Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
158 BILO JE TO DVADESETOGA NOVEMBRA 167 RELEJ 177 „NAZDAR... NAZDAR“ 184 NAŠA ZEMLjA JE SLOBODNA 189 POD KRSTOM 193 POZADINA SLAVI NAŠE USPEHE 194 SMRT, ŽIVOT...
Ostale elemente dobićete. Baterija je u napetom očekivanju... — Elementi za prvi vod! — viče Tanasije relej, koji se nalazi u jednoj rupi između osmatračnice i baterije.
A u dolini vri od mitraljeske paljbe... jedan busen tresnu među nas, pa nas zasu. Relej nešto viče... viče... Ravnica je u agoniji... Treba gađati šrapnelom...
Prvi top grunu, svitnu plamen i iz našeg, čaura odlete. Oko nas kao da gromovi tresu... Opet relej: po tri s košenjem... Ispred topa suknu plamen i crn dim...
— jada se Aleksandar. — Hajde požuri, da se vratimo ranije! — govorio je, nameštajući torbu sa sekcijama oko vrata. RELEJ Pred šumom, gde je bio smešten štab diviziona, zatekli smo veliki broj artiljerijskih oficira i ordonanasa.
Kapetan Stanojčić ostavi jednoga i tada nam objasni dužnost releja: — Kada naiđe čelna kolona, ili komandant, relej će prići, da se komandant uveri da si ti relej, i pokazaćeš komandantu pravac puta, pa odmah kreni dalje, da mene
nam objasni dužnost releja: — Kada naiđe čelna kolona, ili komandant, relej će prići, da se komandant uveri da si ti relej, i pokazaćeš komandantu pravac puta, pa odmah kreni dalje, da mene stigneš.
Zađosmo u jednu šumu i tu ostadoh ja kao relej. Oni zamakoše, izgubi se topot kona i u gluvoj noći stajao sam ja sam, kao kip na konju, u pustoj šumi.
Pođe, i tek zaustavi konja. — Ču li kako me onaj cucnu! — onda nešto promrmlja i produži. Evo ga i poslednji relej. On mi reče da sada nailazi komandant.
začu se topot konja, ja prikupih dizgine i, kada nazreh njegovog belca, priđoh: — Gospodine potpukovniče, ja sam relej. Krećite levim putem. Onda poteram konja kasom da bih što dalje odmakao od njega.
U blizini trećega sela sustigoh vođu releja. Oko ponoći opet sam ostao kao relej na nekom ćuviku, a pred zoru u jednoj jaruzi.
Bilo je prošlo podne kada zastadoh kao relej na raskrsnici jednoga sela. Sjahao sam s konja da bih malo opružio noge, pa se naslonih na ogradu jednoga dvorišta.