Pandurović, Sima - PESME
ljudi nemili i krivi, A srušeni vere starinski oltari, — Jedna lepa nežnost još u nama živi: Nežnost prema zemlji i rodnome kraju Čijim nam je dahom duh nekada plenjen, Gde i sada zvezde istim sjajem sjaju, Isti vetar duva plodan,
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
ali još bolje kad je vojnikom šestoga bataljona kralja Karola I-og, u kome je dve godine ravno oduvao, posete mestu svome rodnome činio, i kad ono od zuluma njegovog umre Fata, Aganova majka.
Šantić, Aleksa - PESME
Mesečine pokrilo ga platno. Moje srce leti, i kliče, i gori, Prostorima kruži i, kô meteori, Po rodnome kraju rasipa se zlatno... 1912.
I dok vjetar lako Pramenove zlatne mrsi joj po čelu, Njezin pogled bludi preko mrtvih strana, Daleko po kršu, po rodnome kraju; I dva plava oka suzom zablistaju — Kô dva plava neba, kô dva vedra dana.