Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Svi smo mi jedna svojta, svi smo Selakovići!... Kome je od vas djed temenom u ovu zemlju udario?... Ded̓, recite!... Nikome!... Stari vaši, kao i ja, pobjegoše, da im bar crijeva ne krče ako zulum moraju podnositi!...
Zar ja nemam svojijeh jada, zar ja nemam suza i zar mi ne treba niko pred kim bih se mogao izjadati i zaplakati?... Recite!... Zar vas nijesu jadi u goru natjerali?... Zar nijeste to zbog srčanijeh bola učinili?...
Dučić, Jovan - PESME
Vernost se zaklinje s tih hladnih usnica... Kao smrt su verne ljubavi bez nade! Vaj, ne recite mi nikad: nije tako, Ni da moje srce sve to laže sebi, Jer ja bih tad plakô, ja bih večno plakô, I nikad se više
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Zar nije suviše bilo? Zar nismo umorni, baldisali. zar nismo satrveni? Zar se u bugarskom ratu nismo bosi borili? Recite, ajd' odgovorite mi. Zar oružje nije propalo od upotrebe? Zar topovske cevi nisu izolučene?
Emanuel Kant umro je 1804. godine. Šta su toga dana predstavljali vaši dedovi? Ajd' recite: Šta su onda bili naši dedovi? Nego vi ste taki: ne volite ništa, ne oduševljavate se ničim, ne verujete niušta.
Teodosije - ŽITIJA
Ili mislite da se mi uzalud potrudismo tražeći vazduha, a ne našeg gospodara? Sad će vam glave poleteti! Recite gde sakriste gospodara našeg!
I opet: Koji misli da stoji, neka se pazi da ne padne. I Gospoda koji u jevanđelju uči: Sve što činite, recite: Mi smo kao rabi nedostojni; što besmo dužni učiniti, učinismo.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
PAVLE: Onda ste bolesni? ALjOŠA (vrti glavom ne podižući oči): Njet! PAVLE: No, pa recite šta je? ALjOŠA: Ja moram, ja moram da vam kažem, ja ne mogu da od vas krijem. (Pauza, lomi se i najzad diže glavu.
Nedelju dana obećava, recite joj: ljutim se! ANA: Molim! RINA (ode u levu sobu). V ANTA, ANA ANTA (sredovečan, mršav, ćelav.
ANA: Biće brzo gotova! ANTA: Brzo! Brzo! Ženske se nikad ne oblače brzo. (Seti se.) Uostalom, recite mi, Ana, je li gospođa odjutros uzbuđena? ANA: Kako uzbuđena?
ANTA: Nije onako ništa čula što bi je uznemirilo? ANA: Ne, koliko ja znam, ništa. ANTA: Idite, zovite je, recite joj stvar je vrlo važna, ne mora baš sva dugmeta zakopčati. Idite! ANA (ode).
ANTA (kad ona sedne): Čaša vode evo je ovde! RINA (nestrpljivo, uznemireno): Govorite, govorite! ANTA: Recite mi, dakle, sećate li se vi svoga devojaštva? RINA: Kakvo je to pitanje?
to je... Gospode bože, ja ću da poludim! ANTA: Nemojte! To ne smete ovoga časa. RINA: Ne, to nije istina; recite da nije istina, recite, recite! Il' ako bi bilo istina, ja ne znam, ne umem da mislim.
ANTA: Nemojte! To ne smete ovoga časa. RINA: Ne, to nije istina; recite da nije istina, recite, recite! Il' ako bi bilo istina, ja ne znam, ne umem da mislim.
ANTA: Nemojte! To ne smete ovoga časa. RINA: Ne, to nije istina; recite da nije istina, recite, recite! Il' ako bi bilo istina, ja ne znam, ne umem da mislim.
Nađite ga pošto-poto i recite mu neka sve ostavi, sve, i neka žuri kući. ANTA: Ta doći će on u kancelariju, doći će za koji čas... Budite strpljivi.
Može li se to dozvoliti, recite, može li se to dozvoliti? NOVAKOVIĆ (nervozno): Pa zato, zaboga, govorimo o tome, a ne o „Iliriji”. SPASOJE: O čemu?
ĐAKOVIĆ: I tu još nije uračunat honorar za ćutanje. SPASOJE: Kakvo ćutanje? ĐAKOVIĆ: Pa, gospodine, recite vi meni, šta meni smeta sad, kad sam već ušao u samu tajnu, da bacim jedan letak: „Mrtvi su ustali, živi se spremaju
Kad on bude došao, brinućete se da nas niko ne uznemirava. Ma ko bio, recite da nisam kod kuće. SOFIJA: Razumem, gospodine! (Odlazi i vraća se.) Gospođa i gospodin Novaković. SPASOJE: A, oni?
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Objasnio sam im da se u plećki može videti kakva će biti sledeća godina. »Recite nam šta vidite?« procvrkutaše. Video sam da je plećka prekrivena maglom, video sam staricu sa srećkom koja nije
– Ja bih ipak više volela potvrdu... — bila je uporna. Naravno, ako je moguće... Napisali su joj potvrdu. – Recite — upita predsednik — šta će vam, kog đavola, to parče hartije? – Znate — kazala je na izlazu iz učionice. – Ja.
Matavulj, Simo - USKOK
Ko im se ne pokori, ko ih bude hotimično prestupao, dabogda postigle ga kletve koje izgovorih! Recite svi, u ime svoje i svojih, po tri puta: Amin! Svi, užasnuti, povikaše tri puta: „Amin!“...
I jer treba da je zakon svrhu svega! No mi recite, Bajice, mičete li svi na dušu ovog ubicu? Ko ga miče, neka digne ruku! Sve Bajice podigoše ruke.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
disonantan ton, nagovestivši i nešto od večnog nezadovoljstva i gorčine u odnosu između dece i odraslih: Molim vas, recite otac šta je. Da li je otac tata il’ - sudija za prekršaje? Mene otac stalno ispituje i želi ovo i ono da čuje.
Sremac, Stevan - PROZA
a naročito vi što nikom niti dajete, niti od koga tražite potpis, vi što onako hoćete nad svakim da izreknete sud, e, recite mi sad sami, ali onako po duši recite: koji je taj smrtni kroz čije žile struji krv a ne surutka, ko bi ovom sirenskom
niti od koga tražite potpis, vi što onako hoćete nad svakim da izreknete sud, e, recite mi sad sami, ali onako po duši recite: koji je taj smrtni kroz čije žile struji krv a ne surutka, ko bi ovom sirenskom glasu odoleti mogao?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
A recite i sami, ima li šta lepše od tegli, onako lepo poređanih, a unutra krastavčići, papričice, zeleni paradajz i sve ostalo
— promuca. — Nastavićemo sutra. Vi ste, draga moja, ozbiljno bolesni i lečenje će možda trajati dugo, veoma dugo ... Recite gospođi mami da mi se javi posle podne. — Hvala vam mnogo, doktore! Posle razgovora sa vama osećam se mnogo bolje!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Zamisliš samo čudesnu zemlju takvu i takvu i — ja je stvaram. Recite samo šta biste hteli, vašu bih želju odmah da znam. U kakvu zemlju da vas povedem? Tražite samo, sve ću da dam.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Vi ćete činiti kako je najbolje. Hvala vam. — Recite sad zašto biste hteli da dođem? — Tako! Čini mi se da će ceo moj život posle biti izmenjen, ako se i samo za trenutak
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
i ostale kocke trenutak je obračuna možda prilika za najžešću svađu vaš je slučaj na redu vaša se sreća pita recite poslovicu neku dok tutanj izdiže jezera i nestaju granice državne a da vas niko ne tuži da ste hegemoni Milost će
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SIMKA: I valjda imamo preča prava nego tetka. MIĆA: Recite mu, prijatelj-Agatone, da smo mi naslednici. PROKA: I reci da mi inače poštujemo zakon i ne želimo da ga vređamo.
DANICA: Pa to ja, u onoj radosti, nisam ni kazala tetki. ADVOKAT: Recite joj! DANICA: Hoću. ADVOKAT: Recite joj sad odmah, ja vas i inače moram napustiti.
DANICA: Pa to ja, u onoj radosti, nisam ni kazala tetki. ADVOKAT: Recite joj! DANICA: Hoću. ADVOKAT: Recite joj sad odmah, ja vas i inače moram napustiti.
” Zamolio sam ga kao čoveka da mi pozajmi 3.000 dinara i on mi sad to dugovanje ostavlja kao nasledstvo. VIDA: Al' recite vi meni, molim vas, kako toga čoveka nije bilo sramota da javno prizna da ima vanbračnu ćerku, pa to je da se čovek na
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ali treba zarađivati hleb. — Hleb ?... ponovi on ; kakav hleb ! Zar još i o tome da se brinemo. Recite samo kolika nam suma treba da bezbrižno proživimo. Sve da vam spremim. — Ha-ha-ha... okrete Ljubica u šalu.
— O, gospodine... nikad i ne sanjam... — Dobro, dobro... verujem. Onom vašem drugu iz Brezovca recite da se čuva od pandura... To je, znate, čudan narod ... hoće da naplete svašta. A učiteljica, velite, trgla se?
— Ali ma šta bilo, znajte da ne odstupam od svoje reči. Do vas sve stoji... recite mi, poverite se drugu... Ona se diže sa stolice, raširenih očiju i bleda lica...
Jedan od onih učitelja, Gojko ga zna, viđao ga je na blagajni, metnu mu prijateljski ruku na rame, pa odgovori: — Recite mu : sanjam ono što si i ti sanjao pred svadbu svoju. — E, ja nisam ništa sanjao, reče Velja. Bile su kratke letnje noći.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
„Kaži mi, ti mili vetre što duvaš od tih plavih gora, jesu li to gore domovine moje? Recite mi vi, reke mile, da li sa tih gordih zidina ponosnog grada spirate krv predaka mojih?
rešpektom, ponizno se pokloni do zemlje, i taman da otpočne govoriti, a ja ga prekidoh rečima: — Molim vas, gospodine, recite mi kako se zove ova vaša zemlja? — Niste znali?! — uzviknu onaj, i pogleda me s još većim rešpektom i poniznošću.
” Molim vas, gospodine, recite sami, otkuda ja smem uludo bacati državnih osam stotina dinara? — završi ministar i s raširenim rukama očekivaše od
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Molim vas, ako me ko potraži, recite da ću skoro doći. DANICA: A ako čuje otac da sam to radila? IVKOVIĆ: A vi mu recite otvoreno da vi sad pripadate
Molim vas, ako me ko potraži, recite da ću skoro doći. DANICA: A ako čuje otac da sam to radila? IVKOVIĆ: A vi mu recite otvoreno da vi sad pripadate mojoj partiji. Doviđenja!... DANICA (na vratima): Dođite na podne!
Kažite mi jasno i razgovetno: šta je to bilo, kad je bilo i povodom čega? Uostalom, recite mi: gde je otac? SPIRA: Otišao je poslom u varoš. DANICA: A majka? SPIRINICA: I ona je u poslu. DANICA: U poslu su?
SPIRINICA: I ona je u poslu. DANICA: U poslu su? Dobro, neću ih ni tražiti i ne trebaju mi. Samo, molim vas, recite im, i ocu i majci, da ja neću dozvoliti da se tako igraju sa mnom i da mi se svet smeje.
DANICA: E, to će zavisiti od vlade! IVKOVIĆ: Recite mi svoj plan? DANICA: Ima li otac prilike da drži još kakav govor u slučaju da bude izabran? IVKOVIĆ Pa... imao bi.
DANICA: Dajem vam reč da ću to grubo sredstvo upotrebiti samo u slučaju ako otac ostane pri onome što vam je rekao. Recite mi, dakle, jeste li spremili govor? IVKOVIĆ: Ta imam nešto ovde na stolu... početak. DANICA; Hoćete li skoro od kuće?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
To je zakon; od iskona! Fakta govore, istorija zapisuje; sušta istina! Zar nije?! Recite, građani! A?« To je sve kao uvod poslužilo, a zatim je bilo upleteno nekoliko citata.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Sad recite, šta je bolje: plamen ljubavi Koji se, moćan, do nebesa uspravi Za noć bukne i zgasne, ili Uredan život, u kojem ti
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ Tek je on izgovorio te riječi, Gospodar zazvoni te mu naredi taman to, biva da počasti glavare. „Pa recite da ja nijesam prorok!“ reče Ivo mlađima, metnuvši prst na čelo. Doduše umio je pogađati najmanje želje gospodareve.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Čagalj upro kažiputom u svoje čelo pa kuca u nj. Osinjača reče djeci: — Ajte’ poljubite ruku stricu i recite: Vala naš lipi dujo. Čmanjak, Krivica i Galica učiniše tako a mati diže Škemba, te i on ćuki strika. — Taa-ko!
doture, bez zamirke, vi rišćani ne virujete da ima čistilište, a zašto onda plaćate salandare i parastose za mrtve? Recite mi, molim vas, šta im to pomaže? Ko je u paklu, molitve ga ne mogu izvaditi, a ko je u raju, njemuka ne tribaju?
Ja sam čuja di govore: „Kušmelj, brat Naćvarev, to ti je beštija i sprdnja ciloga Zvrljeva!“ A-nu, sad recite ima li mu para. E, u tvoje zdravlje!
— E! Šta to? Šta ti je jopeta? — Da rečete tamo, da... Nije vajde, triba najprije šta izmisliti. Recite da se fra-Brne jopet teško razbolija da ga ni za trenutak ne mogu ostaviti, pa onda molim Jelicu da malo-pomalo...
— Da sasvim raskrstiš? Da ne iđeš više nikako tamo? Bakonja odreče glavom, pak se ispravi. — Recite Jelici da joj se kunem bogom i svetim Franom i svim na svitu da, čim se zaredim, čim dođem do novaca, neće joj faliti
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Carev izaslanik pokloni se pred princem, ali ovaj poče da uzmiče. — Pozdravite mi oca i majku! — reče. — I recite im da se ne vraćam. Ne tiče me se ko će vladati carstvom! Ovo je moje carstvo i moj dom! — Princ se okrete prema kući.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Vernost joj zbori sa bledih usnica, Slika k'o samrt, k'o ljubav bez nade... Ah! ne recite mi nikad: nije tako, Ni moje srce da to laže sebi; Jer ja bih plak'o, ja bih večno plak'o, I nikada se utešio ne bi'!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ja sam spremio i objavio prvo kritično izdanje Homerovih spevova. - Recite sami! Ne beše li to značajan posao?“ „Kako da ne!“, uzviknu Kalimahos. „Posao jednog Herakla!“, potvrdi Teokritos.
Kada je živeo?“ „Popeo se na presto godine 813“. „Znači da je on bio savremenik Karla Velikog. Recite mi, molim vas, da li je istina, što sam čuo od mojih poznanika Arabljana, da Karlo Veliki nije bio pismen?
- Malo je trebalo pa da me izbace iz škole.“ „E, baš je hulja! - A recite mi, dragi mladiću, da li je u onoj kapiji bilo mračno“. „Pa prilično“.
Jedan neočekivani nepozvani gost preseče tu duševnu dramu. Njutn se diže da pođe. Ona ga pogleda upitnim pogledom. „Recite mi još, pre no što pođete, kakvo će vreme biti sutra“.
„Neverovatno!“ On se nasmeši. „Znate li, dragi gospodine, po čemu se može upoznati šta je dobra zamisao?“ „Recite mi! „Po tome što ona donese još više no što se od nje zahtevalo.
„Njegova „Analitička mehanika?“ „Vi poznajete to delo?“ „Kako da ne! Proučio sam ga skroz naskroz“. „Molim Vas, recite mu to! On se boji da ono nije imalo nijednog čitaoca“.
Dvadeset godina bila je ta misao njegova zvezda vodilja koja ga je na posletku dovela do cilja. - Pa recite mi sada, gospodine Faradeju, šta je veće i presudno, ona munjevita zamisao ili onaj dugi trudoviti put?
dodade: „Jeste li, dragi gospodine, umorni od puta, gladni, žedni, želite li da se okupate, doručkujete ili što drugo? Recite mi kao svojoj rođenoj majci!“ „Ništa od tog, poštovana gospođo.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A vi? Kažite sami, Vi biste nešto hteli, a to što hoćete to nije iz vas, iz nas, neposredno. Recite samo: zar vi niste Rusi bez ruske duše? Imate nešto od nje, možda, ali nije sva i nije vaša.
Drugi je, recimo, moral. Pa lepo, sami kažite: ko je siguran u ženu za vreme okupacije? Ajd' recite sami. U svakoj kući oficir, je l' te? Jedna kuća, brate. Stâri pospe, deca pospe, a negde je i bez dece, nema govora.
— Il y a deѕ bonneѕ nouvelleѕ, messieures! — E, zbiljski? Govorite! Da čujemo, ajd' recite nam brzo, recite! — Ѕaіnt Quentіn tshombé. — Šta kaže, šta kaže? — Vouѕ dіteѕ? — Pao, veli, Sen Kanten.
— Il y a deѕ bonneѕ nouvelleѕ, messieures! — E, zbiljski? Govorite! Da čujemo, ajd' recite nam brzo, recite! — Ѕaіnt Quentіn tshombé. — Šta kaže, šta kaže? — Vouѕ dіteѕ? — Pao, veli, Sen Kanten.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
” Htjedoh da isplivamo iz tih tugaljivih voda. Svrnem u ležerniji ton. No možda je prelaz ispao malko prenagao. — Recite ma nešto, fra Anđelo. Riješite mi, molim vas, jednu „tajnu“ koja me namučila u djetinjstvu.
Dajte da poslije toliko godina raščistim sebi tu tajnu, recite mi: je li to istina? Pogledao me sa začuđenjem i, rekao bih, s mrvicom razočaranja, te odvrnuo glavu uz mali neuvjereni
— Recite mi — pitao sam ga radoznalo — koji momenti, koje intimne težnje nagone ljude vaše struke da se posvete uprav toj čulnoj u
Zar ste, dakle, zbilja i vi jedan od onih koji podliježu naivnoj obmani da ima optimističke i pesimističke literature? Recite mi, molim vas, ako već znate, koja je, gdje je ta optimistička literatura? Gdje je vi vidite?
od ocoubilačkih i bratoubilačkih kozmogonija koje stoje na prapočetku svijeta pa do velikih epopeja naših dana, i recite mi: gdje je? Zar Prometheus desmotes? Zar Kain i Abel? Opći potop? Zar priča o Jakovu i Ezavu?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ali recite vi meni, draganovići moji, sa čega toliki drugi svet ode u goru? Zar ne vidite da već postaje običaj : čim kome malo
To vi meni recite... A ja, u koliko mogu da mislim, rekao bih, da će tome biti uzrok naš krajnji nemar prema veri i crkvi, rekao bih...
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
- Recite majci - završio je on ovaj naš razgovor - da sam srećan što je na mene pala sva odgovornost za to što ste otišli u dale
- Recite majci - završio je on ovaj naš razgovor - da sam srećan što je na mene pala sva odgovornost za to što ste otišli u dale
Tom prilikom pesnik je kazao ono što ću sada ponoviti, a što sam već jednom napisao u ovoj knjizi: “Recite majci da sam srećan što je na mene pala sva odgovornost za to što ste otišli u daleku Ameriku.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ČEDA: Reći ćemo! PERA (gospođi Živki u koju kao da ima više poverenja): Molim vas, gospođo, recite samo: Pera pisar iz administrativnog odeljenja. ŽIVKA: Hoću, gospodine!
! ŽIVKA: I ona sad može da nađe mnogo bolu priliku nego što si ti! ČEDA: Kako, molim?... Recite to još jedanput. ŽIVKA: Ama, šta se ti tu vazdan iščuđavaš? Mogu da nađem za nju bolju priliku, pa eto ti. ČEDA: Tako!
ŽIVKA: Pa dobro, de, kad si baš zapeo, neka bude dve klase. ČEDA: Ama, kako vi to, kao da smo na vašaru? Molim vas, recite vi meni, mislite li vi ozbiljno sve ovo što govorite?... ŽIVKA: Pa ozbiljno, dabome!
ŽIVKA: Pa jeste, on! ČEDA: Slušajte, pa poručite provodadžiji da dođe k meni da progovorimo. Recite mu, vrlo ćemo se lako sporazumeti, jer smo od istog zanata, i ja znam da vadim zube. ŽIVKA: Ti? ČEDA: O, te još kako!
Pa zato baš i kažem, recite vašem zubnom lekaru nek dođe k meni. ŽIVKA: Nije potrebno, jer stvar je već potpuno uređena.
A kakvu uslugu? ŽIVKA: Pa to... da natrči moj zet na vas. ANKA: Iju!... ŽIVKA: Ama, ostavite vi „iju”, nego recite mi može li to da bude? ANKA: Ali, zaboga, gospođo, otkud ja, nisam ja takva. Ju, kako vi ružno mišljenje imate o meni!
Istina, moj ministar će vam kazati: pa on je dobio klasu pre dva meseca, ali vi mu recite: to je bilo pod starom vladom a potrebno je i pod ovom da dobije klasu. Reći ćete: a zašto?
Uostalom, nije ni potrebno da gubi svoje dragoceno vreme zbog mene. Budite samo dobri pa recite gospođi ministarki da sam je hteo umoliti samo to da me ne zaboravi. ANKA: Reći ću, gospodine.
ANKA: Reći ću, gospodine. PERA: Vi znate moje ime? ANKA: Da, gospodin Pera, pisar. PERA: Ne samo Pera pisar, već recite: Pera pisar iz administrativnog odeljenja. ANKA: Reći ću tako. PERA: Molim vas, tako recite. Zbogom! (Odlazi.
ANKA: Reći ću tako. PERA: Molim vas, tako recite. Zbogom! (Odlazi.) II ANKA, VASA ANKA (odlazi odmah na ogledalo). UJKA VASA: Dobar dan. Je li gospođa kod kuće?
ČEDA: Dakle, to je sve što ste imali, u ime gospaŽivkino, da me pitate? VASA: To i ništa više! ČEDA: E, pa recite gospa-Živki da neću da je ostavim. VASA (iznenađen): Nećeš? E, jesi li čuo, tome se nisam nadao od tebe.
VASA: I cilinder, dabome. ČEDA: I rukavice, izvesno? VASA: Razume se, i rukavice. ČEDA: Vrlo dobro, onda recite joj idem da se obučem pa ću joj se javiti. (Ode.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ali šta da radim, vidite i recite?.. — Tako je — odgovara za sve najstariji sused pod bradom već — ko se od mučkoga psa, da ne ujede, može na svetu
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Vi, zvezdice - osmejkuše, Recite mi pravo tudi, Je l’ istina što o vama Pišu knjige, zbore ljudi: Da vi niste tako sitne Već ogromna neka tela, I
Krakov, Stanislav - KRILA
ah, Srbi... Potom je prešao u drugu sobu, i ne čuvši viku pukovnika Velje, koji je dozivao maloga tumača: — Recite mu za moj rematizam... žigalo me u zglavkovima.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— Jašite, jurite sve u trku, nađite kapetana Sirovackog, on je negde oko Šumatovca, podajte mu ovu zapisku i recite mu, i pomozite mu da se naši bataljoni što odstupaju od Prugovca zadrže i urede...
Đeneral opazi ove poglede, opet zastade i okrete se meni: »Recite ovim vojnicima koju oduševljavajyćy reč. Kažite im da odlazim da im pomoć pošljem«.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Pa sad vidim neke strave. — Čas bih kleo, čas bih plakô. — Siđoh s uma, — smilujte se — Recite mi da je tako! XXV Sunce s’ rađa, zora blista, Oblačići zlatom sjaje.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Postaviću vam prostiji zadatak. Ali brzo da mi odgovoriš. — Rajko pruži ruku prema Kosti i raširi prste. — Barone, recite mi, koliko ima prstiju? — Pet. Rajko pruži i drugu ruku i raširi takođe prste. — A sad? — Deset.
Ako nekome nije dobro, neka se slobodno prijavi. — Komandir je zaćutao. Vojnici su stajali nepomično. — Recite slobodno! — Gospodine kapetane — progovori jedan. — Trajko je jutros imao groznicu. — Eto, tako, kažite.
Dakle, tako. Vi stupite u vezu sa komandirima i recite im da su oni pripravni. Ugovorite to kako znate. — Tada se okrete vojnicima. — Više nemam ništa da vam kažem... Znate..
— O tome je baš reč — nastavi ona živo. — Ja sam se upoznala sa Tomom. On je vrlo simpatičan i... — ona zaćuta. — Recite slobodno. Dajem vam reč da vaše poverenje neću zloupotrebiti. — Nadam se... Vidite... Tom me poziva u posetu...
Sedeli smo jedno prema drugom. — Arleta, pogledajte me. Pogledala me je iznenađeno, široko otvorenih očiju. — Recite mi nešto prijatno. Ona je oborila pogled.
Noktom desne ruke nervozno je pravila neke figure na stolnom zastiraču. Nagnuo sam se prema njoj. — Recite mi, na primer, kako ste dobili pismo puno nežnosti od Gastona. Ona se trže i pogleda me. — Kako?...
Gledao sam je u lice. — Arleta... vrlo rado. To bi bio san moga života... Ali iz izvesnih razloga nemoguće je... — Recite mi... Dragiša. — Otkud znate da je ona u njegovom stanu?
— Kada ste to našli? — Juče. Bila je to, dakle, njihova nesmotrenost. — Recite mi razlog? — navaljivala je Arleta. Pred ovom ponudom za kojom sam čeznuo, bio sam na ivici da popustim.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Vratiću se ja. (Pođe, pa se kod vrata seti i vrati se.) A jest, boga mi: recite gospodin-Vići, čim dođe, neka izvede onoga iz 'apse i neka otpočne saslušanje.
Tako mu recite i neka počne odmah, neka ne čeka mene, ja moram da pošaljem depešu. (Ode.) XI ŽIKA, MILISAV ŽIKA: Bre, ala se prepao
Jakšić, Đura - PESME
Nemojte trošit ruže ubave, Kiteći njima moj večit dom! Recite samo: „Dosta je slave — Veran je bio narodu svom“. 1858.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ah, da, druga su ono vremena bila! ... A kako je sada, to vi mladi znate, de, recite! — i nasmija se fra Jere, a okruglo lice dođe okruglije i svjetlije.
— A kako će se selo prihranit'? — opazi žestoko Tadić. — Priživiće se ka i dosada.. — Recite i vi svoju! — obrati se iznenada glavar k župniku. No ovaj se smete: — To nisu crkovni posli, — odgovori kao u šali.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ja vidim, draga prijateljice, Vaš upitni pogled, čujem, pored sve daljine koja nas deli, šta više, i Vaše pitanje: „Recite mi ali sasvim iskreno - da li se iz zvezda može sudbina pročitati?“ - „Može!“ - „Šta kažete?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sad me čisto sramota. Ali kad sam već počeo, de, recite mi, zašto svet meni pakosti, zašto me kalja? Jesam li kakvu sreću video? Jesam kome šta skrivio? Smetam li kome?
— Ta moja glava, to vam je kao kad zao vetar uvrne peteljku i zaguši cvet, i cvet se još malo drži, ali je već mrtav... Recite Noli da se ne bojim smrti... I recite joj hvala.
Recite Noli da se ne bojim smrti... I recite joj hvala. I ona je, kao i njena mati, mnogo činila da proživim život po ćefu i volji...
Stali bi na noge u poslu svom. A zbog posla nekog smo se svi i rodili. I ja sam se udala za posao, i da njega nije, recite sami, ko bi bila gospa Nola!... I sad da svršim.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
matora devojka; a voopšče vkus je kod naši dama u ovom tako čudnovat da se nikakvo pravilo tvrdo postaviti ne može. Recite, na primer, onoj koju milostivom gospojom titulirate da nije mlada, pak ćete viditi kako će vam biti; a zapitajte onu
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
E, izvolite, molim vas, pa recite sami, zar vam posle ovoga neće postati odvratno ne samo klatno nego uopšte sve što se klati?
— Da, ali ta ružna uloga koju mi nudite? — Ama, čoveče, recite mi, kakav ste vi đak bili iz matematike? — Rđav! — To se vidi. Ovde vi imate pred sobom jedan čist i jasan račun.
Najzad je digla glavu i rekla: — To ste sad učinili, pa nikad više! — Pa lepo, recite, na koji način da vam iskažem svoju ljubav?
„Recite mi, doktore, — pitao sam ga kad su već nastali poslednji časovi — recite mi, šta će me otprilike koštati smrt?“ — Misli
„Recite mi, doktore, — pitao sam ga kad su već nastali poslednji časovi — recite mi, šta će me otprilike koštati smrt?“ — Mislite li: zajedno sa troškovima oko sahrane?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— A što ste zbijali šalu sa sveštenim licem... Ko vas je na to naveo?... Nego, da se dogovorimo. Recite kako ste čuli da se komandant ljuti, ali da vi uvažavate i cenite Momčila i molite za izvinjenje komandanta.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
želite da uvećate svoju hrabrost, ako želite da ukrepite svoju muževnost, približite svoj nos nosu svoje dece“ (tj. recite im: zbogom). deca su najuzbudljivije oličenje otadžbine, budućnosti, života radi koga treba umreti.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
A budu li žandari za mene pitali, recite da sam otišao u zemlju Bestragiju da potkivam buve. Na uporno navaljivanje seljaka, učitelja Papriku najzad povukoše iz