju, poznam Đorđevu ćerku, i krepko, i
Ostoja bogoslovac priča da se sada rastavlja sa tom ženom, jer ga ona tuži da je bije i zlostavlja. Neće on, seljače, nikad sreće imati! Uđosmo već u selo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Poljubivši ga nežno, ona mu reče da zna da smert, nju, rastavlja, od njega – misleći valjda na smrt njegove žene. E sad, da zna, smert nju, sa Petrom, sastavlja, tako.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Najviša je i najšira od njih bukovska presedlina (1180 m), koja ovu kotlinu rastavlja od Ohrida. To je široka površ, sastavljena od sjajnih škriljaca, preko kojih ovde-onde dolaze krečnjačke mase, i ona je
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A znala je da će opet biti bola i muke, kad počne da se od tog naviklog jada i plača rastavlja, kad ulazi u život. I u početku nije nikako na preudaju pristajala.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
kad ona ide svojima, te ima razloga i da se raduje, ali da mi je da je vidim u mojoj koži, kad se ona, ovako kao ja, rastavlja od svojih.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Dugo usta neće moći Da se rastanu, A u to će i dva dana Da se sastanu. — Goro, goro, dolina vas Zalud rastavlja; Dane, dane, noć vas deli, Ljubav sastavlja!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Mladež ljubi: umiljat je glas tvoga gortana. Zapjevaj nam slatku pjesan, radost onog braka Koga prostor još rastavlja jedne noći mraka, Sve te misli, sve nadežde, predvkušene slasti, Što će dvoje uživati sutra s punom vlasti.
Zlatan persten jeste darak maleni, Al’ ga derži kao zalog zakoni Krepke k tebi ljubve moje, Dok nas sudba obadvoje Rastavlja.
Ima gazda i gospode koji, kad to glede, Ponositim hoću-neću svedoče šta vrede. Nesloga nas potkopava, rastavlja i ruži, Niti ptica ptici poje nit’ se s drugom druži. Je li tako i u Sremu i ravnom Banatu?
Jakšić, Đura - JELISAVETA
— Vek za vekom Možda tužno uzdišući plače; Ali vapaj do nas ne dopire — Crna kopren vekovečitosti Rastavlja nas od tajnih grobova, U kojima sahranjeni leže Vek čoveka, prošlost čovečanstva. Tuže l’ veci silnih Nemanjića?