Obradović, Dositej - BASNE
” Na ovi način i naš lepi Tamiš iz raja izvire. Zdravo i prekrasno mudrovanije ovoga učitelja! Kako se čovek svake naravne zloće izbavi; um svoj od ludih,
svake pritvornosti, lukavstva i zlobe ljudma živi, gdi svak verno, prilježno i pošteno svoju dužnost ispolnjava: boljeg raja na zemlji nek ne traži. A ovakovih ljudi (pravda, gdi manje, gdi više), ali se, hvala bogu, opet nahodi svuda.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
i da će nam on pomoći skoro; no oni da to svi taje, da ne bi Turci doznali; a mi ćemo svi da vičemo: da smo careva raja, i da ćemo danak davati, a da ćemo zle Turke i zulumćare tući, i da ćemo knezove u Carigrad slati itd.
I vi ako ste, kao što velite, careva raja, a vi pošljite za mnom, a ja odo̓; ako niste careva raja, eto vam topova a eto i džebana, pa što vam drago!
I vi ako ste, kao što velite, careva raja, a vi pošljite za mnom, a ja odo̓; ako niste careva raja, eto vam topova a eto i džebana, pa što vam drago!” Uzjaše na konje, i odu po snegu.
) No sad što će Jakov?! Držeći se da smo svi careva raja, morao je ono sve otpratiti na Drinu i na Badovinci Turkom predati i kvitu uzeti, kako je sigurno sve carsko Turkom
smo u proleće naše deputate u Carigrad poslali, po njima i kvitu (poslali), od koje se Porta uverila da smo baš prava raja, kad nismo njegove topove i municiju ustavili i sebi zadržali, a lako se moglo. U valjevskoj nahiji 1805.
pobiti, i mogli smo one topove i municiju sebi zadržati, koju je Bećir-paša u našim rukama ostavio; no smo prava raja careva, koji smo to sve na Drinu odvezli i Turkom predali preko Drine, i evo turski tavil (pismo) itd.
” — Paša: „Ako ste careva raja, ̓oćete li careve teskere primiti i arače dati, pak će vezir svu vojsku natrag vratiti?
vas i uzeli, a naše Turke da vratimo nama, pa idite i kažite: — Eto sve ordije i vezira (Ibraim-paše) u Šabac; i ko je raja neka dođe u Šabac, donese dugu pušku, dva pištolja, i nož veliki u liko svezano, i neka u Šapcu izmet ordiji čini, pak
Na to nam on kaže: „Naš jelčija divanu turskom govorio, no ništa uspeo nije. Sam je Reis-efendija kazao: da ta raja mora sva pomreti, koja se tako često buni” — Prosili smo na to od njega sovata, i da se ovaj dvor s pročima poduzme nas
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
da psuje zakon, veru, da razvraća dedu, daje im kojekake skaredne knjige da čitaju, kaže im da gore nema neba ni raja — nego da je to nekakva praznina; kaže im da ne treba vlast slušati, što je kapetan već k znanju«, i dobio, naravno,
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Jedan drugom ne mogoše odskočiti... Svi stali i glede. I devojke dođoše; čak i Stanka prenuše iz njegovog raja. – Ne možeš, Pero, ne možeš! — veli Lazar ponosito. – A vi ne možete ni donde! – Pa i mnogo je! — rekoše neki.
— A... zavadiše nas!... — reče Lazar. — Zavadiše! — Jest!... Onaj Marinko, duša mu raja ne videla!... On je svemu kriv. On i onaj Turkešanja!... Kruška!... — E?... A kako?... — Kako?... Ne pitaj!...
Strah je iščileo iz srca — došlo je doba osvete. Sad treba svetiti prolivenu krv od Kosova. „Niče raja ka̓ iz zemlje trava.” 2. KUĆNI PRAG Sputila se noć. Polje je mirisalo barutom...
Afrika
Fotografišem najpre jedno selo od pruća na koljima, u udubljenju između šume i vode, zatim jedan kut Raja: jedan sasvim nagi par koji se kupa. Devojka i mladić stoje u reci do kolena; u rukama im trave koje sapunjaju.
Jedan mlad par, neobično lep, savršeno go kao tek izašao iz raja. Oni ispunjuju neki zavet, jer ona nema čak ni nakita, čak ni lišća napred; on ni oružja, niti mu je seks privezan
Teodosije - ŽITIJA
i ženom prevarivši, i slagavši ga da se nada da će biti Bog, odmah učini da bude izgnan, bednik, od drveta života i od raja ujeDno, I od Boga zbog zla.
Izlazeći iz Svete Gore kao iz nekoga raja božastvenog ili kao da je mnogo bogatstvo izgubio, plačući govoraše: „O, kolikih se dobara liših, ja jadnik!
te ga zmijinim savetom prelastiše da će bog postati, i zbog prestupljenja zapovesti i kušanja drveta učiniše da i od raja i od Boga bude odagnan, tako i na prepodobnoga zavist podigoše, i pošto se zajedno sa onom pokvarenom zmijom
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
mislima: hoće slobodu i samostalnost svih zemalja za koje zna da su bile deo njegove države i da u njima živi „sirotinja raja“.
Tako se može objasniti, što su se begovi, kao gospodari, svi oni kojima je raja svršavala poslove, odvikli od rada, pa kadšto i od mišljenja. Nehat i lenost su se ukorenili kod njih.
Ova je politička organizacija imala i drugih posledica. Na vlastelinskim velikim imanjima radila je raja, a oni su samo prihode zbirali. Isto su se tako bogatili ratnim plenom.
u njihovim kućama ima bar jedna soba, a osim toga imaju i malo više domaćih stvari, naročito posteljnih, nego hrišćanska raja.
načina života a u poslednjim desetinama godina i zbog nesigurnosti više su u kući i više su vezani za kuću nego raja koja je, u doba velike nesigurnosti, odlazila u planine.
Oni nisu mogli podneti, da se ti „đauri“, ta „raja“ njihove krvi i jezika, usuđuju oteti se od muhamedanske vlasti, sa namerom da budu slobodni i njima ravni.
Rajinske osobine Zbog robovanja pod Turcima u ovome tipu se razvila potištena i niža klasa: raja. Karakteristične osobine ove klase istina nisu ni etničke ni stalne: njih postepeno nestaje ukoliko pojedine oblasti
Može se reći da su ovi otpadnici najviše doprineli da se raja dovede do najnižeg stupnja poniženosti. Od moralnih osobina se usled mimikrije najpre razvija poniznost prema
razvija poniznost prema begovima, prema nasilnicima, prema svima muhamedancima, jednom reči prema svima koji nisu raja.
poniznost prema begovima, prema nasilnicima, prema svima muhamedancima, jednom reči prema svima koji nisu raja. Raja se sve više navikava na to da je niža, ropska klasa koja ima da se ulaguje i da se klanja da bi se umilila gospodaru.
se u usvajanju turskoga načina života, naravno samo unekoliko, jer nije išlo primati sve turske osobine, pošto se raja ne može ponašati kao gospodari. Turski uticaji u varošima su bezbrojni.
Često misle na prvobitno prokletstvo ljudi, na isterivanje Adama iz raja, i veruju da ga treba postom i molitvom otkupljivati.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
ešarpama i svilenim trakama i perjem, koje je valjalo čuvati da se na njega ne sedne, morao je da diskutuje o stvarima raja i pakla, o anđelima i arhanđelima, jer su bili, prosto, uvrteli u glavu da ga pokatoliče.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
kulturi cenjena i popularna batina rečito nam govore mnogobrojne narodne poslovice i izreke: („Batina je iz raja izašla“; „Batina svakoga dotera u rad“; „Ljeskova je mast čudotvorna“; „Za djecu je prut a za ženu tojaga“; „Deca od
Prevlast kažnjavanja u vaspitanju („Batina je iz raja izašla“; „Leskova je mast čudotvorna“) govori nam o tome da se u našoj kulturi dete (naročito malo) shvata, po svojoj
O visokom stepenu uverenosti u moć batina svedoče poslovice: Batina je iz raja izašla, Batina svakog dotera u red itd.
Ob ubeždenii v sile polaki svidetelьstvuюt poslovicы: Batina je iz raja izašla (Palka vыšla iz raя), Batina svakog dotera u red (Polka lюbogo v porяdok privedet) i t.p.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
na san dolazi kako leti o desnuju ljutog zmaja kroz goru koja zvezdom rominja, a pod krilom mu, ukradena, odnekud iz raja, najlepša od mladih monahinja.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
od revolverskog hica startera na olimpijskoj stazi dugoj sto deset metara sa preponama, taj znak koji otvara kapije raja u zemlji bogu iza leđa, u dvorani sumornog sjaja, ispunjenoj dimom prvih cigareta u životu i prvim poznanstvom sa
— Znam. —Pa-pa, srce! Sada je njegova! Čitavih devet sati koji predstavljaju neokrnjeni komad raja. I za tih devet časova, Maki mora ispraviti sve njihove glupe lekcije — spasiti je da ne liči suviše na svoju majku.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
otvorenosti i nevinosti: detinjstvo svakog čoveka kao da ponavlja ljudski život pre istočnog greha i progona iz raja.
Zbog toga su sva sredstva otpora dozvoljena, preporučljiva. Gotovo je sa idilom: dete je prognano iz raja, iz sredine pune ljubavi i razumevanja, ako je takva sredina ikada i postojala.
(Junački svijet Maligina delije) Sve je to viđeno iz daljine, u perspektivi izgubljenog raja: vreme, ljudi, tajna značenja, veze.
Radičević, Branko - PESME
Oj Karlovci, lepo l' žive tude, Al' što mora biti neka bude, Ta i mene nešto dalje vuče, Evo pružam svoga raja ključe.
Soba niska, a dosta i tesna, Oko stola sedi raja besna, Raduje se onom vinu lednu, Pa svećicu zapalila jednu: Gori sveća kao da izdiše, Al' de raja da zapali
stola sedi raja besna, Raduje se onom vinu lednu, Pa svećicu zapalila jednu: Gori sveća kao da izdiše, Al' de raja da zapali više, Kad vesela štono god imade, Do parice sve za Vino dade?
S jabuke su naše muke, Sa nji, kažu, raj propade Za kim ljudi tako jade, Ali ja bi za vas, jao, I dva naka raja dao. Oj te dojke kâ slivene, I taj trbu, blago mene, I te bele none tvoje — Pa sve, zlato, sve to moje?
7. Gleni, gleni ovu samo, Ta nije li kâ sunašce? Pa da vake opuštamo, Kami nama u srdašce! Svaka od nji raja vredi, Pa mastilo da se štedi? 8.
Kostić, Laza - PESME
Nad grobom su joj dali opelo popovi, „so svjatimi” se ori nad mladi' grobovi'. „So svjatimi” se ori ko pripev iz raja, naposletku još đaci otpoju „vječnaja”. Poskakala je za njom rodbina njena sva; i njojzi moji đaci otpoju „vječnaja”.
Jer ako vas spojit neće moga raja pleticveće, hoće da vas obavije klupče zmije vragolije!” Prisluškujem božjem slovu, dovijam se blagoslovu, u slušanju
prvi put, čisto ga gledam de od milina rastvori grudi sjajne, de izli na tebe ljubavni blagoslov, najplemenitije pleme raja svoga, čedo ljubavi, anđela strasti: vino; čisto ga gledam de ti se hvali rajem, de ti ga nudi, taj oduzeti poklon
A kad te ugleda usred raja ono staro drvo, sviju jabuka pramajka, prva svetiteljka, grešnica prva, otvori joj se rana pod onom jedinom otkinutom
ti se švigar ognjena repa u večnoj muci vražija čepa po paklu vije, A ti se željom iskušiteljke mašaš očajno propala raja, da padneš opet sa zlatna kraja prazne peteljke: Ta još ni repa nisi rasplela od umiljaja car-napadaču, trag mu je još
Al' nema raja! Zaman ga vabe poslednjim kajom sinovi doba, zadahom groba zadiše zloba pijanog Švabe. Al' nije Švaba: — od jeda
I sasluša l' nas tako Gospod Bog, ponestaće iz raja javora, potesaće ga dusi na gusle, za tili časak srpski biće raj!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
236 PUSTIO BIH JA NjEGA, ALI NEĆE ON MENE 237 TURČIN, RAJA I CIGANIN 238 POMAŽEM TI SPRDATI 239 ERO I TURČIN 240 ERO I KADIJA 242 ZLOGUK 243 NEMOJ, HADžIJA, BOGA TI!
Slakomi se jadna raja, te kravu podijele; ali aga ne šće ni Đurđevdan čekati, akamoli kijamet, no odma kad počeše šarena jaja, te od čipčije
TURČIN, RAJA I CIGANIN Hodili tri kiridžije: Turčin, raja i Ciganin, pa počinu na livadi jednog spahije i puste konje da malo
TURČIN, RAJA I CIGANIN Hodili tri kiridžije: Turčin, raja i Ciganin, pa počinu na livadi jednog spahije i puste konje da malo popasu.
I Turčin i raja poslušaju spahiju, te mu dobro potiraše tabane, a Ciganin od muke zaškripa zubima. Opet spahija reče: — Čuješ,
Karadžić, tumačeći istoimenu poslovicu u svom cetinjskom izdanju narodnih poslovica, 1836. 71. TURČIN, RAJA I CIGANIN: Zabeležio Vuk Vrčević. Objavljena u izdanju Srpskog učenog društva, 1868. 72.
Lalić, Ivan V. - PISMO
na rubu praznine — Da, možda je to bila ona Ana; Ana iz knjige koju vetar lista u travi, pored zaspalog čitača; Ana iz raja što naknadno blista Udaljen iza plamenoga mača; Ana, kneginja ograde balkona Nad jezerom, u čipki puzavice, Ana u peni
Paslika raja? Možda tvoje lice, Ti nerođena, rođena da traješ u telu što se pretvara u pčele. (23. V 1989) 9 DOKAZI D okaži, ako
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
A Petak žalno: Padaj, pčelo kraja, „Na krilo izgubljenog raja“. Klopara točak klimavog ustrojstva. Za mukla gorja zamiču kolica zemaljskog toka.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Prošla je mala Crvenkapica. Starino lovče, gdje ti je puška? Evo jezera, pravoga raja, na njemu utva vatrenih krila, tu junak čeka troglava zmaja, nad njim se voćka čarobna svila.
Poput čigre vrtiš se u krugu pod šibama svog srca nestalnog, kud ćeš, šta ćeš, na koju li stranu u beskraju raja ferijalnog. Zbogom školo, zbogom gimnazijo, lud je bio i ko te učio!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
a porazu nema kraja i ti koji voliš večna dejstva klečanjem svojim postade zvezda i uzgred, odrubiše ti krunu nasred raja. Sad je to priča u gradu budala, tada su poginula cara dva!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
su ga mimoišle batine ovoga puta, posmatra Krstu vozara kako briše konje i veli mu šeretski: — He, Krsta, batine su iz raja izišle... TAMO SE GINE Naređeno je ustajanje u jedan čas po ponoći, a pokret je zakazan za četiri časa.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Ako ga glava zabole, Da Bog da, da ga preboli! Ako l’ mu majka ne dade, Duša joj raja ne vid’la!“ 111. Tekla Sava na kamenu sama, Na njoj Mara platno bijelila.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ah, da samo nije iznutra sapet, Pokazao bi im, bar donekle! Tučom se u glavu ugoni pamet, Batine jesu iz raja potekle!
Rakić, Milan - PESME
Tako se sveti priroda, i tako Najlepši san u sitni prah pretvara: Od nekadašnjeg raja biva pak̓o, Od krinoline sjajne, krpa stara.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Malo ljudstvo, što si zasl'jepilo? Ne poznaješ čistog raja slasti, a boriš se s Bogom i s ljudima, bez nadanja živiš i umireš. Krstu služiš, a Milošem živiš!
pregledam u mladeži zube da se ruža u trn ne izgubi, da ne gine biser u bunište; — i da raji uzdu popritegnem, e je raja kâ ostala marva. Pa sam čuo i za vaše gore. Porodica sveta Prorokova zna junaštvu pravednu cijenu.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
A pošto je već bio pred vratima svoga raja, kako mu je bilo odmicati se. Tako mu je bilo prvijeh dana, kad je u planinu s njima krenuo.
Po Primorju tamo i po Hercegovini graknulo se o tome. „Palo je tursko Kosovo!“ govoraše šapatom raja. Trideset i tri, što trebinjskijeh trgovaca što njihovijeh pratilaca ljutijeh Korjenića, veli, bilo je.
Pri samome jednom Trebinjcu, veli, nađoše jedanaest stotina dukata!“ Tako je šapatom zborila sirotina raja i veselila se turskome pokolju.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Raja odgovara: — Slabo aga: da se mogu izduvaniti, lako bih se izljebio. Na kadijinu primedbu: Od čega je doneta cvancika mrs
Na kadijinu primedbu: Od čega je doneta cvancika mrsna, Raja odgovara: — Od krmetine. A kadija će na to: Primiću je, ali grijeh na tvoju griješnu dušu.
— Kad se sinovac ženjaše, strica ne pitaše, a kad se raženjaše, i strinu pripitivaše. — Kad sultan nazebe, raja kija. — Klepan kamen bolje melje. — Kovač zato ima kliješte da ruke ne žeže. — Koja usta meda neće?
Prije ćeš se odužiti duga, Neg’ rđava razdružiti druga. Svaka zemlja ima gospodara, Jadna raja trista zulumćara. Svaka krava svoje tele liže. Svaka muka ima svoje vr’jeme, A sramota osta za vijeka.
8 Pitali Turčina: — Zašto ti ne jedeš slanine? — Doklen je raje i masla, bolje je no krmetina. 9 Pitao raja zulumćara: — Zašto mi goniš toga konja u jedno oko ćorava? — Ako je konj ćorav, nijesu groši.
9 Pitao raja zulumćara: — Zašto mi goniš toga konja u jedno oko ćorava? — Ako je konj ćorav, nijesu groši. 10 Pitao raja Turčina: — Kad ćeš mi, aga, ono kusura podmiriti? — Kad se sastanu dva petka zajedno.
10 Pitao raja Turčina: — Kad ćeš mi, aga, ono kusura podmiriti? — Kad se sastanu dva petka zajedno. 11 Pitao raja Turčina: — Zašto me, aga, dina ti, biješ? — Zato da te boli.
Popoviću Popović je selo ponosito; U godini tri poreza daje: Jedan caru, a dva Isailu!² Bodegradu Čudna raja sela Bodegrada: Devet kuća jednu kozu muzu, Još se hvale da se dobro hrane, Od mlijeka proticala r’jeka, Od
— Aman, čestiti veziru, carski većilu! Valabila-talah nije istina što raja govori! Laže, naše mi glave a tvoje brade i tako nam svečeva indžila i božjeg dženeta a nebeskog sifata!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Dok je tumarao bespućima, sam u crnoj neizmernosti, Višnjić se čudio kako su, u tome, njegova raja i Turci slični: možda je, kod raje, strah bio nešto dublji a mržnja besomučnija ali možda i nije; svakako je i kod
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
M. Kujundžić Aberdar XXVI NA GROBU HAFISOVOM Nakuc'o se čaša, napev'o pesama, Napio se raja sa mednih usana, Gde je naš'o slasti, tu joj nije praš'to Sad gori l' mu duša - barem znade zašto! J.
Ta je pesma izliv srca, Izliv duše sretnih dana, U njojzi je moja sreća, Ljubav moja opevana; U njojzi je odziv raja Na usklike žića mlada, Sa najvišeg negda visa, Sa vrhunca mojih nada. Ali ko bi danas smeo Sećati se sretnih dana!
Kanda bruje topovi sa strane Gde sam mlade proživov'o dane. Il' se ruši, il' se nešto zida, Il' baš raja okove raskida? Sviće l' zora one sreće lepe Za kom srca i u grobu strepe? Kliče l' vila iz srbinskih gora?
Slobodna je raja, ona duša čista, Nad kojom se, davno, zaplakala Vila: Car Dušana kruna u Skoplju se blista, Nad njom Beli Or'o raširio
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Ko će tebe razumjeti, tvorče, ko l' mogućstvo voobrazit tvoje? Mračni vladac ada nesitoga i zatočnik iz raja prognani da su mogli, besamrtni dusi, tvoga plana postić veličestvo, ada ime bi vječno ostalo ništožnošću nijemom
tvoja - reče meni krasni žitelj neba - kada ti je tvorac dopuštio da mu prestol svijetli pogledaš i prelesti raja sveštenoga!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Život naš imao je da bude večita pesma i mi neprekidno pijani od sreće. A posle, umesto raja i cveća stizala je naizmenično bolest njena, Bobina, moja. Zatim nesporazumi, ljubomora, razočarenja.
Jeste li videli Galič? Ta užasna planina izgledala mi je kao kolosalan zid, koji me razdvaja od raja i novog života. Tamo, s one strane, trebalo je preći, i ja bih bio spasen.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ono je dobilo perverzne ukuse. Nekad je ono tražilo dječje bajke, dočaravanje nemogućen i nedostiživ raja. Nekad su išle gastronomske nature morte s fazanima i jarebicama, raskoljenim lubenicama i kalifornijskim breskvama.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
I ČIPČIJA 257 RAVNODUŠNOST 258 KADIJA I KADINICA 259 VEZIR I KNEZ HERCEGOVAČKI 260 ČIPČIJA NEĆE S AGOM U RAJ 261 RAJA, AGA I KADIJA 263 SELjANIN KOD KADIJE U SUDU 264 SELjAK I KADIJA 265 ZAKOVRČITI I OTKOVRČITI 266 PECI, BABA, DEVET-DESET
BABA, DEVET-DESET JAJA 267 KRŠĆANIN I TURČIN 268 HADžIJA S ĆABE ČUVA PRAVE RAJE 269 ČIPČIJA I AGINSKI KONj 270 RAJA I TURCI 271 DOBRO JE ĐE I ŽENU POSLUŠATI 272 ŽALI ČIPČIJA SVOJEGA AGU 273 RAJA VJERUJE I NE VJERUJE
RAJE 269 ČIPČIJA I AGINSKI KONj 270 RAJA I TURCI 271 DOBRO JE ĐE I ŽENU POSLUŠATI 272 ŽALI ČIPČIJA SVOJEGA AGU 273 RAJA VJERUJE I NE VJERUJE (TURČINU) 274 VALAJ, VLAŠE, I JA — KAD MU SUDA NEMA 275 NIJESU TURCI VRAPCI 276 ĆERA TURE
Kad to bog čuje, pusti ga u raj, i tako se soldat dokopa raja na silnu ruku. BESMRTNI STARAC Tako je bio jedan starac i imao pet sinova.
Oni u raju stanu divaniti da ga ne spada živoga u raj, ali im starac reče: — Eto vam vašega raja, ja ću biti samo sa mojim laćama. I tako stari ostane u raju.
U to dođe agi hadžija na selamluk, pa kad šjede i počeše piti kafu, začudi se što raja oni radi, a upita agu: — Šta ono radi oni Vlah, dina ti? — a aga: — Hajde pogađi-de.
— Ne znam, moj zlatni aga, prije no što čujem. — Znadi da u našemu ćitabu piše: kad pravo i vjerno raja služi svojega agu sedam godina a aga ga osme godine posiječe, otvoren mu je raj kao da je pravi Turčin; anaišeš li?
krstom zakleo, da sam voliji s glavom doma kod đece i moje, da oprostiš, žene živjeti nego u vašem raju bez glave. RAJA, AGA I KADIJA Nekakav aga uzajmio nekoliko para u svoga čipčije, pa mu nikad nije htio dug povratiti, a čipčija
— Pa kako ću pješe po snijegu? — Evo ti moje magare. Pošto mu sve to da, otidu; evo ih pred kadijom i raja sve po istini kaže, a aga: — Aša efendija, nijesam mu ja ni pare dužan, no Vlah laže, i kakav je, on bi imao dušu
Kako ti smiješ pravoga Turčina napastovati? Pošto raja pobježe od kadijna straha, onda kadija polako veli onome Turčinu: — Te papuče i ta ćinterac ostavi mene, a ti goni
SELjAK I KADIJA Nekakvome raji osudi kadija krivo u sudu, no mu ne smje raja ništa reći, a kamoli da je krivo osudio; no po običaju preklopi se i reče: — Peke, efendija.
— Do gore idući uzbrdo ne jaši, niz brdo sjaši, a ravninom vadaj, — odgovori. RAJA I TURCI Uhvatili hajduci turski jednog hrišćanina đe s pazara goni jednoga vola kući, pa svrate s njim u šumu i
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Kad se duša otrže od tjela, Pred njim prha zlaćena pčelica Da joj kaže pute u nebesa, U naselje raja božijega. Samo poređenje trmke i crkve Laza Kostić zasebno izdvaja, da bi ga ovako prokomentarisao: „Sretna, veoma
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Krupno zbore kao da se dozivlju s brda na brdo i sve nekako pevajući. A ne znadu ti za strah, kao da nisu raja. Njihov Pop-Dobrinjac im je i vladika i patrika. Tvrdo drže sve četvoro posta i ljuto se krve sa svakim ko to želi...
Beše to njegova neuobičajena stvar kao što mu i rabotnici ne behu obični: ne luta sirotinja iz sela, niti obična raja iz nahije, no sve sami navikli na pečalbu Kolašinci.
Bolje je s bijelijem obrazom i raja biti no poturica, no krstov izdajnik, Miloje!... — Ćuti nijesam ja više Miloje! — Bićeš opet, bićeš.
Oturio je bio oružje, išao Skromno kao da je nanovo postao raja, samo da ne bi uvredio ponos svojih nepitomih znanaca i suseda.
Kula nam je puna. Sve su barjaktari, prvaci i kačaci... — A ja što sam?.. Pristav, Ciganin, raja, prosjak?!.. Nijesam za vašu odaju?.. Ne mogu sjesti među vaše barjaktare ili kačake?.. A?..
— Eto vidiš!.. Ustani, pomakni se!.. Ako ti je došla Austrija, nije ti se vratio sultan: ako sam raja ja, raja si i ti, a pop sam i po svemu stariji od tebe — ustani!..
— Eto vidiš!.. Ustani, pomakni se!.. Ako ti je došla Austrija, nije ti se vratio sultan: ako sam raja ja, raja si i ti, a pop sam i po svemu stariji od tebe — ustani!..
Za turska vremena nekom Kolašincu padne na pamet, gotovo tek onako, da seli u Srbiju. Neće Srbin da bude više raja, da dočekuje age i spahije, pa preko Kopaonika i nikad više natrag. Tako i mnogi Arnautin.
Ćutao je i, na izgled, prezirao. Prezirao ih, kako se čnvčijama činilo, baš zato što su čivčije, što su raja, što su u jednoj slaboj veri. Inače on bi kadgod došao k njima kao što rade drugi Arnauti i okusio njihovu hleb i so.
Tako je i Srbiju nazivala i raja u zvanju, da je činovnik ne bi osumnjičio da je protivnik carevine. Inače, Srbi u Turskoj primali su ovu reč od Turaka
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Uzabra ga starac sedi Pa ga mrtvoj ćerci dao: „Oživi mi, jedinice, — Ma ja raja ne gledao!“ — To izgleda romatično, Možda i jest — ko bi znao! Ali pesma osta pesma, — Ma je niko ne čitao.
Miljković, Branko - PESME
ruci anđela što stade S vatrom na ulasku u zavičaj mutni, Da dan pronađe pre nego što sine, U oku i voću tamni obris raja, Nestvarnost punu volje i žestine Koja u nama kob i slučaj spaja.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Fotografišem najpre jedno selo od pruća na koljima, u udubljenju između šume i vode, zatim jedan kut Raja: jedan sasvim nagi par koji se kupa. Devojka i mladić stoje u reci do kolena; u rukama im trave koje sapunjaju.
Jedan mlad par, neobično lep, savršeno go kao tek izašao iz raja. Oni ispunjuju neki zavet, jer ona nema čak ni nakita, čak ni lišća napred; on ni oružja, niti mu je seks privezan
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Ćerim i ostali Turci. ĆERIM: Dođe li Koleban? HASAN: Nije, efendi! ĆERIM: Ako ga neđe raja nije premlatila... Ja ne znam, čestiti muselime, kako si ga mogao sama i opremiti?... HASAN: Slušaj, Ćerime!
“ PRVI TURČIN: Pravi jaramaz đaur! ĆERIM: Zar na carevoj zemlji takim jezikom raja govori?... Efendum džanum, tvoja je krivica što se toliko uhasio!... HASAN: Javaš!... Javaš!...
’Ma pašu ne cijeni koliko svoga dorata! HASAN: Pa onda vele: „Pokorna raja!...“ Pokorna nekom! Al’ nije svugde, i nije sva!... PRVI TURČIN: A ti, što ćutiš, Ćerime?...
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
A ja budan, — U misli se neke gubim; Čini mi se, grehota bi Bila da te sad poljubim. Čisto vidim snove tvoje, Iz raja su, sa visina, — To se ne sme porušiti Sa zemaljskim poljupcima.
Ta je pesma izliv srca, Izliv duše srećnih dana, U njojzi je moja cpeća, Ljubav moja opevana. U njojzi je odziv raja Na usklike žića mlada, Sa najvišeg negda visa, Sa vrhunca mojih nada.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Jesti, piti — to je naše, Ispod dojkih raja tražit, Dokle budeš pak i prođeš. Ta u grobu.. nema dobra, Ni 'ma fajde i od njega: Sve l zaludu kad se umre. 1817.
jer mu teži duša smela, I žertvovati sama sebe voli Neg’ klevetanja snosit tako zela; A nadeždom ga krepi anđel raja: Sav narod spasti kad probode zmaja.
A kad treći dođe u društvo i međ njih stade, Nesta u raju raja, stiže ih ognjeni mač. Zgodnije b’ bilo i meni sa samom šetat se crnkom, Gledat u crno oko, držati belu ruku; Ali
Volem srpske Milice Verni biti drug, Neg’ u tuđe kraljice Svetli doći krug; Ljupki Milke pogled sam Sveti raja stvara hram, Veli slavnog roda sin, Slavni srpski sin. Pesma A. Andrića Preobraženi Srbin, štampana u br.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Što podlu glavu drsko podiže, Da te izmami, da te prevari, Laskavim reč’ma žarke ljubavi — Iz Venecije ti — raja večitog. JELISAVETA: Na stranu s kletvom!
— Gospode!... I ti, gospođo, majko njegova! Šta sam zgrešila te me otište Iz raja mog — iz Venecije?... Ah, Đurđe!... Đurđe!...
Bojić, Milutin - PESME
(1915) KROZ PUSTINjU Lutasmo pustinjom odmerenim hodom Bez ognjišta svoga, ogoljena raja, Ali sumnja našim ne zastre se svodom. Ne tražismo Bog da siđe sa Sinaja.
Sveg pakla, sveg raja odsvirasmo šumor, Svu hučnost, svu sreću, sav jauk, sav sumor, I sad znamo samo jedan akord: Volim.
Pa ipak bedni svi su gresi ovi Kad sladostrašće poji život srećom I traži zmiju iz raja izmaklu. O, sotonom me, o Bože, nazovi I daj mi moći da snagom sve većom U grehe tonem i da stremim paklu.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
panoramu događaja, a sveopšti nezadrživi pokret narodnih masa iskazao je sjajno nađenim poređenjem iz prirode ("Usta raja k'o iz zemlje trava"). Stihom pregnantnim asocijacijama objasnio je trenutak odluke ("Jer je krvca iz zemlje provrela").
Jakšić, Đura - PESME
I milioni dolaze smerno Jevropi gordoj na holi sud: „Ne može više, raja ne može Snositi jaram, mučiti trud! Tiran nas gazi, sramoti žene, Useva naših otima plod.
Nastasijević, Momčilo - PESME
X Vol, i zacrnelo. Al’ hoću, jer biva, rana li, duboko da je živa. Iz pakla ovog za zraku nekud raja. Iz greha da je neko svet. I muku ovom, i mutnji, da nije kraja. Za blagoslov taj na veki, na veki klet.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
DAFINA Oelbaum, wіlder (elaeagnuѕ anguѕtіfolіa). Dafina. U jednoj mitološkoj pesmi »plemenita« d. raste sred raja: grane su joj od zlata, a lišće od srebra; pod njom je postelja posuta svakovrsnim cvećem, najviše bosiljkom i ružom, i
se u raju; njihove plodove dobijaju umrla deca (Karadžić, 3, 136); i u jednoj narodnoj pesmi iz Bosne: »Jabuka je nasred raja rasla, Na pakao grane nadnijela« (BV, 2, 106).
Vuk, Pjesme, 2, 3, 116). J. koja raste nasred raja, a svoje grane nadnosi nad paklom spomenuta je malo ranije. Za zmije kažu da imaju nekakvu zlatnu j.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Obećavaš li to meni, Gospode: izdržim li i ovo iskušenje, otvoriće se dveri toga raja? Raja? Ima li ljudi tamo u tome raju, Gospode? Kakvi su oni koje si tamo smestio?
Obećavaš li to meni, Gospode: izdržim li i ovo iskušenje, otvoriće se dveri toga raja? Raja? Ima li ljudi tamo u tome raju, Gospode? Kakvi su oni koje si tamo smestio?
i češljugare u žbunju, raspamećenu galamu slobode, na koju se eto navikavam i ja rab božiji Dimitrije, što se nađe sred raja. Sred pravoga raja što svega rajskoga imade sem rajskih ljudi.
Sred pravoga raja što svega rajskoga imade sem rajskih ljudi. Rajska travuljina đika ovde do pojasa, rajski vonj trulovine štipa nozdrve,
O Prohore, senko moja, stara otrcana smlato, veliki ludi čoveče i podvižniče, što se za jedan tren ne spustiš iz raja? Da, baš iz raja, jer znam da si tamo, ko bi drugi dospeo tamo ako ti ne bi.
Da, baš iz raja, jer znam da si tamo, ko bi drugi dospeo tamo ako ti ne bi. Napusti zakratko svoje plavetne dveri i siđi u ovu našu
Ilić, Vojislav J. - PESME
1888. DVA PESNIKA Dva pesnika sretoše se na dverima božjeg raja, I kako se susretoše, podiže se silna graja, Svadili se oko toga i hteli se čak i tući: Ko je od kog zaslužniji i ko
Stanković, Borisav - TAŠANA
Dok vaše kćeri sa begovima i pašama ašikuju i kopilad u reku bacaju, svi kažete: »To ništa nije! Raja smo! Mora da se trpi!...« A kad moja kći sa Turčinom zgreši, svi graknete: »Nije hadžijska, nije iz starinske kuće!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
i ne znamo naći izlaza, pa smo stoga valjda i verovali da je ona kazna koju je gospod bog izrekao prilikom izgnanja iz raja, kada je za prvi greh ženu kaznio porođajnim mukama a čoveka matematikom.
Petrović, Rastko - PESME
Neko plače u meni ko horovi u crkvi, Ko anđeli pred bogom neko plače u meni: ”Ima mnogo mostova do raja!“ BODINOVA BALADA Kroz ogledalo otiče orahova dvorana kao reka.
otvaraće se oči druge, I onda svaku strasnu žudnju tek tad odvešće nove pruge Sa mojom zračnom suzom u samu tu sredinu raja.
Šantić, Aleksa - PESME
Pa s njega ode Svih bola tama, I ti ga vatrom Zapali sama — Jer iskre same Iz tebe biju, Lepše od sviju Anđela raja, Što nežno šušte, Kô behar beli, U toploj reči Molitve tvoje.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
i poznijim vremenima, sve su dobile svoj konačni oblik i smisao u doba turske vladavine, u doba kad je hrišćanska raja bila jedinstvena u odnosu prema turskim feudalcima, i zato su sve u osnovi prožete jednim istim, oslobodilačkim,
Od toga trenutka knezovi i slobodni senjaci, kojima je zapretila opasnost da postanu raja, počeli su ulaziti u borbu protiv turskog feudalizma i unositi u nju vojničko iskustvo (kao hajduci, uskoci i
i kad su nakon toga učvrstili svoj sistem nameta, danaka, harača i svakojakih zuluma, tada je kmet, sirotinja raja, osetivši svu veličinu smrtne opasnosti u kojoj se našao, postepeno počeo da menja i svoj sud o staroj državi, o državi
Postepeno je raja počela osećati otpor koji je stara država dala Turcima kao svoj rođeni otpor. Prinuđena turskim nedelima da traži
Prinuđena turskim nedelima da traži izlaz u očajničkoj borbi, raja je u samoj činjenici da je nekad postojala moćna država videla jemstvo svoga uspeha ili bar opravdanje svojih napora.
Ovakav Milošev lik stvorila je sirotinja raja u doba turske vladavine, kad je želja za stvaranjem nezavisne domaće države nalazila uporište u činjenici da je takva
Sasvim prirodno, prema tome izdajniku raja je mogla da stvori lik izdajnika u prošlosti. Čije bi ime vezala za taj lik?
Čije bi ime vezala za taj lik? Meću svim ličnostima u prošlosti Vuk je za to imao najviše uslova. Raja je u kosovskom boju gledala početak svoje nesreće.
Ostavljena na milost i nemilost Turcima, vešana na čengele, nabijana na konje, pljačkana i sramoćena, sirotinja raja je kroz pesmu i zvuke gusala izlivala srdžbu uvređenih i slala svog nepobedivog junaka da deli megdane „od istoka pake
Gladna i žedna, gola i bosa, osuđena na doživotnu bedu, godinama bacana čak i na gorki hleb od hrastove kore, sirotinja raja je čeznula za hlebom „beškotom“, za debelim ovnujskim mesom, za čabrovima vina i rakije, za žeženim zlatom.
sa verskim: na jednoj strani bili su eksploatatori turski feudalci, a na drugoj strani eksploatisana hrišćanska raja.
Roblje vaše sve tursko podnožje. Sve njih odnela je turska poplava. Ali raja je nagonila čak i zvezde da o njima govore.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
pećinskog mraka i tjeskobe, čitav taj obasjani predio pred njima učini se dječacima kao neki prizor iz kakvog zemaljskog raja. — Ih kako je lijep ovaj naš kraj! — ote se Đoki Potrku iz samog srca.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Te hajde, pođi sa mnom odatle! Prvo, kako sam te prognao bio iz raja, tako sad pak izvodim te postaviti ne u onaj zemljani raj, nego čak gore posaditi te na nebesnu carsku stolicu.
« Na to odreče on njojzi: »Da vrle lepote devojačka bezobrazna struka, podobna si onome što no je Adama izveo iz raja!« Sotim je zasrami te se već odbi od njega.
Nejma u zamahne kose probira ni štedenja travna. Sred smrti i života, nasred raja i pakla stojimo. U nemarnu za učenje dušu neulazna je mudrost. Karimno uho svašto dočuva. Šapat ne prolazi uzalud.
Josif Ta već vidim te da si i ti Evinim tragom pošla, Maro, tvoje prve matere! Al' kako je, ona onda iz raja prognana za to bila što je vražiji šapat u svoje uši primala, tako baš i ti iz moga ćeš doma proterana biti štono si
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
čuo kikot i smeh, i slušao ga Mane koji je, kao skamenjen, još jednako stojao na istom mestu, utučen i nesrećan kao iz raja izgnani Adam što je pogružen stojao pred zatvorenim edenskim vratima...