Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Priđoše i ozgo od sopre neki da glede izbliže. Međ njima je gazda Milun, jedan bogataš iz sela N.; s njim je pop Raško, Vidak, pisar opštine n-ske, i još njih pet-šest.
Odmače momče dalje. Opet Sreja zasvira, udari bubanj i zametnu se kolo. Gazda Milun, pisar Vidak, pop Raško i ostali kod kola glede kako se to igra. Pusti se i to kolo, i opet momče Srejino zađe da kupi pare.
Samo ta prokleta vodenica! — Ama kako bi bilo — reći će neki Raško Ćebo, najgrlatiji čovek u svem Zarožju — da mi uzmemo pusat, pa prenoćimo koju noć... — E... Ono jest... ama znaš...
Purko odmah iznose rakije, te se obrediše svi po jednom-dva. Zatim se dogovoriše da kmet Purko, čiča Mirko i Raško Ćebo odu u Ovčinu, te upitaju babu Mirjanu zna li da je kadgod bio u Zarožju kakav Sava Savanović.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Slovene radosni do suza oni prostiru slamu po poljima moravskim i pevaju sveprebolni pa dobro nam došli reklo je raško pleme uzmite našeg hleba i opšte soli.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
A Filip Višnjić, od 1809. Ao 1813. godine, „jednako je živeo po srpskim logorima oko Drine“. Starac Raško, drugi veoma darovit narodni pesnik, — po svoj prilici — ispevao je pesmu Boj na Deligradu, „jer je ja“ — kaže Vuk