Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
»Vojno«, »ljuba«, »sele«, »čedo«, »lane«, »laor« ili »laorić«, »miomir«, »bajna neva«, »rosno cveće«, »umilni slavujak«, rumena zora«, »tajni uzdisaj«, »slatki poljubac«, »čarobni snovi«, »gusle javorove«, »kosti
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
U travu gleda i mrmlja tužno dok pada sneno veče: — Kuda se viju tragovi tvoji, preklanjski stari zeče? U rosno jutro, još nigdje sunca, on se digao rano. — Kad ove staze ostavim — kaže — sećaj se mene, vrano.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Zar je zima strašna tako, Te razvijaš krila jako? — Za poljima, za gorama, Jarko sunce sija nama. Rosno tamo cveta cveće, Ne odlazi premaleće. Tamo, gde se lasta sprema, Nema zime, mraza nema.
Nju ne krasi bršljan niti rosno cveće: Hladna pustoš bije iz njenih dubina, A jezero mrtvo nikad se ne krepe. No kad kamen padne ili reč se rekne, U
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
na ruci gole žene, i zvuci krvavih nakita strašnih, teške svile i listovi prašni, čim pred zoru svane, nebo mi je rosno ko ravne poljane, a Mesec se nad njima sja kao srp. SPOMEN PRINCIPU O Balši, i Dušanu Silnom, da umukne krik.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Oh, opros’te strani ljudi, Oprosti mi, ledno doba, Evo skidam s mojih grudi Rosno cveće s — njena groba. Ja se neću kitit’ cvećem, Već ga kidam na odelke, U knjigu ga, evo, mećem, Te đuliće — te
Ilić, Vojislav J. - PESME
1880. MOME MILORADU Uvenuće mlado doba, Kô što vene rosno cveće; Ali ovaj cvetak mali Uvenuti nikad neće. Večno će ti mirisati Sa mirisom prošlih dana, Sećaće te sviju
Obale tvoje šarenilo krasi, Kô ljupki venac nevestinske vlasi, Al' tvoj se talas ravnodušno kreće, Ostavlja rosno cveće. Talasi mili!
I Lada gledaše zemlju, I rosno gledaše cveće, I njene božanske grudi ispuni osećaj sreće. Pod njome, u nemoj dalji, pod velom maglice sive, Zelena
1882. TAMARA Burni Terek šumi, teče, I srdito igra val, Pa pred sobom zemlju seče Kroz neravni Darijal. Po obali rosno cveće Čarolijski vije splet, Al' gde orô nebu leće, Lepši tamo niče cvet!
Nju ne krasi bršljan niti rosno cveće: Hladna pustoš bije iz njenih dubina, A jezero mrtvo nikad se ne kreće, No kad kamen padne ili reč se rekne, U