Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Nema smrti bez suđena dana. — Nije kome je rečeno nego kome je suđeno. — Danas vezir — sjutra rezil. — Svakom će svoja doć’. — Muka duše ne vodi no suđen dan. — Što mora biti, biti će.
od ućustečen; v. ućustečen rasćustečiti — osloboditi konja od veza na nogama rene — ide u stranu rezil — bruka rz — čast, obraz rokva — rotkva rpato — mnogo, nagomilano samur — skupoceno krzno sibirske kune Sveta
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
mu rečeš — aga mi Sulejman Lekovac so zdravo — živo: hata da mu ispratiš i sve ćemere so liri, so altani, so dukati. Rezil da go ne učiniš, zašto — sunet pravi detetu. Gajle ič da nemaš. Samo nema takec-vakec: ja toj, ja glava nemaš“...
— Ne, ne — zbori pravo. Ako si ti Spasa Čemerikić od Prizren?... Teško beše jedan put i Sulj-kapetan vo Gora. Rezil će se napraveše. Ama ti mu go donese obraz na mesto. So junaština. Dade mu hata za dete i mnogi ćemeri so zlato...
svodnik, pokvare– njak (turski) poskurnik — obredni hleb u pravoslavnoj liturgiji, nafora prikojasa — povod, krivica rezil — osramoćen, obrukan, ponižen, posramljen sahtijana — uređena kozja koža (obično crvene ili žute boje) seksana,
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Što, što! — viknu zaprepašćeno Jevda i huknu: — Tugooo! Što gu puštismo?! Oće da ni napraji niku muku i rezil! A ludo je, ludo — pa sto oke je, ludo!
Samo su se krstile i vikale: — O bože, o Gospodi! Lelee! Što si napraji džumbus i rezil’k! Tolika larma probudila je, naravno, i staroga hadži Zamfira.
Sas teb’ ću, pobratime! — Znam te, dè! — veli mu zadovoljno Mane. — E, što će mi ćef bidne, pobratime, da ostanu rezil u čaršiju i u svet, ete, te jaguride čorbadžijske!
?... Ja iskašem moja da si bidne, a oni mi gu ne davaju; ta kad ne može toj da bidne, e nek’ si ostane rezil... pa neka gu tag uzne koj oće i koj sme... — Će da gu uzne, ama treba da si ima travu stiskavac...
Krsti se Tašana, briše suze i pita je: „Što se napraji, dete, rezil? Što iskube, mori, kurjuci? Koj će te takvu, bez kurjuci uzne?!