Stanković, Borisav - KOŠTANA
Gleda u vrata, gleda kako bi me odma, još od prag, s’s svoje puste crne oči opila, izela... Gleda, čeka me, i poje: Rafistinde on alma Beš i al, beš i alma!* (Ustaje. Koštani): Tuj, Koštan, i samo tuj pesmu da mi poješ!