Upotreba reči reku u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Ljudi su zabrinuto gledali u tu strahotu; odlaziše na reku, ali ni najhrabriji ne smede na most stupiti — obala se ronila, a besni talasi, divlje udarajući u drvene stubove

Osećala sam kako nam se suze ujedno slevaju. Baš kao maleni potoci što prave golemu reku, tako su i naše sitne suze stvorile more zajedničkog bola. Od to doba ne prođe dan a da nisam tetku videla gde plače.

Kad se razdanilo, njih obojica se digoše i sve niz reku odoše pravo Đošinoj kući. Sremac je nosio jednu poveliku praznu vreću.

Obradović, Dositej - BASNE

„Nismo li mi ludi — reku ova dva neprijatelja — da se ovde deremo i ubijamo na padoct naših opštih dušmana?” Pomire se i napiju se, jedan s

Onda majmun, toliko je svojim igranjem, okretanjem i skakanjem sve proče u udivljenije priveo, da svi jedinodušno reku da je on dostojan primiti žezal pravljenija. Lisica je tome vesma negodovala, no šta će jedna parama tolikima?

„Bis bene facit qui cito facit: Dvaput dobro čini ko brzo čini.” 49 Jelen Jelen dođe na reku piti, i tu gledajući svoje rogove hvaljaše ih za veličinu i lepotu, a noge, čineći mu se odveć tanke, vesma pohuđavaše.

Ovo raspoloženije vešti svakome je nužno, a za najviše onomu koji za mnoge piše. Teško onom kome reku: „Vraču, isceli sebe”, i „ Učitelju, nauči najpre se|be”.

Pticolovac pritrči, zakolje ga, pak s njim u torbu. Onda oni drugi kosovi reku mu: „He, lukava i zla glavo, kad je tvoj grad taki, nesrećni će biti oni građani koji u njemdođu živiti.

Psi njegovi to videći, reku između sebe: „Bežimo odavde, ako nismo radi da i na nas red dođe!” Naravoučenije Čuvati se valja onoga koji sa

” „Bezvremeno i kasno, dobra kosovico," — reku joj — „sad slobodno povazdan poj, nemaš se već čega bojati." Naravoučenije „Pαθών δε νήπιος έγνω: Kad postrada

Neki reku da ih privežu starešini na vrat ili za rep da mu zveče i čine poštenje. Starešina obače zahvali svima za takovu učtivost

”| 109 Hrast i trske Hrast silnim vetrom iskorenjen i oboren, padne u reku. Počne ga voda nositi pokraj trsaka. Onda on upita trske: kako to biva da one, tanke i slade, pri najvećii vetrovi

110 Putnici i topola Putnici na vrućini dođu pod veliku Štopolu u hlad, i tu otpočiiu. A polazeći reku: „Šteta da tako veliko drevo neplodno i bespolezno tako stoji!” „Vidite li kakvi ste vi nerasudni i neblagodarni ljudi!

Pritom pamtimo dobro našega starca; ne tri, no trista hiljada pandura da nam reku da jare nije jare nego nešto drugo, nek idu oni svojim putem, a mi jare nosimo doma, zašto jare ništa drugo ne može

Onda ptice počnu što kojoj u glavu dođe govoriti. Neke reku: Mi se hranimo s mušicama, našto se nami mučiti i zemlju raskopavati? Druge vele: Mi jedemo gusenice i svakojake crve.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

devojče goli spavaju na visoravni vazduhom namirisani borovim al krst raširi ruke i ne da nam dalje ni u šumu ni u reku ni u vazduh pripev joj plav uleće vetar u maglu toplih bara ovo zvezdano jutro tu celu pometnju stvara joj stani

i predvečernja uzbuđenja I predvečernje znake svetlosti i samu zoru Polje mokro od rose, skamenjen plamen stenja I ovu reku kroz šumu, široku blistavu i sporu Sve to zatvaram svojim rebrima, i taj zvuk, I tvoju mračnu glavu koja svetli u

je ujak u njenu varoš vozi Spavaj, moj vranče, svi su konji zaspali Da noć toliko ne miriše na žito i suvo Seno, na reku i drveće, na san bilja i krava Da toliko ne miriše na njenu dojku i uvo Moj vranče, pokazo bih ti kako se spava NA

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

gornjom časti sokolske vojske; Jakov Nenadović od severa pak s valjevskom na Tatincu, Krčagovu do Kruščice; Milan uz reku Đetinju od istoka sa Rudničani; prota Milutin [Ilić] gučanski od juga sa Zabučja. I tako se žestoko tuku.

” 30. dekembra u 10 sati s g. Frušićem odemo kod Humbolda, i nikakvog odgovora ne dobijemo. No služitelji reku nam: „Kad izađe kakav odgovor, mi ćemo vam sami u kvartir doneti”, i tako se vratimo.

To pismo predano mu je na nemeckom jeziku sa 6 murova; molili smo za odgovor i služitelji reku: „Kad izađe odgovor, mi ćemo sami doneti u vaš kvartir.” 31. dekembra.

Dučić, Jovan - PESME

Nema je nada mnom širina nebeska, Mrak zasipa šumu, reku, cvet i kamen. Evo jedno groblje. Tu leže seljaci, Do suseda sused, drugar do drugara; A dok se u svodu brišu zadnji

PUT Da pođem uz reku, sve do vrela, Da znam i izvor i ušće! Ali me najzad i noć srela, A crno trnje sve gušće. Padne li zvezda s nemim

JESENjA PESMA Prvi vetri s cveća nose Sve peteljku po peteljku, Selice za gorske kose, I zvezde za crnu reku. A ništa me ne pogleda Još jedanput; sve nestaje, Sve se žudno ovde preda Ovoj smrti koja sjaje.

— Ja zaljubljenim! — A najveća: — A ja za dugu noć na groblju. — A ja ću, ču se iz tog šuma, Svetlosti tašte dati reku: Kao Božanstvo, ta kob uma, Što sjaji samo u čoveku.

SVITANjE Jutarnji strnjik mori slana, Iz polja nešto teško vapi, To plitku reku davi brana I kida jetki napor slani.

Tako ceo dan. Najzad sunce uđe među planine i prosu na reku svoj poslednji krvav zrak. Seljak-crkve— njak zatrese u tornju malo večernje zvono, koje odjeknu mnogokratno u obližnjoj

Blizu jednog raskršća vide kako se otkide s neba jedna zvezda, siđe s planine i pređe reku, i pričeka ga na raskršću.

Nije mislio da li će vetar odneti seme u reku, i jutarnji mraz pobiti mlade klice. Nije mislio da li će doći crne i bele ptice i pozobati u sjajnim brazdama crno i

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

A najradije su bili oko porte, uz zidove i tu se vukli, ležali. Danju bi, ako je lepo vreme, išli u reku, i tamo ispod vrba sedeli, ili se prali, čistili.

Sedeo je tamo, ili ispred svoje sobe u koju ga varošanka nije puštala ili u reku, iza groblja. I, da li od starosti, ili od gladovanja, zemljosa.

Afrika

Ne znamo tačno baš gde pređosmo iz laguna u reku Komoe, čije su obale obrasle vekovnom šumom, mračnom, osenčenom plavo.

Ja tek ovde vidim da je veliki deo gore koja ograđuje reku u stvari njena pitomost, delo ruku njenih seljana. Taj gusti pojas rastinja, što je između prave prašume i reke, i koji

Divan let obojenih ptica. Šef sela dolazi da mi pravi društvo pre no što dođe vreme za silazak na reku. Bojim se da ne zadocnim i energično skraćujem razgovor s njim da bi pošli.

Silazimo svi na reku da bih uzeo šalupu kojom sam juče došao na Komoe, i koja ima sad po dogovoru da prođe. Zakazano je bilo da sam u osam

Ovakvih crnaca nikada nema u Evropi; oni se nikada ne civilizuju. Prelazimo skelom reku Bandamu. S druge strane reke grupa žena i ljudi neobično divljeg izgleda izbegava da susretne naš pogled.

Sâm ja toliko osećam hladnoću da jedva dočekam prvu svetlost svitanja. Silazim odmah na reku i gledam duge trake magle po vodi, pramene magli po planinama.

Veliko plavo nebo pokriva reku i nas. Put od Bamaka do Badumbea je velike lepote. Velika žuta trava savane, zlatna kao naša zrela žita, ali toliko

obasjan jakim suncem, ispečen, riđ, obrastao zelenilom, sa svojim kulama, tvrđavama i zidovima, Rabat ulazi pravo u reku svetloplavu, otvorenu nebu kao kakvo proleće.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Ako treba mreti na putu u Rosiju, hteo je da mre, usamljeno. Da ga konj zbaci negde, mrtvog, u reku. Da ga voda proguta u nekom gazu. Živog ga neće dobiti još jednom, sad, kad ima pištolje u pasu.

Isakoviču se bilo brzo dosadilo da sluša to, pa je bežao od Višnjevskog, i krio se, odlazeći, čamcem, na reku, niz vodu. Klizio je tako lako, i, katkad, daleko. A često se, u toj mlakoj vodi, pred veče, i kupao.

A kad Isakovič ne bi sišao na reku, čitao bi knjige na svom pragu, što je bilo, isto tako, čudno. Knjige mu je bio dao Višnjevski.

A gospožica Dunda silazila je i na reku, pa je pratila u čamcu Pavlovo plivanje. Imala bi, kaže, davno, nešto da mu kaže.

Sav u stakletu. Imao je dva izlaza. Jedan u kuću, a drugi na reku. Kroz Pfalerovu kuću bili su prošli, i Đurđe, i Petar, za koje je Pfaler tvrdio da, su već prešli poljsku granicu i da

Rosija je kao neka velika zima, a u snu mu se pretvara u neku, ogromnu, reku, sa kojom, noću, razgovara. Taj gorostas, taj div, koji mu se sad javlja u snu, dolazi mu kad odu da spavaju, pa mu

A kad je Đurđe prišao bliže, doviknu mu da dobro otvori oči i da se osvrne i pogleda, dole, predgrađe Podolja, pa reku, pa i ravan preko Dnjepra.

Zima je bila zaboravljena. Sunce je bilo tako toplo, da je prolazilo kroz zemlju, reku, brdašca, krovove, plotove, odeću, kosti. Isakoviči su bili potreseni ogromnošću proleća u Rosiji.

Bila je rasplela kosu. Iza njene glave, kroz otvorene pendžere, video je reku, koja je sad tekla mirno, i ostrvo, čiji su se jablanovi ogledali, u vodi, nepomično.

živi, i to predgrađe, dole, naseljeno njegovim sunarodnicima, i sve te skele, čamce, žitarice, magaze, na reci, pa i tu reku ispod Kijeva, pa i tu ravan, koja se, u beskraj, pružala, pa i svu lepotu tog letnjeg dana, sa nebesima, pa i svoj

Kud god pogledao, hodajući po kući, ili sedeći u hladovini, Pavle bi gledao u polje, video reku, vrbake, šumarke, redove jablanova, red skela i čunova, i beskrajnu ravan u travi, dole, na drugoj obali.

Samo kad mu se priđe, sasvim blizu, čuje se da huči i šumi. Šta priča? – pomisli Isakovič, jedno veče, zagledan u reku. Na šta seća? Na kikot ljudski, ili plač?

Teodosije - ŽITIJA

Bačeni, pak, nije mogao nigde pasti do u samu onu reku. I ako bi neko od bačenih imao koga od svojih, ili ljudi koji se boje Boga, obilažahu onu reku, tražeći ga da li ga je

I ako bi neko od bačenih imao koga od svojih, ili ljudi koji se boje Boga, obilažahu onu reku, tražeći ga da li ga je voda gde izbacila, da ga uhvativši udostoje ljudskoga pogreba.

I odmah znamenjem časnoga krsta časnu glavu njenu osenivši, dok je spavala ostavi je, prolivajući reku suza zbog rastanka. I ušav u pustinju, skri se od nje.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Njihovi su preci preko leta napasali stoku po okolnim planinama, a zatim slazili na reku Galik kod Soluna. Verovatno da su prve aromunske porodice dale ime ovom selu po reci Galiku.

Dinarskom stočarskom stanovništvu je lakše bilo da pređe planinu Rogoznu nego reku Lab, čije je korito duboko, glibovitog dna a barovitih obala, koje su obrasle ševarom i vrbljakom; na takvoj su reci

Najbolja je ona koja vodi iz Lazaropolja u Malu reku a prolazi ispod sela Osoja. Sa visine se vidi, kako mnogobrojne putanje polaze iz sela penjući se uza strane i praveći

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

Jednoga dana stao je na ob, rešen da više ne živi ko rob. Pa skoči u reku, i već tome sl, a nije znao uopšte da pl. Fotograf stiže, i namesti blend, Zmaj reče i to beše.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Bila je to dečja pesma i bila je lepa. Iznad jablanova više nije bilo sunca i nebo je bilo zeleno kao jabuka, a na reku se spuštala hladnoća puna svetlih mirisa biljki koje rastu.

Ispod nasipa galopirali su dvogodci, a sunce koga u gradu više nije ni bilo, ovde je kao rastopljena vatra palilo reku. Čitav pejzaž ličio je na idiotsku modernističku sliku načinjenu od crvenih i crnih mrlja.

Riba je kao luda naletala na mamac. Tako sam ulovio dva šarana i štuku, a onda ih opet bacio u reku. Nisam mogao da ih gledam kako crkavaju, a nisam imao nikome da ih odnesem. Mami nisam mogao, a Staniki nisam hteo.

Konačno je i Rašidi dosadilo, pa je izvela jedan od svojih žabljih skokova, i otplivala niz reku. Želeo sam da i ja skočim, ali sam bio previše gladan i počeo da razmišljam o crevima, želudačnim sokovima i sličnom

- Udaviće se žena, ljudi! - viknuoje tehničar iz očuhove fabrike i zbacivši svoju šarenu košulju skočio u reku. Nekolicina njih je uradila to isto, ali je Melanija još bila pod vodom. - Tamo, levo!

- Pustite me, pustite me, ljudi! - micala je usnama i onda kad je neko zaplivavši niz reku, uspeo da ulovi njen šešir i stavi joj ga na glavu. Vlažna i posivela, odjednom je izgledala hiljadu godina stara.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Pri tom, za taj tili čas, dok opet ne usni, šta sve ne ugleda u polusnu! Reku što pod bregom šumi, ispunivši svu noć. Po razlivenim vodama, u rupama i jarugama, mesečine.

Dugo se zadrža kod velikog prozora sa rešetkom, koji je gledao na reku. To mesto odabra prvih dana da se isplače. Dan i noć proticala je tu široka, ustajala reka. I, u njoj, njena sen.

ovo desilo druge, ili treće godine, ona bi bila umrla od stida i srama, skočila svakako u tu žutu, razlivenu, ustajalu reku, što protiče pod njenim prozorom.

i nerešljiv, ali i to da samo jedna sitnica još treba, pa da se, sa te na izgled mirne, površine strmoglave u tu mutnu reku, urlikom i silom. Smešeći se, užasnuto, bez žudi, zgrozila se i osećala je da je taj dan blizu.

Jedan zec pretrča mu preko puta. – Uh, da se most ne sruši – pomisli, ili da mu prtljag možda ne ode u reku? Pa zatim, upivši pogledom vlažno nebo što se bilo naoblačilo, zauzda, brižan, konja i upita kapetana Piščeviča, koji

Kanonada je trajala danima, bombe su padale u logor, Francuzi zagatiše reku, te se razli i poplavi kola, konje, topove, tako da se umalo ne podaviše, u blatu.

svih uživanja, kada mu se činilo da prestaju svi bolovi i sve bolesti i da se ispravlja, toliko da bi mogao da zadrži tu reku, da iščupa drveće, da raseče oblake.

Isakovič zato siđe pred večer na reku, očekujući kod skele da mu se, sa druge strane, javi čovek po koga beše poslao vojnika.

Dok su Aranđela Isakoviča vodili u kuću, sa visokog drvenog trema, spazi u daljini reku i Sunce, što beše upalilo trščake i daleke ritove, tako da se iz njih dizao gust i crn dim.

Arkadije, koji prvi pogibe, na vojni, već davno nije ležao bačen u reku što ga je bila zanela pod vrbe, koje su bile iste kao u njegovoj zemlji.

Umoran od kukanja žena, prebrojavanja, pregleda i popisa oružja, siđe pred veče na reku ne sluteći ništa dobro, sećajući se kako je, na vodi, tamo u tuđini, isto tako, jedno veče, čuo da mu je žena umrla.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

“) Rasprostranjeno je verovanje da žena, čim oseti da će uskoro roditi, treba da pređe dva puta reku, pa će se brzo rastaviti od novorođenčeta, kao što voda brzo protiče.

U Homolju seljaci obično čuvaju košuljicu dok dete ne napuni godinu dana, a onda je puste niz potok ili reku. Ako, pak, pre ovog vremena košuljicu izgube ili je neko ukrade, veruju da onda dete neće živeti.

⁶⁶ U našem narodu posteljica se negde (na Kosovu) daje psu, da dete bude hitro, ili se baca u reku „da dete bude brzo i da raste kao reka“.

⁷ Sud u kojem je donesena „molitva“ valja baciti niz reku ili ga okačiti o kakvo rodno drvo, što je nesumljivo magijski postupak za osiguranje napretka deteta.

⁶ Pre nego što porodilja pređe potok ili reku, ona mora da se napije voda iz potoka, a zatim da malo sipa u nedra, pa će imati mleka koliko joj treba.

“ U Poreču, porodilja zagazi u reku ili potok, pije vodu i sipa je u nedra govoreći: „Kako ova voda ide, tako i meni mleko.

“ U Homolju, zubiće bacaju i u reku da bi novi zubi iznikli „brzo kao što je i voda brza“. U Bosni, pak, ovaj prvi izvađeni zub probuše i obese na zdravo

„Njima su se pridruživali i mladići i igrali u kolu do zore. U zoru su išli na reku, mladići napred, a devojke za njima i usput pevali ljubavne pesme.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

A bila je tek 1943! Svakoga jutra odlazio sam na našu reku i čekao saveznike da se iskrcaju. Reka je bila plitka i u njoj su živeli punoglavci.

Te noći spustismo se na reku. Na mestu ispod mosta zvanom Jalija, Andrea je svukla svoje lakovane sandale od crne kože, bele dokolenice i najzad

Otkud ja ovde? Je li ona žena što spava — ona ista devojka zbog koje sam odeven skakao sa železničkog mosta u reku? Koliko mi još ostaje da živim?

Imaju planine da vuku svoje debele stražnjice uz njihove staze, reku da peru kola preko vikenda, šumu da beru pečurke, Zamak da ne izgube osećanje slavne prošlosti; sad su joj oteli i njega

Kad delegacija završi posetu, više ga nisu vraćali u raniju sobu, čiji su prozori gledali na brda i reku. Rasejan, kao što ga je bog dao, nije ni primećivao da mu sobarice više ne raspremaju postelju.

Matavulj, Simo - USKOK

dana udajem unuku, Anđu Rakovu, u dobre ljude, pa nijesmo radi da je gluho ispratimo i da nam novi prijatelji zabave i reku: „Gledajte ih ne mogu da prežale brastvenika, kao da se nije junački zamijenio, i kao da ga nema ko i dalje svetiti!

Radičević, Branko - PESME

Cveće ljupko i dolinu, Stado, vrelo i planinu, Tiju reku, silno more, I pod nebom orla gore, I nad orlom šarnu dugu, I slavuja u tom lugu, I još njegov glas umilni Ti

odzada i spreda, Ja te bogme onda nesam gledâ, Ka zapadu oko mi se ote Pa pogleda njegove krasote, Glednu tamo reku tu široku, Glednu, brate, goru previsoku, Ja kako se kraj reke povila, Kako kleta pod nebo s' uzvila, Kamen pusti

krila svoja laka Nebu dići tamo pod oblaka, Pod nebo se digô tić i sada, Al' veseo nije kô nekada, Gleda dole, reku, vrelo, luga, Drva, žbune, gore i vrleti, Pa mu s' čine do toliko druga, Do toliko uspomena sveti, S kima dane

“ I zorica sinu, I sunašce granu, Ona uze sude, Ode niz poljanu. I već eto stiže Na tu reku lednu; Oko joj se ote, Uz maticu glednu. „Bože, šta to plovi, I sve amo bliže? Ko je, Bože, ko je?

XXII On na travi rosu glenu, Čini mu se: gleda suze, Glenu reku sad studenu I tuga mu srce uze: Kako mučke teče sjajna, Njemu jače srce bije, Kao neka teška tajna Tamo na dnu da

Njega nesta. Kako? Ko zna? Pravo ne mož' da se dozna, Onaj veli da utonu Baš u ladnu reku onu; Taj ga pre tu živa vide Kako pored reke ide, Da zdrav zdravcit on bijaše; Treći veli još drukčije, Da se ne

svršuje: (u predodećim poslednjim redovima opominje se kupanja, i vozenja u čamcu): I kada veče zapad šara I čamac doma reku para. To bija nekad, bija tad, Ti, brate Simo, zbogom sad.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Slušam viku drugova, gde me zovu da idemo na reku i sečemo zelene vrbe. Vidim majku, kako pogurena ide po bašti i bere razne trave, pa sve to sa uskršnjim jajem i

sabor... — Mita se trže, okrete se njemu i poče iščekivati radoznalo. Ariton nastavi: — A ja i ti na konjima, niz reku. Ispred nas kola, pokrivena, rabadžijska, a u kolima... — Ne to! — uplaši se Mita i okrete od Aritona.

Onda on čak izvan ulice ide, u polje, u reku. I tamo, skriven, isto onako visok, ozbiljan, šeta se, ide od vrbe do vrbe, jednako ponavljajući ono: — Ništa, ništa

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

treba đegod blizu vode zanoćiti, i sami se uplaše, jer su zaišli u neke opake planine; dođu jednome malom jezeru, tu reku noćiti; nalože vatru i što su imali večeraju, potom počnu da legnu spavati.

Onda poviče: — Dobar večer, moja družino, ja vas tražim odavno. Oni ga dobro dočekaju i reku mu: — Bog ti pomogao, kad si nam drug! On odgovori: — Vaš do vijeka ostajem i za vas ću moj život dati.

Ali carević neće za to da čuje. Onda mu carevi reku: — E kad već hoćeš silom da ideš, a ti nemoj odmah ženu da vodiš, nego joj kaži da pita BašČelika đe mu je junaštvo,

dati i za svakoga od njih po jednu djevojku, onda ne mogu ni za sebe nijedne povesti, jer nijesam rad da mi drugovi reku da sam samoživac.

stoji velikački sanduk otvoren, pun svakojakih dragocjenih haljina, a na zaklopcu njegovu dva bijela goluba, pa joj reku: — Maro, uzmi iz sanduka haljine koje hoćeš, pa se obuci i idi u crkvu, a mi ćemo proso pokupiti i ostalo sve urediti.

odmah k materinom grobu, kad tamo, a to sanduk opet otvoren kao i prije i na zaklopcu stoje dva bijela goluba, pa joj reku: — Obuci se ti, Maro, pa idi u crkvu, a mi ćemo proso pokupiti i ostalo sve urediti.

one otidu iz kuće, pastorka odmah k materinu grobu i nađe opet sanduk otvoren i na zaklopcu dva bijela goluba koji joj reku da se obuče i da ide u crkvu a da se ne brine ni za što u kući.

— E, hajd, hajd, videćemo! — kaže Sreća. Idući starac dalje, ožedni u putu, pa siđe na reku. Kad se sagne da pije vode, a ono mu novci ispadnu iz nedara i potonu u reci.

ali se ne malo začudi kad u utrobi ribinoj nađe svojih trideset forinata što mu nehotice iz nedara ispadoše u reku kad je ono vode pio. Pristavi ribu uz vatru, pa otrči na pijacu da kupi i malo brašna.

— pa zamanu sabljom te posiječe i njega. Tako su obojica bez strâ tu prenoćili. Ujutru reku staroj da uzme blaga koliko više može i da ide svojoj kući, što stara jedva i dočeka.

Ovaj ima menđele; ovaj je jači od svije nas! I vragovi se razbjegnu kuđ kamo. Zatim dozovu mačku i reku joj da kakogođ na lijepe pregovori vojnika da im iziće iz kuće.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Ja mu kažem da je razum vaš, a on se rasrdi, pa ga baci u reku mudrosti, koja tuda blizu teče. DOKTOR: Šta, moj razum u rjeku! Zaboga, udaviće se, udaviće se!

Počne po obali zaigravati se, skakati, bacakati se, pa najedanput skoči u reku mudrosti, od koje se inače čuvao kao od vatre, zgrabi vaš razum, pak iskočivši napolje, najedanput ga proguta i potom

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Šta sam radila? Sela na autobus broj trideset i tri i sišla s njega preko puta Ade Ciganlije. Posle sam forsirala reku. Prevezao me Šuca — privatni prevoznik. Volim da Šuca dovesla s one strane Save što kasnije.

Koješta! Posle sam otišla do svog čamca. Još kad sam bila sasvim mala, matori me je nedeljom vodio na reku. Stavili bismo u torbu dva velika sendviča sa salamom i sirom, i termos pun mleka za mene, pa bismo se otisnuli čak do

Ko zna? Neko s velikom dioptrijom ... Na reku se navlačio nešto nalik na staračku mrenu. Nešto tako. — Hajde da te intervjuišem! — predložih sebi u ogledalo.

Šta najpre uradim? Počnem da ispitujem šta je sve izmislio moj rodni grad! Beograd je, dakle, izmislio reku Savu. Zatim je izmislio jednu kafanu s najlepšim nazivom na svetu: zove se jednostavno — ?.

od najlepše pesme na svetu, kao što je, na primer, Preverova „Barbara“ (sećaš li se onogo o oblacima koji furaju niz reku kao mrtvi kučići, maksimalno rečeno, na časnu reč!

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Ponekad samo kanda zatrepti Ognjena vila plamenim krilom. ZIMA Eh, što se magla zgusnuti ume, zavila polja, reku i šume, zbrisala klanac, pokrila selo, čitavom svetu obukla belo.

Svakog je čuda videla Japra u svom vodenom veku, hitajuć danju, žureći noću u Sanu, moćnu reku. Kad bi nam toga kazala pola, bila bi puna četvora kola.

Prenu se deda, veselo viknu: „Čuješ li mlina, budan je opet!“ Ponovo odjek niz reku pođe, ispuni huka predeo vas, opet su srećni kod mlina starog dedica Triša, mačak i pas . . .

Čak je i krišom, niz mutnu reku, pustio apoteku. STRADANjE MLADOG PISCA Unašeg Mirka bogata mašta, igra, treperi — povuci-potegni!

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

POČETAK PESME Jedna je žena prešla sa mnom reku po magli i mesečini, prešla je uz mene reku a ja ne znam ko je ona. U brda smo pošli.

POČETAK PESME Jedna je žena prešla sa mnom reku po magli i mesečini, prešla je uz mene reku a ja ne znam ko je ona. U brda smo pošli. Kosa joj duga i žuta, bliska u hodu njena su bedra.

I deca će naša u dugim pesmama pričati o početku ovog plemena poštujuć begunce i bogove koji pređoše reku. GLAS POD KAMENOM Jednom se rodih kao hajduk opak da vek svoj u zasedi provedem brojeći tovare blaga i mrtve po

(Šapatom: gramatik) idem po vodu. Duge sam noćne časove čitao kraj žiška. Vedro spuštam u rujnu reku. Nada mnom stražar motri da l će promaći vile. Na gradski je ulaz stao vetar sa svitkom vesti za ovaj dan.

udarno u kamenu vest i ljudsku ljutinu vršak plođenja i njegov bes čovek se množi takva je godina zagledan u reku vidi šta ribe rade i odozgo ptice u njivi bacaju istu mrest kao čovek što seje kroz klasje poruka u vis veje u

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Sunce je već zašlo. Plavkasta izmaglica je lebdela niz reku, a večernjača je žmirkala. Reka je žuborila, kao da se žuri da umakne iz ovoga krvavoga razbojišta.

— uzviknu komandir gledajući durbinom. Pucnjava kao da rastera maglu. Sunce preli zracima reku i na suprotnoj obali se pojaviše sveži rovovi. Videli su se sada otvoreno.

Granate padoše ispred rova, neposredno pozadi, negde u reku, i mlaz vode izbi kao vodoskok, a četvrta udari posred rova, odakle polete neki krupan predmet, kao ruka ili noga.

Ali ostali odmiču, već su blizu obale i naglo se strmoglaviše u reku. Stroj se izgubi... Zapraštaše bombe i prašina se diže oko neprijateljskih rovova, odakle se pomoliše bele marame.

Naiđosmo na poljanu, gde se put rasipa u mnogo izlokanih stazica. Sa ove poljane se silazi pravo u reku, a s one strane su bili njihovi rovovi.

Pregazismo reku. U rovovima su ležale plave bluze na gomilama. Bilo ih je sa polomljenim nogama i otkinutim glavama. Osećao se zadah

Ali mu se nešto ne sviđa, zagleda mrzovoljno lulu, pa je sa nekim preziranjem baci u reku. Za nama naiđe još jedan pešački puk i oficiri s teškom mukom zadržavaju vojnike da se ne raziđu po rovovima.

neki bacaju krivicu na inženjerce, drugi se tuže na vodu, jer veliki broj vojnika prvi put u svome životu vidi ovoliku reku.

Tek kada pređosmo reku Bitvu, odahnusmo malo. Išla je kolona mračna i turobna, kao da se vraća sa nekog pogreba. Ljudi osećaju, svaki na svoj

Komandir nam tek tada objasni cilj našega puta. Jedna naša divizija prešla je reku Savu na drugome mestu i prodrla u Srem. Oni su sada u visini Čevrntije.

Pošto sam samo konja promenio, krenuli smo toga časa. Išli smo prvo drumom, zatim pređosmo reku, pa običnim seoskim putem uzbrdo. Tada začusmo pred nama brzu pešačku paljbu.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

golotrbi i bosonogi mališani, njegova braća i sestre, poiskaču ispod prljavih, pocepanih ponjava, pa trči na niže, na reku.

»I Zorka ostarela... Kažu ne daje više mleka, ne teli se... A onaj put zarastao, kud smo pre išli na reku... Čudno zacelo : revizor se ljuti što deca znaju trećinu čitančice na pamet, a druge dve trećine ne mogu ni da sriču...

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

BLAGOJE: Nemci su izbili na Volgu, ženska glavo! GINA: Ne moraš zato da popiješ reku rakije! BLAGOJE: Jesam ja tebi jednom kazo da ne zvocaš? GINA: Ako zvocam, zvocam za tvoje dobro!...

JELISAVETA: Videla sam! SIMKA: Tu su vam ligeštuli, slobodno ih koristite! A odavde imate i pogled na reku! (Vasiliju) Jesam li vam pokazala onaj hrastov astal ispod lipe? Tamo možete da ručavate i večeravate, dok je leto!

Dok je moj pokojni major bio živ, posle ručka sedimo ovde, jedemo kajsije, a on koštice sa verande baca u reku! JELISAVETA: Muž vam je bio major? SIMKA: Artilerijski! VASILIJE: Je li poginuo u ovom ratu?

GINA: Nisam videla ja, nego Blagoje! Evo ih, dolaze dovde! A odavde se nastavljaju... i idu gore uz reku! DARA: Da Dropcu poveravaju da nekoga uhodi, ne verujem! To bi bilo previše komplikovano za njegovu pamet!

DARA: Prvo treba da pođemo tragom, da vidimo gde ide! BLAGOJE: Ide gore uz reku! DARA: Znam, videla sam! Možda će do nečega i da nas dovede! Imaš li kakvog oružja? BLAGOJE: Ništa sem ove britve!

— ali te flaše ne možeš nikad, ni doveka! BLAGOJE: Ne mogu? Gledaj kako ne mogu! (Baci flašu daleko u reku.) Jesi li sada videla kako ne mogu? Jesi li čula kako je bućnula — buć!

Još bi mi trebalo da i vas nosim na duši! Je l to kod Gine nema nikoga? JELISAVETA: Nema. Otišli su uz reku, prate onaj krvav trag. SIMKA: Ne znam šta taj Drobac toliko traži ovuda!

Čovek, a zavidim vaški što je vaš! Pa je li to čovek? SOFIJA: Ako misliš da budeš čovek, baci tu žilu! Baci je u reku, šta čekaš? DROBAC: Ne mogu! SOFIJA: Ne možeš, ili ne smeš, ili nećeš? DROBAC: Ja i ova žila smo ti kao vjenčani!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

I, mesto da vodim, pogledom zelenim, kao pre, reku što se sliva, da skačem, kao Mesec, po gorama pustim, i zažarene šume da potpirim, sad, plavim i gustim, snegom, i

I ovde, reku jednu vidim, pod svojim telom, da hladi laku, srebrnu, zemlju, nepreglednu. A, kad mi prospe trešnje po duhu obolelom, i,

Urličem, i okrećem četu, kao da je lepeza, u kolonu. I slično. Najzad mi daju ratni zadatak: bataljon je stigao na reku, i imaće da je pređe, u čamcima, u zoru. Imam da ga osiguram, vatrom, pri prelazu, sa jednom četom i dva mitraljeza.

Austrijskom vojskom u Italiji komanduje Srbin. General Svetozar Borojević. (Razza di mercenarii). Prelazim, zatim, reku Taljamento, kojom još plove lešine pobijenih konja.

Ali su, zatim, brzo hteli da siđemo. Ja sam ostao, još malo, nad gradom, gledajući reku, koja je bila potamnela. Nebesa raznih predela, vode i trave, stresla su sa mene sve što beše strasno, bolno, i mutno;

Pred njima, nasmešen, sa brda na brdo, sa reke na reku, eto, ja, zbunjen i bezbrižan, igrajući, poskakujući. 1924. LAMENT NAD BEOGRADOM JAN MAJEN i moj Srem, Paris, moji

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Kad uđosmo kroz vrbljak u reku, pa otpoče da odjekuje lupanje ploča po kamenju i zatim bućkanje po vodi, meni se poče dizati kapa na glavi, no i to

lupanje ploča po kamenju i zatim bućkanje po vodi, meni se poče dizati kapa na glavi, no i to prođe, pa kad pređosmo reku, požurismo se i na skoro besmo pred avlijom. Pavle otvori vratnice, te uđosmo u avliju, a tamo već u veliko komišaju.

A on je svakad prvi na bdeniju, reče Stanko, gledajući daleko na više uz reku, koja se prelivaše pod sunčevim zracima.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Talasi vetra, koji mesecima teku Od Sredozemlja, preko peščanog tla, Zaustavljaju se u šumi — ne smeju da pređu reku, Opasnog poglaviщu da ne razbude iz sna.

NAJVAŽNIJI PUT ISTORIJE Ta staza kojom, predveče, Polako, nogu pred nogu, Goveda silaze smerno Na reku, da piju vodu; Put koji vodi ka vodi Sreći bi nas mogo dovesti; Gazovi i pojila su Na glavnom pravcu povesti!

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

tamnoj, burnoj i kišovitoj noći one nagrnu na taj izlaz u gustim masama, katkad i u spletovima, klupčadima, pa ulaze u reku kojom se odmah i žurno krenu ka moru, savlađujući pri tom raznovrsne prepreke koje sretaju.

deo jegulja se izdvoji od glavne mase i prelazi preko vlažnih zemljišta tražeći ma i najmanju vodu koja bi ih izvela na reku ili rečicu. One, pri tome hitanju ka moru, iskorišćavaju i samo blato, pa i vlažnu zemlju.

Jegulja naročito rado putuje u vreme mračnih i burnih noći, kada u gustim masama hita niz reku njenome ušću. S toga je, pri takvim oktobarskim, novembarskim i decembarskim noćima i neverovatno bogat lov jegulja tamo

Pri pomenutom silaženju jegulje u gustim masama niz reku, ova postupno postaje sve šira u koliko se stiže bliže ušću. Dotadašnja slatka voda počinje se menjati i kod samoga ušća

Tu je i prvi susret sa povorkama mužjaka koji na ušćima čekaju povorku što silazi niz reku; tu je prvi ljubavni sastanak i polazak na zajedničko daleko svadbeno putovanje preko mora i okeana.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— kakoće matora kokoš kad snese jaje, a na to petao kukuriče: To nije lepo! — Kako reku! — kukuriče petao. — Kuku, kuku, kô akov! Kuku, kuku, kô akov!

“ A kad ličina pukne i oni popadaju, onda ono reku. Vala, sveti Klementije, klimaćeš ti oko moje kuće, a ja ću odsad slaviti svetog Nikolu!

— Priča se kako je svečar koji slavi sv. Klimentija, prelazeći reku, zapao u maticu i hteo da se udavi. Videći se na nevolji, seti se svoga zaštitnika sv.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Kad se ručah donese, Međedović reče da će on to sve sam pojesti. Ratari se začude i reku mu kako će on pojesti toliko jelo što je doneseno za toliko stotina ljudi!

Braća otrče brže bolje k ocu i kažu mu šta je bilo, i reku da bi oni radi svoju sestru potražiti. Otac im dopusti da idu da je traže, i da im svakome po konja i ostalo što treba

Mlađa dva brata reku najstarijemu da on svoga konja zakolje, ali on ne šćedne, pa ni srednji ne šćedne, onda najmlađi zakolje svoga, od kože

” Na to mu reku otac i mati da bi on sam sebi izabrao koju hoće. On onda | nađe sam jednu sirotu i pošlje oca da mu je prosi.

Kad uđu u sobu i nameste se, pokloni im se mati njegova kao gospodi, a oni joj reku: „Blago tebi kad imaš dva veselja u jedan put!” A ona im odgovori: „E moja gospodo!

stoji velikački sanduk otvoren pun svakojakijeh dragocjenijeh haljina, a na zaklopcu njegovu dva bijela goluba, pa joj reku: „Maro! uzmi iz sanduka haljine koje hoćeš, pa se obuci i idi u crkvu, a mi ćemo proso pokupiti i ostalo sve urediti.

odmah k materinu grobu, kad tamo, a to sanduk opet otvoren kao i prije i na zaklopcu stoje dva bijela goluba, pa joj reku: „Obuci se ti, Maro, pa idi u crkvu, a mi ćemo proso pokupiti i ostalo sve urediti.

one otidu iz kuće, pastorka odmah k materinu grobu i nađe opet sanduk otvoren i na zaklopcu dva bijela goluba koji joj reku da se obuče i da ide u crkvu a da se ne brine ni za što u kući.

dođu k deci pa ih zapitaju šta rade onde, i imaju li još koga onde, a pošto im deca pripovede sve šta je i kako je, reku im Čivuti da idu s njima i da će im u njih dobro biti.

toga đavoli nađu svetoga Jovana štaku i kapu i odeždu, pa se svade ne | znajući kako će to podijeliti, i najposlije reku: „Hajdemo k Premudrome da nas on namiri.

treba đegođ blizu vode zanoćiti, i sami se uplaše, jer su zaišli u neke opake planine; dođu jednome malom jezeru, tu reku noćiti; nalože vatru i što su imali večeraju, potom počnu da legnu spavati.

Onda poviče: „Dobar večer, moja družino, ja vas tražim odavno.“ Oni ga dobro dočekaju i reku mu: „Bog ti pomogao, kad si nam drug.“ On odgovori: „Vaš dovijeka ostajem i za vas | ću moj život dati.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Pa da popušim, sam, na Kalimegdanu! Sedim, pušim, gledam preko Save kako je u Vojvodini oblačno! A u reku i u oblake neko izručio čašicu klekovače! CMILjA: Mora da je lepo, ja još nisam stigla na Kalimegdan!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

” Ja: „Nek reku što im drago. Ja se uzdam da će vreme pokazati da nisu pravo imali. A neće svi reći, ne boj se; na[h]odi se u današnji

„Kad se ti budeš ženio“, reku mu, „na tvom veselju putnike i goste veži, a ne u našoj kući i o našem veselju! I tako ti ga isteraju iz kuće i avlije,

I tako ti ga isteraju iz kuće i avlije, a meni reku da se ja nimalo ne bojim. I preduzmemo opet mirno i | lepo razgovarati se kao i pre.

Samo u varoši ima oko 50 izvora, koji nakraj varoši sastavljaju malenu reku; ova baš kod manastira spušta se u preužasno duboku strminu s takovim hukom da sam mislio, tu čovek nikad do veka ne

je mitropolit od svi[h] proči[h] 23 časa najljući na svakoga za koga ne mari da mu u to vreme dođe i, što je najgore, reku mi da ga dočekam baš u sali gdi je trapeza nameštena.

Obnadežde me da toliko mogu imati. Meždu tim, za neki političeski uzrok reku mi da se pođem pro[h]odati po Veneciji i u petnaest dana da se vratim i da će sve biti gotovo.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

— Ne valja zrno boba, ni ta niti ijedna tvoja pisma! To kažu i pametniji od meneka, samo šta ti neće u oči da reku. Jeto i fra-Dume... — Šta ja? Šta sam ja rekâ? Kad sam ja to rekâ? — poče Tetka. — Nemoj ti zavađati...

Ćosić, Dobrica - KORENI

Iako mi je brada do sedmog rebra duga, noge su mogle da nose nju i nož. Pobodoh se uz poslednju reku. Nijedan fenjer nije ranio noć, nijedna lampa. Vetar je u kanijama, pa ni on ne zločini.

Ceo svoj vek proveo je u vodeničkoj buci. Tišina mu je bila samo kad led okuje vodenicu i zaustavi reku. Tad bi bežao iz vodenice i lunjao po vrbacima. Ili bi maljem razbijao led, samo da nešto radi i da se čuje lupnjava.

i pošao ka Savi, zagazio u celac i krenuo uz obalu mlaćen košavom, podajući se snazi vetra što ga je gurao u zaleđenu reku. Zašto nisam skočio...? pomisli i zastenja, sada, u njivi, pod brestom.

„Žensko ima slabu ruku da te uhvati za nogu i badi u reku. To samo mi muški možemo. Žensko ume da te ostavi pod vrbom da ugineš na kiši. A noćas su pevale ribe.

Mnogo ih osta u ovom pomoru. Dugo ću stajati na obali. Pre mnogo godina tu sam ja po mladom ledu prešao reku. Vrbe s jednom jedinom granom nema više. Morava je pojela s njivom.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Sve zarađeno delio je nevoljnicima i prosjacima, a zatim odlazio na reku. Tu su ga viđali kako pomaže ribarima, a kao zaradu uzima riblju mladunčad i vraća je u vodu. Ko je još to radio?

— Dečak je čudotvorac! — pođe priča niz reku, pa i dalje. Ču je čuvar pruge, kome je pobegla žena, pa zaustavi malog čistača.

Dečak se od straha okameni. Svuda oko njih titrala je vrela nebeska plavet. Gde tu da nađeš izvor? Da nađeš reku? — Daj vode! — iskolači Troglavac oči velike kao bundeve. — Ili ću te ovoga časa progutati!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

već naviknut na okove oko ruku i oko nogu, nosio ih je gotovo pet meseci, i okretao se vetrovima koji su, na veliku reku, iz svojih prapostojbina, nanosili mekotu proleća. Nije bio sam: oko njega su, kao i obično, bila tri stražara.

Tela su im pobacali u reku tako da su turske vlasti, posle, s pravom mogle da tvrde da Riga od Fere ne boravi više u Beogradu jer su ga, nedavno,

Velike istočne svetlosti nadilazile su veliku reku koja je, sva stišana pred najezdom ozarenja, izgledala bezazlena. Anastasijević je udisao dah reske svežine, mirise

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Pod nebo se dig’o tić i sada; Al’ veseo nije k’o nekada! Gleda dole, reku, vrelo, luga, Drva, žbune, gore i vrleti, Pa mu s’ čine do toliko druga, Do toliko uspomena sveti’, S kime dane

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

da svršim sa prokletim starim teretom, da kroz zločin stupim u nov život, i da prestanem s kamena na kamen prelaziti reku, gledajući preda se, pun straha da se nikad ne ukvasim?

I tako idući pregazio sam strahovito brzu reku Šiju, koja me htede odneti, pa sam, zatim, stigao pešake. Jest. Ja priznajem da nisam tada radio kako treba da radi

Vrlo čudan čovek! U Kuršumliji sam se rastao s mojim saputnikom i sutradan rano pošao uz Kočaničku reku, na Merdare. Tamo se već tri dana biju.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

To nije običan čovek... A Đurica, dohvativši bačenu pušku, okrete niz reku što je brže mogao. Na licu mu se viđaše sladak i blažen osmejak, a oči mu neprestano zverahu oko sebe.

— Pa ko ga ne viđa? Svaki dan iskrsne otkud bilo, a ja ti se, jadna, sva skamenim. Onomad siđem na reku za vodu, a on preda me. »Šta radite danas, Cako « — veli, a ja zanemela, pa ga samo gledam. »Ti se kâ da bojiš mene ?

»Ne bojte se, neću ja tamo — veli nam — kupajte se slobodno« — pa ode žurno niz reku. Ali ti ja, crna, umreh od stida. — Što bolan, bile smo sve u košuljama. — Jest, ali opet...

— Što ću, kad nemam druga posla? — Nego da vrebaš devojke po virovima! — E, đavoli! Ja ono odande udarih niz reku, ne znajući da ću na njih naići — odgovori on, udarivši glasom na ono odande, usled čega Stanka namah pocrvene.

Svi troje pređoše reku, dohvatiše se guste klenovičke šume, koja se pružila do blizu Kačera i požuriše da se što pre dohvate rudničkih

i ja ću da poginem !«... — pomisli Đurica, pa stade još pažljivije da osluškuje ono značajno šuškanje. — Da begamo niz reku — reče on gotovo nehotično, tek samo da što kaže i da govorom odagna strah, koji ga obuhvataše.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Braća otrče brže-bolje k ocu i kažu mu šta je bilo, i reku da bi oni radi svoju sestru potražiti. Otac im dopusti da idu da je traže, i da im svakome po konja i ostalo što treba

Mlađa dva brata reku najstarijemu da on svoga konja zakolje, ali on ne šćedne, pa ni srednji ne šćedne; onda najmlađi zakolje svoga, od kože

Na to mu reku otac i mati da bi on sam sebi izabrao koju hoće. On onda nađe sam jednu sirotu i pošlje oca da mu je prosi.

Dođu jednome malom jezeru, tu reku noćiti; nalože vatru i što su imali večeraju, potom pođu da legnu spavati. Tada veli onaj srednji brat: — Vi spavajte,

Ali carević neće za to da čuje. Onda mu carevi reku: — E, kad već hoćeš silom da ideš, a ti nemoj odmah ženu da vodiš, nego joj kaži da pita Baš-Čelika đe mu je

stoji velikački sanduk otvoren, pun svakojakijeh dragocjenijeh haljina, a na zaklopcu njegovu dva bijela goluba, pa joj reku: — Maro, uzmi iz sanduka haljine koje hoćeš, pa se obuci i idi u crkvu, a mi ćemo proso pokupiti i ostalo sve urediti.

otidu iz kuće, pastorka odmah k materinu grobu i nađe opet sanduk otvoren i na zaklopcu dva bijela goluba, koji joj reku da se obuče i da ide u crkvu a da se ne brine ni za što u kući.

dati i za svakoga od njih po jednu djevojku, onda ne mogu ni za sebe nijedne povesti, jer nijesam rad da mi drugovi reku da sam samoživac.

Junak sede i ovaj ga čovek prenese na lopati na drugu stranu. Kad junak pređe reku, uputi se pravo onoj gomili ljudi na guvno i ugleda jednog starca koji je jednu nozdrvu zapušio prstom pa je duvao na

Kad one dođu do njega, reče im on: — Pomoz̓ bog, posestrime! — a one reku: — Bog pomogao, pobratime! Jesi li ti nas pobratio? — Jesam, — reče on — a da li ste vi moje posestrime?

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Kada sam ugazio u reku i oslobodio cev, voda je pojurila iz nje i pokvasila mnoga nedeljna odela. Ni Arhimed (Archimedes) koji je trčao go kroz

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Brod je isplovio popunjen putnicima jeftine klase, većinom Nemcima. dok smo plovili niz reku Elbu, svi putnici su bili na palubi i posmatrali zemlju koja nam se polako gubila iz vida.

pokazao mi je sa broda mesto koje je nazvao Trenton i rekao mi je da brod prelazi preko mesta gde je Vašinggon prešao reku delaver. Njegovo znanje geografije nije bilo tačno, što sam otkrio znatno kasnije.

Za vreme letnjeg raspusta više nisam morao ići na reku Paseik da testerišem drva niti na Hakensak polja da zapinjem iz sve snage, kako bih držao korak sa iskusnim žeseocima.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Iz grada preko mora doniješe je na otok još dok je nejako djetence bila, štono reku: tek što je progledala. Odgojila se u jednoj siromašnoj, težačkoj kući i dugo kao dijete mišljaše da su joj roditelji,

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Sitnici pere haljine data je u ritmu talasavog smenjivanja dva po dva stiha, što je i grafički istaknuto: Bila sam na reku, na reku Sitnicu, Na reku Sitnicu aljine sam prala.

pere haljine data je u ritmu talasavog smenjivanja dva po dva stiha, što je i grafički istaknuto: Bila sam na reku, na reku Sitnicu, Na reku Sitnicu aljine sam prala.

je u ritmu talasavog smenjivanja dva po dva stiha, što je i grafički istaknuto: Bila sam na reku, na reku Sitnicu, Na reku Sitnicu aljine sam prala.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

A kao dvodelan on podrazumeva preslikavanje: telo Dafinino neprekidno se preslikava na reku onako kao što se senka toga tela u reci odslikava.

Nije, naravno, samo gospoža Dafina svojom senkom i bojom očiju vezana za žutu, mutnu reku ispod sebe i plavo nebo iznad sebe. I ostali su likovi Seoba vezani za reke i nebesa.

kako se lomi u mutnoj vodi što dan i noć protiče: „Dugo se zadrža kod velikog prozora sa rešetkom, koji je gledao na reku. To mesto odabra prvih dana da se isplače. Dan i noć proticala je tu široka, ustajalareka. I, u njoj, njena sen.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Vujana ustade. Pogleda na hučnu reku, na okolna brda, podiže oči k nebu, pa ih hrabro pribra i, kao da ništa nije bilo, spusti ih na Košutana.

Miljković, Branko - PESME

To što reku iz zemlje izgoni neka nas leči kad hleb nam u kamen pretvori svet kad ogledalo biva njeno mrtvo lice za ptice krilatice

zna ih ponoć puna suncokreta Biljni petao na krovu sveta Koji ih samo zato budi Što mrtvi znaju da budu budni Da slede reku zvezde i ptice i nastave život kriomice FENIKS (I) Da l varkom čaraš po mom čelu O ti u meni odsutnost mene Mogućnost

Pitam njeno sunce koliko je sati Pitam joj obale kuda me to vode Pitam njene ptice kako da se vratim Pitao bih reku ali reka ode. Znam je mada me tada nije bilo. Videh neizrecive silaske svetlosti u njene vode i u moje kosti.

Pitam njeno sunce koliko je sati Pitam joj obale kuda me to vode Pitam njene ptice kako da se vratim Pitao bih reku ali reka ode.

Krakov, Stanislav - KRILA

Voda je veselo nosila golo mršavo telo. Spaseni rak se radovao pod kamenom. Poslednji vojnik, koji je prešao reku, pretrese pusto odelo na obali. Bilo je masno i poderano. Poneo je sa sobom jednu dugačku uzicu.

stanite... Odozgo niz padine brega se valjali zgusnuti redovi. Bili su mrki, svetlucavi. Videli se drugi kako prelaze reku, i penju uz padine crvenoga brega. — Opkoljeni... raketlu, raketlu... Uzaman je oficir vikao.

U vazduhu se još lepršala zapaljenja krila, potom se prelomila i sve se uz huku srušilo u reku. Vojnici se čuvali dugo da priđu usijanim metalnim komadima.

Petrović, Rastko - AFRIKA