Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Ja ne diram njihov kupus. Longas aures habeo, Uši su mi duge, ali Brevem caudam teneo. Repić mi je zato mali. Leves pedes habeo, Noge su mi polake, Magnum saltum facio. Pravim duge korake.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Krči mi trba, svrbi me zub! Spremiću jutros doručak lijep, čitavog Pijetla, ostaće rep, zeleni repić — ja nisam grub. Krči mi trba, svrbi me zub!
Manu ga Mačak, pa torbi hrli, drugara vadi, snažno ga grli, miluje krestu i repić kriv. „Pobogu brate, jesi li živ?!“ A Pijetlić reče: „Umakoh smrti, samo se zemlja poda mnom vrti.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ali i on je, brate, hrišćanin i star čovek, pa zna šta je đakonov stomak!... Bar da mi odvoji repić s kojom kašikom istopljenog luka i pilava... A oni drugi što ?... Njih ne moram slušati...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
narod vjeruje da imade ljudi kojima je otraga, kao i životinjama, izrastao rep, ali taj nije potpun, pa ga stoga i zovu „repić“. Takovi ljudi, osobito kada se rasrde, neobično su jaki, jer im se „repić“ podigne i ispravi.
Takovi ljudi, osobito kada se rasrde, neobično su jaki, jer im se „repić“ podigne i ispravi. Kad se rasrde, i kada sjednu „repićem“, te dobro ispruže ruke stisnutih prama zemlji šaka, mogu
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Aaa! Saćemo mi to drukčije, energičnije, saće to da se promeni iz korena! STAVRA: Ti na svakom vetru raširiš repić! MILE: Primiš ga u svoje redove, ukažeš mu poverenje, ko čoveku, a on iz cuga počne da ti rovari!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Priđe Đorđevom stolu i zacereka se: — Ja sam car-carić, uhvatiš me za repić! Ja sam dvorski sat! Cik-cak! Zgađen, Đorđe gurnu sto na njega, a ovaj pobeže pod susedni sto.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Prepoznaće ga po repiću i rogovima, odraće mu kožu s leđa i vratiti ga u pakao. Neka neko drugi ide! Podvuče Đavolak repić i sakri se u najudaljeniji kutak. Ali ko je još od Poglavice pobegao? — Izlazi odatle, ili ću ti izvući uši!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Je li to izrođena bolećivost ljudskog stvora, jedan repić nezdravlja — ili je to žica koju sučemo u sebi od samog prapočetka, iskonski poriv prema ploditelju suncu, atavizam
Ne, ne mislim da je to znak slabosti, ništavnosti. Čini mi se da je to naprosto jedan repić težnje za univerzalnošću. Jer biti u isti mah i „mi i „drugi” — ne znači li to u neku ruku biti ni više ni manje nego
Ima potpuno pravo. Samo, nije li se u tome, u toj volšebnoj „volji”, i opet prokrijumčario jedan repić metafizičkoga? Nije li to i opet u neku ruku, „duša” koja treba da ščepa za kosu „tijelo” i da ga izvuče iz blata?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Šta se tebe tiču tuđi mirisi. Nisi ti taj jelen kome je košutica okrenula stražnjicu, digla repić i poslala poziv. Što tebe besovi spopadaju? Što ti oštriš rogove? Najzad.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
” Zar nije, braćo, zlatan naš gospodin Joksim! Sušta pravda i pamet! Svakom ocenu kakvu je zaslužio, i svakom repić, da se ne bi u dobru mnogo poneo. — Pavle i Milan se razvedrili, smeju se, zovu Branka u poslastičarnicu.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Gle, stigle smo! — otvori riba usta, a Kapljica skoči na repić Sunčanom Zračku i zajedno s njim pade na ružu. — Ah, kako sam lepa! Najlepša na svetu!
Brzo! Ne opraštaj se! Težak i dalek je put pred nama. Skoči mala brbljivica na repić Zračku i putovanje opet poče. Oblaci su zajedno s vetrom leteli na zapad.