Upotreba reči reći u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

I gle! Ja sam ga preživeo... I sada mogu, kao ovaj nesrećnik sa raširenim rukama, reći: „Nema ga! Ne! I nikad ga više videti neću!“ — Evo, pa čitaj! I on mi pruži svojom suvom rukom list bele hartije.

ispirao rane koje je dobio četrdesetosme godine; posle ih je oblagao melemom koji mu je dobra moja tetka — mogla bih reći: dobra moja majka, jer ja majčine nege upamtila nisam — dodavala; a kad bi ga rana zabolela, škripnuo bi zub’ma, a

Tetka mu dodade opakliju i zaogrnu ga njome, htela mu je nešto i reći, ali on već uze svoj dugački štap i lagano, oslanjajući se na čiča-Marka, odoše oboje. „Kuda li će?

posedamo tako za punu trpezu: ne znaš čije je lice rumenije, čije li je oko veselije; a tvoj će otac zadovoljno reći: — Maro! Danas je Božić, Maro!... Pa gledaj da mi što lepo otpevaš.

Kad je skinuo vreću s leđa, a on me pogleda: pogled mu beše tužan, lice bledo. Hteo bi nešto reći... ali ćutaše. Ja sam razumela taj pogled: žalostivo je on govorio: „Hej, Grlice, moja Grlice, da tužne li dane

otvoriti usta da zaištu hrane; svi su bojažljivo uprli oči u jednoga čoveka, gledaju u njega i čekaju šta li će on reći...

U dobrim i plodnim godinama, kad su svi ljudi siti i napiti, za tako lice moglo bi se reći da je lepuškasto... Ali ono njegovo zdravlje, onaj veseo bezbrižan pogled, ono ponosito držanje, zdravi, jedri i rumeni

rekao bih da u tim pustim planinama i ne žive ljudi, a, ovamo, i sâm sam u njima proveo dve pune godine — mogao bih reći: dve tužne godine...

Čovek se posle toga ućuta malo, a posle se okrete meni, pa, pošto me je još jedanput pogledom premerio, a on će onda reći: — Znaš šta je, brate, hajde da mi u društvu pređemo Čestobrodicu, dok je za hladovine, a ujutru ćemo biti u Sv.

Mati je njena pokušavala da otruje muža... To se za ćerku nije moglo reći, a meni se opet činilo da u njenome oku gledam sud u kome se nekome otrov sprema.

“ Nato će Živko, koji nikad nije progovorio, reći: „Ti li je hraniš, pope?... E, nećeš je više hraniti!...“ Oči mu sevnuše divljim plamenom...

bez i najmanje utehe. Znam da ćete reći: „Ne poznaju milosti! Ne osećaju ljubavi!...“ Vi, gospo, grešite! I posle smrti grešite! Ja ljubim!

Obradović, Dositej - BASNE

Ali stare bake kažu to i to, i drugo. Naše se bake u tom ljuto varaju, i bolje je nek ćute. „Nek ćute”, lasno je to reći, ali baba Čava zna i kaže tolike primere kako se je prividilo tome i tome prolazeći noćom pokraj groblja na mesečini, i

Budi dobrodjeteljan, budi razuman, pak ćeš onda reći k svim sujetnim strašilištam ono što je naše basne lav magaretu rekao: „I ja da te ne znam ko si, bih te se uplašio”.

jednoga naroda bez nauke i mudroga pravljenija podobne su zverskoj snagi; brane se za neko vreme, al' najposle moraju reći „ejvala”, i pokoriti se.

Neka samo poslušaju ovo što ću reći, pak neka sami sude. Što je za sve narode bolje nego za samo jedan narod, to je rodu človečeskomu voopšte i poleznije i

Sada dakle hristjanin i Turčin, ko ima čelovečesko u prsima srce, on će svaki dan k nebu pogledati i reći: bog će dati što će bolje biti.

sav razdrpat od svoje sovjesti za nepravde i zla učinjena, niti će ga ko žaliti nit o njemu soboljeznovati, no svak će reći: eto čovek koji nije položio boga pomoštnika sebi, no upova na sebe i na nepravdu svoju.

Sveta, velim i dokazaću: proroci, Hristos i apostoli svi su brade nosili. Sme li ko protiv Hrista i apostola što reći?” Ta ne sme, gospodine, pomagaj!

da nami protivoslovi, što mi utvrždavamo da on odriče, i što mi velimo da nije i da ne može biti da se on usudi reći da to jest i da može biti, — on nije za nas, on neće da nas vara, nek' ide kud mu drago! .

Onda uprav možeš reći: „Sine crimine lusi: Bez greha sam se igrala”. 43 Magarac idola noseći Magarac u dan praznika nošaše u litiji

To se lasno može verovati, jer ko će luda nadgovoriti! Rekli su jednom filosofu pri piću: što ćuti, reći ćedu da ništa ne zna. „Baš ste pogodili!” — odgovori ovi. — „Pri piću ko najmanje zna, najviše govori.

Koliko je istina blagorodna dobrodjetelj, toliko je laž huda i sramotna. A u krajnjej nuždi (može ko reći) što ćemo delati? Krajnja je nužda takova vešt da se njojzi ni pravila ne mogu davati ni zakoni pripisivati.

Laž koja biva iz neznanja, može se reći nepovina. Ali je (hvala bogu) malo takovih, jer niko ne može reći: nisam znao da ne valja ukrasti i drugom zlo želiti.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Mudrac međ nama ćuti, ćuti jer zna da bismo od onog što bi mogao reći najviše prečuli, malo razumeli, pa i to malo brzo zaboravili.

Crne u dovratku čekaju te čalme, crne rukavice pretresaju ti stan. Niko ti neće reći zašto moraš da digneš kosu i nasloniš obraz na panj. Soba se dimi od kafa i od lula.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Zatim, da je jošt veća propast i žalost, udari nekakva bolest u sav ovostranski narod te pomre. — Ne mogu reći da se polovina vratila ovamo, koliko je onamo prešlo.

delili, nego naši nurijaši od nas pet koga prvog nađu, zovu ga, te čita molitvu ili krsti i proče; i svaki popa neće reći: „Nije to moja nurija, neću da te venčam, ili molitvu čitam” — nego svaki svrši za što se pozove, pa što zasluži dade

— Moj otac kaže: „A kud, beg? Da ja pobegnem u Nemačku, oni će reći: ode Aleksa da krene protivu nas Nemce, da vojuje na nas, pak će drugi knezovi i sirotinja s mene stradati; no gde sam

— Na to će mu reći Serdanović barjaktar: „A kako bi ti zapalio konak tvoga najboljeg prijatelja od Turaka?” — „Eto — veli — tako, kao što

— Sad, deco, smejte se vi, ali dok vam posledak kažem, mal̓ da nećete reći: bilo je istinito predskazanije neko. Sedeći mi u Topoliku, Stojan Čupić ̓oda sa nešto čete oko Drine.

— „E, čiča-proto, tako je, to sve i ja znam, ali će reći: ne smede Karađorđe da iziđe Hadži-begu na bitku, a kako će sutra veziru i svoj Bosni iziđi!

” (Karađorđa bio pošao na Mišare, pak uz put došao sa oko 300 Gružana. U Karađorđa nije bilo običaja more, bre, nikome reći, no svakome, i mlađem i starcu: ej momče, malo pozategne, rekao bi da dva o izgovara, npr.

čuvate i u tajnosti stojite, da vas kakovi sultanovi ljudi ne vide i ne doznadu o kom delu ovde ste, pak će onda sultan reći: kad se vlaški kraljevi mešaju u moje države, ja ću njima načiniti posla.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Nego što se onako mator pomamio, te ne da nikakom čeljadetu s mirom proći? Jali će se iskašljati, jali reći kakvu nepristojnu reč — tek će, crkao, pukao, darnuti svako čeljade.

— dere se Raka. — Čuješ, Simo! Daj ti njemu četiri vreće pa nek legne ta kavga — reći će Stevan. — Četiri vreće! — dreknu Raka i pljesnu rukama. — Kakve četiri vreće, ljudi!

A Stevan, opet sa Srećkom i Ilijom na drugu stranu. — E jest pogan čovek! — reći će Srećko Iliji i Stevanu. — Ne može ti ono, brate, dok ne zakine tuđe muke — crklo bi! — dodade Ilija.

Poznaje se, brate, što je skoro potrveno. — Vala ionako mi već dosadi ta potra svaki čas — reći će na to Stevan, ali ovake napasti još nisam video!

Hoće kmet sve u obor! Nemojte reći da vam nije kazano!... A znate li vi šta je to roga? Ne znate, je li? I ne dao vam bog da znate!...

— A, valja to javiti kmetu — reći će Đura. — To je već i suviše. — Nije vajde, Đuro, ja ti kažem, prihvati Spasoje. — Nego hajde da mi njega izdevetamo..

— A ne brini se, može ti lasno i pasti — reći će Spasoje. Sima spusti vreću na jedan kamen, pa sede i poče: — Udarih na školu, pa htedoh pući od smeha onoj

— reče Đura, osmehnu se i mahnu rukom. — Kad evo ti učitelja, pa udri! Stoji piska jadne dece! — Gad! — reći će Spasoje. — Kao da nije bio nikad dete, nikad se nije igrao!

— Gad! — reći će Spasoje. — Kao da nije bio nikad dete, nikad se nije igrao! — Ovo dana, kako ono zapovedi kmet — reći će Bura — kud se god makneš, sve ljudi grade roge... — Ja zbilja! I ja to htedoh reći — potvrdi Sima.

— Ja zbilja! I ja to htedoh reći — potvrdi Sima. — Zato su je đaci i udarili učiteljevu ćuranu... Vide gde se udara na stoku, pa hajd̓ i mi, veli, na

— upitaće jedan. — Jest ja — odgovori drugi. — Mora da ih je nešto poplašilo. — Oko neko doba noći — reći će jedan — stade ti uktanje mojih svinja, pa bež̓ kući kao da ih neko juri.

— Ko uzimlje interez i ko krivo meri — reći će na to onaj što je pogađao u kaiš — i on se tako uabonosi u zemlji. Ne da mu onaj greh ni da istrune kao ostali ludi..

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Selo je sa sviju strana opkoljeno, a sredinom promrežano samim barama; i ako se i za što može reći „ovo bog čuva”, može se reći za Crnu Baru. I pored tolikih baruština, zdravljem se ne mogu pokuditi Crnobarci.

je sa sviju strana opkoljeno, a sredinom promrežano samim barama; i ako se i za što može reći „ovo bog čuva”, može se reći za Crnu Baru. I pored tolikih baruština, zdravljem se ne mogu pokuditi Crnobarci.

Crnobarci su poznavali Turke kao besne i naduvene. Kruška ne beše takav. On beše, može se reći, više prijatan no neprijatan, više blag no surov, više tih no naprasit. Nije se tuđio od ljudi, baš je išao među njih.

To znam utvrdo!... Ovo je kavgadžija, a ono je delija. Udariće sila na silu!... Moj Sulja mi već više ne može reći: ti pušiš džaba moj duvan!... Evo mu i baza (platna) i makaza, pa neka reže kako mu je drago!...

Najzad reče: — Sad, nijesi ga ubio, nijesi!... Ali kako ćeš svijetu reći zašto si pucao na nj?... — Kazaću: zato što ga mrzim! — Ali to nije pametno... — Ja ga od istine mrzim! — To znam...

I to onda kad kmetuje Jova Jurišić!... O, Gospode!... je li to mogućno?... Pa šta će nam sad reći druga sela?... Znam!... Reći će mi: ne ponosi ce!... spusti malo durbilj...

O, Gospode!... je li to mogućno?... Pa šta će nam sad reći druga sela?... Znam!... Reći će mi: ne ponosi ce!... spusti malo durbilj...

Ivan Miraždžić me svakad grdi, naziva me turskom ulizicom i svakojakim imenicama, ali kad je stvar taka, onda ću i ja reći što znam, što sam svojim očima video, jer da to ne kažem — bogu bih sagrešio!... Sve živo pogleda u Marinka.

Tolike misli, toliki osećaji... a on ih ne umede kazati!... Ali je osećao da joj mora nešto reći. I reče: — Zalučuješ telad? – Ja. — Koliko ćeš imati „zimkulja”? — (Krave što se muzu preko zime.) – Pet. – Dosta..

— Koliko ćeš imati „zimkulja”? — (Krave što se muzu preko zime.) – Pet. – Dosta... I umuknu. Više ne znade ništa reći. A i njoj nije bilo bolje. Čula je sve što je danas bilo... Prođe nekoliko trenutaka u ćutanju... Oboma beše vrlo teško.

Čula je sve što je danas bilo... Prođe nekoliko trenutaka u ćutanju... Oboma beše vrlo teško. Dok će reći ona, pokazavši na šaru u ruci njegovoj: – I to?... – Ja, eto. — I to ti on učini? – On. — Znala sam.

—reče harambaša i pogleda Stanka. Stanko se grozničavo nasmeja. Htede nešto reći, ali na osmejku osta... Iako je došao u hajduke, iako je znao da kao hajduk mora krv nrolevati, opet mu ovo dođe

Dučić, Jovan - PESME

ČEKANjE Doći će i trenut poslednji i sveti, Kada ćemo jednom, mirno čekajući, Reći jedno drugom: već je vreme mreti, Kao što se kaže: već je vreme kući.

Dok je prilazio čas povratka sveti, Umorni, taj susret večno čekajući, Kada ćemo reći: već je vreme mreti, Kao što se kaže: već je vreme kući.

U tvom čaru ljubljah sav čar neke druge... I ti beše samo sen nečije sene... SNOVI Vaj! kako to boli reći jedno zbogom! I kolika rana otvori se tajna, Kad i za tolikom našom suzom mnogom, Opet padne jedna suza oproštajna.

Tad sve kanda znadem pojmiti i reći, I pogađam tajnu skrivenu od sviju: Da pretvorim u stih bol od svega veći, I jad u molitvu i u harmoniju.

i toj tamnoj sreći I reč jednu novu ako bude dao — Ko će znati da sam nekad iščezao Jer tu reč čudesnu ne umedoh reći! NAŠA SRCA Ko zatvara vaše oči nebrojene, Srca, srca, srca?

No taj ostrv sunca sam pronaći; sjajni Cilj sviju ciljeva i sveg večitoga! Reći svome srcu da je svet beskrajni, Jedno dobro za se, van ljudi i Boga. Dobro, ne znajući da ima dobrota!

STARI ZAPIS More će ti govoriti o Beskrajnosti, nebo o Čistoti, a mračni čempresi o Tuzi. — A ti ćeš reći moru i nebu i čempresima: „Moja ljubav ima u sebi i vašu beskrajnost, i vašu čistotu, i vašu tugu.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Kuma Iliju je poštovao što može biti; i to je jedini čovek koji mu je smeo reći šta je hteo, i koga se moj otac čisto pribojavao.

” — Mati ne sme ništa više ni da proslovi. Kaže, jedanput joj kazao: „Jesi čula, ti, razumej srpski što ću ti reći: ako ti meni ciglo jedanput još što o tome prosloviš, ja ću sebi naći kuću, pa se iseliti; a ti ovde popuj kome hoćeš!

obilazi tamo. — Nuto-de! Baba se zamisli. Najzad odgovori: — Ja ću već pomenuti đedi; da vidim šta će on reći! — Nemoj ti, molim te, pominjati što za ono! — Bog s tobom!

Mogao je on ići u koju hoćeš kuću, uzeti što je htio — niko mu neće ni riječi reći. On je to i radio. Popustila mu šina na točkovima, a on nađe Pera kovača gdje sjedi pred krčmom: — Zar ti — veli — u

Šta vi — veli — mislite? Da se dogovorimo mi, pa poslije da zapitamo i druge pametne ljude; da vidimo šta će oni reći. — Ja velim da je opet date meni u kuću — reče Gluvić. — Jok! — kaže kum Ninko.

— Oče vladiko, starija je tvoja i pametnija od moje. Samo još da vidim šta će selo reći. A u selu ko smije reći što protiv vladičine volje i riječi? Nijesu se dugo prepirali.

— Oče vladiko, starija je tvoja i pametnija od moje. Samo još da vidim šta će selo reći. A u selu ko smije reći što protiv vladičine volje i riječi? Nijesu se dugo prepirali.

Siromah pokojni učitelj, čisto nam je... baš se čovjek griješi! ... htjedoh reći: čisto nam je, božeprosti, stajao na putu. Da vidite jesmo li dočekali čemu smo se nadali.

Onda ja zakopčam bluzu, nabijem šajkaču na oči, zažmurim i odvažno upitam: — Šta je, bogati... — htjedoh reći: s Marom, ali me sam jezik povede, te rekoh: — šta je, bogati, s Pavlom Đerićem?

Zar da se igram „devojačkim srcem”? Ako ću istinu reći, na svaki način prijatno mi je biti s njome — a, kao bajagi, što i da mi ne bude?

Ja to činim, valjda, stoga da ti ne bi pomislio: „A, sad se ućutao, sad ništa o njoj ne piše, znam ja šta će to reći!”, jer takvog skeptika kao što si ti, malo je.

Meni bi i suviše: — Kad biste vi znali srpsku vojsku i njena dela, vi biste se stideli tako što reći. Onda Tumanov stane, natucajući nemački, da priča. Ti znaš da on dobro zna naše stvari.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Jede revnosno i zaliva još revnosnije, a kapariše najrevnosnije; tek će reći: »Brat-Mijo, ne budi vam zapovećeno, dodajte mi molim vas, iz onoga tanjira onu trticu! Čudim se, šta mi to sve fali!

Poneko od bolje poznatijih se usudi pa dirne, na primer, pop-Spiru za to, pa će mu tek reći: — Ama zašto vam, gospodin-popo, ne stoji taj pojas na svome mestu? — He-he! »Zašto?« Kako: zašto?

Živeli su, kao što rekoh, vrlo lepo. Kad pop Spira zakolje svinje i napravi disnotor (što će reći svinjsku daću), a on prvo pošlje pop-Ćiri od zaklatog svinčeta i kožurice i masti i kobasice i krvavice, pa ponekad i

a i lepša je od mene, i deblja«... — Valjda puterkrofne, hteli ste reći? — popravlja je gospoja Sida malo ljuta zbog spomenute debljine. — Ta da, puterkrofne, uš’o đavo u njih, bože me prosti!

društvu, da se njegovo tik-takanje nije čulo, — to mislim da neće biti na odmet i njega, kao jedno, bar za večeras, tako reći, dejstvujuće lice opisati i s čitaocima upoznati ga. Sahat je davnašnji.

Gospodin vaš otac imao je dobrotu da me svrati i dovede amo, i sad je, naravno, njegova, ako smem reći, krivica što sam vas uznemirio u virtšaftu, to jest gazdinstvu.

A to je bilo vrlo dobro. Jer da su još malo samo ostali, otvorilo bi se grotlo na vulkanu prepunom gneva, hoću reći: planula bi gđa Sida, i zaboravila bi sve obzire koje treba da ima jedna gostoljubiva domaćica.

Još kod pop-Spirinih mogla je već videti kako se stvar sretno uputila, i da je nešto znala latinski, mogla je još tamo reći ono starorimsko: Venі, vіdі, vіcі.

i prekrsti ruke pa opet pogleda na Peru (koji ostavi album i poče čitati Rinalda Rinaldinija), kao da mu očima htede reći: zar nije tako? — Čudo, gospoja-Sido... kad ste baš taka »čismenka Anka«...

Kad je Jula otišla da namešta krevete, gđa Sida jedva dočeka, pa će reći: — Je si vid’o samo onu beštiju čifucku kakva je? — Koju beštiju? — zapita pop Spira umorno.

i po njivama, pa je sasvim zaboravio šta je juče bilo, jer kad je bilo posle večere, uze lulu i duvankesu, pa će reći popadiji: — ’Oćemo l’ tamo preko? — Nije nego uzduž! — veli mu gđa Sida.

Zar jedno mlado žensko stvorenje — reći će oni — u tim godinama (a koliko je pak godina Juli, koliko i Melaniji, to pisac nikako nije mogao da dozna), pa da

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Sad je samo gledala u Taju i služeći ga, drhteći od straha, iščekivala šta će joj on reći. Taja je međutim jednako jeo, mljaskao, i gledao ispred sebe. Videlo se da je i njemu teško da se reši. — ...

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— zapita ga čikaGavra. — Ne znam još ni sam kako. Devojke nisu ružne, osobito ona Julka; ona je, može se reći, baš lepa. — A jesi l’ primetio kako je gledao na Julku taj Ružičić kad je pevao?

Teraju u bircauz. Preoblače se. Čika-Gavra već je gotov. Maločas i Ljuba je opremljen. Ko ih god vidi, mora reći da idu da traže devojku — tako paradno izgledaju.

Mica to proslovi, a gleda u zenicu Alki, prst na štriku joj zastane, da čuje šta će na to Alka reći. — Mico, ti si smešna! Pa, što k tebi dolazi? Ovde je gotovo okukao. — Idi, boga ti, Alka!

Moric ti obreče da će ti je dostaviti, a sad ni traga od nje? — Znaš, Alka, iskreno ću ti reći. Moric zna u koga je tepsija, a taj ište za nju deset dukata; toliko ne vredi.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

A sve bi to trebalo reći tome Jurišiću kad bi on bio kao drugi ljudi i kad bi se čovek njemu mogao poveriti. Razumeo bi on tada, morao bi

Ako jeste, onda vam je morao reći da od mene nema uočljivijeg čoveka na svetu. Ja nikad ne uvijam, ja ne znam da uvijam, ja govo— rim otvoreno Ako to ne

I u ovom času, u ovom trenutku kad me svojim slatkim rečima bacaš u najlepši zanos, ja bih ti mogao reći da sam ludo srećan. Eto ja te sad volim bezumno.

Eto, tako ću joj reći. I onda će mi oprostiti što joj nikad nisam pisao. Jadna Nataša. Ona je mogla posumnjati: da sam onda ozbiljno mislio na

te u uzbuđenju one mahnite osećajnosti vređao, da te uverim kako ti nisam pisao samo zato, što se u pismu ništa ne može reći, da pred tvojim nogama razmrskam ovo mračno čelo večnih dvoumica.

Pa jašim ja, jašim i čekam šta će reći druga pamet. Nisam ja ćaknut, gospodine, sve ja radim po pametima. Kad dođe druga: lepo, veli, Mile, ti kažeš.

Šta je to, otkuda je to, ja ne znam i ne bih vam umeo reći, jer sam mali da uđem u sve te lavirintske procese one tajne, nevidljive i čudne životne moći napretka.

Afrika

Smatraju za prirodno da belac čim stigne bude uslužen pre njih. Kazati crnac uvreda je, treba reći Crni; to manje pokazuje razliku u rasi. Na crnim tablicama ispisane vesti iz Evrope dobivene radiom.

I pored mučenja, nije hteo reći kakav ih je obred gonio da ubiju i pojedu žrtvu. Izdao je pantersku kožu u koju se oblačio, i nokte koje je namicao na

Morao je učiniti u svome zavičaju nešto što nije dozvoljeno i zbog čega su mu roditelji morali reći da može otići. Otad ga je suviše peklo afričko sunce, suviše kvasile afričke kiše, od kojih se zemlja pušila, a da se

To je ona ista Komoe niz čije su me brzake spuštali pagajeri pirogom kada sam bio u Alepe. Sad mogu reći da predeli koje sam video na njenim brzacima, predeli, nebo i stvorovi takođe, bili su možda najlepši što sam ikada

Milo mi je što znam da je nju zasnovao Vuije, podigavši tu prvu kolibu. Milo mi je naročito što ću mu docnije moći reći da je stvorio nešto što je dostojno najlepše pesme. Pred Banforom su bezlisni baobabi ogromne debljine, stari vekovima.

Vraćanje je veselo i utoliko prijatnije što ja već znam šta treba reći kolonijalnim belcima. Ne: „Ovde je divno, ja vam zavidim, i moja bi sva želja bila da sam na vašem mestu“, već: „Zaista

I uvek iz rasa u kojima muslimanstvo nije moglo pustiti korena: sluga fetišist je pun vrlina, što je već teže reći za crnog muslimana.

Gundjuru je mesto fatalnosti. Njegovo se ime više ne sme izgovoriti. Po cenu života nijedan crnac neće reći kako se zvao taj grad.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

moga, za održati prijatelju mome zadanu reč, morao sam pri slabom sostavu i očiju i celog voopšte tela moga, tako reći, časove krasti i k sočineniju ovoga djela posvećavati.

No ovo kao uzgred. Moje je namjerenije pri pisanju Tvrdice bilo, uzimajući navlastito na rasuždenije malo, bolje reći nikakvo čislo komedija na našem jeziku, takovo djelo napisati, koje bi čitatelja ili gledatelja (jer je vreme, mislim,

JANjA: Uha! Oćiš da se svađiš jošt sos mene? JUCA: Ja sam dosta trpila. Šta će to reći? Kad nisi za ženu, da se nisi ni ženio, sram da ti bude!

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Bila su to mala, brza, crna, putnička kola, tako reći samo jedan sanduk, postavljen crnim, svilenim velurom. Sanduk, koji je visio sa četiri velika točka.

Njihova su imena na listi đenerala Ševiča i oni su stupili tako reći kao dezerteri, u vojsku Njenog Imperatorskog Veličestva Elisavete Petrovne.

„Pregledao sam“, govorio je Garsuli, „akta koja su ostala, od obersta Vuka, iliti Volkana, što će reći Volfganga, Isakoviča, iz prošlog rata. To je, u stvari, čitav istorijat pobuna i izdaja.

Polk negda slavnog obersta Vuka, što će reći Vlka, Volfganga, Isakoviča, bio je spao na nekoliko stotina vojnika. Oni su bili formirani u kolonu, zaogrnuti svojim

Đurađ je spavao go, i leti, i zimi, a spavao je, i posle pet godina bračnog života, sa majoršom, bolje reći na majorši. On se bio navikao da zaspi na njoj i Ana je morala da ga, onako teškog, svaljuje sa sebe, kao neki kamen.

Pavle je mogao da provede nedelju dana u sedlu, a da, tako reći, i ne silazi sa konja, ne spava, ne jede, i ne traži vodu.

Želeo je da niko, ko je bio prisutan tome, ne može reći da je pošao pognute glave. Dok su mu, kod profoza, skidali mundir, a vezivali ruke, on se priseti da Engelshofen,

Pavlovo venčanje, njegov brak, njegova kuća, sve je to prošlo, tako reći skriveno, u senci Petrovog venčanja, Petrovog braka, i kuće Varvare Stritceski.

Skamenio se, tako reći, od te slike u zatvoru, i te uspomene. Činilo mu se da čuje njen šapat i da oseća njenu ruku, koja ga, po potiljku,

Isakoviči su, od tada, živeli, tako reći, dva života. Jedan za sebe, a jedan za taj svet svojih, isluženih, vojnika.

Otkad se beše ćerkom kapamadžije Grozdina oženio, bolje reći otkad mu se prvo dete rodilo, Trifuna je počeo da prati, kao i njegovog brata Petra, neki udes, neka zla kob, iako su

koja se osećala još vrlo mlada, smatrala je da je ta pomisao Trifunova, i Pavlova, da se ide u Rosiju, pokvarila, tako reći, ceo njen život.

Teodosije - ŽITIJA

Ako li što protivno pomišljaš, i nećeš da pođeš s nama, prisilićeš me da te vežemo. Teško meni, to mi nije zgodno ni reći, ali se bojim oca tvojega, pa ću te povesti silom. Takvu sam zapovest i primio.

Mnogo, dakle, minuvši, kao apostolu reći ću apostolske reči: „Podvigom dobrim podviza se, posta trčanje savrši, veru sačuvavši, i vreme njegova odlaska k Bogu

tuđini iz Gore Svete, i sa ovima da vidim onoga koga želim od mnogo godina, koga noceći y srcu svome nisam viđao, tako reći samo dušu moju, gospodina brata mojega, i da se svete, neizmerne ljubavi njegove nasitim?

I mi ćemo slično proroku reći: ,Ovaj dan koji stvori Gospod, obradovaćemo se i uzveselićemo se u nj̓. Jer evo, otac naš koji je pre malo vremena bio

Jer ako se ko i udostojio da govori s njim, on je od toga sticao ne hudu korist duši, jer njegova reč beše svagda tako reći Duhom Svetim kao solju rastvorena, i zbog mnoge dobrodetelji primaše bezbrojnu i bezmernu počast od samodršca brata, od

Blagočastivi kralj Stefan radovaše se neiskazanom radošću, hoću reći — ne vencu carstva ni mnogocenoj bagrenici, jer je znao da i to sa mnogim krasotama sveta propada i prolazi, nego što

Ali ćemo i mi od mnogog bar nešto malo reći. Pohvala Petar časni i prepodobni, imenom tvrd i životom. Petar istinit siromah koji osim sebe ništa u pustinji ne

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Jedan plemenik je poreklom iz toga ili toga plemena, iz toga ili toga bratstva, i samo će po izuzetku reći ime svoga sela. Za vreme rata su bratstva a ne sela sačinjavala vojničke jedinice, „čete“.

Za vreme rata su bratstva a ne sela sačinjavala vojničke jedinice, „čete“. Ime sela, za koje se može reći da nije postojalo, počelo se upotrebljavati tek poslednjih desetina godina.

Postojao je jedino junak. Junačka sujeta, junački ponos i oholost su, ako se tako može reći, bezgranično isticani. Ono što je ispunjavalo život svakog člana plemena, osnovna misao u životu, bilo je junaštvo.

Sanjari se najčešće o junačkom životu. Podsmevanja i šale može se reći da nema, izuzevši unekoliko dva plemena, Cuce i Pješivce.

Može se reći da su ovi otpadnici najviše doprineli da se raja dovede do najnižeg stupnja poniženosti. Od moralnih osobina se usled

Istina, ne može se reći da imućni ljudi centralnoga tipa ne žive bolje nego oni koji nemaju; ali je takođe nesumnjivo, da se kod njih mahom ne

Može se reći da oni predstavljaju prirodne intelektualce, najveću vrednost ovoga tipa. Ređe su iz varoši, mahom su od seljačkih

Nema sredstva koje bi oni smatrali za nedopušteno, kada dobiti vodi; moglo bi se štaviše reći da gotovo pretpostavljaju nepravilne i skrivene načine i puteve. Ali im često smeta oskudica hrabrosti da odu daleko.

snažniji i više se plode, nego je pretegao uticaj grčke civilizacije: grčke crkve, grčkog trgovačkog duha i, može se reći, grčke mudrosti. Isto su tako mnogo doprineli ovome pogrčavanju i klima i način života.

Drugi je slučaj da Sloveni ne znaju grčki ili znaju samo poneku reč; ali su patrijaršisti, to će reći grčke partije, i imaju takođe više ili manje grčki mentalitet.

Posle 1913. godine stanovništvo se počelo brzo otresati svega onoga što mu je nametnula bugarska propaganda. Može se reći da bi Makedonija bila potpuno srpska da nije bilo Svetskog rata.

Inače se može uopšte reći da su Šopovi zahvaćeni često vrlo živim antagonizmom prema Bugarima. Prestonica Bugarske je usred šopskog varijeteta.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

— Kakvi, kakvi?! — prepade se Kruškotres. — Bolje ti je da ne znaš! — plašio ga je Šarov. Mogu ti samo toliko reći da je Mačak lav juče rastjerao čitav jedan vašar i opustio cijeli grad.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

gledaj da me sretneš 12 Dosta rečitoga smilja dosta slatkih trica Ništa neću da čujem ništa da znam Dosta dosta svega Reći ću poslednje dosta Napuniću usta zemljom Stisnuću zube da presečem ispilobanjo Da presečem jednom za svagda Staću

Nušić, Branislav - POKOJNIK

I AGENT: Da, gospođo! RINA: Ne bih imala šta da vam objasnim: kod nas se noćas desila krađa. I AGENT: Možete li mi reći što bliže? PAVLE: Reći ću vam ja. Moja žena i ja bili smo sinoć u pozorištu.

I AGENT: Možete li mi reći što bliže? PAVLE: Reći ću vam ja. Moja žena i ja bili smo sinoć u pozorištu. Kad smo se posle jedanaest vratili, prošli smo kroz ovu sobu –

I AGENT (razgleda stočić): Fioka je, očigledno, nasilno otvorena. Znate li mi reći šta je ukradeno? PAVLE: To je stočić moje žene, ona će to znati.

I AGENT: Znači, dakle, da nije koristoljublje po sredi. Utoliko pre ne bih mogao reći da je provalnik došao spolja. Imate li mlađe u kući?

I AGENT (domišlja se): Možete li mi reći: jesu li samo izvesna i naročita pisma ukradena, ili je...? RINA (zbunjena): Bože moj... ja ne znam...

ANTA: Ja nisam čuo, ja sam video. SPASOJE: Šta si kog đavola video? ANTA: Reći ću ti. Patiš li od srca? SPASOJE: Da, nešto malo. ANTA (zvoni): Razume se, to ti i pripada u tim godinama.

RINA: Ta ostavite se, molim vas, te vaše pažljivoosti. (Spasoju.) Gospodin je beskrajan. Reći ću vam ja: čovek o kome svi znamo da je umro, da je pokojnik, čovek kojega smo sahranili, živ je.

Uostalom, nema šta da mi kažeš, nemam šta da te pitam. Reći ćeš mi glupost koja je nemoguća. Razumem i još kad bi rekao: „čuo sam”, premda bih te ja i za to kaznio za pronošenje

Razumem i još kad bi rekao: „čuo sam”, premda bih te ja i za to kaznio za pronošenje lažnih glasova, ali reći: „video sam”, reći „video sam”, to je prosto zločin. ANTA (uporno): Video sam ga! SPASOJE (nervozno): Opet on!

i još kad bi rekao: „čuo sam”, premda bih te ja i za to kaznio za pronošenje lažnih glasova, ali reći: „video sam”, reći „video sam”, to je prosto zločin. ANTA (uporno): Video sam ga! SPASOJE (nervozno): Opet on!

SPASOJE: Dakle, to tebe žulji? ANTA: Pa to, dabome! SPASOJE: Čekaj, molim te, sad ću ti reći. (Vadi iz džepa jednu knjižicu i prelistava je.) Ovo je krivični zakonik, ja tu knjigu uvek nosim sobom kao ručnu knjigu.

Vrlo je korisna, čovek se mnogo čemu nauči iz nje. To su tako reći uputstva za život. (Našao je stranu.) A evo: §144 krivokletstvo. (Čita u sebi.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

ZA LjUBAV Sadržaj I 2 II 13 III 23 IV 33 V 42 VI 52 VII 63 VIII 74 IX 86 X 98 GLASAM ZA LjUBAV I Sada će reći da sam najbeznadežniji idiot na svetu, i biće u pravu. Oni su uvek u pravu!

Nisam znao šta da mu kažem, iako bi najpametnije bilo reći da je knjiga pala tek onako. On bi to progutao. Takvi kao on u stanju su da progutaju i bodljikaviju ribu, ali meni se

Ono što sam hteo da kažem i ono što su dahtavci oko mene očekivali da ću reći, sada nisam imao snage da izgovorim. - Mislio sam da je stvar završena. Ja sam priznao da sam bacio knjigu!

- Vesna neće ništa reći! - Znam - rekao sam. - Otac će saznati i bez nje. On ima naročit talenat za to! - Hteo sam da dodam još nešto, ali sam

Nisam uspeo da čujem kraj. Rašida je žvakala bučnije od mamuta i ja je upitah šta će joj njeni reći kada se vrati kući. Ona samo sleže ramenima. Mislila je kako neće ni primetiti da je nema.

„Klinderu!” govorila joj je. „Šta ti znaš?” Sada će joj moći reći da zna: to nije ništa naročito, to s ljubljenjem. Mislila je da će dunuti vetar, Tisa početi da se ljulja, desiti se nešto

- Ti se ne ljutiš? - šapnula je. - Ja ništa neću reći Vesni ni onoj drugoj, ni bilo kome, a ti ćeš napisati pismo Melaniji!

Sećao sam se toga planirajući kako da se izvučem sa časa i upadnem u bioskop. Reći ću da me boli stomak. Zapravo, rekao bih to da matematiku ne predaje Hadži-Nikolov. Za njega je to providan štos.

od učenika, ali čovek ne može nikada da bude siguran da za vreme predstave neće banuti neko od onih koji će kasnije reći da im je žao itd., ali, „dužnost, je dužnost, mladi prijatelju!

Ja sam poznavao nešto drugo. Poznavao sam ljude kojima je najvažnije ono što bi drugi o njima mogli reći, ili ono što bi oni o drugima mogli reći.

Poznavao sam ljude kojima je najvažnije ono što bi drugi o njima mogli reći, ili ono što bi oni o drugima mogli reći. Poznavao sam onih nekoliko ulica nanizanih oko Pogače kao svoj džep, mada nisam poznavao samoga sebe.

Počeo sam da se ludiram i ispričao joj o ljubavi kod riba, njihovim ljudožderskim (hteo sam reći: ribožderskim!) nagonima kada su u pitanju manje ribe i o svadbenim noćima štuka.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Teško mi je bilo do tri hiljade doći. Dvadeset godina je trebalo da sam mogao reći: imam načisto bez duga tri hiljade forinti.

Badava, dopadne mi se; sad ću odmah kratak račun načiniti. Šušnem materi do dođe u sobu, imam joj nešto reći. — Gospođa Tatijana reče kćeri: „Ostani, Sofija, u dućanu, ja imam sa gospodarom Kirićem posla“. Uđemo u sobu.

tu bilo kod njih za svaku sitnariju kikotanja, „hi hi hi — ha ha ha”, već malo laganije, i svaki je pazio šta pred njima reći. Jednom reči, znale se držati.

— Da ti je prosto! — Pa onda kad svršimo, on će nas zvati na ručak, a mi ćemo mu reći da još jedan šljahtec putuje s nami, pa ga ne možemo sama ostaviti.

— Šta će svet reći, kad čuje da se tako brzo ženim? — Šta može kazati? I drugima je mati umrla, pa su se oženili. Samo gledaj da dobiješ

Ko ga je prvi put video, odmah je morao reći: „Ovo je isti Don-Kihot”. Tako je na ovog naličio, ili bar na sliku, kako Don-Kihota, malaju.

No i Pera nije za njega mario. Kad leži na klupi pred birtijom, a Šamika prođe, reći će: „Gle štucera za crne banke moga oca!

Ma šta! A jedan bog! — U poslednjim redovima stoji da mi je samo pod gore pomenutim uslovima „kuća otvorena”. To će reći, ako nećeš da budeš katolik, više ne dolazi. Sve je prekinuto.

Dođe kući. Ocu ne sme o tome ništa prosloviti, jer se boji da će mu reći: „Neću kradenu devojku”. Dan po dan prolazi, a još ne zna kako će da započne. Još ima tri dana.

— Pa šta ti je teško? — Žao mi je moje muke. — Pa na mlađima svet ostaje. — Tebi je lako reći: „I ninje odpuštaješi raba tvojega”, al šta ću ja? — Ta i Šamika nije tako omatorio da se ne može ženiti.

— Ja vam dajem ruku. Pruži joj ruku. Juca primi ruku. — Šta će mati o tome reći? — Nad ovo malo života ja sam gospodar. — Mogu vas od matere zaprositi? — Možete. — Ako bude protivna?

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Htede im, po običaju, reći nekoliko reči, pred smrt, i pomisli da im spomene svetoga despota Stefana Štiljanovića, izgrdivši ih najpre što mu noću

Misleći na snahu, on se rešavao da izmoli koga od kaluđera, koji će poći sa njim u Zemun i reći da dolazi poslat od patrijarha, samo da bi ućutkao onaj njen grozničavi vrisak i bezumni šapat kojim ga je preklinjala,

inače, Isakovičevi oficiri pokazali odlično držanje, da su vojnici udarali nogama o zemlju kao budacima, onda se može reći da se sve dobro svršilo. Čak se đeneral Gvadanji u mnogome promenio, kada je čuo koliko je puk na ratištu imao mrtvih.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

“²⁷ Ovde treba reći da i u nekim kosmogonijskim mitovima mravinjak ima ulogu ženskog polnog organa, a da kod izvesnih afričkih naroda

⁵⁸ Uopšte, može se reći da se brižljivo izbegavaju oni predmeti koji su u vezi sa „ženskim“ poslovima, da bi se, na magijski način, izbeglo

Tako, na primer, pazi se šta će ono prvo reći: ako kaže mama, dobiće sestru, a ako kaže tata, dobiće brata. U Crnoj Gori „kada je žena bređa, valja pitati dijete šta

Sažimajući sve ono što je do sada rečeno o „srećnim“ i „nesrećnim“ danima za rođenje deteta, možemo reći da su nesumnjivo srećni dani (ponedeljak, četvrtak i nedelja, a nesrećni su utorak, petak i subota, dok sreda ima

“⁴⁸ Pre nego pređemo na razmatrane osobina i sudbine deteta rođenog u košuljici, trebalo bi reći da se negde pravi razlika između ove dede na osnovu toga u kakvoj su košuljici rođena.

Ovaj slavni putopisac piše: „Djeca se po drevnome narodnom običaju peru u hladnoj vodi, pa Morlaci doista mogu za sebe reći što i stari stanovnici Italije: Sinove, rod čvrsta kova, odvodimo prvo do rijeke i dajemo im da očvrsnu u strašnom

on ustane, skine kapu, prevrne detinju kapicu naopako i metne je nasred sofre tražeći da svi prvo plate, pa će onda reći ime. Kum prvi stavi paru u kapu, a onda roditelji, pa sve zvanice redom, koliko koji može i želi.

U Metohiji veruju, kada se posle mnogo ženske dece rodi muško, da ne valja reći da se rodilo muško, već treba objaviti da se rodilo žensko jer se dete inače neće održati u životu.

vidiš kakvu staru ženu a bojeći se da je vještica, treba pošto prođe bacit roge od desne ruke pa pro prsta pljunut i reći: ’Kad se mogla dohvatit zubima za žile ispod kolena, tader mi i naudila’.

Kad se neko začudi detetu ili čemu drugom što je napredno, treba reći: „Luk ti u oči!“ ili „Oči u kamen!“, da ne bi urekao to čemu se zavidio.

’ a on mu odgovori: ’nosim vreću riječi’. A kad se dete na pragu kuće izvuče iz vreće, treba mu reći: ’Mučenje nek stoji u vreći, a tebi jezik u reči’.

Dok još ne progovori, detetu se ne sme reći: „Muči!“ da ne bi teško progovorilo ili čak ostalo nemo, smatraju u Lici.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

I mogu vam reći da nema strašnije i očajnije bitke od one koju decenijama vode mali sivi provincijalci, izlizanih rukava, sa svojim

Znate kada bih požalio za ovim ćoškom? Nikada! Fuck off! KARTA ZA VAVILON Došlo je vreme kad već mogu mirno reći da nekog nisam video punih dvadeset godina. Čitav život!

Umetnike ne uništava beda; pre bi se moglo reći da je za njih smrtonosna udobnost. Zar bi doterao dovde dokle je stigao da mu je u Beogradu išlo kako treba?

— Odnesi joj ovo... — poklanja haljinu cariniku, kome svila poteče u slapu niz krupne šake. — Ona će ti reći čim se bavim! Vratio se kao pobednik u grad u kome je pretrpeo svoje najveće poraze.

U stvari, prepoznaću onoga s brkovima u belom odelu. — Čak i ako ih pronađu posle tri meseca, to neće biti dovoljno. Reći će da ste ih sami izazivali. — Ja ih izazivala?

Matavulj, Simo - USKOK

Sad, može se reći, nema više gladi u Crnoj Gori, jer dobro rodi, a, bogami, uzme narod i lijepu paru za nju u Primorje.

Krcun se namršti, mrdnu obrvama i zavrti glavom, kao da htjede reći: „Ne znam šta da ti odgovorim, ne razumiješ ti naše rabote i prilike!

A-nu, đede Mrgude, što ti šćaše reći — obrati se Mrgudu, koji dva-tri puta htjede da zausti nješto. — Vaistinu to da jednako žalim, što me ne povedoše na

Kad Janko završi, ona pruži čašu Mrgudu. Pošto se obrediše, reći će Puro Mijuškov: — Ja, pobogu dijete, tako mlad, a toliko si prepatio i čuda doživio! Koliko ti je sad godina?

“ — Braniš ih, jer ste kao i oni! — povrnu Cuca. — Za vas se može reći: „Sedam kuća jednu kozu muze, još se hvale da se dobro hrane!

— Tako je! — potvrdi Labud. Janko se trže i zausti da će nješto reći, ali se predomisli. — Ostavite sad to, imaćemo kad i to spremati — reče Stevo Bojov, pa se okrete knezu i zapita ga:

Ti znaš što će Crnogorci reći kad čuju da je knez Drago uzeo u kuću zeta! Janko mi je mio kao da mi je od srca, ali što nije prilika, nije!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

ovo, ne sme biti ono: otrgnuta, na kraju, od svega što je zasenjuje i ugrožava, postaje skoro neuhva- tljiva: teško je reći šta zapravo jeste.

Moglo bi se reći da je dečji pesnik neuspeli, nedovršeni pesnik. Njegova je snaga kolebljiva; on zazire od opasnosti koja jednu igru

Može se reći da ovakve svetove deca žive, a da ih dečji pesnik peva. To, kao što rekoh, ne znači su deca oduševljena predlogičkim

S. Egziperija (šest prevoda na srpskohrvatskom jeziku posle rata!), ispuni me jedna vrsta zgađenosti. Neću reći da je Mali Princ delo nedostojno svake pažnje.

(Priča o velikom čobaninu) Ćopićev tip dobrog čoveka mora zadovoljiti e, što će reći poetske kriterijume lepog i dobrog, i biti uvek spreman da povlađuje željama: Znao je on i koliko je nebo daleko od

vratiti neće, što je povezano sa našom omiljenom iluzijom daje na zemlji nekad bilo bolje, a da je propadanje počelo tako reći odnedavno. Svakako sa ratnim godinama: A zemlja se sve više zdivljala i otimala obnejačaloj čovjekovoj ruci.

Teško je reći: šta je tu narodno, šta na narodsku. Deminutivi, ta pusta nežnost i samozaljubljenost jezika, posebno su Ćopiću dragi.

Dete iz Lukića doista se oglašava jasno i neposredno; ne oseća se, tako reći, nikakva razdaljina između pesnikovog i dečjeg ja.

Teško je tačno reći kada i koga parodira; najčešće je to ironično oponašanje ustaljenih postupaka i smešnih izražajnih navika.

Moglo bi se, međutim, reći da Radović parodira sam čin stvaranja, držeći se ironično i prema građi, i prema njenom transponovanju, i prema samoj

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

Kažu da je Madžar. ŽUTILOV: Pak? Ona zna madžarski kao Madžarica. NANČIKA: Ali šta će svet reći? ŽUTILOV: Bolondšag! Svet ja neću pitati šta ću raditi u mojoj kući. NANČIKA: Ali ovi ludi rodoljupci?

SMRDIĆ: Ajdete da saopštimo Žutilovu, da vidimo šta će on reći. ŠERBULIĆ: E, on će jedva dočekati, kako je lakom. SMRDIĆ: Bogme, on se dobro pokrpi.

LEPRŠIĆ: Moralo se tako govoriti da narod ustaje. GAVRILOVIĆ: To će reći: vi ste lagali... LEPRŠIĆ: E, tako je, drugojače nije moglo biti. GAVRILOVIĆ: Naravna stvar, rodoljubije sve dopušta.

GAVRILOVIĆ: O rodoljupci, rodoljupci, idem pripovediti svetu šta ste radili, da vidim oće li se naći koji, koji će reći, da po ovakovima može narod procvetati.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Kozačinski je za svoj komad uzeo predmet iz srpske narodne prošlosti i u trinaest slabo povezanih činova, ili bolje reći slika, izneo kako su Nemanjići stvarali srpsku državu i organizovali srpsku crkvu, kako su Srbi prešli u Austriju i

On je prvi srpski pisac čije knjige prelaze granice srpskog naroda. Može se reći da nijedan od starijih srpskih pisaca nije bio toliko poznat kod susednih naroda i toliko uticao na njihov duhovni

modernu i svetovnu književnost, koja se obraća građanstvu i narodu, koja je u vezi sa stvarnim životom, ili, bolje reći, koja je izraz narodnoga života.

godine u Novom Sadu.39 Emanuilo Janković radio je na lepoj književnosti i nauci. Od naučnog rada ili bolje reći od popularisanja prirodnih nauka, ostao je od njega jedan manji spis: Fizičeskoe sočinenіe o izsišeniю i razdѣlenію vode

Soavi, čiju Etiku je Dositej Obradović ranije preveo. Sve su to prevodi filozofskih pisaca, ili bolje reći racionalističkih praktičnih moralista iz XVIII veka.

je u predgovoru Tvrdici: »Moje je namerenije pri pisanju Tvrdice bilo, uzimajući navlastito na rasuždenije malo, bolje reći nikakvo čislo komedija na našem jeziku, takovo delo napasati, koje bi čitatelja ili gledatelja (jer je vreme, mislim, da

Cerne Gore, i nekojim zapisima, ali poglavito narodnom tradicijom i narodnom pesmom, i to u tolikoj meri da se moglo reći da je Gorski vijenac »jedna opsežna sinteza pesama o Danilovom vremenu« (Pavle Popović).

je umeo da bude i veran slikar narodnog života, dao mnogo lokalne boje, živo, reljefno i verno, gotovo bi se moglo reći realistički slikao ljude i događaje, tako da kroz celo delo čitalac ima utisak neposredne stvarnosti i čini mu se kao

Tako je on, dodavši i trideseto slovo dž, stvorio svoju novu azbuku, za koju je sa razlogom mogao reći da u njoj »nijedno (slovo) nije suviše, nijedno zvukopremjenljivo, niti koje nedostaje, nego i je taman onoliko koliko

Oko 1822. spremao se da radi, kako sam veli, »srpsku istoriju našega vremena, ili upravo reći od godine 1791, od kada buna srpska početak svoj ima«.

On je svoj čovek i samostalan duh; on ume i sme da misli svojom glavom, bez obzira na to šta će drugi reći. »Kad bi se ja, pisao je 1820.

Još u prvom početku svoga rada on je u srpskom narodu video dve glavne sile: jednu, tako reći, centrifugalnu, na periferiji srpskoga naroda, među iseljenicima srpskim u Ugarskoj i Hrvatskoj, gde je materijalna i

Sremac, Stevan - PROZA

Umeo je vešto i da pozajmi od nekog, a još veštije da ga posle skine s vrata. »Kako, kako — imađaše običaj reći kad hoće da izvrši operaciju — kako sa zdravljem; kako žena, deca, kako pazar?

svakog kreditora, svakog kako u licu šegrta i kalfe, tako i u licu samoga majstora; upravo, imao je moć da ih tako reći hipnotiše, i to vrlo vešto.

kaznačeju ili pretpostavljenom pisaru, tako da mu je to već postalo druga priroda njegova, pa je na prstima išao tako reći celoga svoga veka, svuda, i u kafani i na ulici, gde god bi samo video starijega od sebe.

— Dede, daj, Nasto, pedeset i dve table i dve karte.... Ovaj... ’tedo’ reći: pedeset i dve karte. Kristijan se smeje, pa sav pomodrio na ovaj svakodnevni vic Jovin. — ’Oćemo l’, fabriko?

Tek će mu naš Jova reći: »’Ajde, kaži, Švabo: Raskiseliše li ti se opanci?« A Švaba se muči da izgovori, zašišti kao ono raketla kad se

— More, šali se, šali čovek. Dobar čovek, voli me što sam šaldžija. — »E, Jovane, Jovane, tek će mi reći šef, mnogo znaš, mnogo ćeš i patiti.« »Ama, i patio sam i patim jednako, gospodin-šefe« — velim mu ja.

i liči, priko, da ja tebi nazdravljam kako drugu, vojniku i vrsnom poštaru, koji si ti poštansku struku na jedan, reći, visok stepen uzdigao u otečestvu našem, da se sada poštari mogu smatrati među prve sinove ove zemlje, a to što si ti

Takav, dakle, čovek uze sada preda se oba mališana, pa će im reći: — E, deco, deco, zar tako! U srećnim zemljama trude se ljudi da nestane rata, uništavajući nacionalne razlike; gledaju

jedno dete — Marjana, ili »majkinog princa«, kako bi ga gazda Radisav obično zvao kad bi ga bio — onda možemo slobodno reći da mu je ovaj jedan u ovoj gomili više brige i veću muku zadavao nego svih osam devojčica iz one druge gomile.

Bog vam a duša vam! Vaše meso, moje koske!« Time je hteo reći da, iako je čovek koji prati i razbira za novosti, ipak je poštovalac starih blagih običaja, klečanja, packe, apse,

GLAVA ČETVRTA Eto tako se ponekad ili, bolje reći, počešće razgovaraju otac i sin. Jer sin, kako je brzo shvatao, tako je brzo i zaboravljao te česte očeve lekcije iz

Radičević, Branko - PESME

Ko zna de će još isteći Taj nemirni život moj, De će silna želja reći: Dosta more, ovde stoj!“ Peva putnik, pa silazi Kroz kamenje niz planinu, Put se vinu, on upazi Divne drage i

sam rekô, jezik meni muca; A opet zato, bilo makar kako, Mada mi srce tužno kako puca, Ja zbogom njojzi morao sam reći, Na moje delo morao sam teći. 26.

35. Al' naš junak znade i to, Te govori devojčici: „U to doba, srce, zlato, Tako sama na ulici? Šta će reći ko te spazi, A tud silan svet prolazi.“ 36.

Zaviriše: eto li je! No, gle čuda, tu je nije! Započeše da se krste Oda jeze i od strave, Ćau reći fala Bogu! Ma što šiknu ispred nogu? Pogledaše, obamreše, Jer pred njima zmija beše, Zmija jedna duga, ljuta!

vetri noćni liju, A oko mene ruža gušte, Sa drva listi tijo šušte, Ko da se tuže da ću uteći, Da njima zbogom neću reći. Itd. do 10—12 redi; potom ide dalje, no pre neg što dođe drugovima, da se oprosti, padnu mu na pamet učitelji.

(8) Ja znam, brate, šta bi reći teo Još je lepše njeno oko drago, Usne, obraz rumen, a vrat beo; U nedelju Bog je to naslago Pa na zemlju poslana ti

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Dotle li smo došli? I još reći da vuk nije zelen već nekakav ...hm! E, to ne može tek tako proći. Sjutradan, pušući poput guska, djed je doperjao sa

— Ih, paripina! — prijekorno kaže samardžija. — Kako samo ovako spretnom konjčiću možeš reći da je paripina ...Ugađaću mu, jašta neg ugađati. Kom bi drugom ako njemu neću. Načiniću mu nešto, ima da vidiš.

Deset puta bolji. — Konj? — Da, da, konj, što se čudiš. I zapamti još i ovo što ću ti reći: samo dobar čovjek može ličiti na konja, nikakav drugi. — Eto ti ga nà! — prostodušno zinu djed. — Da, da, samo dobar.

— Još on pita! — okrenu se djed meni i Žutiji kao prisutnim svjedocima. — Nagrditi čovjeka iz čista mira, reći mu da je konj ... Ispod gustih Samardžijinih obrva odjednom prosinuše stroge tužne oči.

američkog poglavicu, a srebrom uokvirio toga svoga, kako li ti se samo zove, te je li kralju mjesto tamo, sramota je i reći gdje, te pripoznaješ li ti svoju vjeru pravoslavnu i Očenaš, pa znaš li za krst i jevanđelje, te ovo, te ono ...

— A oni: odričeš li se, kaže, toga svog, bog te pita kakvog, sveca za koga si krao tuđe okvire? — A šta ćeš ti reći? — A ja se zaintačio kao najtvrdoglavije ličko magare: ne odričem, kažem, on je moj, pa kakav bio.

Čuvši da je o njemu riječ, Vasilije se obazre sporim goveđim pokretom, i to samo upola, kao da će reći: jesam li ja to nešto načuknuo, a? — Hajde, Vasilije, hajde, diko moja, učini rodu glas, pođi s drugovima.

— huknu intendant. — Ko će mi vjerovati da sam ovoga tu zamijenio za marvinče? Ovo si ti našao negdje u šumi, reći će, to nije ni raslo među svijetom.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Crne u dovratku čekaju te čalme, crne rukavice pretresaju ti stan. Niko ti neće reći zašto moraš da digneš kosu i nasloniš obraz na panj. Soba se dimi od kafa i od lula.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Znam da mi može ko protiv reći; da ako počnemo na prostom dijalektu pisati, stari će se jezik u nemarnost dovesti, pak malo pomalo izgubiti.

— — — Nek nauče — — — to je lasno reći, ali nije učiniti. Koliko je oni(h) koji imadu vreme i sposob za naučiti stari književni jezik? Vrlo malo!

Kostić, Laza - PESME

— Ja vam ne znam reći više, do što knjiga ova piše, dok ne prođe ova java, što mi sada dodijava, te se mojih snova setim, il' dok opet — ne

LjUBAVNA GUJA Neiskazan još osta neiskazani jad, neiskazano dosta, što boli teke sad. I htedoh ti ga reći, al' reč mi zastade, s poljupcima se tvojim na usti' sastade.

” Tako majka od milina junačkoga kara sina, diva sviju junačina; divak sinak zbori njoj: „Zar muževi? — Sram je reći! — što ih tisuć bega pseći od vilica magareći' kad zamahne sinak tvoj? To muževi? To su žene! Pa zar žene protiv mene?

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

U koliko su se Vukove nade polagane na narodne pripovetke ostvarile? Odmah treba reći da uspeh nije bio potpun i svestran, ni na unutrašnjem srpskom ni na međunarodnom polju.

Jednom stane se car razgovarati sa svojim sinovima: — Kud se to deva rod s naše jabuke! Na to će reći najstariji sin: — Ja ću noćas čuvati jabuku, da vidim ko je to bere.

Sjutradan reći će Tarigora: — E braćo, ako će se živjeti, mora se i raditi, stoga ako ste sporazumni sa mnom, a vi hajte danas u

Kad to vide, Kravarić Marko reći će svojijem drugovima: — Braćo, hajte me spustite u ovu jamu, a ja idem tražiti starca, i tražiću ga dokle ga ne

Kad je Marko saslušao što mu starac reče, reći će i on starcu: — E, hvala tebi, starče, na svemu, ali ja imam još dva dobra druga, koji su me amo spustili, i koji

Onda će anđeo reći: — Znate li šta? Ovako da uredimo: neka uzme devojka tri loze, pa neka posadi u bašči namenjujući koju kome hoće, pa

To mora da je neko čuo kad smo pripovijedali. Na to će srednji od njihova društva reći: — Hajdemo najprije obići i viđeti da nema koga od ljudi.

I sve to činićeš više za drugoga nego za sebe. Živjećeš i ti trideset godina! — Gospode, — reći će pas — kad mi je život tako nemiran, može li biti da živim samo deset godina?

Hajd on na pijacu sa onom poturom, pa stane obilaziti svu ribu redom, najzad će mu reći jedan ribar: — Ti se, stari, toliko vrzeš oko ove ribe: ili hoćeš da ukradeš pa ne umeš, ili bi kupio a nemaš za što.

— Pa, to nije ništa teško, — reći će sveti Savo — eto popni se na ovo drvo pa ćeš viđeti pravdu. Čojek se popne na drvo i pogleda, kad ugleda pred

Posjedaše oko ognja i baka im iznese večeru. Pošto večeraše, reći će arambaša: — Kad smo danas ovako šićarili, donesite jedan od vas ona dva lanjska pršuta ozdo iz podruma.

— Zatim ga proglasi prvim ministrom. Tako je vojnik ministrov'o dvije tri godine; i jednoga dana reći će caru ovako: — Svijetla kruno, ja neću više ovoga gospo'stva; ja volim opet biti prost vojnik, pa imati svoju

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

JEVREM: Sad juriš na redut! Bal i ništa drugo! SOFIJA: Ali... JEVREM: Pst! Subaltern ne sme reći „ali“. Što komandant zapovedi, mora da se izvrši. Smrt ili život, o tom niko ne vodi brigu.

SOFIJA: E opet ti svaku šalu uzimaš za gotove novce. Kako god što se tom prilikom ponajviše lacnu, tako bi ludo bilo reći da je svaka nabeljena. SVETOZAR: Ja sam se zagovorio, a moram da nosim izvestije. Dakle, molim za svedočanstvo.

Moj komša kanda nije iz ovog reda, jer se jako obazirao; ili, može biti, da je novajlija. Pravo valja reći, da se i u pritvaranju kao i pri svakom drugom zanatu, upražnjenje zakteva. Ali ono drvo, ono, šta je imalo s njime posla?

LjUBA: Pa to je igra. STANIJA: Kakva igra? Napala si pred tuđim čovekom pa trčiš, kanda si poludela. Što će reći čovek? To je, moja kjerko, bezobrazno. Ne valja ti posao ništa. Jošt ga vataš za ruku. Je l’ nam štogod rod?

LjUBA: I ovde su neki počeli. PIJADA: Kako misliš ti? LjUBA: Da vidim šta će reći Milan. STANIJA: A o šta vi tu govorite, devojke? PIJADA: Govorimo kako ce da bude svadba.

STANIJA: Ja vidim, kod vas je sve bruka, pa dobro. Ajde da mi tražiš kola. NEŠA: Nemoj, pobogu, što ću reći kad me zapitaju ljudi?

To je kuriozno. FEMA: Ja se čudim kako ste se nje prevatili, gospodine, ta nit će vam ta štogod platiti, nit će vam reći fala ni bog da prosti.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Ja, dakle, taki i takog stvora momak jošt nisam srećan bio da se kakva devojka (oću reći gospodična) u mene zaljubi. Ja sam mlogo puti molio i preklinjao Amora i Veneru, badava; rezultat je uvek bio: „i ne

More, ono nije gospođa, onu su vile i aždaje izlegle! SULTANA: Orjatine, meni tako u oči reći? Sad će ti pući glava na četvoro! SRETA: More Pelo, koji ti je vrag? SULTANA: Tvoja je mati bila Pela, a ne ja.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Eto vidite, sedim s vama i svi pomalo kao odvajaju ikilić-ždrakić za naš sto. Mogu vam reći da to i nije tako neprijatno, premda se malčice ukopavam sama pred sobom! Mislim, šta će mi sve to?

Pre svega, treba reći da su Beograđanke prave mučenice! Obično ih isfolira na brzaka neki došljak koji posle lepo sedi pred kafanama i

Nešto tako! Što se tiče njegovog crtanja, mogu vam reći da bi se taj stolnjak mogao mirne duše izložiti na bilo kojoj izložbi morbidne umetnosti; oću da kažem, matori je crtao

— Ja znam, srce, da si ti briljantna devojčica preseče on najzad tišinu — da si, tako reći, vunderkind, ali zar ne bi mogla da budeš za nijansu manje duhovita, baš sada, kad dobijam sede zbog tebe?

—Hajde, reci! Kako se ponašam? Kao svilena buba? — Istina, ti neprestano piljiš u te svoje udžbenike; ne može se reći da ne piljiš i ne mičeš se iz sobe, istina, ne može se reći da se mičeš, ali taj prokleti radio!

Istina, ti neprestano piljiš u te svoje udžbenike; ne može se reći da ne piljiš i ne mičeš se iz sobe, istina, ne može se reći da se mičeš, ali taj prokleti radio! Kako uopšte možeš da se skoncentrišeš na učenje a da ga neprestano slušaš?

Ali to ničemu ne vodi! — A čemu bi, kao, trebalo uopšte da vodi? Kad već hoćeš da čuješ šta mislim o tome, reći ću ti: samo bez aplauza, molim! Neću da utucam ovaj svoj životić u nekom neprestanom čekanju.

Uvukosmo se, dakle, u tu jedinu švedsku vreću za sovisanje i, mogu vam reći, pa vi verovali ili ne, baš me briga — u tom trenutku vatanje mi uopšte nije padalo na pamet, mada je bilo sasvim

I ona kao bila na skijanju! Kladim se u šta god hoćete da znam kako će pečeti prvi čas! — Kako? — E, pa draga deco — reći će — jeste li se lepo odmorili? Od čega da se odmorimo, kog đavola, sem od nje? — Sada treba ozbiljno zapeti!

Znate li kad bi me uvatili? Nikada! Zatim, moglo bi se reći da volim svoju porodicu, naravno s ogradama. Oko čega su ograde?

“ Gospode; kakvih tu sve nema izvaljotina! Jedno vreme izučavala sam detaljno najidiotskije odgovore te vrste i mogu vam reći da važim za najvećeg evropskog stručnjaka za tu vrstu pitanja.

I mogu vam reći da ne bi bilo nikakve opasnosti za vašu desnu ruku! Zimi, dok se grejao na mangalama, iz kioska je kuljao gust beli

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Sa žalben-tkanja ne diže se zvonik. U kristal-suzi Tornik nije Tornik tek privid to je da ce varkom čara. IX Šta reći sebi, dok još traje služba?

Šta reći sebi, dok još traje služba? Ugasi svetlo, radio isključi, da zaspi slovo s vinom što ne buči: u crkvi smrti svet je

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

MITA: Pak sad šta misliš? ALEKSA: da izvaram prsten od ovi, pak da ga dam Batiću. MITA: To će reći: gdi si bio, nigdi; šta si radio, ništa. ALEKSA: O, glupoumne! To nije tako.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Blista se patos, prozori, zid. Sva tri prljavka spopadne stid. „Odavno ja se čistiti spremam — reći će Rudar — a metle nemam. Pijukom htjedoh, al nisam glup, mnogo je tup.

Ti što se tuđom nevoljom sladiš bar sada poso koristan radiš. Livadu štitiš, to nije šala, kad čiča dođe, reći će: Hvala!

“ I tu se deda za leđa primi, zastade časkom pa će ti reći: „I ja sam, kanda, umoran malo, valjaće negde zeričak leći.

Neznanku traži i peva pesme. ŽUĆIN ODLAZAK Otkuda, ni sam ne znam ti reći, tuga mi u san doleće. Otkuda? Sad se prisećam, kume: dolazi, valjda, proleće.

Nekad je nebo tužno i crno, noćna pustinja prava. Znadem i zašto, to ću ti reći: umorni kovač spava. Ponekad samo prosine mjesec kroz oblak, lika snena.

Jest, Afrikanac!“ „Doći ću brzo, za jedan sat. Kažite samo: na koji sprat?“ „Na kome spratu? Teško je reći, boli ga čitav — drugi i treći.“ Čudom se čudi naš doktor Jan: „Kakav bolesnik?! Jel trospratan?!

Kako je mama i deda stari, da li vam stomak uredno vari?“ Nato će Boca, čestiti momak, reći u jedan dah: „Dobro su deca, deda i stomak ... Tebe je, kanda, strah?

Ovcu već možeš i za rep vući, ona se ne zna valjano tući. Progoni mačke. Moram ti reći: to ti je stari običaj pseći. Na mjesec laješ? To ti je vjesnik, skitnica bićeš i pseći pjesnik.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Ja sam i suviše zadovoljan što je napisana da bih želeo reći drugo šta o njoj. Kudikamo kompleksnija, kudikamo prostija od svega toga, ona ne nosi u sebi nijednu tezu, ne govori ni

— Žena vam izvrsno vesela. — Vrlo je jaka. Ona je i mati dvoje dece. Starija ima pet godina; reći ćete mi da li je lepa. Kosa joj je savim svetla. — Volite mnogo decu? — Deca su satisfakcija života.

— Izgleda da je to čovek neverovatno energičan. Čula sam da je pravo čudo. — Može se reći da je to više no čovek. On je jedan od retkih ljudi u svetu. — Viđate li ga još? — Kad god idem u Madrid.

Evo, ima dve godine da sam upisan, ali moja žena Marija može vam reći da sam ja u stvari, po ubeđenju, to još od prvoga časa. Od prvoga časa, od sasvim prvoga časa.

— Nećete ipak reći da nema nikoga koji mrzi našeg čoveka i koji mu želi smrt. — Možda! Dokle god čovek čoveka nije video, nije

— Vi stanujete u Belmontesi? — Ne, ja Belmontehu nisam ni video. Ali ako ikad sretnem nekog derana odande, reći ću mu odakle im preti propast. Mališe sinuše od ponosa: — Učinićete nam zadovoljstvo, gospodine.

— Još jednoga, koji je za dve godine mlađi... Iako su moji sinovi, a ovaj je još i prisutan, moram vam reći da ne bih mogao poželeti bolju i poslušniju decu.

— Bacate ih ponova u jezero? — Da, bacamo ih ponova u jezero. — Ne možete mi reći šta je sa onim starim ribarom, debelim, crvenim? — Ne znam na koga mislite?

Postao je kao dete. — Divan mladić. Treba mu reći da mi je žao što je propatio. — I još kako! Ja sam njin najbolji drug i mi svi kažemo da je on najbolji međ nama.

U slučaju da me neko vidi međ maslinama, ja ću otići pre no što dođete. — Ne znam. Možda ću moći reći i kojoj drugarici da me pričeka, a ako se odmah vratim, ni ona niti iko neće moći reći da sam bila sa vama.

— Ne znam. Možda ću moći reći i kojoj drugarici da me pričeka, a ako se odmah vratim, ni ona niti iko neće moći reći da sam bila sa vama. — Vi ćete činiti kako je najbolje. Hvala vam. — Recite sad zašto biste hteli da dođem? — Tako!

— Ne znam. Ja nisam nikad nikome to pričala. Ne bih ni vama da ste odavde, ili da ne znam da nećete nikome reći. — Zašto njegovi roditelji nisu vas zaprosili? — Bila sam dosta mlađa od njega. Imala sam sedamnaest godina.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Na izgled, taj sveti svet je mnogo bolji stan za obitavanje nego svet stvorenog. Ali otkuda to znamo? Možemo slobodno reći: i ne znamo. Sa svetom svetosti čovek se ne ophodi pomoću znanja.

Na izgled, taj sveti svet je mnogo bolji stan za obitavanje nego svet stvorenog. Ali otkuda to znamo? Možemo slobodno reći: i ne znamo. Sa svetom svetosti čovek se ne ophodi pomoću znanja.

Ne treba da nas čudi da se sa jednim ne-svetom mora računati. Ne znam da li se može reći i da on postoji, da ga ima. Ako deluje, ne mora da bude da ga ima.

ćef dobre su naše šanse ako ne pitaju svakog od nas šta si radio za vreme mira i ko si ti u stvari teško je reći dok je tu prizor slamanja temeljan i bezobrazan kao da smo u filmskom gradu gde nas i skaredno pitanje prenerazi

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

DANICA: Opravdano? MIĆA: Pa da, zaboga, vi ste tako lepuškasti i mili, i mogu vam reći čak i da mi se dopadate, vrlo mi se dopadate. (Pokušava da je pomiluje.) DANICA (uvređeno): Gospodine!

PORODICA (nailazi niz stepenice). MIĆA: Rekao sam vam, dopadate mi se. To je valjda slobodno reći jednoj mladoj i lepoj devojci. Uostalom, kad budem imao prilike ja ću vam stvar objasniti.

GINA: Pa nije ni lepo, da vidiš. SARKA: Jer familija, dok se glasno grdi, svađa i ogovara, dotle se može reći da je to familijarna iskrenost i ljubav, ali kad počne da šapuće!

SARKA: E, pa eto, čula si sad! SIMKA: Pa čula sam, dabome! AGATON: Sramota, Sarka, moram ti reći sramota! Mi nismo došli ovde u kuću da pljačkamo, nego da čuvamo pokojnikovu imovinu, a ti...

I ovo što sam ja uzeo ovaj služavnik, može se reći da sam ga spasao. SARKA: Pa jest što kažeš, i ja sam budilnik spasla. AGATON: Pa dobro, de, neka ti bude.

Pa, zaboga, mi bi se morali nekako sporazumeti; sedećemo zajedno, u istoj kući, tako reći pod istim krovom. DANICA: Varate se, gospodine, nikad pod krovom u kući gde ste vi. MIĆA: Ne mislite se valjda seliti?

MIĆA (uvređeno): Kako to: gle, i ti si tu? Može biti ja bih pre vama mogao reći: gle, i vi ste tu? AGATON: More, ja i ti ništa; nama i jeste mesto ovde, ali skrhala se cela familija.

TRIFUN: I reci mu da ćemo mi pripitati i druge advokate. AGATON: Ama, nemojte vi mene učiti šta ću mu reći. Nosio sam se ja već toliko puta s advokatima, umeću valjda. PROKA: E, pa hajde, boga ti, pođi!

ADVOKAT: Pa zato ga i ne znam što sam ga ja pisao. Da ga ja nisam pisao, ja bih mogao i reći što, al' ovako..: AGATON: Ja, znate, polažem velike nade na taj testament.

DANICA: Ja umem da budem vrlo uzdržljiva i strpljiva. ADVOKAT: Moram vam reći da sam na poslu i vrlo ozbiljan. DANICA: To mi naročito imponuje.

DANICA: To mi naročito imponuje. ADVOKAT: Pa to je odista čudnovato kako se naše osobine slažu i, tako reći, dopunjuju se. DANICA: Znači, dakle, da me s poverenjem možete primiti u službu.

DANICA: Znači, dakle, da me s poverenjem možete primiti u službu. ADVOKAT: Pa ipak, ja imam jednu osobinu ili bolje reći: manu, koja vam ni u kom slučaju ne može biti ugodna... DANICA: A ta je? ADVOKAT: Ja umem biti i ljubomoran.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Otac se nasmeja slušajući njeno naivno pričanje, pa će reći: — Za njih je rat zanimljiv sa dekorativne strane. Nego, ostavi ti ta njena pričanja i njene drugarice, već se spremaj.

— Artiljerijski puk? — obratio sam se stražaru. — Prolazi — odgovori stražar i ne gledajući me, kao da je hteo reći: unutra može svaki, ali je otuda teško izići. Zakoračih. Ugledah jednoga narednika kako postrojava vojnike.

Zaustavio se preda mnom, primio ravnodušno raport, jer je znao unapred šta ću mu reći. Pošto mi lako otpozdravi, pozdravio je odsečno vojnike. Iz stotinu grla odjeknu složno: — Bog ti pomogo!

— Naravno — obrati se potporučnik naredniku — ovako je trebalo da odgovori komandantu diviziona. — Kao da je hteo reći: pa bi se sve sručilo na našu glavu. Naredniku su poigravali muskuli na vilicama.

— zapita neko bolećivim glasom. — A šta ga znam... umre sad na putu! — odgovori starac, kao da je hteo reći: ovde, onde, svejedno... ima ih mnogo... videćete. Pokraj mrtvog vojnika sedeli su ranjenici.

Zvezda jedna prelete preko neba, pa se izgubi u mračnom ponoru. — Sad je neko umro — reći će jedan od vojnika. — Kamo da je samo jedan... Hiljadama ih ginu sada — odgovori više za sebe narednik Milutin.

— Odakle ti, artiljerac? Rekoh mu da se vraćam sa osmatračnice. Zapita me tada za onaj neprijateljski top, pa će reći: — Dobro, dobro, samo nemoj da se on slučajno opet javi, onda ćeš se lepo provesti.

Razume se, komandiru ćemo reći kao da idemo da obiđemo vozare i konje. Obrijan i napuderisan, sa nakrivljenom kapom nad jednim okom, sav ustreptao,

Duša se zgrčila od studeni i zlokobnih slutnja. Aleksa se promeškolji, pa će reći: — Zamislite sad kuću, toplu sobu... Sve je to kao san.

Opet ćutimo... U sličnoj situaciji treba nešto govoriti, nešto reći, ali mi smo svi u istom položaju osuđenih na smrt.

Komandir se zagrcnu, obuhvati njegovu glavu i poljubi. — Ti si se odužio otadžbini... Hvala ti htede još nešto reći, ali mu zaigra donja usna, on trepnu nekoliko puta i brzo progovori: — Srećan ti put!

Mi smo ćutali očekujući šta će komandir reći. On najzad preklopi hartiju, prevuče prstima da istera ivicu, pogleda turobno u kišovitu jesenju noć i jedva progovori:

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

znate — ćata. Učitelj još više obori glavu, namršti se i pruži ruku. Ćata opet htede nešto reći, ali se nekako pri rukovanju zapetlja, pa se ćuteći vrati na svoje mesto.

Kako me je gledala... kao da sam... kako ću reći... ćorav ili sakat. More, znam ja: da ja nisam samo privremeni, da vi’š kako bi obletala. A ovako, baš mi je teško.

nameru; ona sama ne zna otkud to dođe: tek odjednom je poduze hladovina i učini joj se da nema smisla sad to počinjati. Reći će joj se da hoće naročito da se pokaže pred ljudima.

I to on oseti samo za jedan mig, dok uze šljive sa njene ruke. Nu Gojko nađe da treba i njemu što reći, da je nezgodno ovo dugo ćutanje, pa se obrte saputnici: — Vidite tamo daleko...

reče mališan sedeći i dalje i gledajući začuđenim pogledom čas desno čas levo oko sebe. Njegov pogled kao da htede reći: »ama varaš se ti, biće da je to koji drugi štogod pogrešio; a vidiš, ja sedim miran kâ svetac. « — Ustani!...

»I niko je ne prisiljava da sedi sa njim. Što, zar ne može ona ustati i reći : izvinite, ili već tamo... moram na rad, čekaju me deca. Kako sam ja ! A ona jok...

Ne može se više kao nekad, dok se bilo mlado. A ja opet moju gospodu slušam kâ neke bogove i svaki im, što će reći, dovlet činim. Mi se slažemo lijepo; jes’, bratiću... ka neka prava vamilija. Gojko obori glavu pa ućuta.

najslobodniji !«... Poznao sam vas odmah, nastavi on, pa se nakašlja, ne znajući šta bi još mogao reći. — E pa dede, za srećna poznanstva!

— Šta kaže? zapita Gojko šapćući, kad mu Stojan predade hartiju. — Šta će reći... Saže glavu kô jagnjence, pa potpisa. He, bratiću, sila je vlas’!... reče čiča i nekako lukavo zasvetli očima.

Dosad se to nije dešavalo nikome. Gojko se nakašlja, htede nešto reći, ali Velja nastavi ljutito: — Najbolje još nek nam narede da im čuvamo decu, koja ih ima, a devojkama... šta?...

Ali se nešto morade reći. — Imam da primim za dva meseca i još sam mislila da uzmem unapred i za ovaj, a oni ne dadu...

pa s čuđenjem i nemim pitanjem pogleda pisara, ali ovaj gledaše samo kako se deca unezverila, pa čekaju šta će im Gojko reći i nijedno se još ne sprema za izlazak. — Kažite deci nek izlaze!

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Ah! satvori ovo more U zeleno ravno polje! U košulji bosonoga Preigraću preko polja; Ako bue sivi soko, Reći ću mu: Pogled’ s okom Put istrka udno polja, Tu ćeš viđet’ svakog lova; Ako bude mlad na konja, Reći ću mu: Vod’ me

bue sivi soko, Reći ću mu: Pogled’ s okom Put istrka udno polja, Tu ćeš viđet’ svakog lova; Ako bude mlad na konja, Reći ću mu: Vod’ me doma.“ KRALjIČKE PESME 34. Oj Devojko plava! Čula ti se vala Čak do Carigrada.

Sova orlu tiho besjedila: “Idi, orle, ne namiguj na me; Sad su ljudi čudnovate ćudi, Pak će reći, ljubi sova orla.“ Al’ besjedi siva tica orle: “Id’ odatle, sovo bućoglava! Nije ’vaki čelebija za te.“ 252.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Moj otac je, dok je bio, na školama, mnogo čitao. Ja sam ga, međutim, upoznao, kad više tako reći, ništa nije čitao, sem političkih listova Zastava i Branik.

Na Rijeci, on je imao roman sa jednom lepom devojkom, o kojoj ću reći samo toliko da se zvala Đulija. Pored nje upoznao sam radničku Rijeku.

je poznata činjenica, koju svaki semanticist zna, da veterani iz prošlog rata one iz pretprošlog, neće ni da čuju. Reći ću samo toliko da smo u krvi bili od te prve letnje noći, na Zlota Lipi, svaki dan, do jeseni.

Reći ću samo toliko da smo u krvi bili od te prve letnje noći, na Zlota Lipi, svaki dan, do jeseni. Ja ću o tome reći samo nekoliko kurioziteta.

Pripovedam da život nije vidljiv nego da je van naše moći, „na nebesima“. Neko će mi reći da sam sentimentalan; a drugi: „Ta to je već bilo. Njegov „sumatraizam“ je samo podgrejan romantizam.

Mogu vam samo reći da Karlajl nije sad u modi, i da ni Minjeovo mišljenje o uzrocima revolucije više ne stoji. Treća Republika govori samo o

Trebalo je beogradskim opštinarima kupiti bolje cilindre, i reći im kakav se žaket oblači pre i kakav posle podne. Jedni će reći da ponavljam stare stvari, a drugi da sam

Jedni će reći da ponavljam stare stvari, a drugi da sam socijalpatriota. Ali je ovde život sagrađen, i to prilično čvrsto, na osnovi

Ali, samo za sebe. Bilo je odista krajnje vreme da učtivi, inače možda osrednji, g. Vesnić opet dođe. Možda ćete reći: sve to nije važno.

Mogli smo je, kroz godinu‑dve, velikodušno isprazniti i vratiti. Reći će neko: kako može socijalist biti tako ciničan, i da li će, na taj način, ikad biti mira?

I možete biti uvereni da će na godinu, ma niko ne govorio ovde o Đorđonu, Tintoretu, a kamoli Sodomi, reći da su i David, pa i Žerar, pa i Žeriko genije. Sve je lepo, redom. Ja ne kažem da to nije pravo.

Ja ne kažem da to nije pravo. Treba biti načisto sa time da, danas, samo Pariz zna da slika. I da su, treba reći, od renesanse amo, jedino Francuska i njeni đaci znali da slikaju.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Mi smo, istina, male i sićušne, ali baš zato smo kadre izvršiti dela za koja veliki nisu sposobni. Mi smo, smem reći, bivale i u Božjoj službi. Bog je nas više puta upotrebio za svoje božanske namere a na čovekovo dobro... Šta?

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

— završi pitanjem obrativ se meni. — Nisam. — Čudnovato! — reče on malo uvređen, poćuta, pa će reći: — Pre pet godina, na današnji dan, oždrebljen je moj konj što ga sad redovno jašem, i danas pre podne primao sam

— Zato vi tako glasno velite da ću kao školovan odmah dobiti državnu službu! — reče on šapatom. — Zar se ne sme to reći? — Sme, ali bi meni škodilo. — Kako škodilo, zašto?

Ja sam doktor prava, ali to krijem i ne smem nikom reći: jer kad bi ministar doznao, ne bih dobio službu. Jedan moj drug, takođe školovan, morao je, da bi dobio službu,

Momak me pogleda namršten, gordo, s nekim prezrenjem, pa će reći: — Čekaj! Vidiš koliko tu ludi čeka?! — Ja sam stranac, putnik, i ne mogu odlagati — rekoh učtivo i poklonim se pred

— rekoh. — To su zakoni, upravo reći, klasični. Ni jedna zemlja, verujte, ne troši na podizanje privrede koliko naša zemlja.

Zaprepašćen od čuda, nisam umeo ni reči progovoriti. Ministar to kao da primeti, te će reći: — Vas kao da to čudi. Takvi i slični slučajevi nisu retki.

— reče momak učtivo i pokloni se. — Onda dobro — reći će ministar, zadovoljan odgovorom. — Možete sad ići, ako je po volji. Momak se opet duboko pokloni i iziđe.

ih rado, pošto u njima, u vojsci, gleda potporu svoju — rekoh gospodinu ministru dosta ljutito, iako to nisam trebao reći; e, ali dođe tako čoveku te rekne i učini štošta, kao da je stao na ludi kamen.

— Moja je uloga da interpelišem vladu što se državne pare troše uludo. — Šta će na to vlada odgovoriti? — Vlada će reći da je to zbog oskudice u novcu. — Šta ti imaš na to da kažeš?

— Dobro, šta na to ima vlada da odgovori? — Ministri će na to reći da su unapređivali preko reda samo svoje najbliže rođake i lude za koje su se zauzimali njihovi prisni prijatelji, i

— Šta ćeš ti na to reći? — — Na to ću reći da sam sa odgovorom vlade potpuno zadovoljan. Predsednik pita trećeg šta je njegova uloga.

— Šta ćeš ti na to reći? — — Na to ću reći da sam sa odgovorom vlade potpuno zadovoljan. Predsednik pita trećeg šta je njegova uloga.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

n' umem vi reći. E lijepa je, brate moj, poneka, da je čovek tri dana gladan gleda, pa ope' da je se ne nagleda... bijela, brate moj,

— Tkaćeš ih kod mene. — Nisam sve ni oprela... — Imam pun tavan vune, pa predi kod mene. — Šta će ti reći babo? — Ne brini! — Slave ti, prođi se! — Sad', il' nikad!... i priljubi se uz nju...

Devojke se odista začudiše. Zgledaše se, pa će tek jedna reći: — Sigurno je u kući. Na tome se i prođe. Počesmo da jedemo.

»Ali sutra, šta ćemo sutra?!... I zar baš nikakvog izlaska nema?«... Nebo počinje da se menja. Ne može se reći da je vidnije, ali neka mlečna, jasnija boja uzima sve veći mah. I zvezde su malko bleđe.

Krstaške ratove... Kako bi mu to ispalo? Hajde baš da proba!... — Poče da se seća. Znao je šta treba reći o Svetoj Zemlji i povodu ovih ratova.

I on se pita u čudu: kako da to baš njega snađe!... I Pera beše slomljen, ubijen... Seti se oca. Šta će mu on reći i kako će mu na oči izaći!

— Treba sve to udesiti... onoga... kako ću reći... po zakonu, — po paragrafima, brate moj... A da ja... onoga... kako ti veliš, — thi a—a—a!...

Meni.., onoga... to nije vaše. A ja sam samo hteo.. kako ću reći... da ovaj da vidim; jesam li ja kod vas onaj stari Burmaz koji sam i bio... — Jesi, jesi, gospodine!

— pita ga čiča Đorđe. — More, zar ti ja sve pamtim. Čitaćemo kad izađe, pa ćeš čuti. Samo sam... 'nako... kako ću reći... sve u kratko. Nema ti tu... onoga... vrdanja, kao kod njega, no sve kratko, a seče.

Čim se pozdravi s kapetanom, on će tek reći: — Ama šta je ono s Vama, gospodine, za Boga! Ko vas ono 'nako obruka? — Šta, čitao si? veli Mitar.

Oboje bukvalno zinuše od čuda kad ugledaše moj srebrn časovnik. Pogledaše se značajno, pa će tek gospa reći: — Lepa antika iz XIX veka. — Na šta se odnosi vaša napomena, gospo? rekoh joj. — Ta na vaš časovnik iz XIX veka.

Gospodin ili bolje reći gospođa Persa stidljivo obori trepavice i poče da diše ubrzano, baš kao kakva curica iz našeg veka posle nežnog poljupca.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

JEVREM: E, pa onda, kad se tako osećaš, baš da te nešto zapitam. Reci ti meni (zaviruje u novine) šta će to reći „individua”? IVKOVIĆ: Znači osoba. Ja sam na primer, individua, vi ste individua!

(šeta zabrinuto i nastavlja red misli koje je Danica svojim dolaskom prekinula): A nije da kažeš da ne bih umeo ništa reći. Umem, a umem — ako treba — i da ćutim. SRETA: Umeš?

SRETA: Umeš? JEVREM: Baš i da ne umem što, ima tamo u Beogradu pametnih ljudi pa će mi reći: kad, na primer, treba da ćutim, a kad da govorim.

Jutros baš idem ja tako čaršijom, a gospodin načelnik spusti tek ruku meni na rame, kao na primer bratu svome, pa će reći... SRETA: Čekaj... čekaj...

JEVREM: Da odgovorim, zašto da ne odgovorim, samo... Ne razumem te kako? SRETA: I to ću ti reći. Ti, vidiš, ne možeš sam za sebe da učiniš ništa, ja ti trebam, je li, to priznaješ? E, lepo, onda evo: ja bacam keca!

SRETA: Ama, de, ostavi, tako je kad ti ja kažem! E, pa lepo, kad je tako, otići ću njemu pa ću mu reći: deder, daj kantar da izmerimo to tvoje narodno poverenje, pa da ga se ti, brate, pred tvojim biračima odrečeš u korist

JEVREM: Gle, molim te! SRETA: E, vidiš, ako tako sve izvedemo i ako smo se sporazumeli kao ljudi, onda se može reći da je svaka stvar postavljena na svoje mesto. JEVREM: I ti misliš?

pa to, znaš... i ja, to jest gospodin načelnik... upravo nije ni on, nego oni iz Beograda... ili bolje reći: narod... ovdašnji narod... hoće da i ja budem poslanik... SPIRA i SPIRINICA (zgranu se): Ti?

Kažem Joci crevaru: Ivković je ovakav, Ivković je onakav, i već kažem mu najgore što se može reći o živom čoveku, kao što je to red prilikom agitacije; i kažem mu još: eto, zato ne treba da glasaš za njega.

Znaš kako ti je to u skupštini: ako govoriš za vladin račun, opozicija će reći da si glupo govorio, a ako govoriš za opoziciju, vladina će stranka reći da si glupo govorio.

ako govoriš za vladin račun, opozicija će reći da si glupo govorio, a ako govoriš za opoziciju, vladina će stranka reći da si glupo govorio. U svakom slučaju, ne gine ti da glupo govoriš, pa onda...

JEVREM: Kojoj iskrenosti? MARINA: Vidite, gazda-Jevreme, ja ću da budem otvorena. Vaš zet to može biti neće reći, al', boga mi, ja volim s farbom na sredu. JEVREM: Pa jes', vi volite!

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

! Ti lažeš! — Ne lažem te, boga mi, gospodine, a što da te lažem? Ne lažem ni ćatu, što je jedna, reći, vlast, a što tebe da lažem?! — Ama tako ti časti, nisi pismen? — Hehe! — smeje se glupo famulus.

A to se videlo i po njemu. Nos mu se tako jako crveneo da jednom umal’ zbog njega, ili bolje reći zbog njegove boje, nije glavom platio.

A seljaci i opet ne veruju, nego se samo gurkaju, a neki će čak i reći: »More, gazda-Đorđe, šta ti tu nama pričaš! Da je bilo još crne varbe, bili bi mu još veći brkovi«.

Od ove dvojice izvestio se o svemu. I slika ne beše ni najmanje ružičaste boje. Selo je bilo, tako reći, na rubu propasti! Zastoj, čamotinja, nemar i ravnodušnost, a što je najgore: konzervatizam užasan!

— Pa vlast — veli mu čiča Milisav — kapetan, zar ti ne reko’ otoič? Vlast. — Valjda si hteo reći: sluga; sluga narodni? — reče Sreten udarajući glasom na poslednje reči.

— A, jakako, učo! Dao mi bog, ostavio mi pokojni otac, a ja prinavljam, gledam i trudim se, da može svet reći: »Ako je bog dao, imao je i kome, vala! Nek vidi i drugi vajdu od njega!

Ali Sreta nije malaksao, jer lozinka mu je bila lozinka onih Rusa iz Londona i glasila je: Forward, Vneredь, a to će reći na srpski: Napred! I Sreta posle nekog vremena vide sa zadovoljstvom kako mu posao iz dana u dan pospešno odmiče napred!

duh i da ga spremi za sutrašnji nov rad i nove napore, pa kad razmišlja o uspehu, a on s ponosom i zadovoljstvom mogaše reći sam sebi, opruživ umorne svoje krake ispod gubera, kao ono rimski imperator Titus, nazvan »ljubimac roda ljudskoga«, što

« Isto je tako i Sreta mogao sebi reći. Život je borba, trenje — razmišljavaše Sreta ležeći u krevetu. U borbi i trenju je život; i taj život treba da bude

Njega ću ja. Divota! Slavno! Pomrčina je bila u sobi, pa ne smem reći da mu se zasijalo lice od zadovoljstva; ali kad kažem da je od zadovoljstva trljao ruke, sedeći onako u krevetu, držim da

Đorđe nije to radio, nego je pustio da je seljaci prozovu kako oni hoće, i tako je sve do Sretina dolaska ostala, tako reći, bez firme.

prosvetu i nije Sreti nikad »slatko« naplaćivao, i to je glasno pred svima gostima naredio Zacu, obnarodovao, tako reći, na što mu je Sreta, u znak blagodarnosti, a u šali, odsalutirao.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

I dok Žuća odlazi kući , Neko bi mogao reći: „Bravo!” Starom i dobrom kondukteru. U OPERI U operu, u operu, doveli su sudoperu.

A kako treba, izmeđ Subotice i Peći, Jedino će ti Hadžija sa pouzdanjem reći. Siniša ime dve godine? Jadniče! Od rodbine Imao je samo dve tetke kad mu je bilo tri godine: Od nemoćnog otroka,

A Todor se često pita da l ga je dao i nama... Košta samo jednu banku: to može, al kod svinjara. Gramatičar će reći da staje deset dinara. Čitav svet strepi da se ne prekine taj konac... Treba sav svet, a čitav je neokrnjeni lonac.

Ko nije video Diznijevog psića Što se svemu smeška, tako reći hronično? I kad je bez štenare, bez hrane, Bez pića, Njegove oči govore: odlično!

Pogleda me odozdo, iskosa: — Kad već nemaš pametnija posla, I pošto smo sami, i udvoje, Reći ću ti osećanje svoje...

Kakva reka? Pomislim — okean Čedu mom je za život potreban! — I to je sve što bih mogla reći O ljubavi, materinstvu, sreći; To je naše osećanje, kravlje... A sad zbogom, ćao, i uzdravlje!

A ovde, avaj! Sudbino kleta! Ćuti i spavaj Do kraja sveta! A kad ga jednom Metla izbriše, Reći će: „Novčić taj Ne važi više!

Neobična povest! Ne misleći Prve redove sam zapisao, I već čujem: „Šta pisac hoće reći? Gde je tu poruka, šta je smisao? Šta se, u dosluhu možda s Joneskom, Želi s tom tragedijom, il humoreskom?

smelo, Gvožđe se kuje dok je vruće, Sa reči treba odmah na delo: Prodajem kuću, sve oko kuće, Briga me šta će reći selo! Svaki nas posed u grob vuče! Bogatstvo je grožđe kiselo!

Ne, ne pozivam nikog na proslavu srebrnog, ili zlatnog jubileja. Reći ću ponešto o prilikama u kojima sam, krajem pedesetih, živeo i pisao.

Teško mi je, sada, reći čime me je, onda, Beograd opčinjavao, kao što ne znam kako su, i kuda, te čari u međuvremenu iščezle.

Rakić, Milan - PESME

telo Ponovo padne u običnu čamu, I život nov i nadahnuće celo Nečujno, tiho potone u tamu, Ja ću ti, draga, opet reći tada Otužnu pesmu o ljubavi, kako Čeznem i stradam i ljubim te, mada U tom trenutku ne osećam tako.

Al̓ ne volim te, ne volim te, draga! I zato ću ti uvek reći: ćuti, Ostavi dušu nek spokojno sniva, Dok kraj nas lišće na drveću žuti I tama pada vrh zaspalih njiva.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovjestvom. Ja se sjećam što si reći htio. Tragovi su mnogi do pećine — za gorske se goste ne pripravlja!

Put mene se poosmjehnu princip, raspita me za naše krajeve, i šćah reći ljubi Crnogorce, jer spomenu sve redom bojeve đe su naši pomogli Mletkama.

sasvijem protivna pred oči, slast i silu izgubi pričanje, um se smuti, a jezik zaplete, — češće ne znaš što si htio reći. A slijepcu oči ne smetaju, no se drži sve jednoga puta, kâ pjan plota kada se prihvati.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Jer dovoljno je bilo reći: „Ovo je gazde-Markov stric, deda ili rod“, pa da svaki, ma ko bio, komšije, celo selo, čak i druga sela, budu prema

Pandurović, Sima - PESME

Ni vetrića, da granom zatrese! A već sutra reći ćemo: Tiše! Ko to trese vrata i ćerčiva I budi nas? — Čili magla siva, Plodni vetar poljanama briše.

A u duši, kao marš pogrebne pesme, Cvili, kao u snu bunovnom i groznom, Plač i strah za njima što se reći ne sme, U sumraku nada žalosnom i poznom.

ZA PRIJATELjE Nije to, mislim, budućnost daleka Kada će proći sav nemir, rugoba Života zemnog, a mi reći: neka! Pred senkom smrti i dverima groba.

Ako budu živa, — ja ću ih već reći. Ali su mi jedno obećanje dužni: Pa im suza za mnom ne sme tad poteći, Ni uzdasi teški, ni vapaji ružni.

kao prazna, šumna kavalkada; — Zar ti nije često izgledalo, druže, Da je nedostojno plakati i kleti; I da treba reći: ne kliči, ne preti! Sva iskustva samo jadnu dušu ruže.

A ovako, moćna biće mi i sên. Pa ipak ću ti nešto tiho reći, — Prvu reč što ikad od mene je pala: Znaj da ljubav treba našoj zemnoj sreći; I ja sam, zbilja, jednom za nju znala.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

“ „Ne bogami i božijeg mi slova!“ zagrmi serdar, „to ne smije niko reći!“ „E ma čoče smije, kad je istina!“ reče brkonja blago, pa još blaže nastavi: „Ali, posad neće!

„To biva ugod, nekad pred dolaskom a nekad po odlasku njegovu“, reći ćete. Da, ali ovaj put nebesnici ne bi dosta što čistom, bijelom plaštanicom pokriše tragove stopica Božinih po

Tišina bijaše nastala. „Ne pamtim da nas se manje okupilo na ovaj god!“ reći će Savo Petrović. „Vaistinu, žao mi je da ste se i vi izmučili po ovome zlu vremenu, ono jest, potrebno je bilo da se

im pak sad bješe ono preziranje „fukare“ i „nikogovine“ kojim njihovi stariji obično začinjavahu govor o tim „stvarima“. Reći ćete da to izgleda e su previsoko polećeli ti poletarci, prije no što su im krila narasla.

Brat i sestra odavno su se tome nadali, te ne samo da se ne začudiše, no izmijeniše značajne poglede, kao da šćahu reći: „E nijesmo se prevarili!“ Grof im ni rekao nije kud ih vodi, no im je pričao o drugom koječemu.

Vidjelo se očito da im je glavno što će sad vidar reći, a ovo ostalo uzgredno. Najzad vrač ostavi ranjenika pa priđe k ognjištu.

„Ovaki je sjever uždio onomlani, baš neđe pre Đurđevdan, pa otrunio u nas pupove na čokotima“, reći će opet on polako.

„Ma neka što je zgodna, no je pametna i valjana kao muška glava! Baš šteta što nije čovjek!“ reći će neki. „Bogami, zaista je bolja od mnogoga čovjeka!“ prihvati onaj prvi.

“ „A inokosan je čovjek. Nema je ko zamjeniti“, odgovori stari. „To je, valaj, istina, no reći ću ti, bude li čekala zamjenicu, plešće sijede. Zar dok se mali oženi? A da što drugo?...

Eto serdaru snahe — ona se, mnim, neće preudavati iz ovake kuće, a drže je dobro, a ima muško dijete... pa ću ti reći i to: čudim se, bogami, onome čovjeku, kome je namijenjena, kako se strpiti može. Ja, da sam u njegovoj koži...

“ „Isti iz našega brastva, neki Ivo Lukin. No je i on nevolja i nejelica, Gospodaru, nema nigđe ništa, pravo valja reći!“ „A koliko je duga?“ „Glavnoga i dobiti dvadeset talijera!

“ Serdar se malo promisli. U to i prvi kokoti zapjevaše. „Ajde da se počiva!“ reći će on dižući se, pa nastavi: „Dobro si reka; Bog zna što je za bolje. Novi dan, nova misao... Viđećemo!

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Kod svih poslovica pada u oči ekonomija reči: sa što manje reči što više reći. Retke su poslovice ovakve dužine: „Jedna koza okozi dvoje jarića, pa od jednoga koža dospe na bubanj, a od drugoga na

— Ko brzo sudi, brzo se i kaje. — Ko pametno ćuti, mudro govori. — Bolju ćeš čuti nego ćeš reći. — Od ćutanja glava ne boli. — Koja se ne rekne, ona se ne čuje. — Kam iz ruke a riječ iz usta.

— Onaj je novac najbolje potrošen s kojim se četiri zaštede. — Dok ne rekneš krajcara, ne mož’ reći forinta. — Kiša pada kapljicama, pak napada lokvicama. — Kaplja kaplje u kabao, i nakapa pun kabao.

— Ako mi brat kozle odnosi, ono mi je vuk; ako mi vuk kozle donosi, ono mi je brat. — Da je steći kô što reći, svi bi bogati bili. — Među rečenijem i stečenijem gora je po srijedi.

On dođe i, posle podužeg razgledanja, reći će: — Ne mogu znati kakvo je ovo čudovište, a šta bi nas moglo da zatre znam.

3 NAZOVI JUNAŠTVO (Na jednom zimskom sijelu sastala se momčad iz nekoliko sela, pa jedan će reći): — Daj koji od nas da što priča; ako nećete vi, ano ću ja.

od oraha a poviši od lješnika, i počnu pred knežinom svoja junaštva pripovijedati, i zva se jedan Mićun, a drugi Krcun. Reći će Mićun: Braćo, sramota mi se faliti, ama je poznato svemu selu da sam noću bez mjeseca pošao sam u tazbinu; kako mi

(Evo Krcun, stavio ruku desnu na oružje, lijevom gladi svoj brk, a po narodu mrko prevaljuje očima, pa će reći): — Vi znate, braćo, mene i moje junaštvo, ali ću vam pripovjediti neka koja može biti nijeste čuli: Puškom sam ubio

— Hoćah te pitat’ je li vam još živ knez što ga je moj djed posjekao na megdanu? (Svi u smijeh). (Reći će mu sve društvo): — Danu pripovijedaj, crkve ti, što je bilo!

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Ali već kad sam došao dovde, ajde da vidim, šta će reći!“ Pa se onda uputi k Solomunu; a kad dođe k njemu, on stane lijepo sa svojim konjem, pa ga zapita, šta će, a čovek mu

d.), tako da bi čovjek na mnogo mjesta mogao reći da su pripovijetke ove prevođene s Njemačkog jezika. — Poznato je da je G. Đorđije K.

Jednom stane se car razgovarati sa svojim sinovima: „Kud se to deva rod s naše jabuke!” Na to će reći najstariji sin: „Ja ću noćas čuvati jabuku, da vidim ko je to bere.

” Onda će anđeo reći: „Znate li šta? Ovako da uredimo: neka uzme devojka tri loze, pa neka posadi u bašči namenjujući koju kome hoće, pa na

” On se začudi ovijem darovima, pak upita ovu treću babu što će reći da mu je ona najprva dala malo kruha, potonja lješnik a ona orah.

Bio jedan carev sin koji se bješe zarekao da se ne će oženiti dotlen doklen gođ u snu ne vidi đevojku koja će mu reći: „Ja sam tvoja, ja ću ti biti sretnja i rodiću ti sina sa sjajnom zvijezdom na čelu.

se doma ne vrće, nego će se samodaviti u pustinji ili će je zvjerad rastrći; a kada dođe oni čoek, ono je carev sin, reći ćete mu da je sama pobjegla.

i prosto ti bilo od Boga i od mene grešnice! ali tako ti ovoga i onoga svijeta, čuj me i poslušaj me što ću ti reći: evo ti prsten, i koju đevojku nađeš i isprosiš, nemoj je vjenčati ako joj ovi prsten ne uzide dobro na prvi prst

Car ne smijući mu reći da mu je ne da, reče mu: „Dobro sinko, daću ti đevojku, ali najdalje do osam dana da mi dobaviš konja jednoga neokoćena

Ali već kad sam došao dovde, hajde da vidim | šta će reći!” Pa se onda uputi k Solomunu; a kad dođe k njemu, on stane lijepo sa svojim konjem, pa ga zapita šta će, a čoek mu kaže

nije to Premudri ništa uzalud rekao: ako uzmeš đevojku, ti znaš, to će reći: ona će držati da ti sve znaš bolje od nje, pa će te slušati kakogođ ti hoćeš; ako uzmeš udovicu, ona zna, to će reći:

će reći: ona će držati da ti sve znaš bolje od nje, pa će te slušati kakogođ ti hoćeš; ako uzmeš udovicu, ona zna, to će reći: ona je već jednom bila žena, pa sad misli sve da zna, za to ne će te šćeti slušati, nego će sve šćeti da ti

Sveti Sava - SABRANA DELA

i da se niko ne pričešćuje bez igumana, niti, opet, da neko ostaje bez pričešća, osim sa igumanovim znanjem Treba reći i o božastvenoj liturgiji, koju po dužnosti svagda treba održavati u crkvi.

I na vratima dajte u hlebu i vinu koliko bude bratije. O ovome je dovoljno reći ovo, a spomenućemo i o drugim stvarima.

druge utvrđujući, poučavajući moleći se, trpeći, razumevajući jedni druge na podsticanje ljubavi i dobrih dela, i prosto reći, na sve što je dobro, što je spasonosno, što je vrlina i što je pohvala, (Prema Flb.

Ali o ovom i primedbu treba reći, jer se događa, pošto se umnožila umrla bratija više puta, da se u jednoj nedelji tri ili četiri uspomene steknu, pa i

Toga dana zapovedam da dajete na vratima koliko god možete, i naša ruka će vam u tome pomagati. O ovome je dovoljno reći, a spomenućemo i o drugim stvarima.

I prosto reći: sve svoje imanje u zajam izdade, jer drugi Avraam bi, stranoprimac, zemaljski anđeo, nebeski čovek. „Stoga i Bog

Davidovu krotost, Josifovu dobru narav; svima divan i strašan vladar vladarima i gospodar gospodarima, i prosto reći — drugi se ni približiti ne može njemu. Zato ću o ovome ukratko izložiti, da se ne umnoži pisanje.

Jer ovaj kao mlađi među braćom svojom, i najmlađi, i, prosto reći, videvši svoje prirode nemoć i umnoženje grehova svojih, učini kao i bludni sin, ostavivši dobrog oca i gospodina, i

svojih, učini kao i bludni sin, ostavivši dobrog oca i gospodina, i blaženu mater, gospođu svoju, i blagorodnu, neću reći braću, već gospodare svoje, i obnaži sve bezumljem svojim.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Nauka i poznanje ljudi nije niti malena niti malo potrebna stvar človeku na svetu; o ovom poslu može se reći kako god i o vospitaniju, sireč, da o njemu zavisi sve naše blagopolučije u celom tečeniju života.

Gubimo se po stranputicama, a čini nam se da smo na pravom velikom putu; ko nam sme reći da nismo? Gotovi smo nama[h] na kavgu. Svak se sebi čini na pravom putu, a drugoga sudi za izgubljena.

Episkop ništa drugo ne znači nego nadziratelj; a arhijerej će reći — načalni jerej. A posle, kad su se kaluđeri počeli množiti i arhijerejska dostojinstva primati, malo-pomalo uveo se

Monah će reći „sam“, iliti „jedinac“ i „samoživac“, kom je mesto — pustinja, planina, ujedinjenije i samoća; koji se odrekao sveta i

Samo sam ja to hoteo reći, da onde gdi prost čovek ništa ne vidi, nego smej i igru, onde razuman vidi i poznaje previsoka namerenija jestestva i

Jednim slovom, blažen oni bogat koji s pravednim Jovom može reći — ˋbio sam slepom oko, a [h]romome noga; siroti i udovici bio sam otacˋ.

Ovo je grčka reč i ko [h]oće uprav da je izgovori, valja da rekne „kalogeros“, a to će reći - dobar starac; a monah, iliti uprav monahos, znači - sam iliti samac.

crkovni[h] ljudi kavge i inata, zapovedi sve one memorijale jošte nepročitane sažeći, pak se okrene k svetim ocem govo-reći: „Mi vas za svece držimo i oglašujemo, i jeste, hvala bogu; a vi predajete tužbe jedan na drugoga.

A neka mi ko ne zameri što ću pravicu reći: i moja su mi žitija na neki način dosta kriva, jer bi[h] na[h]odio mnoge koji su dobro jeli i pili i gospodski

On ima običaj reći da bogat čovek bez nauke (valja ovde razumeti takoga bogaca koji s bogodanim svojim bogatstvom nikakva dobra opštestvu

svaku stvar meri, sudi i rasuždava sledujući pravilam zdravago razuma, ja ne bi[h] imao ništa protiv tvojega pisanija reći, budući da sam i sâm toga mnjenija da samo oni narodi mogu se nadati da ćedu blagopolučniji postati koji,

A navlastito, ako te gdi kaluđeri u’vate, teško tvojim leđˋma! Nemoj reći da ti nisam kazao. Ali ništa, s prebijeni leđi dobiti čest da se srpski Sokrat nazoveš, opet mnogo više dobijaš.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

siromašna, te se njezina djeca klančaju na sve četiri strane svijeta radi hljeba nasušnoga, pa ko to zna, taj bi mogao reći da u tome vinogradu gospodnjem prema prostoru zemljišta i broju čokota, ima rabotnika i odviše.

A da šta lajemo kad nas oni ne čuju? — dodade Kljako. Hoćahu odista Rdalo, Rora i Čagljina svaki po nješto još reći, da se fratar ne bijaše zagovorio sa sejizom, te ih ne slušaše. — Tako! — veli fra-Brne dignuvši čašu vina prema oku.

Ovdi nema ni dvi čaše dropinjaka! — Ima, križa mi, gotovo pun bardak! — reći će njeki Zubatac, nadnijevši se. Svi prsnuše u smijeh.

A Rkalina, nakon dobrijeh deset gutljaja, dodade sud Osinjači, jer bješe već prazan. — E, ovoga još nije bilo! — reći će Kušmelj tiho, kako su ga najbliži mogli čuti.

pobiješ s mlađima, onda ću ti najprije odalamiti pedeset tojaga, pa ću činiti da s noge na nogu izađeš iz manastira i reći ću ti: „Ajde natrag, gubo, u svoj tor!“ Jesi me razumija? Jer ste svi gube i pogrde, kakvi’ nema u cilom kršćanstvu!

Drugovi ga i ne gledahu, a kamoli da bi ga zadirkivali. Striko Balegan namignu Bakonji, kao da hoćaše reći: „Viš da dobre šake pomažu i u manastiru, više nego pamet!

Controna, iako ne govoraše sa knezom, dođe. Pošto pregleda Čmanjka, reći će: — Nagazija jest, to je cigurno, ali se ne zna je li na sugreb ili na čini!

— Ne psuj, magarčino, nego kazuj di je konj. — Dosta je jednu rič reći, pa da osvaneš sutra u slipiću — veli Bakonja.

— odgovori gvardijan, pa obrnu talijanski: — Vidite, ovo mi se sviđa! Prva mu je misâ crkva! Što će reći prost, pravi, nepokvareni seljak, kakvima se gubi trag! — Pa onda ga opet zapita: — Dakle bi ti umija timariti konje?...

“ zapita Bakonja. One dvije mrcine što grizahu iz jasala pogledaše ga zlovoljno, pa obrnuše glave od njega, kao da ćahu reći: „Nas ne pitaj!“ Bakonja kao bez duše, otrča ka mađupnici. — Di je Bukar? — pita on.

Ja ne velju da Stipan nije posrid toga, ili da jest, il da bi moga biti Petar, a ne biti Pavâ!... Ja sam samo tija reći da lupeži nisu mogli odjaviti životinju na vidnoj noći priko naši župa, između naši kmetova, to nisu nikako mogli

Alate, momci, jer dajem tri talira jabuke! — reći će novi privremeni starješina. — Nije to zbogu jabuke, nego... oću pokušati, ako ćete viknuti prikovođanima da mi

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Sad ko da za mnom pade reza: Sve ono što sam reći hteo Proguta strah i stinu jeza. NOVI POVRATAK Još nije ni smiraj, a kamoli mrak: I nemam znači čime da se tešim Što

Ćosić, Dobrica - KORENI

— Dan je za ozbiljne razgovore. Bole sutra — progovori Đorđe, odjednom uplašen onim što će Vukašin reći. Moli ih očima. — Pričaj! — izaziva Aćim. — Ja se ženim — posumnja da su čuli, čega se stidim?

Neće se samo otac stideti što se ženi Tošićevom ćerkom. Kao student borio se protiv njega, ministra. Šta će reći moji bivši drugovi? Bivši? Vukašin je ukleštio glavu među ruke što drže drvene šipke na prozoru. ...

Svakog dana gubi po nekoliko dukata samo da bi ugodio ocu. Sutra će mu sve reći. A Misli su se kao disanje rasturale po mraku.

Ujutru ni njoj ne može izići na oči, a kamoli ocu, Vukašinu; ako otac i ne vidi, videće Vukašin i reći ocu; on njemu priča sve što vidi. Gde bi mogao da se sakrije dok ne ubije strinu?

Bar mu je rekao sve što misli. Nije mu sve rekao. Sutra će mu sve reći. Simka je disanjem govorila o čemu misli. „Spavaj!“ „Ne mogu...

Prodana je duša Nikola. Možda se ona dogovorila s njim? Svi su njegovi neprijatelji. Milunka će ga otrovati. Otrovati i reći da je crkao od rakije. Može i sada. A pop je svešteno lice. Bogougodnik. Sveta slavo i bože, oprosti mi.

Pogleda ga kao da ga prvi put vidi. Ne veruje sebi. Kako priznati, kako reći. Mijat hoće da vikne da je kobila osedlana, vidi ih zanemele i sučeljene u ćutanju; u čuđenju mu se otvoriše usta i

On će tražiti da mu odvežu ruke, bradu će lepo izvući preko omče i reći glasno, viknuće da narod čuje, mora biti naroda kad vešaju Aćima Katića, viknuće: „Adam nije moj unuk! Nije moja krv.

“ Pitao je tako jer se bio setio da će deca pre reći dedino ime nego očevo, zato što deca radije govore o dedi. Pitao je i zato što se, krijući nadu od sebe samog, nadu sa

Ali, takve hvale Adamu učestaše, i sve su bile iste, kao da su se ludi dogovorili šta će i kako Đorđu reći. Najpre je sumnjao u njihovu iskrenost. Posle se setio: dok je Adam bio mali, svi su govorili: „Isti Đorđe.

Ljudi se moraju postideti. Otići će u razred da održi poslednji čas. Deci će ispričati ceo svoj život. Da ga zapamte. Reći će im: „Vaši očevi i dedovi nisu Srbiji osvojili slobodu. Vi nastavite da ratujete za nju.

Vrbe s jednom jedinom granom nema više. Morava je pojela s njivom. Moraš, reći ću sebi, moraš poslednji put, pa ću da zagazim u živo, zvonko proticanje reke.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Nekima on neverovatno liči na princa iz Zemlje Bisernih Čaplji, ali teško je reći bilo šta pouzdano: princ se nikada nije osmehnuo, a ovom osmeh ne silazi sa lica.

— Gde je ta zvezda? — dečak se naže ka Mersadu, ali ovaj odmahnu glavom. — Ne mogu ti to reći! — šapnu ozbiljno. — Dalek je put do nje, vreme mi je da pođem, ali evo ti moja košuljica i sve što zaželiš biće ti

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Zna šta će mu, u prolazu, reći ta mlada luda: da je njemu, sada, lako da odmahuje glavom, jer imao je ceo vek i neku deceniju više da razmišlja o svemu

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

J. Jovanović 3maj XX Kaži mi, kaži, Kako da te zovem; Kaži mi, kakvo Ime da ti dam, Hoću li reći: „Diko“, ili „snago“, Ili ću „lane“, Ili „moje blago“; Hoću li „dušo“, Ili „moje drago“ Kaži mi, kakvo Ime da ti dam!

telo Ponovo padne u običnu čamu, I život nov, i nadahnuće celo, Nečujno, tiho, potone u tamu Ja ću ti, draga, opet reći tada Otužnu pesmu o ljubavi, kako Čeznem i stradam i ljubim te, ma da U tom trenutku ne osećam tako...

Al' ne volim te, ne volim te, draga! I zato ću ti uvek reći: Ćuti! Ostavi dušu, nek' spokojno sniva Dok kraj nas lišće na drveću žuti, I tama pada vrh zaspalih njiva. M.

Il' bolje reći, ja verujem sve... Na moru burnom ljudskoga života Prerano ja sam upoznao svet: Za mene život ništava je senka, Za

Veče će biti lepo K'o svršetak tužne pesme. m. Đurčin CXXXVII DA L' HOĆEŠ TAKO? Čuj, istinu ću ti reći: Moja ljubav od ovoga sveta.

Al' kad sam kraj Vas bio, ja sam dugo, I vrlo dugo, kaziv'o sve drugo, Samo ne ono što sam reći hteo... V. Rajić CXLIX NA DAN NjENOG VENČANjA I srušiše se lepi snovi moji, Jer glavu tvoju venac sad pokriva, Kraj

JEDNA GRDNjA“ Ja demokrat nisam nigda bio, Ma da sam nekad i sâm drž'o da sam; Ali tek danas smem priznati šta sam, I reći što sam i od sebe krio: Ja strepim od tog divljačnoga puka, I s osećajem večnim, iste vrste Što dete ima kad ukoči

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

„Autos efa!“, potvrdiše svi u glas. „Dobro“, reče Pitagora, „ovoga puta možete slobodno reći, vaš učitelj je kazao: na putu saznanja ne dolazi se nikad do kraja“. Pitagora upre svoj pogled na pučinu mora.

Ja sam ih dobro razumeo i prihvatio, samo u jednoj stvari ne mogu da se saglasim sa tvojim mišljenjem. Smem li ti to reći?“ „Kako da ne, dragi moj! Tvoje mišljenje me naročito zanima, baš zbog toga što se sa mojim ne poklapa.

On spusti glas i poče opet da šapuće: „Evo nas trojica, kako ovde na okupu sedimo, možemo, mislim sa pravom, reći da smo nešto uradili i stvorili. Ja sam spremio i objavio prvo kritično izdanje Homerovih spevova. - Recite sami!

Koliko puta je ono veće, to ću vam odmah reći, no pre toga hoću da vam pokažem kako se ta otstojanja mogu pretstaviti ne samo u odnosu jedno prema drugom, već kako

„Molim vas, sve od reda, da mi verujete“, reče on, „da sam ja, što no kažu, u najprijateljskijoj nameri hteo, tako reći, da sačuvam našeg milog kolegu Aristarha da se ne osloni na iskaze drugih.

„To beše sigurno kakav dobar poznavalac arapske književnosti“. „O, ne. Jedan tako reći, nepismen čovek, neki Jevrejin Mardohaj“.

„Unifikat? - Hteli ste valjda reći: unikat“. „Jest, jest: unikat. - No slušajte dalje što moji ljudi rade. Oni su u stanju da satima hvale latinsku knjigu u

“ uzviknuh obradovan. „Nalazi se po poslu naše rodne varoši ovde i jutros je otišao u carski dvor. Ne mogu vam tačno reći kada će se odande vratiti, no ako vam je to zgodno, mogli bismo ga pričekati ovde, u jednoj gostionici, gde sam

Razmišljah kako da se ispomognem“. „Pa šta ste uradili?“ „Rasekao sam svoju loptu u dve polovine, bolje reći, dao sam načiniti dve jednake polukugle“. „Pa šta uradiste sa njima?

“ „Ah, oče! Ti poznaješ beli svet, ali ne poznaješ onaj crni“. „Kako to misliš?“ „Odmah ću ti reći. Kad te hvali, jezuita ima svojih naročitih razloga za to i misli samo na uvećanje moći i gospodstva svog monaškog reda.

„A otkuda vi to znate?“ Zastadoh uzbuđen, jer sam se zatrčao. Ne smedoh mu reći da znam iz poznije naučne literature kako se Šot u svojim spisima okomio na one koji su na temelju Gerikovih opita

„No ja sam se kod drugih profesora upoznao sa Njutnovom filozofijom. Njegovo glavno delo znam, tako reći, na izust i nosim ga“ - on pokaza na svoju kožnu torbu „stalno sa sobom. Učio sam ga punih sedam godina“.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Bar prema ovome što sam dosad pročitao. — Ne bih ti mogao tačno reći — odgovori prvi — nisam pribran; ali imam taj utisak i čudim se da ti nemaš isti.

Ja nisam komunist, još manje anarhist, niti vaš drug. Toliko sam vam hteo reći, jednom zasvagda. Ja... ja bih hteo ali ne mogu. Oprostite, ali vi baš jako podsećate na ovu Doru Baršovsku.

I ko danas, posle rata, može reći da je već gotov sa svojom duševnom organizacijom, da zna šta hoće i da je to što hoće istinska i najveća Pravda? A vi?

u aferu s novim torbama, instinktivno pružio ruku za flašu s konjakom, da joj je ovu flašu munjevitom brzinom dodao tako reći poturivši je pod nos, da je ona smesta progutala nekoliko dobrih, vrlo snažnih gutljaja, kojima, po mom mišljenju, jedino

Ja ovo kažem — a to je bio intiman, drugarski razgovor i ja sam mislio da to mogu reći — ja ovo kažem: pre ratova imao sam veliki broj prijatelja, drugo va, srodnika i sećam ih se.

Nismo ni mi mogli biti sveci. Ili, brate, dosta smo i to bili na frontu. A sad kad stignem, znam šta će mi reći; reći će mi od reči do reči: — „Jesi video, pobratime? Sve progurasmo pa opet dobro, hvala Bogu.

Nismo ni mi mogli biti sveci. Ili, brate, dosta smo i to bili na frontu. A sad kad stignem, znam šta će mi reći; reći će mi od reči do reči: — „Jesi video, pobratime? Sve progurasmo pa opet dobro, hvala Bogu.

Pa se onda naže i šaputaše mi promuklim glasom na uvo: Samo pazi ovo što ću ti reći: Kad jednog lepog dana čuješ da je nestalo tvoga pobratima Nikole Glišića, nemoj se čuditi.

Može po celom svetu tražiti svoju sreću, ja sam svoju našao. A To ću reći onom istom poštovanom društvu kad se ponova budemo iskupili kot „Lafa“, i To u vidu jedne duboke i duhovite, dakle,

Vojnik, za koga se moglo i smelo reći da se u vojsci rodio i odrastao, on je, bolje nego iko, poznavao smisao i cilj ove važne institucije, kao i opravdanost

bi puta drumom ka školi ugledao iz daleka kakvog starijeg čoveka, koji mu ide u susret i koga je hteo pozdraviti, reći mu dobar dan kao i ostala deca, i prilazeći mu glasno izgovarao: dobar dan, dobar dan, dobar dan, sve dok stariji

matori, prošao kroz sito i rešeto, čekao čovek major da postane pa tek onda da se oženi, sve preživeo i oženio se tako reći detetom, ćerku bi onoliku imao, a ono na Krfu samo šta sam radio. Pa posle čoveku krivo ako žena...

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Mogu reći da sam djetinjstvo proveo u tom hodniku gdje se bio vječiti boj između svjetlosti i sjene, između Arimana i Ahuramazde.

Nešto što čovjeka iskupljuje. A zadao mi je jada u mom djetinjstvu! Mogu slobodno reći da mi je zagorčao i otrovao najmlađe godine.

Realna životna stradanja, tegobe praktičnog života, nešto su sasvim drugo. I, usuđujem se reći, nešto mnogo manje. A možda ni dan-danas ne bih imao smjelosti da to kažem kad me čitav dosadašnji život, sa svim

Ne znam pravo reći kakvo sam zadovoljstvo u tome nalazio, ali sam otada često osjetio potrebu da odem u potkrovlje i da izmamim iz violine

A to znači: do tačke neuspjeha. U tom smislu, moglo bi se reći da tek neuspjeh zaokružuje, osmišljava naš život, da tek neuspjeh kruniše naše djelo.

Kad pređe podne, nedjelja se nekako zgusne, uzrije. Nedjeljno popodne je potencirana nedjelja. Moglo bi se reći „zrela nedjelja”, onako kao što se kaže „zrelo ljeto”.

U tome i jest, ako se smije tako reći, ljepota ljepote. To je odraz fizičkoga u sferi nefizičkoga, u prostore duha. I to je jedna od onih stvari pomoću kojih

Ustat će, zakopčavajući ogrtač pružit će mi ruku, tvrdo, muškarački, i reći odrešito: „A sad, moram da idem!” Zvučat će kao da kaže: „dužnost me zove.

I katkad je, usuđujem se reći, ta snaga slabih jača i herojskija od snage jakih. A što ona praktično ničemu ne vodi i više-manje ničem drugom ne

A Zvonko zbilja nije lijepo učinio, što će samo reći bolesnik, kakvo će mišljenje imati o njemu. A baš je lijep dan, i dobro je što su iskoristili, jer za sutra se već ne

— Na taj način, ono što znaš, znaš uprav onako i u onom vidu u kome tebi treba i odgovara: to tvoje „znanje” tako reći krojeno ti je po mjeri. Nije konfekcija. A to je svakako neka vrsta luksuza.

— To je živa istina, oče, mora se po duši reći — požurim se da mu priznam. — Vi ste uvijek bili jako tolerantan, jako popustljiv, s vama se uvijek moglo nekako na

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Tako prolažahu dani... Međutim Đurica je i dalje živeo onako, kako je od oca navikao. Imanja, može se reći, i ne imađaše. Jedna kućica sa danom oranja oko nje i jedna njiva u planini — beše mu sve nasleđe od oca.

»Uhvatiše... to je ono; sad se počinje... robija ili gora... šta će reći ča-Vujo?.. da mi je samo da prekoljem ovog kmeta zubima...

»Šta li će ona reći kad čuje?... Prezreće me, grdiće kao i svi drugi. Reći će: tako mu i treba!... Nazvaće me lopužom i svakojakim imenima.

»Šta li će ona reći kad čuje?... Prezreće me, grdiće kao i svi drugi. Reći će: tako mu i treba!... Nazvaće me lopužom i svakojakim imenima... Eh, lud li sam što se ja o mome sad brinem?

— A šta ćeš reći na ispitu za stvari, koje su kod tebe nađene ? I to su ti, valjada, podmetnuli? — Ne znam, gospodine...

Ih, sramote!... A još harambaša, hajduk!... E, nećemo više tako. Mora se raditi kako valja, ili nikako... A šta li će reći Vujo ?... Ko mu sme na oči izići!...« Nekoliko puta je sedao i odmah skakao, ne mogući umiriti svoja uzbuđena osećanja.

Šta ti imaš s jednim hajdukom i, tako reći, zlikovcem, koga može ubiti poslednje ciganče, pa niko da mu ne sudi. Stanka se naljuti, ali se opazilo da joj se ove

— More, devojke, ako sad bane pred nas Đurica! — reći će jedna posle dužega razgovora. Stanku podiđe neka topla jeza, i oseti kako joj se menja lice, ali se brzo pribra, pa

A pravo da ti rečem, i kad bih imao, ne bih ti toliko dao. — Zašto, gazda Janko? — Ja ti to ne mogu reći, a pitaj Vuja, pa će ti on, može biti, kazati. Daću ti sto dukata, više ni pare.

priseban, pažljiv, gotovo blag, a sad poče sve više da liči na Pantovca: stade da napada plahovito, grubo (ako se može reći da ovo dosad nije grubo), bez osećanja i bez ikakva sažaljenja.

— More, Đuro, nadlaguje se svet — odgovori Sreten mucajući i bledeći. — Ja, vala, znaš sam, volim te... kako ću reći... ’nako kâ... br... kâ brata, jest, baš kâ brata... A svet... the...

Skoro ćemo imati posla, pa će biti svima. — Ama jest to, nego znaš, ja velim... kako ću reći.. kad svršiš posao, nemoj nam šiljati preko Vuja, nego nam ti sam podeli... Ja, brate, neću drukčije!

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Tako su se ove dve nadvlačile čitav jedan sahat. Najposle će smrt reći: — Devojko, niti ga ti možeš oteti od mene niti ga ja od tebe, nego hajde da ga izmerimo — moj neka bude vrh od

Pošto se mališa dokopa snage, reći će jedan dan materi: — Vala, mati, sramota je da mi prosimo kada sam ja, hvala bogu, poodrastao; nego daj da mi

— E, moj sinko, — reći će mu mati — sada da ja prodam baščicu pa da kupim konja, ti, boj se, nećeš htjeti dobro konja čuvati, pa će ga vuk

Čim njega ugleda, reći će mu: — Čuješ, momče! Kumim te bogom i po bogu da si mi brat, kad te je bog namjerio sa tom sjekirom, osijeci ovome

Pošto aždaha proždrije jelena, reći će mu: — E, pobratime, ti mene kurtalisa smrti, a sad je red na mene da se odužim.

„Kad je, veli, nama bog dao, neka i sirotinja živi.“ Jedne večeri ovako sjedeći, reći će sam sebi: — A kad je meni ovako bog dao, zašto se ja ne bih i oženio, da nijesam sam?

Jednom stane se car razgovarati sa svojim sinovima: — Kud se to deva rod s naše jabuke? Na to će reći najstariji sin: — Ja ću noćas čuvati jabuku, da vidim ko je to bere.

Kao onom, tako i ovom ispriča on sve poredom; i ovome se dopalo to, te će mu reći: — Znaš li, momče, šta? Vidim da si sakat junak, idi ti trećem caru, u njegovoj štali ima zlatan konj; dovedi mi toga

Kad tu, al̓ dvori carevi veliki i gadni, i kraj dvora velika štala. Kad biše pred štalu, reći će lija: — Evo, vidiš,, pobratime, štala je otvorena, puna lijepijeh konja; usred srijede zlatan je konj, a nad njim

To zapazila lisica, te će stati kraj carskijeh dvora; on s djevojkom sjaši, a teta lija će mu reći: — Znaš šta, ja vidim da je tebi teško rastati se s curom, zato i tu hoću da ti pomognem.

Sva kosa sja se kao sunce od samoga zlata, a jedna samo jedina kosa žuta i baš kao lisičja. Tome se začudi car, pa će reći djevojci: — Kaži ti meni što je sva tvoja kosa od zlata, samo jedna dlaka žuta kao u lisice?

To osjeti lija, pa će mu reći kad biše sasvim blizo kod carskijeh dvorova: — Ja znam, pobratime, šta je tebi: tebi je teško rastati se sa zlatnim

Petković, Vladislav Dis - PESME

Otkad nisam bila ovde! Svetlo cveće već mraz dene! Ja sam jedva došla dovde. Tvoja cura naglo vene. Htela sam ti reći samo... Ah, al' suza guši, davi! Kako ti je, oče, tamo? Tvoju curu što ostavi?

Potajna slabost i žudnja ka sreći, Skrivene misli u boji ljubavi, Njen pogled nekad sve što znade reći, Još jednom samo da je da se javi.

KOB To reći danas ja ne umem više, To što me boli i bolove guši, To što mi pogled kao oblak briše, To što me trune, što mi snagu

I gle! svi grobovi ispratiše žive! Njina mrtva usta još su mogla reći: “Mi čekamo cara kraj pučine sive, Da bi mogli mirno tada u grob leći.” 17. SEPTEMBAR 1912.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

” “Pa” , rekao je tihim glasom, ”reći ću vam u poverenju ali ne smete nikome da kažete. On je dugo vremena radio u Čikagu u klanici gde je svakodnevno merio

Samo što sam završio školovanje u Realnoj gimnaziji savladala me je opasna bolest ili - bolje reći - više njih i moje zdravstveno stanje je postalo tako kritično da su i sami lekari digli ruke od mene.

To znači da je moje čulo sluha bilo trinaest puta osetljivije od njihovog, mada sam u to vreme, tako reći, bio gluv kao top u poređenju sa oštrinom sluha koju sam imao u doba nervne napetosti.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Izgledalo mije da je on o Džejn znao mnogo više nego što mi je hteo reći. Jednog dana, mesto Džejn, ja je nazovem ”Minehaha” iz ulice Kortland. - Minehaha, voda koja se grohotom smeje!

ali zaključak koji je on iz nje izvukao, podseti me na Kristijana i na njegovu naivnu uzrečicu: ”to ti je mogao reći samo neki evropski ”žutokljunac”. Razgovor između Bilharca i mene slušao je i Džim.

Mogu reći da sam i u tome uspeo samo zahvaljujući pomoći majke i iz želje da joj ugodim. Seljaci Idvora su zaključili da je Amerika

“, propraćenim anglo-saksonskim naklonom, što će reći klimanjem glave bez pokretanja ramena. Naklon po običajima kontinentalne Evrope mnogo je složeniji.

Mogu reći da sam i u tome uspeo samo zahvaljujući pomoći majke i iz želje da joj ugodim. Seljaci Idvora su zaključili da je Amerika

“, propraćenim anglo-saksonskim naklonom, što će reći klimanjem glave bez pokretanja ramena. Naklon po običajima kontinentalne Evrope mnogo je složeniji.

Da bi se razumela vrednost ove titule, dovoljno je reći da nije bilo veće časti za ambicioznog momka na univerzitetu od one da bude ”senior rengler” ili da je veslao u

Ali da me Maksvel nije inspirisao, ne bih shvatio svu veličinu Njutna. Iz onoga što ću malo kasnije reći, videće se da su Maksvel i Rut, kembridžski ”rengleri” 1854.

Naravno, Niven je time hteo reći da bi Americi trebalo i više od dve stotine godina da bi u bilo kome američkom koledžu stvorili atmosferu kakva me je

A šta će tek reći na to što u to vreme još nisam znao i čuvenog Vilarda Gibsa iz Jejla u Nju Hejvnu iz SAD? Da li će me osuditi za

Treba reći, takođe, da je u ovoj zemlji Gibs bio prvi koji je napisao izvanredan traktat o statističkoj mehanici. Kada se uskršnji

Tu i tamo dešavaju se slične neočekivane okolnosti i kada se to stvarno dogodi možemo slobodno reći da u svemu tome ima i sreće. Bez oklevanja obratio sam se Tindalu i predao mu preporuku Barnarda.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

i sve ne izusti što htjede reći, jer se efendija uzvika, plane i ošamari ga. Momci priskočiše, stadoše ga grditi i potisnuše ga svom silom napolje.

—Što si zamišljen? — pita mlađi brat, s namjerom da čuje što će Spasoje reći. —Najbolje bi bilo da ostavimo rabotu, pa da se kući povratimo. Ne opominje otac onako; odgovori on smišljeno.

Žao joj djeteta i muči je misao što će on reći, — može je zamrziti i pomisliti da ga u putu nije pazila. Dosta je bilo ono nekoliko tuđih riječi što ih Cvijeta

Radeći snatri, i tako joj vrijeme brže prolazi.... Davno je već na školju, i uvijek ovaj isti način života. Zapravo reći, ona drugo ne bi ni tražila da nije vezana uz čovjeka koji joj ne da nigda mira i drži je pod svojim jarmom.

— umiješa se Antica mirno. — Nije u tome zla! — A što ću kazati? — popusti on. — Ona je, valja reći istinu, majka ovoga školja. Bijahu joj mili ljudi, — nadoda lakše, — ali to su njezini posli... Napij se, stara!

— Kako sam danas s oltara navijestio, onako ću i učiniti. — Ma ustrpi se, pustite me reći! — presječe ga stari Žižica. —Ala, da! — navali paroh nestrpljivo. Bilo bi bolje radi mira u puku.

—Pusti... sad nemam vremena da ti tumačim. —Uto se javi službenica da je čorba na stolu. — Dakle, ča ću reći ostaloj braći? — priupita Žižica i gleda u župnika svojim malim očima, u kojima jednako nešto sjaje.

Paroh ustrpljivo čeka i hoće da opet prihvati riječ, no Žižica je sve žešći: — Pravo ću vam reći, ja vam se čudim... Vi, naš pastir, pa....

odsustva, prijatelji i znanci žalijahu mu se u po riječi, podsmjehavajući mu se u oči dobrostivo, kao da su mu htjeli reći: „Dobro si učinio! Ali ne budali, znamo kako stvar stoji!

—Kasno je! — ponovi Pavlova žena. Niko joj ne odgovori, kao da ne čuju. —Ode ženi, — veli Toma Jelić. —Bože, ama reći: zna li on?... —E, ne zna... —Ubio bi' je da je moja. —Ja bi' je otjerao... —A šta bi s djecom? — opazi Toma.

—odgovori žena. — Ali što ga nagrdi?...Njoj, brate, njoj trebalo bi da iskopaš oči! Ona te osramoti, a on, amo reći, kao i svaki čovjek... Da, svi ste vi jednaki.... 'Ajdemo, Pavle!

Žena se setila da je to uradio, jer mu je poznavala ćud. Kad ćuti, hoće reći da je nešto tvrdo odlučio. Kad se Ilija povratio iz varoši, pričinja se nastajnih dana da ne čuje ni ono što je dosada

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

osećajući je prisno, može se verovati da je dobijena izvorna slika kulturnih vrednosti, ali je zato za nju teško reći da je i „objektivna“.

Sada je dovoljno reći da je naša dosetka u suštini književni tekst, i mi ćemo se već suočiti sa jednim od najozbiljnijih pitanja iz nauke o

Najmanje što sada o književnosti možemo reći jeste da ona ulazi u kulturu kao njen sastavni deo, kulturu koja podrazumeva prirodni jezik, ali je nad njim nadograđena.

A kad od toga polazimo, najmanje što možemo reći jeste da ona ne pripada camo grupi južnoslovenskih, nego svih slovenskih književnosti koje su u svoju osnovicu položile

na prvi pogled, zanemarljive pojave koje se u kulturi (duhovnoj kao i materijalnoj) ponavljaju ponekad nam o njoj mogu reći mnogo više no što nam se čini.

O toj se reformi dosad toliko pisalo da se, izgleda, više ništa novo ne može reći. Pa ipak, ne možemo a da ne primetimo da se zanemaruje sasvim očigledna činjenica da je Karadžić, uzevši za osnovicu

Moglo bi se stoga reći da je narodni pesnik, očigledno, iz neke druge pesme preuzeo tri stiha kao gotov obrazac, kao formulu, i uklopio ih u

29 Posle neizbežnih uvodnih napomena, sada se kratko može reći: Jovanovo jevanđelje je zapravo i pisano tako da se povremeno alegoristički čita i tumači: Za to će nam biti dovoljan i

Za nju već možemo reći da predstavlja jezičku tekovinu koja je šira od pesničke, jer je sudelovala u stabilizovanju razrađenijih sintaksičkih

(2000) ANDRIĆEVA NOVELA „MOST NA ŽEPI“ Devojka je, veli jedna narodna izreka, kao kameni most. Teško je reći na koje se osobine kamenog mosta ovde pomišlja: da je tvrd, postojan, izdržljiv ili da je sveden na luk, skladan i vitak.

Prenosni, metaforički smisao je otvoren: nije dat, nego se u stalnoj upotrebi, tako reći, iscrpljuje. I eto, otprilike, takav metaforički a otvoren smisao ima svaki književni tekst, pa i jedna od najlepših

Treba, prema tome, otkriti one osobine Andrićeve novele koje, tako reći, programiraju, usmeravaju naš način čitanja, mada mi uopšte ne moramo biti toga svesni.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ČEDA: Reći ćemo! PERA (gospođi Živki u koju kao da ima više poverenja): Molim vas, gospođo, recite samo: Pera pisar iz administrat

MOMAK: Eno ga u ministarstvu. ŽIVKA: A je li vam kazao šta će mu cilinder? ČEDA: Eto ti sad! Otkud će momku reći šta će mu cilinder? ŽIVKA: Oh, bože, tako sam se zbunila. Pa gde je sad ta Dara? Rako! Rako!

– Molim za vaše ime? Dr Ninković, sekretar ministarstva spoljnih poslova. – Lepo, ja ću reći, a vi izvolite! (Zatvara telefon.) ŠTAMPARSKI ŠEGRT (donosi pakete): Evo, molim, vizitkarte. ČEDA: Je l' plaćeno?

UČITELjICA: No! E, to već prelazi sve granice. Ne bih nikad inače, al' moram reći, zamislite, opsovao mi mater. ŽIVKA: Nesrećni sine, zar učiteljici engleskog jezika da psuješ mater? RAKA: Nisam!

(Meri je znalački od glave do pete.) ANKA: Šta me to, gospođo, tako posmatrate? ŽIVKA: Reći ću vam. Kažite vi meni, Anka, kako vi onako stojite prema muškarcima? ANKA: Bože moj, otkud ja znam kako stojim!

ŽIVKA: A nadate li se da ćete uspeti? ANKA: Bože moj, ne bi' vam to mogla unapred reći. Nadam se, jer, znate kako je, ljudi lakše popuštaju no ženske.

ŽIVKA: Pa to bi još i moglo. Samo da se oni ne nađu uvređeni što ću tako u gomili da ih primim? VASA: Ama, reći ću ja njima: za sad ne može drukčije. A ti ćeš docnije, dok odujmi navala, da ih prizoveš koj' put.

NINKOVIĆ: To ste dobro učinili, to je šik i daje šarm osmehu. ŽIVKA: Izvolite vi meni samo reći sve što je otmeno i šta bi trebalo još učiniti. Sve ću ja to učiniti. NINKOVIĆ: Znate li koju igru na kartama?

ŽIVKA: Kako? Zapušiti usta onima koji me brane? NINKOVIĆ: Razume se! Njima treba zapušiti usta. Reći ćete: kako? Vrlo prosto i jednostavno. D'in manier bjen sempl!

dobio klasu pre dva meseca, ali vi mu recite: to je bilo pod starom vladom a potrebno je i pod ovom da dobije klasu. Reći ćete: a zašto?

(ostaje zaprepašćena i gleda glupo čas na vrata na koja je Ninković otišao, a čas u publiku, kao da bi htela reći: „,Vidite li vi šta ovo mene snađe?”). ANKA (dolazi spolja. Ona je obukla drugu, lepšu halinu): Gospođa je sama?

ČEDA: A šta ćeš da kažeš njemu? DARA: Kome njemu? ČEDA: Pa Nikaragui? DARA: Reći ću mu to isto. ČEDA: Sasvim! Ona to misli tako, ako je ministarka, da pa izdaje naredbe: da se moj zet razreši od

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Tašana je osuđena da navek živi „dole”, u naličju svoje varoško-vranjske kulture. Ili bi možda bolje bilo reći uz naličje, budući da je Paraputa živo oličenje takvoga naličja, kao i svi oni „božji ljudi” kojima je Stanković upravo

autoru kod Stankovića, o njegovim svojstvima, nešto više možemo saznati iz slučajeva kad se od njega odvoji, kad tako reći iz njegove senke izađe u različnome stepenu individualizovan pripovedač i progovori u svoje ime.

9 Reći da neko ne očima, nego čelom i celim licem trepće, vrlo je čudnovato. Tomča uistinu i nije treptao čelom i licem, nije

Međutim, reći nehotično ne znači reći i pogrešno: nehotično u tropima i figurama može značiti da je spontanim pomeranjem odnosa među

Međutim, reći nehotično ne znači reći i pogrešno: nehotično u tropima i figurama može značiti da je spontanim pomeranjem odnosa među rečima uhvaćen redak a

Još je teže, bolje reći nemoguće je naslutiti da je sećanje na pretke prema prvoj piščevoj zamisli bilo začeto ne samo u telesnom nego još i u

opisa kao da je to što joj se dešava za Sofku u isti mah i iznenađenje i nešto što joj je poznato, što je tako reći unapred doživela.

da ovaj postupak nije slučajan, da Stanković za njim nije mimogred posegao, nego da nam kao karakterističan može nešto reći o važnim svojstvima teksta, za to dodatnu potvrdu daje drugi roman - Gazda Mladen.

Ali pre toga valja reći šta analizovana rečenica doista sadrži. Njome se, najpre, uvode grupe likova o kojima će se ili u prvome delu ili duž

Tekstovnost ovde, moglo bi se reći, odnosi prevagu dopuštajući ono što inače u propisanoj upotrebi jezika nije dopušteno i isključujući ponešto od onoga

U drugačijem razvojnom kontekstu, može se reći, one bi se manje osećale i manje videle kao mane. Razvojni luk koji je novu srpsku književnost doveo do visokog stepena

karakteristike „dekadentnog” pesništva, koje je smenilo prethodno „virtuozno” pesništvo: Stanković, mogli bismo reći, piše „u razlabavljenom obliku, u stilu nepravilnom i mutnom, često spletenom”, njegovo je delo „dolazak primitiva u

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

— prihvatio je na ovo prota — a nas dvojica dajemo ti jemce Gospoda Boga i Svetoga Petra da ćemo tajnu sačuvati i reći Srbiji kad dođe kako je u istini bilo. Grijeh na nas i našu đecu, Ivo brate i sine!..

Sve do svojega sela nisu od bruke smeli nikome ništa reći. A posle, održavši zbor, pošli Milojevoj kući i izvestili njegovu ženu Bogdanu.

Tu poštu učinili pokojniku domaćini Arnauti, jer im je poginuo, može se reći, na pragu, u njihovu mlinu. Njih dvadesetak čučnulo unaokolo, prislonilo puške uz ramena, pa puše i ćute.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

S Bogom, gòndže uzorito! S Bogom, srpski vrli sine, S Vogom, Mito! Ja mnidijah: ti ćeš meni Ono krajnje „S Bogom“ reći, Al’ ti, brži, brzo svrši, Ostavi nas hudoj sreći. Hudoj sreći?

Malo ti, pobro, rekoh, al’ zadovolji s’ tim, Više ću reći nemo, kada te zagrlim. »Starmali« 1889. POBRI STEVANU KAĆANSKOM tužna i poslednja Čujem, vilo, koja si nam

Danaske nam braća na prelomu pate, Teško im je reći: pomozi nam, brate Al’ mi razumemo i ko zbori nemo — Budućnosti našoj mi to dugujemo.

“ Mnogim će Kliona studit’ vrlo strogo — Za tebe će reći: počeo je mnogo! Al’ sa groba tvoga pesnik skida veo, A grob veli: Avaj, ja sam više hteo, Tek sam hteo mnogo —

On će ići svoje pute, Da poseje seme zdravo; On će trpet’ muke ljute, Al’ će reći što je pravo. On će primit’ trnov venac Zarad misli svoje svete, On će ispit’ gorku čašu — Da se gresi Boga sete.

Mnoga iskušenja Gonila te kivno: Mnogima si, brate, znao Odoleti divno. Što ti ne smem reći Na svesvemu hvala, Tim se naša stara bratnost Nije poderala.

Usudi se starac reći svojoj Anušci: „Klanjam ti se, svetla kruno, naša carice: Sad si jednom i ti srećna, sad već imaš sve!

Narodna poslovica. Sahranismo staro leto, — Nije pukô top, I u novo preskočismo: Smemo l’ reći: hop! Molim, molim da se malo Bolje razumemo. Da smo štogod preskočili To reći ne smemo.

Molim, molim da se malo Bolje razumemo. Da smo štogod preskočili To reći ne smemo. Preskakanja bivalo je — Ali preko nas. (Je l’ ko nogu uganuo, To je njegov špas).

Pa ko bude proderao Tuđih zâmkâ sklop, Proderô il’ preskočio — Taj sme reći: hop! »Starmali« 1887. OPOMENA O NOVOJ GODINI 1888 Evo već je svoje zauzeo mesto I seo je na svoj, na godišnji

Ni s Avgustom nisi baš ugovor stegô, I on može reći: čekaj, brate dragi! A ti moraš čekat’, ne smeš očajavat’ — Za Avgustom ide Septembarac blagi.

Mnogi puzeć’ brzo stignu do trpeze, — lako j’ to, — Kol’ko si se ti nahodô, dok smeš reći: „tu je sto!“ Sto si stigô, ali da li blagovati smeš za njim? Rado bi te sa tog stola poslužili, — ali čim?

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

JOVA: E, a znate kako mije pokojni majstor... FEMA: Pst! Bezobraznik, kakav majstor? Ne znaš reći pokojni gospodar ili gospodin. SARA: On govori o vašem suprugu? FEMA: Da!

(Otide). SARA: Šaljivo se momče vidi. FEMA: O, molim vas, gurbijan je odveć, ništa ne pazi šta će reći. SARA: Ništa, to ne treba da vas interesira.

Zato ustupite kćeri vašoj sladost bračnago vjenca. FEMA: To je inpretinencija tako štogod meni u oči reći. RUŽIČIĆ: Nesmislene, da mi jošt platite, da vas u stihovi opišem. FEMA: Ja moju kćer ne dam.

Miljković, Branko - PESME

Pred kapijom sam koju crvi glođu za zlatno groblje gde se sahranjuju ruže. IV Ne, više nije važno šta ću reći. Već beše sve to nekad ko zna kad u nekom snu il nekoj čudnoj reči. Ja posle sna tog ne znam kuda sad.

zemlji gde se poštuju suncokreti pali su licem prema istoku čini mi se da sam i ja pao s njima različit od onoga što ću reći VII Zelengoro hoću da izgovorim tvoje ime zelengoro začeta u trbuhu vetra zelena goro neba i zvezdo moje krvi strane

Od prošlosti i zaborava vreme što se divi izdajstvu moga zaustavljenog lika? Da li to znači reći promeni: neću! I ostaviti pesmu da se sama menja?

Jao, reči razne Isto znače. Nikad cvet ne mogu reći Ako ne mirisah necvet mnogo veći. Najbliži dan je koji prođe davno, Smirenost seni primaknuta slavno.

BEDA POEZIJE Reci mi nešto što je šuma Reci mi nešto što je more Ko zna šta je to što treba reći Bos i gorak potucaš se od reči do reči Vatra gorča od dima Pod čelom ti gori Ona će ti pribaviti mnoge počasti Ako ne

nekorisna Vreme prošlo je vreme stvarnije Kao prošlogodišnja žetva koja se vratila u zemlju Treba sve ponovo i drugačije reći Život još nije završen iako je prošao ZAMORENA PESMA Oni koji imaju svet Neka misle šta će s njim Mi imamo samo reči I

! Misao koja ne ume da misli Zavlada svetom. I sada je kasno Bilo šta reći što bi bilo jasno I čoveku i ptici pod kojom smo kisli I mrtvima koji istrunuše časno.

Krakov, Stanislav - KRILA

On je sada gledao trepćući malim, zelenim očima u komandanta, kao da je hteo reći: – Vidite, ja sam tu na svome mestu. – Skandal. Vojnici se razvukli po celom gradu. Ima ih još kod Bejaz—kule.

Ja hoću da letim. Sve je obećao. Mala Zizi je imala čedne plave oči. Za usta se to već nije moglo reći. Voleo je zbog njenih zagrljaja. Umela je da u trenucima splete svoje besramne nožice na golim leđima.

Samo se najmlađi sudija, student sa plavom bradom, uplašio. Brojao je dugmeta na masnoj bluzi i hteo reći: ne, kada se na njemu ustavio teški pogled majorskih očiju. Para od konjaka je jurila na njega.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Smatraju za prirodno da belac čim stigne bude uslužen pre njih. Kazati crnac uvreda je, treba reći Crni; to manje pokazuje razliku u rasi. Na crnim tablicama ispisane vesti iz Evrope dobivene radiom.

I pored mučenja, nije hteo reći kakav ih je obred gonio da ubiju i pojedu žrtvu. Izdao je pantersku kožu u koju se oblačio, i nokte koje je namicao na

Morao je učiniti u svome zavičaju nešto što nije dozvoljeno i zbog čega su mu roditelji morali reći da može otići. Otad ga je suviše peklo afričko sunce, suviše kvasile afričke kiše, od kojih se zemlja pušila, a da se

To je ona ista Komoe niz čije su me brzake spuštali pagajeri pirogom kada sam bio u Alepe. Sad mogu reći da predeli koje sam video na njenim brzacima, predeli, nebo i stvorovi takođe, bili su možda najlepši što sam ikada

Milo mi je što znam da je nju zasnovao Vuije, podigavši tu prvu kolibu. Milo mi je naročito što ću mu docnije moći reći da je stvorio nešto što je dostojno najlepše pesme. Pred Banforom su bezlisni baobabi ogromne debljine, stari vekovima.

Vraćanje je veselo i utoliko prijatnije što ja već znam šta treba reći kolonijalnim belcima. Ne: „Ovde je divno, ja vam zavidim, i moja bi sva želja bila da sam na vašem mestu“, već: „Zaista

I uvek iz rasa u kojima muslimanstvo nije moglo pustiti korena: sluga fetišist je pun vrlina, što je već teže reći za crnog muslimana.

Gundjuru je mesto fatalnosti. Njegovo se ime više ne sme izgovoriti. Po cenu života nijedan crnac neće reći kako se zvao taj grad.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

VUK: Mnogo si kazao! ISAK: Il’ bolje reći, ja sam učio! RADAK: Šta? ISAK: U Madžara sam morô gledati Nadute žabe praznu mešinu Gde mehuriće od sapunila

Sjaje se toke, zveče noževi, Na njima gori čoja crvena, Živim se okom ne da gledati... Onda će reći momče nekakvo: „Danas se ženi Đukić vojvoda!...

Eno je, ode!... S ćerkom je, jadna, sve izgubila! Sad može stare ruke skrstiti, Pa tužno reći: „Sve me izdade!...“ GLAVAŠ: Za kime žališ?...

(Glasno.) Pa, deco, pseto kô i keruša, Sa lajanja su zube gubili! A to će reći: da su kauri Na tursku pravdu negde lanuli. I zato... TREĆI TURČIN: Be, aferim, babo!

Sulejman ište Turaka besnih skupe pusate? Lepo, vojvodo!... Baš kad bih dao, Ne bi li sutra moje poiskô? A to će reći: glavu iskati!... HASAN: Nije ni tako! Pašino pismo jasno govori: „Primi od njega turske pusate!

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

koje brani Lešjanin i Hrvatović vrlo su važni, jer kad bi Turci prodrli do Paraćina i Ćuprije, oni bi bili tako reći u srcu Srbije, I mi teško da bi ih igde mogli zaustaviti do Beograda.

Komarov reče: — Okrenimo se; ako budemo pogođeni da ne bude u leđa; moglo bi nam se reći da smo bežali. Okrenemo se. Svi smo bili na konjima, Komarov je pisao dalje; ja stanem razgledati okolinu.

Ako me pitate je li velika zasluga vojenih starešina, što Šumatovac nije pao? — reći ćy vam da je značajno to, da u Šumatovcu posle odlaska đenerala sa štabom nije ostao nijedan oficir, ni naš ni ruski.

Dužan sam joj tako jal' će biti 18 groša, jal' rublju. Ona to zna; neće ona reći više no što je. To njoj isplati, a ostalo neka ti je bogom prosto: popij sa družinom za moju dušu kod naše crnooke

dođosmo k sebi od iznenađenja i tu ustade gornjo-milanovački poslanik Vujo Vasić te reče: — »A ko se to usudio reći, gospodaru, da mi nemamo u tebe poverenje. Mi ga imamo, imamo ga potpunce — i skupština poče da viče: živeo.

; ta vi već znate kako se tu obično rezonira. No reći ćete: turski su zakoni skrajani u Carigradu, bez učešća i pitanja narodnog; stoga on nije dužan da im se pokorava.

— Mnogo me pitate. Ali kad smo zabasali u ovakve razgovore, reći ću vam iskreno šta mislim. Moje je ubeđenje da nam naš geografski položaj kao male državice među moćnim susednim

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Tako moje srce Često mi se moli, A ja ću mu reći: Utoli, utoli! Znaš li gde na svetu Anđelsku priliku, Anđela po duši, Anđela po liku.

XVII Kaži mi, kaži, Kako da te zovem, Kaži mi kakvo Ime da ti dam, — Hoću li reći: Diko, ili snago, Ili ću: lane, Ili: moje blago, Hoću li: dušo, Ili: moje drago — Kaži mi kakvo Ime da ti dam

Pa sad me ljubav goni Da ištem oproštaj, — Gle, šta učini sa mnom Maleni cvetak taj. HIH Ja ti moram i to reći, Neka i to znaš, — Srpkinja si, treba da me Srpski pogledaš.

XLVІ Srca strepe kašto U najvećoj sreći, Ne pitaj ih zašto, Ne umeju reći, Kad bi toga časa Govoriti znala, Od toga bi glasa Neba zadrhtala.

Kome zbore ovi glasi? Ja pomislim sam u sebi; Duša danja, duša noći Zagrli me: Tebi, tebi! A ja što im reći htedoh, To slavujak pevnu prije: Od radosti ništa slađe; Od žalosti ništ’ svetije.

XLVІІІ „Razumeš li šta je svet?“ Pitô me negda cpeće let. „Razumeš li ga sad?“ Pita me gorki jad. — Tad reći nisam hteo; Sad reći — ne bih smeo.

“ Pitô me negda cpeće let. „Razumeš li ga sad?“ Pita me gorki jad. — Tad reći nisam hteo; Sad reći — ne bih smeo. XLIX Pepo li mi opisuješ Ono divno, silno more, Kad maina dlanom mekim Razgladi mu s čela bore.

Al’ kad mili u grob padnu! — Ni to ništ’ ne menja, — Zar ne smemo i tad reći: „Zbogom, — do viđenja!“ LVIII Već devet godina na ranama leže, Kô devet koprena, Odatkanih, opletenih nitom

Teci pesmo, potočiću Porušena nada, Izgubi se u pučini Opštih, večnih jada! LXIX Nešto si reći htela Kad više nisi mogla; Usta ti behu nema, — Al’ suza ti pomogla.

A sjajak u toj suzi, I taj razumem sad, — Tvojoj je srpskoj duši U deci bio nad. I ti si reći htela: „Kad Smiljku otme noć — — —“ Razumem, oh, razumem! — Al’, gde mi je ta moć?..

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

On skoči sa mokrom i kaljavom glavom. Htede da naleti na mene, ali kao da se trže. Onda zabaci ruke na leđa, pa će reći: — Zar mene, bogati, Svetislave? Moj školski drug... Ali šta da mu radim.

Čuje se nečiji glas: „Izlazi brzo!“ Onaj pored mene pokupi neke stvari, pa će reći: — Mi odosmo, a vama kako Bog da — onda kao da se priseti: — Bugari su ovdenak na pedeset metara. U zdravlje!

Pušku ostavi. „Šta će ti bajonet?“ — zapita ga njegov desetar. On izvadi bajonet iz usta, pa će reći: — Ako se praćakne i stane da zapomaže, ima da ga nestane.

Krenuli smo uzbrdo. Prošli smo preko one bezvodne planine, i posle podne... sad ću vam to tačno reći... u šesnaest i četrdeset i pet, stigli smo na Meteri Stepe.

Takvo je, dakle, stanje bilo petnaestog i između petnaestog i šesnaestog. Aja. Zaboravio sam još reći da je petnaestog septembra posle podne stigao i naš treći bataljon, odnosno drugi po redu.

A ispalo je sasvim obratno. Svetislav se pridiže malo, pa će reći: — Ovde sad dolaze moje ispravke... — Molim te, ti ništa više ne diskutuj sa njim.

Kapetan Radojčić se diže i protegli. Onda pogleda Svetislava i Predraga, pa će reći: — Stvar je u ovome — on tresnu cigaretu i zamisli se jedan momenat.

Ali je trebalo da dođe ona strašna noć pa da se u mnogih ljudi probudi savest njihova... Slušaj šta ću ti reći. Ti si artiljerac i ne znaš možda.

Boli me sve! — i razmahne rukom od glave do kolena. Posmatrao ga Branko, koga su prozvali „Pozitiv“, pa će mu reći jedno jutro, kad je izišao lekar: — Bre, majku mu, ostavi nešto malo i za nas...

Ispod opuštenih očnih kapaka pogleda ga, štucnu i tek će reći: — Gos-gospodine p-pukovniče... dajem dva litra vina, ako pogodite. — Vaše visokorodije! — skoči Sergije.

— Pričekajte za objave. Pri polasku upravnik zastade i očinski nas pogleda, kao da je hteo reći: ja vas ne bih terao, ali tako zahteva Komanda mesta. Zausti da kaže nešto, ali se predomisli, mahnu rukom i ode.

Potporučnik Ljubisav, inače profesor, reći će. — Priroda... Bog, sasvim svejedno, ovaplotio je mrtvu materiju, nadahnuo je živim dahom i život je prostrujao

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

mehanici navike, na veoma niskoj ceni, a pored drugih, opravdanijih razloga još i stoga što se nikako ne bi moglo reći da je dovoljno ispitana, i što je, uostalom, i nije lako valjano upoznati.

— saopštenja i raporti, ali njima još niko ništa čovečno potresno i duboko u poeziji rekao nije niti može, niti će reći ili zaželeti da može.

Ni to se međutim ne bi moglo reći. Nesumnjivo je da nam je najjasniji Lukijan Mušicki, pa potom Sterija. Izvore građanskoj poeziji međutim, a njih je

O družestvu ko sme slovo reći Todi? Na senku se srdi što pored nje hodi. Pre bi prstom tursku Srbiju potukao Nego što bi Todu na igru dovukao.

bi skoro sije žalosti breme Odložiti, i videti tebe ja zdravu, Voleo bih neže l' rimsku celu deržavu, Ili slovom reći, svu zemnu slavu.

„I već odsad od svirila“, rekoh braći, „čistac!“ Dakle šta će sade reći moja lepa snaša, Ili nježna Milica, il' rumena Neša?

“ Dakle šta će sade reći moja lepa snaša, Ili nježna Milica, il' rumena Neša? Neće l' reći mladoženji: „K sebi ruke, devere, Ti bradati injem, ruski hladni sjevere!

Neće l' reći mladoženji: „K sebi ruke, devere, Ti bradati injem, ruski hladni sjevere!“ Neće l' reći: „Vala, momče, nećeš mi se ožeći, Nećeš nikad ti postelje ni snašice steći!

Evo, i tebi je sudbina dala zadatak ne laki: Slave uzletit na vrh, večnu il' pasti u tmu! Isto će reći to: danas sa narodom živit, pa večno, Il' umreti jošt sad, pa ni po smrti s njim bit, Gorčine čašu, za koju ti ne

Doći će, misliš? — „Ne Znam te”, reći će. — Redak u Nevolji prijatelj. — Veruj u Tvorca, i Dobrodetelj ljubi; ona je verni ti Svud sodrug u nesreći, Sreći,

Suza zasja u tvom oku I vozbudi preduboku Ranu tužnu srca mog; Reći ništa ti ne mogoh, Žalost nema reči mlogo, Pitaj samo srca tvog.

smrti spomenici stroje: Škole, ošpitale, crkve, manastire, Udove, sirote, duhovne pastire, Sve lepo obdari, da svak reći može: Bjaše pošten čovek, pomiluj ga, Bože!

Jakšić, Đura - JELISAVETA

JELISAVETA: Ničim te nisam htela vređati... STANIŠA: Ha! ha! ha! Uvreda li je reći istinu? Jedio me vređa — a to je, snahice: Što nisam herceg ili kraljević, — A bih onako sasvim kraljevski,

Svaki mi časak beše nesreća! A najmučniji, najnesrećniji, U kome ove gore ugledah!... STANIŠA: Pa ko sme reći — Da na Latinke rubin-usnici Pritvorstvo leži srca lažljivog, Kad evo suštu zbori istinu!...

KNEZ ĐURĐE: Šta, Radošu, Zar smeš?... RADOŠ: Smem, gospodaru! Smem reći svakad istinu; Smem, a zašto ne? Tako mi one krvi točene Kojom sam nekad voljno kvasio Tvrdi ostatak carstva

Staniša je Turčin!... KNEZ ĐURĐE: I to — zar i to? Pa ko sme reći, Da mu ne beše mati bludnica?... KATUNOVIĆ: I sedog orla mrki sinovi Isturčiše se — i Stanojlo, I pet stotina j’ s

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Prelako ga je bilo uvrijediti. Trebalo je samo nešto reći o njegovoj potrebi i siromaštini. — Siroma', vukarni Relja! — Ne dirajte me, braćo.

Nema vajde kriti, voli, braćo, i da malo udari u stranu kad o sebi govori. Ali njegova laž, njegove, 'oću reći, bešjede, nijesu nikom na šteti. — Kakav je da je, naš je! Drag nam je.

kapetanina! Zbilja, da to nije kapetan s Kadine Vode? — Ama, kakav kapetan, kakvi naši, krst vam, 'oću reći šiljak džamijski! — zavitla Belemez 'andžarinom! — Ne sijeci, Belemeze, ja sam...

Ama, kakva je ovo kuća đe se ni Bog ne prima? Sudac: jedna! David: Šuti, marvo jedna! To je lako reći. Eto i ja velim. Ama, to nije u najmanju ruku u redu, da reče jedan, rećemo kaz'ti, carski službenik.

Ja velim: kadija. Kakav kadija! Na moju dušu, da zna samo još pisati, mogla bi ti mirne duše reći: „Ustani sa te carske stolice da ja narodu pravdu dijelim!“ Tako je to pametna i učevna žena! Sudac: Baš tako učevna?

David (gleda ga prezrivo): A ja bi jope' reka' da on nije bena! Kako ti, bolan, moreš reći da sam ja bena? Ja za tebe nijesam nikad čuo niti sam te do danas svojim očima vidio, pa jope' znam kako ti je ime.

Pisarčić: Onda bi bio i vaš? David: E, to ti posigurno ne umijem kazati, jer se ne mere svakom reći: Care Lazo, čestito koljeno! Jok, gospodine, to se svakom ne govori!... A čija je ovo štrampa?

Bojić, Milutin - PESME

Noćas za tebe samo želim znati. Te noći to sam samo reći znao. Pa ipak ja sam samo san ti dao, A mislio sam celog sebe dati.

Moj bol je velik, od sveg bola veći, I samo tebi, tebi ću ga reći: O, budi svedok moga iskušenja! I vratiću se čist, u svet pun gada I vratiću se bez greha i jada.

I nikom ne mogu bol u srcu skriven, Bol, u teški teret kô od tuga sliven, Reći tako toplo, sav patnjama smoren. I ja kao ludak u bunilo padam I hteo bih da se samo tebi jadam Za taj bol koji je

(Bez datuma) XLIII GREŠNI SONETI (SIN ZEMLjE) Zagrmeće Gospod u strašni dan suda, A ja ću mu reći: ''U najcrnjem mraku Tvoju reč sam čuo gvozdenu i jaku I zbog njih počinih svoja dela luda.

Tvoje sunce me je učilo da grešim. I neću mu reći da se za to kajem.'' I reći će Gospod: ''Raj ti neću dati, Tu bolnicu gde se od dosade pati.

Tvoje sunce me je učilo da grešim. I neću mu reći da se za to kajem.'' I reći će Gospod: ''Raj ti neću dati, Tu bolnicu gde se od dosade pati. Ni pakao neću: stvorićeš ga rajem.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

4, i ne izlazim nigde dok mi ti ne javiš. Čak ni gazdi od hotela nisam hteo reći svoje ime da ne bi stvar odao. Kao što vidiš, postupio sam u svemu kako si ti želela. Grli te tvoj Đoka.

Ne, boga mi, gospodin-Žiko, ovo se ne trpi više! Ja mogu slobodno reći da krvavo zarađujem svoj hleb. ŽIKA: Ništa to nije! Sipaj u lavor hladne ovde, sedni malo pa će da prođe.

) JEROTIJE: Može biti neće baciti ništa, ali bolje je biti obazriv! A ovaj... ne zaboravite reći gospodin– Vići da pozove i dva građanina kao prisutnike, jer stvar je krivična, pa se ne može bez dva prisutna

KAPETAN (razočaran): Šta? Apotekarski pomoćnik? VIĆA: Pa tako on kaže. KAPETAN: Pa dabome da on tako kaže. On može reći i da je pevac u crkvi Svetoga Marka – al' smo zato mi tu da cenimo njegov iskaz... Apotekarski pomoćnik.

KAPETAN: Hm! Hm! Dvanaest marama za nos”. Kobajagi! (Voki.) 'Ajde, reci ti nama pošteno, šta si time hteo reći? BOKA: To što piše. KAPETAN: Čitaj, gospodin-Vićo, dale! VIĆA: „Šest košulja, tri peškira, četiri para gaća”.

I kad te vežu za kolac, ti možeš mirne duše sam sebi reći: „Ginem, al' imam jednu olakšavajuću okolnost!” Veruj mi i poslušaj me, ja ti ovo govorim kao roditelj, radi tvoje

Jakšić, Đura - PESME

Nemojte reći: „Ovde počiva Ljubavi naše uveli struk!“ Ne kun’te zemlju, nije vam kriva — Stišajte jada laskavi zvuk!

Nastasijević, Momčilo - PESME

VI Lepota jer zaslepi me, i nem. Dublje to, bolnije tim, životom bih te, muklim ovim nespokojem reći, jer smaku do u koren smem. Al’ muk tobom sam sve veći. Gluho te u noći ove, u dnevi bdim.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

U narodnoj medicini b. l. se javlja, tako reći, kao univerzalno sredstvo, kao panakeja; on dejstvuje i tamo gde nikakvo drugo sredstvo ne pomaže; pri lečenju,

(Beli) slez. S. je u narodnoj medicini jedno od najpopularnijih sredstava od, tako reći, svih bolesti. On je »junak sa svačijem: ama na ranu, ama na kojugod bolju hoćeš s. najprvi ide« (ZNŽOJS, 11, 270).

E. Rohde, Pѕyche, l, 2373, i E. Samter, Geburt, Hochzeіt und Tod, 73 id). Kad se spomene vampir, treba reći: »Na putu mu broć i g. trnje« (upor. Vuk, Posl., 3702). Upor.

), ili je to stvarna zakletva svetim drvetom (upor. Sofrić, 75), teško je reći. Da g. može biti senovit, daje se naslutiti i iz jednog običaja iz istočne Srbije.

s obe strane puta. Kada tim putem prođe čeljade kome se hoće da naškodi, treba reći: »Skupio se kao ova kupina, i obesio kao ova žaba«, i ono će se razboleti (Begović, 237).

, 382). Kad se sadi, treba pod prvi luk staviti parčence cigle i reći crvu: »Evo ti hrana za godinu dana, ne diraj l.« (ib., 183). Ako c. l. sadi ljuto čeljade, biće i on ljut (SEZ, 48, 55).

V. dole ѕ. v. kostolom. Vile, »u noćima kada biljke imaju naročitu magičnu moć, preduhitre smrtne žene i tako reći ispred nosa im poberu mitsku biljku vratolom« (SKG, 60, 1940, 5). Georgina (dahlіa varіabіlіѕ).

Ima još jedna biljka — ili, bolje reći, jedan biljni supstrat — koja nam može osigurati večiti život — to je jedna na prvi pogled tako obična stvar kakvo je

Ćipiko, Ivo - Pauci

Čudo božje, kako je ovo iznenada nadošlo; potegla nas krv, e, nije drukčije! ... Vidiš, stid me je reći: jače me um nosi k tebi nego k ženi... Ma neka i žene, rodiće mi sina! A da, zapravo, žena i nije za drugo!...

Do nekoliko dana vratiće se iz vojništva gdje ga je za dva mjeseca uzelo. Što će on reći, hoće li mu biti žao što je zemlje kupio za skupi novac?

— Pa i zeman je, — odgovori Rade. — Da sa srećom bude! — Ali ja ne smijem reći ocu, a ni majci. Ocu, vele mi, bilo bi žao grđe pop—Vrani hator išteti... tobože prevjeriću; a i majci kao da je žao...

Čeka on tamo... a ja virim kroz odškrinuta kućna vrata... Ha, ha! Ma čuj, Rade, — prevrne — stid me reći... —Zašto? Reci! —Putem mislila sam na popa Vranu: može biti da bi on... —i ustavi se na po riječi. —Što? —...

krpija se, pokriva... Ma sada sve je na meni; hoće se i za bolesna oca i za kuću, a ni... I sutra... — htjede nešto reći, no pretrže. —Šta si htio reći? — opazi Ivo. —Ništa! — otsječe Jure. —Kaži! — navali Ivo.

I sutra... — htjede nešto reći, no pretrže. —Šta si htio reći? — opazi Ivo. —Ništa! — otsječe Jure. —Kaži! — navali Ivo. — Nemoj tajiti od mene, reci mi k'o svome bratu!

—Nikoga! . —Ja grem, čekaće me majka s živim na drugoj ogradi... — Otić' ćeš i ništa mi nećeš reći? — Ča ću vam reć'? — poče se čuditi djevojka.

A Ivo svrnu okom na nju i iz njenoga predljivoga pogleda uvidi da bi ga htjela nešto upitati. — A što bi mi htjela reći? — predusretnu je. — Daleko je to u Ameriku, a? — s nategom izusti ona. — Daleko... —Je li čak tamo priko mora?

A nisam moga... Pomoga sam mu u drugoj prigodi; ma isto, rđavo sam se vlada... A hoće li bit' zla? — Ne znam ti reći, — odgovori Ivo. — Neće ni ova mitit' bez arči! — s uvjerenjem reče mladić, zamahnu nogama, pozdravi i odjaha putem.

— Nije potreba, — odgovori Ivo, pozdravi i iziđe iz kuće. U hodu do župnikova stana razmišljaše što će reći i kako će sve urediti radi sprovoda i velikoga zvona, a da mu otac za to ne sazna. — Blažene oči koje te vide!

A platiće, pošteni su, završi. — Ja se ne protivim; za sprovod ne marim, čekaću... Od zvona ne znam ti ništa reći. Tvoj otac zapovijeda, a znaš da se ja ne prtim u tuđe posle ... Ivo ućuta i popođe po sobi.

Tako stajahu, i na zadnjem oproštaju ne mogoše jedno drugome reći ni riječi. A njemu se valjalo žuriti, jer je trebalo u jedan sat po podne otputovati, da se na vrijeme prispije na

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Ne bih rekla da ovaj mladi stasiti čovek preterano muči svoje telo dugim postovima. To se ne bi moglo reći prema njegovom svežem, rumenom licu. Videla sam mu oči, one su tako plave, čudesno plave kao nebo.

Znala sam da će se sve to na kraju okrenuti protiv mene. Uzaludno će mi biti da se pravdam svojom nevičnošću, reći će mi da sam namerno trovala muževljevu ranu jer sam mlada, a on star, pa sam koristila priliku da ga se otarasim.

Ono što sam znao o Laušu bila je tajna i ja, kao njegov ispovednik, nisam mogao reći tek tako ovom mušičavom starom jarcu koji mi je već dozlogrdio, oprosti mi, Bože, da je vlastelin siromašniji od bilo

Da li ti unapred znaš, ako si svemoguć, šta ću reći, vodiš li mi misao, mogu li ipak skriti od tebe neku svoju malu tajnicu, nešto kao neku sićušnu poganu pomisao, tek

“ Teško je reći kakav su utisak na osramoćene Vratimljece ostavile Prohorove preporuke. To sa batinom nije bilo baš tako lako izvesti,

Nisam odmah shvatio na šta se odnosi njegova naredba ili molba, upravo to — da li je više naredba ili molba. Mogao je reći: povedi računa, otvori oči, pobrini se. Ne, umesto svega toga rekao je „pripazi“.

Pa i da je odgovorila žustro, uzbuđeno, gorko, ne bih se začudio. Mogla mi je reći kako nije moje da turam nos svuda i da se sve to mene ne tiče, da je ona odrasla i da zna da meri svoje postupke.

priču prema svojoj pokvarenoj duši, neće je razumeti da mu ona ide da bi ga vidala, nego ko zna iz kojih razloga, reći će da je on mlad i lep čovek i da je ona mlada i lepa žena, badava što je on monah, a ona udata i vlastelinka.

Opustiće tvoj hram tada, niko više neće imati poštovanja prema tome mestu, reći će smutljivci i kolebljivci: eto gnezda gde je nečastivi postavio svoj presto i otud samo greh uprkos Bogu ocu i Sinu i

Obećao je da će ćutati. Otići ću gospi. Presamitiću se kao pokajnik. Gledaću skrušeno pred noge. Reći ću joj da se ne brine, da je vidar njenoga muža zdrav i živ, da mu je prijatno. Radi svoj posao.

Kako li će u bolu razmahnuti svojim dugim kosama. Ne, neću tako. Cediću je polako, natenane. Reći ću: živ je i zdrav Dorotej, a sasvim ovlaš pomenuću joj kako se trudi oko Brzanovih ljudi i kako to radi sa voljom.

Niko od nas se ne usuđuje da se suprotstavi kivnoj rulji. Šta tu pomažu reči? Reći će nam: vi samo to i umete, da pričate, pričate, pričate; sve ste u stanju da opravdate, za vas nema krivih, svi su

Ilić, Vojislav J. - PESME

ISPOVEST I Na trošnom čunu, bez krma i nade, U meni vera gubi se i mre; Ja ništa više ne verujem, ništa! Il' bolje reći: ja verujem sve.

Na trošnom čunu, bez krma i nade, U meni vera tubi se i mre; Ja ništa više ne priznajem, ništa! Il' bole reći: ja priznajem sve. Za vlade silnog Avgusta, u Rimu, Umire Hristos...

), Žemanstvo, zbilja, bleda lica, Slabačke grudi, tanak glas. Kao da svaka želi reći, Kad sa pozdravom priđeš njoj: „Ostavi nadu, prolazeći! Stidljiva skromnost bog je moj.

1883. ORGIJE Nemati nimalo mira - ta to je doista pseći! Lalo! zatvori vrata, pa slušaj šta ću ti reći: Dođe li poznanik kakav da moju malenkost traži, A ti ga učtivo primi, pa onda ovako kaži: „Gospodin na domu nije, i

Prvo, reci, oče sedi, Koliko ti vladar vredi, Kad na mojoj glavi sja Osvećena kruna ta? Drugo ćeš mi odmah reći, Za koliko mogu preći Ceo ovaj beli svet, Al' najkraći da je let? Treće, pazi što ti velim!

Prvo reče: - Oče sedi, Koliko ti vladar vredi, Kad na mojoj glavi sja, Osvećena kruna ta? Drugo moram odmah reći, Za koliko može preći Ceo ovaj beli svet, Al' najkraći da je let?

“ Car se na to u smej dao: „No, to vidiš nisam znao! Ai ko će to da zna, Da sam tako jevtin ja! No al' sad mi moraš reći; Za koliko mogu preći Ceo ovaj beli svet, Al' najkraći da je let?

Pa i kmetica, eto... On nije izreći smeo. „I ona da greši tako!“ Toliko reći je hteo, No ta ga uplaši miso. Uzbuđen, ko sablast prava, On tiho odaji priđe gde Amor bezbrižni spava, I triput

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

ZA RAD PRIPREME ZA NAMERAVANI LET KROZ PROŠLOST Beograd Počinjem da se postepeno privikavam na varoški život, bolje reći da ga sa velikim strpljenjem podnosim. Veći deo dana provodim u staroj zgradi Univerziteta, u Kapetan Mišinom zdaniju.

Sa jednoga njenoga ćoška vode u vis udobne stepenice, bolje reći kosa ravan ili rampa, ograđena masivnom balustradom. Pođimo njome gore. Ona je blagoga nagiba, i po njoj se lako korača.

viče okupljenoj svetini: „Neka se odmah pošalje jedna lađa na Aiginu da dovede Demostena iz izgnanstva; on će nam odavde reći šta da činimo i šta nam naša čast zapoveda.“ Mi se mešamo među svetinu. Šta se to, za ime Boga, dogodilo?

Pre svega, treba da se bacimo u starogrčka odela, a za to ne trebamo ni krojača. Evo, ja Vas već odevam, bolje reći zaogrćem, himationom, skidam Vaše svilene čarape, zamenjujem Vaše male cipelice većim sandalama, da biste izgledali što

Tu je četu pojačavalo, bolje reći predvodilo, pedesetak turskih policajaca. Otvorivši nasilno kapiju i obijajući sva vrata, koja je posluga na brzu ruku

Vidim da ste vrlo učeni, i peripatetičar uz to. Vi izvoleste malo čas reći da Galileji govori kao pastir. I gore od toga! On ima običaj da svojim „protivnicima baca kamenje na glavu.

„Kaži mi,“ govori on kao ispred sebe, „trenutak svog rođenja, pa ću ti reći kada će ti kucnuti tvoj poslednji čas.“ Svi upreše svoje oči u Tiha.

Sunčeva površina, bolje reći onaj sloj ispod hromosfere koji nam izgleda kao površina, zove se naučno fotosfera. Njena svetlost, pored sve ogromne

Ovamo sam dolazio još kao žutokljuni đak, a svraćao amo, i kao inženjer. Tu sam, tako reći, odrastao do naučnika. Zato se i osećam ovde kao u svojoj očinskoj kući.

Ona bi nam omogućila da prekoračimo granice naših direktnih opažanja. Eto to bi se, bez preterivanja, moglo reći o potpunom rešenju postavljenog problema. Ono bi imalo kosmički značaj.

Cifre zamaraju uvek. Zato ću pokušati da Vam ono što o njima želim reći saopštim na ovaj način. Iz mojih računa je izilazilo da su se neki dugotrajni talasi toplote i hladnoće naizmenično

Pljusak tople vode kao iz kabla, bolje reći, iz kotla. On postaje toliko jak da se ne može više ni zvati tim imenom. Izgleda kao da se sa neba valjaju ka Zemlji

Stanković, Borisav - TAŠANA

— a moji sveštenici, ma da mi u oči neće ništa reći, ali će se među sobom pogurkivati i šaputati: »Da, da kao što ti izvede Tašanu iz crnine i pusti je Turčinu, neveri, u

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Znam ja, majstore, šta govorim, i video sam to što govorim, i eto toliko sam hteo reći, i hvala što ste me saslušali.” Šnajdernica se zaprepastila.

„Možda je u njemu propao neki talent?” reći će neko. „Propalo je tu više nego talent: nije taj momak kao što treba.” Majstor Kosta stane na dućanska vrata, gleda

Taj tutanj, ta buka, taj tresak, to treperenje i vrtenje, e, malo je reći zemljotres. Neke gvozdene šipke jednako izlaze iz nekog valjka, i pružaju se kao žive, kao neki dugi prsti.

Traži ili veću platu, ili više brašna. Gospa Nola ga mirno premeri, pa će reći: „Sam sebe jedeš, Kosta, i tvoja Kata samu sebe jede. Dve zloće, znam vas, i zna vas sva okolina.

Nešto zajedničko porodično, od oca nasleđeno, imale su ipak obe sestre: suze, bolje reći suzu, onu sevdalinsku jednu suzu koja stoji u oku nepomično, svetli, niti otiče niti usahnjuje.

Protinica nije bila tip brbljive žene. Moglo bi se reći, naprotiv: slagala je reči jednu na drugu polako i nekako vertikalno uvis, i odjedared bi prekinula nedovršenu

Sva deca me zovu Nana, a on prekrstio u Nena... Ne znam šta će biti od tog deteta, kao što, ako smem vama reći, ne znam pravo ni čiji je.

Molio me da ti ne kažem. Već znaš. kako on moli, Julice, vilice, i vilina kosice, nemoj reći Nani, dok ne ozdravi, moja Nána, moja brána.

Gospa Nola poče dremati. Bol zbilja oduminu. Htela je još nešto reći, nešto prijatno i lepo obećati Švabi, ali ju je savlađivao san, brzo, neodoljivošću onih divnih dremljivosti kroz koje

Detinjski iskreno priznade da su ga otac i gospodin župnik naučili šta će reći, ali tražili su od njega da govori samo u svoje ime. Gospa Nola ga pomilova još jedared po kosi.

Ali župnik! More, ja tebi, i svima, odavno govorim da su švapski popovi lisice! Ono, znaš, pravo je reći da i naši nisu bolji. Moj prota i tvoj župnik, svejedno.

Šta ću reći? Šlajferov sin, crkvenjakov sin, frajlin sin, Paulin sin, Juličin sin... Lepo društvo, moj Todore, uvedoh ja na tvoju

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Preporučujući se naklonosti čitatelja i čitateljica, to će reći, moleći da moje knjige rado i mlogo kupuju, jesam s počitanijem U Vršcu, 1. aprilija 1832.

No to prostaci rade; mladi gospodičići, kojih ocevi svo vospitanije u tom polažu da su im sinovi slobodni, to će reći bezobrazni, sasvim drugi način imadu, koji je i naš putnik, kao momak iz visoke kuće, vrlo dobro ispekao.

Koliko nji i danas pored prozora frajle Jelice svoju finu čoju nose, koji pravedno reći mogu: omnіa mea mecum porto! (svo moje bogatstvo sa sobom nosim).

U palati bilo je ponajviše takovi ljudi koji su za najglavniju dužnost počitovali jesti i piti. Ovde bi mogao tko reći da takovi jesu na škodu opštestvu, no ja se dobro opominjem reči prilj-Rabenera, da lenštine osim druge polze i trgovinu

Onda ćeš jamačno potražiti dobru aginu kćer, i bar možeš reći: Ovde leži pokojna moja nesuđenica. Sad su joj na vrbi kosti, Bog da joj dušu oprosti. Dixi!

a pritom uskovrčen, da ne samo što uzroka imao nije gornjima svoje tužbe prisojužavati, nego je jošt i Lavateru smelo reći mogao: »Evo, tankonosati starče«, nosa, kakvog ti zaktevaš da se visprenost uma zasvedoči.

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

krila Činodejstvujem nasred svoga polja Pretvaram u kljunu Kap rose i zrno zemlje u pesmu Ti boju sutra budi lep Što će reći pravedan Ti zelena carice travo Ti jedina pobedi Ti pobedo usreći caričine sluge Koji je crvenim mlekom

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

— Slušaj, prijatelju, — reći će on, posrćući i naslanjujući se svom težinom na budućeg biografa — oni što su pili sa mnom napustili su me, stoke

Naprotiv, osvrćem se da se nasmejem smehom, za koji se ovde, pre no ma kad inače, može reći: „Ko se naposletku smeje, najslađe se smeje!“ Nas trojica smo iz jedne duše krenuli u svet, još odmah po mome rođenju.

zagonetke, jedina pretpostavka: da je taj moj predak morao umreti gdegod u inostranstvu, i to pod tuđim imenom, što će reći: pod lažnim pasošem.

Rodio sam se o ponoći, prema čemu se ne bi moglo u biografiji reći: „On je ugledao svetlost dana 8. oktobra 1864. godine“, već: „On je ugledao svetlost milikerc-sveće, 8. oktobra 1864.

I tada će se reći ne samo da sam pri rođenju sedam dana zadocnio, već i da sam sedam dana ranije umro, a to bi već bila strahovito

obreda, dobio kijavicu, ja je se nikad više nisam oprostio i evo je kroz ceo život vučem, te mogu slobodno reći da sam ja svoju religiju iskijao. Interesantna je pojava da sam se ja, došav na svet, ubrzo svikao na novu okolinu.

neke životinjske glasove od sebe, u kojima je majka nalazila izvestan smisao i gostima tumačila šta sam ja time hteo reći, što mi neobično liči na slučaj sa zelenim papagajem gospođa-Mile apotekarice, koju sam docnije u životu poznao.

Ne sećam se kako su mene zvali dok sam bio u srednjem rodu, ali vam mogu reći da sam se u suknji neobično dobro osećao i tako navikao da me ni docnije u životu suknja nije mogla zbuniti.

Ona ne može dići nogu uvis i reći vam: „Ja imam nove pipe!“ ali će, recimo, povesti razgovor o poslednjoj premijeri: govoriće vam o dubokom značaju

— Pa ipak, — reći ću vam — ima nečega što nije uvek u skladu u prikazu naše protagonistkinje. Ja ne bih umela reći šta je to, ne bih

— Pa ipak, — reći ću vam — ima nečega što nije uvek u skladu u prikazu naše protagonistkinje. Ja ne bih umela reći šta je to, ne bih umela odmah naći, ali osećam taj nesklad. Možda je to i toaleta.

dana prosuo žar iz peći te upalio prostirač na podu, zatim čaršav na stolu i zavesu na prozoru, tako da je to, može se reći, bila jedna limunacija većega stila, iako toga dana nije bio nikakav državni praznik.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— E, moje dete! — odgovori starac, kao da je hteo reći: Poznajem ja svaku stazu i bogazu. On skrete sa strane puta. U mraku jedva nazresmo gde se put odvaja.

Kralj sluša, klima glavom i lupka jednim štapom po zemlji, pa će reći: — E, tako je... Govorio sam ja njima ranije: kako bi bilo da poručimo ove aeroplane, možda će nam trebati...

— zavapi potporučnik Dragiša. Potpukovnik Petar je lupao štapom u jedan ugarak sa kojeg su odletale varnice, pa će reći: — Sva je nesreća u tome što su vojnici prilikom ovoga odstupanja naišli baš na svoj rodni kraj.

Ne dižući glavu, potpukovnik Petar pogleda preko svojih gustih obrva kapetan-Velju, pa će reći: — Misliš... Hm! — on mahnu odrečno glavom.

Sav je podnaduo od nespavanja i napora. Iako je noć sveža, on skide kapu da obriše znoj, pa će reći: — Ah, želeo bih još jedno ovakvo čistilište kroz Jankovu klisuru, kad se budemo vraćali nazad.

— Kusur, ili ćeš sad mrtav pasti! Trgovac s drhtajima uzdahnu, htede nešto reći, ali se uzdrža, izvadi ključ kase. Tada zastade neodlučan... Ruka mu je drhtala, kao da okleva.

Htede da uđe u svoju sobu, ali ga neko zapita: — Kako?... Idemo li kući, ili ofanziva? — Niti kući, ni ofanziva. Reći će vam komandant diviziona — i uđe sa ađutantom u svoju sobu.

Koristite barut iz čaura, pijuke, bombe... vatru... sva razarajuća sredstva... Gospodo, teško mi je što vam moram reći,. ali... izvolite na posao! Ćuteći, izlazili su oficiri. Maglovito iščekivanje postalo je sada golo zbivanje.

— Kako ti izgleda? — pitam jednoga pešaka koji mrzovoljno žvaće. On mahnu glavom, pa će reći: — The... usta miču, trbu’ ne oseća. I pošto su iznašli sve mane, pojeli su peksimit u slast.

Dete je ćutalo i držalo majku za haljinu. Jedan od vojnika obrisa rukavom oči, pa će reći: — Zvali su ga Mića. — Hajde, ponesite ga! — naredi komandant. Vojnici podigoše dete.

Tu ćemo se, kažu, ukrcati. — Tu je još malo i Krf. Onda će nam tamo dati po jedan pojas za spasavanje, i reći: hajd sad na more! — ljuti se Luka.

— A, evo ga!... Što nam napravi ovaj maler? — pita blagajnik. — I sebi sam... — Ništa ja ne znam. Reći ću: prevaren sam isto onako kao gospodin sveštenik puka! — veli ljutito veterinar. — Pazi ga sad: „Gospodin sveštenik!

Petrović, Rastko - PESME

) Crveni zrak mozak da probode! duboka zvučna šuma podseti na stado mladih jarića; Ja vam neću reći nikada crvenu plimu slobode, Ja vam neću spomenuti nikada Prašumski zanos slobode!

Ali umrli već dom gde se ne vraća Odvući će me tajnom do mesta smrtnog košmara, I neće mi reći niko tad - koja je staza najkraća do spasenja: No umreću, vidim, od prskanja Damara.

i butina, kolena, premda sam na izgled mislio pravilnije, nisam mislio do stvari sporedne i bez važnosti; može se čak reći da nisam ništa ni mislio. A sad je misao spasonosno prelila moje telo na mlak talas.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Odgovorio bi Vedran, ali mu se jezik zamrzao kao ribica u ledenoj vodi. Starac će strogo: — Ili ćeš reći kamo ideš, ili nećeš izaći iz ove šume! Trže se dečak. Sakupi snagu i reče da traži Mesečev Cvet. — Mesečev Cvet?

Doglavnik Prvog Doglavnika reče, takođe: — Mikiki-Miki-No! A Doglavnik Doglavnikovog Doglavnika šta je mogao reći nego: — Mikiki-Miki-No!

— Ali, nigde nam nije lepše — uze Princeza dečakovu ruku i reče: — Vratimo se... Samo što je to bilo lakše reći no učiniti. Car-tigar nije hteo ni da čuje o tome. — Moraš ostati! Moraš! — urliknu strašnim glasom.

Ništa ti ne mogu reći! Nije još znao Radan da je radoznalost gora od vlage, od buđi: kroz najtvrđu planinu naći će put, razoriće stenu..

Šta tu reći? Kako samo jednu od mladih lepotica izdvojiti i dati joj krunu lepote? Pozvan da presudi, Mesec se pozivu ne odazva.

Šantić, Aleksa - PESME

'' ''Sunce se vraća. Evo tica, gnezda, A tebe nema. Šta ću tvojoj djeci, Šta ljubi reći?'' — ''Otišô je, reci, Na nebo, za vas da nabere zvezda''... 1913. SELjANKA Sneg pada i veje.

On mi u te veru stvara, Reč je prazni šum i para. O kuni se, samo kuni, Sve verujem što ćeš reći! Ja na tvoja nedra padam I verujem u svoj sreći: Ljubićeš me nad sva blaga, Večno i još duže, draga.

64 Na očima s crnom noći A olovom povrh usta, Ukočena srca, mozga, Ležah u dnu groba pusta. Ne znam reći koliko sam U kovčegu snevô tako, Kad se prenuh a na grobu Kucanje se začu lako. ''Zar, Hajnriče, ustat nećeš?

U nj ću još spustiti dosta, No šta, sad neću reći; Od bačve Hajdelberške Taj kovčeg nek bude veći. Nosila spravite čvrsta Od daske debele dosta; No duža moraju

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Ali naš narodni pevač bio je, izgleda, u mnogo većoj meri paganin nego hrišćanin. Upravo, za njega se može reći ono što je Kocjubinski rekao Gorkome o Huculu: „Hrišćanstvo je on iskoristio samo za to da ulepša svoju neznabožačku

Međutim, u pesmama i pričama on je najveći junak. Zašto je to tako — ne može se pouzdano reći. Može biti da je za vreme njegove vlade narod bio pošteđen raznih teških nameta i da je kasnije, pod teretom turskih

No i Markova pokornost samom turskom caru je veoma čudnovata. Teško je reći da li je to više pokornost ili nepokornost.

“ i za njih — mada i oni na svoj način ističu značaj onoga o čemu pesma govori — ne može se reći da su lepi. Drugi imaju veze sa sadržinom; takvi su: „Još zorica nije zabelila“, „Česte knjige idu za knjigama“; zatim

Najvećim delom, može se reći: po pravilu (naravno, u dobrim pesmama), izraz je u punom skladu sa sadržinom. Bila to lepota ili rugoba života,

Gete je rekao da je tragična pesma Zidanje Skadra primer „varvarskih osećanja“. Sasvim tako može se reći za nekolike druge naše pesme (na primer, Sestra Leke kapetana, Marko Kraljević i kći kralja arapskoga), jer je naš

Ne bi se moglo reći da je, na primer, u pesmama o kosovskom boju zaboravljena masa. Dvanaest hiljada oklopnika koje je Vuk Branković odveo

A to će reći da su Duklja, Travunija i Zahumlje prava (ako ne i jedina) postojbina paše junačke poezije uošpte, pošto se u tim krajevi

Da otrujem mojega đevera, od boga je velika grijota, a od ljudi pokor i sramota; reći će mi malo i veliko: vidite li one nesretnice đe otrova svojega đevera; ako li ga otrovati neću, ne sm'jem vojna u

Ja imadem tridest Sarajlija, što su išli s begom Džafer-begom; ja ću reći Ibrahimu slugi: nek otide u b̓jelu čaršiju, neka zovne tridest Sarajlija, neka pođu s tobom u planinu lov loviti po

A reći ću slugi Husejinu nek opremi dva konja viteza“. Dok Husejin dva konja opremi, dotle pade tridest Sarajlija. Bula gleda ro

vranca po mejdanu, pa potrže bojno koplje oštro, pa poviknu kao zmaj planinski: „Drž’ se dobro, Senkoviću Ivo, nemoj reći da je prijevara!

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

JE PSEĆA Odanost je pseća Od ljubavi veća Kad reži i laje Ne pitaj ga šta je Pre će u grob leći Nego li ti reći Njemu je u svesti Kako će ujesti UZEO SAM HARTIJU I OLOVKU Uzeo sam hartiju i olovku I nacrtao mišolovku U

hoće meda Gnjavi me pčela Jer mu ga ne da Gnjavi me deda Pa me baš gnjavi Deda je zbilja Gnjavator pravi Moram još reći Radi dojma Koga ja gnjavim Nemam pojma OTKUD MENI OVA SNAGA Otkud meni ova snaga Gde bih steko te mišiće Da mi

sa šniclom sresti Il za stolom il na cesti Otkud meni ova sila Ovaj pogled ljuta zmija Da mi hrana nije mila Tako reći najmilija Volim brate lepo sesti Volim brate dobro jesti Tamo gde se klopa smesti I mene će nos odvesti Otkud

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Od takvih su samo zvijezde sigurne, pa i one po čitavu noć nepovjerljivo žmirkaju kao da će reći: — Kuda li se to ti smucaš, protuvo jedna, kad sav pošten svijet spava?

Dječak popade magarca za ular. — Ti si se na mene ritnuo, priznaj! Sivac samo strignu ušima kao da će reći: — Možda jesam, a možda baš i nisam. Dječak smotri prelomljenu granu i zabezeknu se: — Pa ti si to mene granom, a?!

— Ol rajt! (Vrlo dobro!) — složi se Nik Ćulibrk, a Vanjka Široki samo se zadovoljno pljesnu rukom po bedru kao da će reći: — Kad nešto zagusti, tu sam!

I eto ti, stigni je sad! Stigni je! Lako je to bilo reći, ali zaista teško izvršiti, jer je Lunja kao krilata jurila pravo u Prokin gaj.

— poče da mudruje Potrk. — Ako on učitelju izda gdje se nalazi naš logor, možda ga neće ni tući. On i Mačak reći će da su se pokajali, a mi .... onda ćemo mi za sve platiti.

— Hajde, de! — složi se Mačak. — A šta ćemo u logoru kazati ostalima kad nas vide da ovako utroje dolazimo? — Reći ćemo da nam je Lunja povjerila šta će jutros u školi zakuvati, pa smo išli u ljeskar blizu škole da je dočekamo.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Grka car Justinijan, što je načinio divnu i krasnu veliku crkvu u Carigradu, što se zove Aja Sofija visoka (po srpski reći se, toj crkvi ime je Sveta Mudrost ili pak že Od veka utajeno je.

I ti sam Bog jesi kajuštih se.« I to k onim svetlim mužem izreče, i oni pak njemu na to odgovoriše: »To ćemo onome reći što nas je poslao i caru ćemo to lepo kazati, eda se kako ne oskrbi na tu prošnju, nego se smilosrdi zaradi tebe.

Ako li bi se ko našao koju reč duhovnu reći, svi zamršte na njega odvraćajući im uši svoje... O SEBIČNOSTI Nisu nam jedno svi ljudi.

Ta ako ćemo što na to reći moglo se je i jednim dnom sve vam po redu iščatiti ova pritča. Ama zato ostavismo i nadanje jedno; i meni bi se

Kako da nismo pristali za ukor i šegu svojim ljudma! ... (Meni je pak ko tomu opet već kolofonu — il mu reći k temenu glavnom — besedljiv put obrtan, i bez laže mi je ovo pogovaranje.

Ništa na sebi hile ne znamo ja tko ima reći za gordinju i tašteslavije nešto na golemo se dmeti, — eda to nije svrh grehota kečiti se i pućiti na prazno, želiti i

su pod zaptom i osvem toga putnikom kaluđerom i boravcem po varoša ujedno s ljudma, i negde samcem ka jejine, sove li reći!

poštena razumna starca dunđerina svoga mi obručnika imam što me je za se uzeo, te bojim i stidim se od njega što će mi reći ako me zateče s tobom tuđinom besedeći a nasamu u zatvoru s mladim momkom budavši već za muža prstenovana devojka!

se ovako u Isaijinu proročastvu: »Jer no u poruku dati će se zapečatljena knjiga takvom čoveku koji zna pismo, a to će reći: — Nije za me, ja je ne mogu čatiti ni progledati je više. Imao sam već svoju knjigu i dosta sam se načatio je.

i s pameću ti stekao mučeći se; opet i huzuri, baši se i razmeći u svome dobru, a što je to i ko ti što može za to reći, il' te čim prekoreti? Nisi ni od koga što ukrao ili tuđe preoteo.

Proveštaju gananje isprva!« Gananje, to je naprosto reći gatanje. Ka u snu li klapljenje neko zbivato na jave zgodom. Jerno ljudi slabo i malo marno prianju slušati proste koje

Te ako mene pređe zapita, ja ću mu reći: — Ta ti znaš, gospodine, da sam ja slep i ne vidim ništa; kako bih ja znao gde što tvoje ima i da to pokradem?

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Ukratko reći, ta se pesma najradije pevala u ono doba kad i ova naša pripovetka počinje. Bila je čisto fatalna sa svoje prilepčivosti

— Koja mi fajda, čestiti pašo, i da si zborim? — reći će u neko doba čorbadži-Zamfir. — I komu da si zborim?! — Pa skine fes i briše čelo.

U toj kujni su se i čeljad i ukućani prekodan najradije bavili. Kujna je bila najmilije i, tako reći, najtoplije mesto u prostranim konacima čorbadži-Zamfirovim. Tu ponekad i sam čorbadžija svrne da popije kafu.

A ona je znala za to, pa kao svaka vanredno lepa, a uz to još i bogata, bila je razmažena, pusta, nemilosrdna, gotovo reći demonska. Ko je nije znao i ko se nije za njom okrenuo kad, ponosito kao paun, promine čaršijom?!

Lenče Kubedžijsko, Zone Stavrino, Jone Mamino i Genu Krivokapsku, — sve ih spomenu, o svakoj reče što se dobroga moglo reći i zapita ga šta on misli. Mane je ćutao. A kad mati navali na nj, on joj reče da nije to baš tako hitno.

Onako, kao i za sve velike i srećne osvajače što priča istorija da za njih nema više nikakve draži ono što im je, tako reći, već pred nogama, nego da ih draži i budi u njima novu osvajačku glad samo ono što je još nepobeđeno i neosvojeno, što

Odmah posle toga izvadio je čorbadži-Zamfir svoju Zonu iz škole. Ali, iako je hadži Zamfir imao stroge i, tako reći, nesuvremene poglede na školu i pismenost u odnosu na naš ženski svet, ipak, baš u isto to vreme, nije nalazio da je

— govorila bi joj i, tako reći, ponavljala svaki dan nadugačko i naširoko jedno isto tetka Taska, najrečitija u celoj rodbini.

U — tako da reknem — „plebeje“ retko je izlazila, ili, bolje reći, silazila. A i kad je dolazila, vladala se potpuno čorbadžijski.

naslednik ogromnog imanja, a sem toga, primer poslušnosti, skromnosti, stidljivosti, celomudrenosti, — dakle, tako reći, skup vrlina i prava protivnost onom Mitki čorbadži-Petrakijevom, opisanom u jednoj od ranijih glava ove pripovetke.

U njoj je ispričana jedna propala misija tetka-Dokina, ili bolje reći, „Pošlji ludo na vojsku, pa sedi te plači.” Bata-Tasko je održao reč.

iskašljavao bi se po starom svom običaju za seljančicama kad bi prošao kraj njih, a na Zonu nije više ni mislio ili, bolje reći, mislio je na nju, ali samo još utoliko ukoliko je želeo da joj se osveti.