Jakšić, Đura - PROZA
Noć je tamna, prostorija pusta... pa neka je ta svetlost i voštanica u rukama onoga koji već umire, opet mu vedri mračnu stazu, putniku usamljenome... . . . . . . . . . . . . . . . . . .
— opijen gnevom divljega zvera, besomučnim glasom rikaše sudija. Na suvim rukama branioca srpske slobode tužno zveknuše lanci, ali veran sin naroda mirno i dostojanstveno odgovaraše: — Ja sam!
I gle! Ja sam ga preživeo... I sada mogu, kao ovaj nesrećnik sa raširenim rukama, reći: „Nema ga! Ne! I nikad ga više videti neću!“ — Evo, pa čitaj!
— A prijatelja imaš li? — Nemam!... — I belim uvelim rukama pokrila je još tužniji izraz bledoga lica. — To je tužno! Ona je jecala od bola.
Ala su nemilostivi ti ljudi, ti bližnji naši! Ja sam ćutala, a lice sam pokrila mojim malim rukama, pa ništa nisam videla, samo sam čula tupu jeku ašova i motika... I on je, siromah, dosta propatio!
Jedan pramičak pade mu baš na krilo. Otac ga, siromah, uze, zagleda se u njega, posmatraše ga, prevrtaše u suvim rukama, pa nekako neveselo progovori: „Pre nekih vremena beše i ovo vrano kao zivt, a sad je pobledelo, kao i lice što sam
„Čitav su narod porobili, prokletnici!...“ Videla sam kako su majstor-Simi u rukama makaze zadrhtale, i, pored svega što je majstor Sima rado govorio i pripovedao ućuta se zamišljeno; a posle poluglasno
On je drkćućim rukama prihvati, pa je otpio do polovine, a malo posle i drugu polovinu popio, i zaista mu je bilo lakše: mogao se i
Gladna sirotinja jurnu bez svakoga reda na kazan, pružajući svojim suvim rukama garave lončiće; a onaj mali crnomanjasti gospodin, ljuteći se na toliki nered, vikaše: „Svinje!... Skotovi!...
Zatim se okrete čiča-Marku, koji je s prekrštenim rukama gledao u mrtvaca. „Ko ti je ova žena?“ pitao ga je prota oporim glasom. „Sestra moga pobratima, oče proto!
Arhimandrit se podbočio na jedan jastuk, a u rukama mu zveckaju brojanice od krupnog ćilibara... Kad nas je video, on se izdiže malo i pruži ruku da je celujemo, moj
Kad smo joj se bliže primakli, i kad je ugledala svoga devera, ona pokri lice rukama i, posrćući, ode od nas... Miladin je dugo pratio tužnim pogledom, pa onda, duboko uzdahnuvši, reče: — Nesrećnica!
Obradović, Dositej - BASNE
Čuvstvovanije ove dobro|djetelji uči malo detešce da se umiljava na prsima roditeljnice svoje, i grleći je s slabima rukama blagodari hraniteljnici svojej.
I ako su takovi, u dobrim smo rukama, uvjeravajmo se im bez sumnjenija. Ako li ih poznajemo za dvostruke, fališne, koristoljubive, čuvajmo ih se koliko više
Podaj vrednom trgovcu dobar kapital, namah će bolje trgovati nego da počne s praznim rukama. Predivno priupodobljenije ovomu daje nam blaženi Spasitelj: „U p o d o b i s j a — veli — c a r s t v i j e n e b e s
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
vreme, a pogotovu vreme kad osvane sreda u subotu, a pogotovu vreme kad ostane više Sekuline krvi po Milunovim rukama no u Sekuli, nije vreme da se peva: Makivije, kose o čivije!
Kažu nama, koji znamo da je već bilo. BALAČKO VOJVODA Jede, gledaj ga kako jede, ne jede samo rukama, nego i nogama, s goveđine se na ovčetinu baca, meša posno sa mrsnim, pečeno s kuvanim, prekuvano s presnim,
GOST IZ OBLAKA Skočanjenim rukama prigrćući ćebe oko promrzlih ramena, s nogama u mojim cokulama, neki se bog kraj naše peći rpeje.
Dvema rukama sahranjene, Trojeručice, u ovu zemlju, ispunjenu mŷkom, nek nas iz ove crne zemlje u oblak ponese hrast, zasađen trećom
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Oni su bili tako okovani, da nisu svojim rukama ni ̓leba do usta doneti mogli, nego su i̓ drugi za̓ranjivali. Čujemo mi u Brankovini taj nesrećni glas.
— Ja im kažem da drukčije ne može biti. „Mi moramo Poreč-Aliju ili živa ili mrtva u rukama imati, ako ne pobegne. A vi ako ga počnete braniti, nemojte nas kriviti šta vas snađe”.
” — Ja mu kažem: „Ta ti imaš arački tefter u rukama, i znaš koliko ima muškaraca: sve je ustalo, i staro i mlado. A to što vidiš to je samo do Slovca i do Brankovine, a
mi bi mogli lako i Bećir-pašu pobiti, i mogli smo one topove i municiju sebi zadržati, koju je Bećir-paša u našim rukama ostavio; no smo prava raja careva, koji smo to sve na Drinu odvezli i Turkom predali preko Drine, i evo turski tavil
U Topoliku jednu noć snim ja, gde idem lepo na nogama, ali moja glava odsečena, i ja je nosim u rukama, pa se seti̓ da je metem na vrat ne bi li prirasla, i metu̓ je, pritiskujem odozgo, ne bole me, ali neće da priraste,
vrat ne bi li prirasla, i metu̓ je, pritiskujem odozgo, ne bole me, ali neće da priraste, skinem opet i držim u obema rukama, a idem; opet lepo je upravim da ne bi brada nakrivo ostala, i opet metnem na vrat gdi je i bila, pritisnem, a ona
a opet porodice ona četiri bega ne veruju nama, boje se da mi tebe ne pustimo, a njini begovi ne ostanu u ̓ajdučkim rukama, zato je mnogo oko tebe, jer i oni šalju svoje te čuvaju, da te mi ne ispustimo.
Sad onaj moj san tolkujte kako ̓oćete; ja ga tolkujem ovako: što je bila osečena glava i u rukama sam nosio — to je što sam otišao u Turke, odneo je sam u rukama; što prvi put meta̓ vrat, pritiskiva̓ i ne može da
ja ga tolkujem ovako: što je bila osečena glava i u rukama sam nosio — to je što sam otišao u Turke, odneo je sam u rukama; što prvi put meta̓ vrat, pritiskiva̓ i ne može da priraste — to je ono što nas prvi put Turci izvedoše, pak se ne
što nas prvi put Turci izvedoše, pak se ne promenismo, no me Turci vratiše u ordiju — to sam opet moju glavu nosio u rukama; — a što je posle prirasla, — to je što su me Turci posle po drugi put izneli i razmenuli.
— Jedva (ih) siroma oslobodi te posjahaše; ali svaki pokraj svoga konja stoji i mizdrak u rukama drže, kako bi odma uzjali.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Daj ti njemu četiri vreće pa nek legne ta kavga — reći će Stevan. — Četiri vreće! — dreknu Raka i pljesnu rukama. — Kakve četiri vreće, ljudi! Imate li vi pameti, imate li duše?... Ovolika grdna potra!...
Be dede, be dede, otimlji se on; aja, hoće lepo da odvuče na dno!... On ti onda drž rukama za žile, te jedva izgambulja na obalu. Kad ima šta videti!... Na nogama mu žute bukagije, kao vosak!... — Aoh!
malenim stolom ukraju sedi jedan dugajlija u gunjcu i suknenim čakširama, nakrivio fes, zaturio se, pa mlatarajući rukama priča nešto jednom mladiću što sedi za istim stolom s njim. Kelner donese još dve čaše piva pred njih.
— Baš ja bih vas molio da učinite to... a ja ću vam već... eh! Tu Pupavac samo mahnu raširenim rukama i sleže ramenima, ne mogući da iskaže već šta beše zaustio. — U onom »eh!
« dreknu i učini: »Huj!« Posle malo ćutanja poče: »Ček, koliko sam ono puta prošao?« Ustade i hoda po sobi, podbočio se rukama, a oborio glavu, pa broji u pameti... Najedanput pljesnu rukama: »Ih, opet dvadeset pet! Neće biti?« Broji opet.
« Ustade i hoda po sobi, podbočio se rukama, a oborio glavu, pa broji u pameti... Najedanput pljesnu rukama: »Ih, opet dvadeset pet! Neće biti?« Broji opet. — »Jes' ja dvadeset pet puta!
— Dobro jutro, učo! Učitelj se osvrte, pa kad ugleda jeinu, tek samo pljesnu rukama i uzviknu: — A joj! gde je nađe, Žiko!... Ih, kolika je!... — Obiđoh jutros njivu dole u luci.
Sava i Nikola drž' rukama za lotre, pa se uzveraju na koju će stranu poiskakati, jer su časom mogli da se načine lepi kao oni ćerpičari što
Čim kući, padne kao sveća bolovati: godinu dana sve su ga na rukama prenašali. Jedva se malo pridiže, ali se i posle dugo lecao i najposle umro. — Bog zna šta će i od Radoša biti?
Kad bude sunce na smirivanju, izvedi ga na drvljanik, pa ga malo umij ovom vodom po čelu, po prsima, po rukama i po nogama, ali unakrst. Podaj mu preko vatralja nek se napije malo. A što ostane, iznesi gde na raskršće te prospi.
— odgovori načelnik, pa i on mu prstima pokaza da je pisano. — Af, af! — reče Englez i poče pokazivati nešto rukama i mimikom. — Ama gospodine, molim vas — poče načelnik govoriti ljutito — pričeknite malo! — Vidite da imam posla!
— Ama, ljudi, braćo!... — stišava ih kmet. Diže se čitava graja. Ništa se ne zna šta ko govori. Kmet mlati rukama, trči od jednog do drugog, umiruje ih... Utom se pomoli ozgo putem neki čovek.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Lazar se namršti. Poćuta malo dvoumeći, pa reče: — Dobro!... Da mu odskočim!... I priđe meti, mahnu dvatriput rukama i preskoči belegu. — A!... Pepo!... — zagraja momčadija. — Ded jako!... Pera nadskoči Lazaru.
Lazaru pisnuše oba uva. — Da vidimo! — viknuše devojke. Stanko priđe i stade na metu. Mahnu dvaput rukama, pa, kao na krilima, podiže se i odskoči stopu više. — Aih! — začu se uzvik.
Dah mu je bivao sve kraći i kraći, a korak sve manji i manji... I najzad on pade ničice i pokri lice rukama... Zaptio sluh, pritajao dah, rešio se na sve: što je — tu je!...
Jova opet poče hodati.., On ne znade šta da misli... Pljesnu se od muke rukama i očajnički stade govoriti: Krađa!... U Crnoj Bari krađa!... Poharan čovek u Crnoj Bari!...
Onda Jovica poli Jovanu i Stanku, a Stanko opet njemu. Pošto se umiše, ubrisaše se svojim debelim rukama, pa se okretoše istoku te se bogu pomoliše. Napuniše opet čobanju, pa se vratiše družini.
” Hajduci odmahnuše glavama. Stanko priđe panju. Mahnu dvaput rukama i... već beše na drugoj strani... Hajduci zinuše od čuda. Da nisu videli svojim očima, ne bi verovali.
— Žao mi je Alekse! — reče Ivan. — Znaš, kad ga vidim onako raspletena, s čibukom u rukama, da bih se zaplakao!... Krasan je to čovek bio!...
I, kad ga ugleda, on mu pođe u susret. — Šta je? — upita ga. — Mani! — reče kmet i manu rukama. — Zbilja, šta je? — Ništa. Htede me satrti.
Pa se grohotom nasmeja. A taj smeh odjeknu nekako strašno u duši Kruškinoj. Stanko uđe u sobu sa golim jataganom u rukama. Pogleda oštro Turčina, pa grmnu: — Vezuj se! I ne znajući šta čini, Turčin se stade raspasivati.
Kao milje neko razasu se život po snazi Aleksinoj. On se opre rukama, ali još beše malaksao. — Vode!... Vode!... — Ne smemo mu mnogo davati, to bi ga ubilo!
Je li tako? — Pa šta sam skrivio? — upita Kruška. — Zavađao si narod. — Jok ja. — Jesi. — Sad sam u tvojim rukama — možeš me natjerati da priznam, ali nijesam. Sve je bježalo od mene.
Iz Devine priče videlo se da su glavni krivci Kruška i Marinko. Međutim, Ivan je bio oružje u njihovim nepoštedim rukama... On je nevoljno zapao u klopku, iz koje se posle nije mogao iskobeljati... Harambaša se zamisli, hajduci su ćutali.
Dučić, Jovan - PESME
Ja odoh dalje novim lukama, Do zvezda brod je moj uzletao: A držim i sad još u rukama Neki cvet crn što tu je cvetao.
I za navek kad se rastasmo, i tako Stežuć svoje srce rukama obema, Otišla si plačna, zamrzla i nema, Kô što beše došla, tužno i polako.
koja si, ohola i preka Sa jednog neznanog raskršća golema, Prvi put izašla pred oči čoveka Držeći dve dojke u rukama dvema — I oglasila se kroz mrak prve zore Krvožednim tvojim kikotom; dok vruća Luč sunca spavaše u sutonu gore, U
Kacige od tuča; vlastelinski šlemi S paunovim perjem; na rukama svima Teške rukavice; steg za stegom stremi — Sto novih pobeda već huče u njima.
Vodo vapijućih u velikoj noći, Osvetljenim putem sada ide pleme; Na rukama punim pobedničke moći Nosi svoje rodno nebo, kao sleme.
je na svoja brda, gde je doskora hodio silan i svirep kao priroda; gde su ga se bojali veprovi; gde je okrvavljenim rukama išao do orlovskih gnezda, stare davio i mlade krao; i odakle je rušio stene, da u ponorima čuje njihovu smrt; i gde je
Iza njegovih gora izgreja krupan, krvav, ponoćni mesec. Njega je Priroda dočekala sa osmehom, sa radošću, sa raširenim rukama, sa blagoslovom. Jer ona ne zna za pravdu nego za silu.
Ali, nesrećnica, nije pozdravila, držeći svoje dojke u rukama, izlazak Zvezde, jer su joj oči bile pomrčale od njegovih poljubaca.
Sutradan, trideset plemića u crnom nosili su na rukama kovčeg na kome su bili grbovi kneževa i pobedioca kod Epidaura, i u kome je ležala Luca, pokrivena svojom plavom
Jedno devojče, koje je bilo zaljubljeno, polukrvavim rukama zgrabi komadić konopca i pritište ga na usne. Na oči joj udariše suze radosti i ushićenja.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Bolesnik dokopa srdačno pruženu ruku obema rukama, pokloni se onako sedeći na krevetu tako duboko kao da je hteo poljubiti u ruku lekara, pa gledajući preko glave mome
Ja dirnem Jocu za rukav i mlatajući rukama i prevrćući očima pokušah da ga upitam: „Zar baš nema nikake nade?” Joca, poznatom manevrom, zapevši nokat od palca
Ne vidim baš dobro!... E, a što ti sad opet plačeš? Mi se osvrtosmo i videsmo njegovu ćerku okupanu u suzama, s rukama stisnutim u krilo, s pogledom zakovanim za patos, ali ni daha, a kamoli jecanja da čusmo. Đorđe je video ušima.
Pa i pomoćnik se izgubi. On htede da priskoči čiča-Đorđu, pa se obrte devojci, poče mlatati rukama i odsutno vikati: — Ta da, dabogme... Onaj, onako... Znate... da.. dakako! — Eto vidiš! — kaže Đorđe.
Ona poklopi oči rukama, i suza njenog oca pade u more njezinih suza Ne znam koliko smo ćutali. Onda Đorđe prvo obrisa oko, i pouzdanim, čisto
Ona je sedela za klavirom. Gledao sam je sa strane. Video sam joj gipki stas kako se lako njiha, povijajući se za rukama desno i levo. Pogledom sam joj se provlačio ispod pazuha i razbijao se o onu čarobnu oblinu.
Svi vi, svi!... Pa onda, kao da se trže iz nekog sna, pljesnu se rukama i okrete se meni, oštro me gledajući u oči: — Ali naopako, da ti otkud ne voliš Đorđa, pa da stoga ne uzimaš nju?!...
Na glavu turi tunos, pa ga malo nakrivi na levu stranu, u rukama mu abonos-čibuk s takumom od ćilibara, a s desne strane pod pojas podvučena, zlatom i đinđuvama izvezena duvankesa.
A tek se on izdrači na nju: — Jesi li ti gladna, ili ti je čega malo? Novci su u tvojim rukama, pa kad ti nestane, a ti kaži! A u moj se posao ne pleći! Pokunji se mati pa ćuti. Sa svetom je takođe malo govorio.
To jest, znam: jer kad se vratih iz škole, nađoh sve onako kako sam ostavio: moja mati i sestra sede s rukama u krilu; ne kuha se ni ručak: prolaze na prstima pokraj velike sobe i samo othukuju — isto onako kao kad mi je stric
Oko devet i po sahata mi smo svi ležali u postelji, samo mati što je sedela s rukama u krilu i beznačajnim pogledom gledala u sveću. U to doba škripnuše avlijska vrata.
— Marice, — poče on — zar ti?... Zagrcnu se, pa pokri oči rukama i ućuta. Majka ga uhvati za ruku: — Kad smo se mi uzeli, nismo imali ništa osim one ponjave, jedne tepsije i dva tri
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
i doteruje duvarski sahat sa svojim džepnim, i klanja se gostima i kad uđu i kad izađu, a posle podne jednako drži u rukama ono čim se ubivaju muve, pa po vazdan ide, ubija muve i rasteruje san, jer se boji »šloga«, pa ne sme da spava posle
« a sveti otac Nikolaj mu odgovori: »He, sinko, mani i ti rukama, a već moja ti pomoć neće oskudjevati!« He, pa tako vam je eto i ovo!
— O, ni najmanje — odgovori Jula koja se brzo ispravi, a zbunila se pa u rukama jednako drži jedno lepo žuto gušče, jer mu ostala njegova braća nikako nisu dala, kao najstidljivijem, da priđe čanku
čim se svrši liturgija, oni se odmah raskomote; još u crkvenoj porti svuku čizme, pa bosi lete kućama sa čizmicama u rukama.
Ljudi se kreću dostojanstveno napred: nijedan nema lulu u ustima, nego sa štapovima u rukama idu i razgovaraju se, a žene i ćerke za njima.
Žene drže u rukama marame savijene na trougao, babe marame sa zavijenom kitom bosiljka, od koje kidaju struk i daju mlâdama kad ih ove
Starog zaveta, kako se otima pohotljive gospoje Pentefrinice, i kako bega, šmokljan jedan, kroz prozor, a ostavlja joj u rukama svoj gornji kaput koji će ovaj malo posle poslužiti kao corpuѕ delіctі.
jesenji sumoran landšaft, a ona naslonjena na neku ruinu, sumorna takođe, a misli joj blude nekud u daljinu; na petoj s rukama u mufu i pahuljicama snega; na šestoj s lálom i zumbulom u ruci; na sedmoj u lakom, vrlo, vrlo lakom odelu sa snopom
Prokleti muškarci! — reče i ode kao vetar u kuću g. Gece kasira, gde je raširenim rukama dočeka gđa Marta, Gecina supruga. — No — reče gđa Gabriela ulazeći u Gecinu kuću — i ja vam krasno izgledam.
Tako su išli dva i po sahata, i već počeše sretati najpre kola, a posle i pešake, neke Švabe u drvenim klompama, sa rukama ispod pazuva, pa idu jedan za drugim u redu ko guske. Blizu je i Čenej. Još malo, eto ih na vašarištu.
verovatno da je zapamtio i Seobu Srba pod patrijarhom Čarnojevićem; jer se pripovedalo za nj da je bio naizmence čas u rukama Rakocijevik kuruca, a čas ga preotimali Monasterlijini Srbi, dok se naposletku nije stalno skrasio u srpskom narodu.
— Ukr’o zub! — ponovi gđa Persa, i skoči sa stolice, i pljesnu se rukama. — Dosta mi je, dosta! Nemoj mi kazivati, neću da te slušam! Bolje glavu da su ti ukrali.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
ipak, kad se uđe, ne može od sveta: žena, dece, slugu, sluškinja koje s korpama jela na glavi i sudovima pića u rukama, zbijene, tiskajući se, jedva ulaze i razilaze se po grobovima. A groblje? Puno. Što kažu: čitava gora od grobova.
— Na popa! — opet jednoga dana isto tako počeo da se dere. — Na popa, sina, po glavi — pup! — I rukama je pokazivao kako će ga kamenom udariti. I zaista, popova sina deca u igri kamenom udarila, te ovaj od toga umro.
I tad bi, pišteći od straha, gotovo luda, zaklanjajući glavu rukama, trčala, bežala, krila se... — Nane, slatka nane, Turci!
i, kako se Vejki činilo, navlaš ga dodirivala svojim strasnim rukama. Vejka ju je, uzdržavajući bol, odbivala. — Pa ima si...
Samo se uvijao svojim krpama i dronjcima od odela... Čak i zemljom koju bi mogao oko sebe rukama da dohvati i nju je na sebe bacao... kao da se živ zakopavao, dok ga jednog dana ne našli mrtva..
— Šta će ti rakija? Hleba da ti dam! — nudi ga domaćica. — Hleb sama jedi! — odbija on uvređeno. I, s rukama ostrag, još jače nabijenom šajkačom nad oči, unosi se u nju ljutito: — Šta će mi hleb? Hleb je za prosjake.
Uvek krijući se ide. I, obazirući se uplašeno oko sebe, polako, kradom stupa. A sav u bradi, kosi; sa golim rukama iz odrpane košulje i golim kolenima iz starih čakšira koje se jedva drže na njemu.
Isto onako stidljivo, nasmejan, blažen, bos, u starim čakširama i uvek, uvek pognute glave s rukama u džepovima i probirajući gde će da stupne, sklanjajući se svakom. I tako ide svuda.
Pored kasapa i ostalih pijanih momaka zatekoh i njega. Uhvatili ga i ne puštaju. On seo na kraj klupe sa spuštenim rukama u krilu.
— Voda, voda... — silom počeše svi da ga uveravaju te on ispi. Ali odmah skoči i gadeći se poče da se trese, rukama briše usta... No ovi ga silom opet posadiše i počeše još više da ga diraju, peckaju za ženske. — A, jesi li, a?...
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ako se uda, sve će iz ruke ispasti. Misli se ne bi se Čekmedžijić s manjim zadovoljio, a drugo da mu u rukama ostane. U tim mislima legne i zaspi. Sutradan, kad ustanu, skupe se na fruštuku.
Ja vam blagodarim za vaše čuvstvo prema meni. Što se mog čuvstva prema vama tiče, ono je u božijim rukama, a bog je dobar, može sve dobro ispasti.
— Kako se ne bi mogao trpeti! Vidiš ga kako je zdrav i jedar — taj jektiku dobiti neće. — Vidi mu se po rukama da radi. — Pa baš zato! A što kažeš da nije od najnovijeg sveta, prolupaće se pored tebe. Dakle, kaži, ako hoćeš.
To je za Marka suviše, za jurata sramota; snažnim rukama ščepa slabijeg berberina, te ga baci u kacu. Berberin užasno grune na dno kace, a kaca odjeknu.
Sad sam nezavisna, a bogata. Prva ljubav nikad se ne ugasi. Vrat’ se, vrat’ se srcu mom, raširenim rukama te iščekujem. — Tvoja negdašnja, ali verna nesuđenica Alka, udova Ćirković, roždena ot Rogozić”.
Toliko dobra sam mu činio, pa da me izneveri, neblagodarnik! — Da znaš kako je meni! Na rukama smo ga nosili, živeo je bolje kod nas nego iko u varoši. Sad da mogu, raščupala bih ga!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Pa kroz sve one gomile žurno i naročito važno, zasuzila od nekog zadovoljstva što drži u rukama poslednju novost, gura se laktovima, očepljuje i probija, nervozna i promukla jedna mršava novinarska maska, pijanih
gura se laktovima, očepljuje i probija, nervozna i promukla jedna mršava novinarska maska, pijanih očiju, pa mlatara rukama, utišava da bi se čula i ponavlja stoti put jedno isto. — Gospodo, evo vam poslednje, najnovije, evo gospodo...
I svi tvrde da sve one konce diplomatske drži u svojim rukama ministar predsednik, koji sad nije tu, i da niko živi ne zna njegovu politiku.
Onda, sa skrštenim rukama i zamišljen pređe nekoliko puta sobu, s jednoga kraja na drugi. Pod njegovim teškim koracima škripao je i ugibao se
osećao kako rumeno meso onog vitkog tela, što je tamo daleko gorelo u strasnoj vatri čežnje, drhti u njegovim snažnim rukama pa je, nozdrvama strašno raširenim, udisao miris onog najstrasnijeg mesa i tako uskipeo i raspaljen, u ludačkom nemiru
Onda se malo posle, i dok su oficiri mahali nešto rukama i objašnjavali se žustro, ona gusenica. ispravi i cela pojavi na onom belom pravom drumu.
polegloj i ugaženoj travi, ležalo je nekoliko mrtvih vojnika nosem pobodenim u zemlju ili poleđuške pa su sa raširenim rukama izgledali kao krstovi.
Hristić je koračao sagnute glave, sa rukama na leđima, i pri svakom fijuku topovskog zrna saginjao bi se i plašljivo prilegao.
Preko puta njega baba u crnini, kao ne ka svetiteljka, sa izrazom one besmrtne blagosti opšte majke, rukama nisko i skrušeno skrštenim i glavom nešto malo nakrenutom na jednu stranu; do nje puna žena sa onom žutom kao vosak
Onda voda izbaci i čoveka, koji pun užasa, zagušen nekim ružnim krikom, zamlatara nekoliko puta rukama pa se ponovo izgubi.
Na obali Se srca zgrčiše. Međutim ona brzo izbi, strese se, zadrža malo nad vodom održavajući se rukama pa je opet nestade, ali zadugo.
Is— kupi seljaka pa ko budžu, ko budak, ko kosu, a samo on nosi pušku-kapislaru. I opet rukama živog ajduka uhvate, a pušku i ne opale.
Afrika
Crni ludi uvijaju se u plašteve, mašu nam rukama, smejući se odlaze u noć. Lepe uspavane devojačke oči gledaju nas predusretljivo.
sasvim majušnih crnih derana u malim vretenastim pirogama, istesanim iz stabla, kojima oni upravljaju veslajući bilo rukama, bilo širokim pljosnatim lopaticama.
Pokreti su im naučeni od belih žena kad ogovaraju; izgleda kao da igraju kakav Sterijin komad; udaraju se rukama, uzvikujući: „Iju, iju, šta kažete!
Devojka i mladić stoje u reci do kolena; u rukama im trave koje sapunjaju. Ono što me iznenadi to je njino vidno, jako i mirno disanje, primetno kao u životinja koje stoje
preko kuća kako se on hitro penje uz stablo, ne puzajući se kao naši dečaci, već dohvatajući ga se samo stopalama i rukama kao majmuni.
Nekoliko derana, u pirozi, i do prsiju u vodi, love ribu razmahujući četvrtastom mrežom. Zvezde su na njinim rukama, u njinoj mreži i na krljuštima riba koje hvataju.
U noći njihov splav na pirogama, koji teraju hvatajući se rukama za uže prebačeno s obale na obalu iznad reke, izgleda da plovi po samom Stiksu.
Prsti i članci na nogama i rukama, i grlo pretovareni su nakitom. Duga uzdužna srebrna dijadema od temena do čela. One podsećaju tako mnogo na statuice
Igrajući prilaze gledaocima i dodiruju ih rukama kao u raspusnosti. U stvari su savršeno svečane, sklopljenih očiju, i njino mimiranje razbludnih pokreta tragično je i
Srećom evo kasom dolaze mladići, namirisani, namazani uljem, sa đerdanima oko grla, sa kolajnama na nogama i rukama, stegnuti uskim kaišima po vitkim nagim bedrima. Na ramenima su im male sveštenice kao one u Bapleu.
Njegov je vrat bio ukočen i veliki ožiljci videli su se po rukama, vratu, prsima. Svaki čas on je sklapao oči i otvarao ih opet kao sa dosadom.
Na putu koji ćemo zajedno načiniti ja ću vam pokazati građevine koje sam sâm zidao, svojim rukama najviše, građevine usred najpustijih, najdivljijih krajeva, i koje nisam uspevao da načinim onako ogromnim kakve su
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Bogat je bio, to se znalo. Ali da ste ga vidili, kad počne gubiti, kako se stane menjati u licu i drktati rukama i nogama; najposle okrene vikati: „Uha, uha!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Izgledalo je kao da čini jedan korak napred, a dva nazad. Smešio se na svakoga, a veslao je rukama, kao što se na Krfu vesla. Crni kaput, sa dva repa, kao u laste, plivao je oko njega.
U gomili izbezumljenih ljudi, na poljani, video se major Trifun, kako mlatara rukama, bije one koji viču, i kako ih raspoređuje.
kola htela da krenu, neki su se bili bacili na uzde, i hteli da svuku kočijaša sa kola, ali on im se ote i u njihovim rukama osta samo njegova, napudrovana, perika. „Majku ti šokačku“, derali su se, „čekaj da ti dovedemo perikmahera.
A kod te kapije, bili su već počeli da se razmeštaju tobdžije, sa upaljenim luntama u dršćućim rukama. Husar, kojeg je Garsuli poslao da otrči u grad i izvesti da je izbila „pobuna“, bio je svršio, dobro, svoj posao.
Oko trideset ljudi išlo je bez puške, sa vezanim rukama, na leđa. Garsuli se beše uklonio u vrata kasarne gde su tobdžije stajale, zaprepašćene, sa ugašenim luntama i
Petar je ležao, poleđuške, na postelji, sa rukama izvijenim nad glavom, i obrvama izvijenim nad sklopljenim očima, lep i svež, kao neki Efeb.
“ Žena mu je sedela uzdignutih kolena, obgrlivši ih rukama, spustivši glavu na njih, sa osmehom. Gledala ga je svojim krupnim očima, koje su sad bile zelene i svetle, ispavane,
On je decu nosio, kao da su to medvedčići. Ćerčicu svoju dizao je rukama, kao što se dižu jaganjci, glavačke. U sobi, u kojoj je Đurđe stanovao, nije bilo goblena, niti su na zidovima bili
S crnom lepezom u rukama, u plavoj krinolini. Zato što je bila nagluva, Isakoviči su očekivali da će, pri razgovoru, vikati i sramotiti ih, pa
Na viku profoza, Pavle je imao da ustane i prvo mu je bio skinut lokot na rukama. Kovač mu je zatim prišao sa leđa, i skinuo mu lokot i sa nogu. Zatim je nastala ceremonija izvođenja zatvorenika.
Ima da ga vozi, do dereglije na Begeju, sa vezanim rukama, ali će ga u deregliji osloboditi svakog okova. Savetovao bi mu da se hrišćanski ponaša, da bude miran i da se ne
Muve su letele između nje i njenog muža, ali dok ih je ona trpela nepomična, njen muž se branio rukama i trzao, kad bi mu sletele na nos, ili u uši.
Teodosije - ŽITIJA
počnu jutarnje pesme i da se načini veliki pir da iguman počasti vojvodu s blagorodnima, a mladić je ove i sam svojim rukama služio i veselio. Pošto su se na večeri dugo zadržali, zapovedi iguman da se udari u bilo, jer bejaše dan nedelje.
Molili su ga da se moli za njih: „Dom naš je u tvojim rukama, duše naše i mi svi smo“, kažu, „u tvojoj volji.“ Jer njegove dobrodetelji i roditelje zadivljuju, i mnogo ga moljahu i
I kada je došao sa učenikom svojim na označeno mesto, malo kopnuvši, i gle kao da zemlja rukama izdavaše ono što je čuvala, i nisu nimalo promašili otvor jame u kojoj skrovišta behu položena.
Čudesna je smelost i vera njegova, kao kad bi neko držeći u rukama carev dar sazivao drugove i susede, govoreći im: „Hodite i vidite na meni carevu milost, i smatrajte me blaženim kao
i radošću klanjajući se, sa ljubavlju celivahu ih, i hoteći očima i licima osvetiti se doticahu se ovih, i na svojim rukama uzdižući ih nošahu.
njegovoj, tako da se i do danas vaistinu vidi crkva ukrašena u svemu; jednoga dana izišavši — nađe čoveka raslabljena rukama i nogama i svima udima svojim, donesena da primi milostinju i ostavljena na putu da bi mu sveti, kad bude prolazio,
svetu i božastvenu liturgiju odsluživši, i tako u punoj odeždi sveštenstva iziđe iz svetinje nad svetinjama, držeći u rukama kadionicu aromatnu od, mirisa i poslanicu svetoga, i prišavši časnome grobu svetoga i prepodobnog oca Simeona,
Jer ti si tada i sada i na Vekove isti. Sve je tebi moguće, nemoguće ti nije ništa. U rukama su tvojim duše i disanje svakoga stvorenja. Jer ti život sadržiš i smrću vladaš, i osim tebe nema koji spasava.
svoju svetu desnu ruku na srce njegovo, u ime Svete Trojice napisa po nagu telu sliku krsta, i odmah oseti u svojim rukama da se pokrenulo, i opipavši po njegovim prsima, i ova opet nađe topla i živa, i kako se veoma molio uslišan bi, i
i tako rečeni Simon monah, držan u rukama svetog arhiepiskopa, slatko veseleći se i Boga blagodareći, u ruke njegove duh svoj predade.
Prolivši mnoge suze, dotičući se očima i telom životvornoga groba Vladike svojega Hrista, i rukama ga grleći, s ljubavlju celova.
Zadivi se sveti neizmernom Božjom čovekoljublju. Jer ima tu u Egiptu čudotvorna ikona presvete Bogorodice, kako drži na rukama Hrista Isusa.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Pa i posle Turaka, kada je najveći deo dinarskih zemalja bio u srpskim rukama ili pod Austro-Ugarskom, zadugo je bilo više zadruga nego inokosnih porodica. U Srbiji su se tek oko 1876.
Uskočke pesme slave ljude „koji su odgajani bez kolevke na sestrinim rukama“, one koji spavajući pod drvetom „tako snažno dišu da se grane sa drveta nijaju“, one „koji laki kao jelen mogu stići
Engleska je podržavala Bugarsku da bi tako imala u rukama oružje protivu Rusa. Srpske škole, osnovane po Makedoniji pre egzarhata, bile su ukinute.
poste isto onako kao pravoslavni, a ne kao Turci uz ramazan; sahranjuju mrtve po hrišćanskim običajima, sa prekrštenim rukama i nogama okrenutim istoku, a ne kao muslimani sa nogama okrenutim jugu i sa rukama opruženim niz telo.
običajima, sa prekrštenim rukama i nogama okrenutim istoku, a ne kao muslimani sa nogama okrenutim jugu i sa rukama opruženim niz telo.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
čitav ustane Taj igra KLINA Jedan bude klin drugi klešta Ostali su majstori Klešta dohvate klin za glavu Zubima ga rukama ga dohvate I vuku ga vuku Vade ga iz patosa Obično mu samo glavu otkinu Teško je izvaditi iz patosa klin Majstori
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Šaputanja su samo nagoveštavala neverstvo, ali mi nisu kazala i ime zavodnika, a ono je tu, tu je u mojim rukama, tu je njegovo ime! (Grčevito gužva u pesnici pisma.) Tu je! LjUBOMIR (osećajući se nelagodno, sleže ramenima).
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Povukoh se u stranu, a Baronica of Petrovič prođe uz sami zid kuće gužvajući u rukama kaiš koji se produžavao u nešto što je ranije bio irski seter, sada samo gužvica pseće dlake i oljuštene kože.
Mrak je padao naglo i gotovo čujno, i kad sam prestao da se smejem, činilo mi se da ga osećam na obrazima, na rukama, i svemu. — Mogao bih se zaljubiti u tebe, Rašida! — rekoh. — Mogao? Nisi li se već zaljubio, Slobodane?
Iz katoličke crkve izlazili su devojčurci u belom, s malim molitvenicima u rukama. Imale su venčiće na glavama i predstavljale su Isusove verenice, šta li?
ali glasovi barskih ptica, promukli i otegnuti, dizali su mi kosu na glavi, a trske mi sekle kožu na listovima nogu i rukama. Mala veštica je trčkarala pored mene kao da čitavog života nije ništa drugo radila već se provlačila kroz ševar.
Prestaćeš da misliš na tog čoveka. Video sam ga kako ogroman i sa sekirom u rukama čuči sakriven iza drveta vrebajući me.
Pred mesarom je bio čitav čopor žena s korpama u rukama, ali ni jedna od njih nije bila moja majka. Pođoh ka pekari. Nije ni tamo bila.
Preostajala je Rašida, ali njoj nisam smeo da ih odnesem. Pred očima mi je još bio njen otac sa sekirom u rukama. Taj bi me isekao na komade ili bi me nabio na kolac. Kažu da su Turci u davna vremena to radili.
Išla je drumom bosa i preplanulog lica noseći neki zavežljaj u rukama. Kosa joj je bleštala kao zlatne perunike na suncu, a usne su joj bile čvrsto stisnute.
da mislim o pismu, iako nisam mogao da ne mislim: Ataman ga je prepričavao do sitnica, sve dok Rašida nije pljesnula rukama uzviknuvši: - I ti si to napisao? Pa to je divno!
Zviždeći, trgom je išao Ataman noseći u rukama list hartije a na glavi ono svoje čudo od kape koje ga je pokrivalo skoro preko očiju.
Trenutak ili dva Melanija je stajala neodlučno, držeći cveće u rukama, a zatim je potrčala i tako, u trku, okrenula se kao da ne zna kuda će, opet se vratila na skelu, i lepršajući svetlom
Ne zbog onoga što su govorili, već načina na koji su to govorili, zaverenički mašući rukama. - Da sam na njegovom mestu - Stari je govorio potpuno me zanemarujući - da sam ja na njegovom mestu, ja svome ocu ne
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
No baš ne bi’ se bojao ni tog Janotiča, samo da mi dođe pod nadžak. Onu trojicu lopova, što su u birtiji sedeli, rukama bi ih sve izmrvio. Moj negdašnji zanat spasao je i mene i vas.
Mlade Švabice, koje imaju malu decu, donesu ih u rukama, pa kad koju pozovu da igra, ona uklopi dete u ruke prvoj do nje koja ne igra, pa onda okreće se.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zapevaše neki, zarikaše, potrčaše do đerma, na valove, da se umiju; drugi, noseći decu na rukama, uvijahu ih krpama, polazeći nizbrdo, da odu do čamca.
šarenilom, dotle su dve sluge sa druge strane pritezale kolane, da ne otkine uzengije, velikim svojim maljavim rukama, penjući se, stenjući. Konj se tresao pod njim, kao pod buretom.
Otimajući se, tako, njenim rukama, vukući je nehotice za kosu, svojim vezovima na klobuku, koji se zaplitahu i u njeno odelo, jednako je, ljubeći je sad,
Rekavši još nekoliko reči slugama, kir Aranđel je veselo mahao rukama devojčici, starijoj ćerčici, koju je bio doveo da isprati oca, a koju sluga nikako nije spuštao na zemlju.
Dete poče da ga miluje rukama, hvatajući ga za srebrne kićanke na klobuku, smejući se, kroz plač. Nad ritinama i vrbacima počelo je da se vedri i
Zagrljen toplim dečjim rukama, on je kao nastavljao da spava. Kas kopita, škripu točkova, dečji glas, u koji se spuštahu i klik ševa i graktanje
Mažući kaiševe, prostirali su gunjeve po zemlji i grebali rukama sa njih blato, češući zatim šubare kao crne ovce. Ne primetivši vrhove brda u magli, ni šume zapupele, ni jutarnji miris
Iskakao je opet iz kola i mlatarao rukama, prema prozoru, nad kojim su sedele gole ženske figure i oklopljeni neki polubogovi, uvijeni girlandima, izrađenim od
Mlatarajući vezanim rukama i stiskajući ih na oči, koje su bile obnevidele, nije više trčao, već je padao, teturao se i bauljao, pun tankih
U jednom ćošku pak, Marija, sa golom, lepom nogom, stavši na zmiju i na Mesec. Kolike žile ima na rukama. Rđavo vino. – Zinuo je da vikne ađutanta: „Auersperg“, ali ađutanta nije bilo. – Iz trpezarije je dopirala svirka.
mu grudi, vrat i uši, bezumno i pokorno, želela je sad da vidi kako će nju ljubiti njegov brat, savijajući se nad njenim rukama, kolenima i krilom.
Dubina pod njim, međutim, postade klizava i bezdana i on oseti kako će propasti kroz nju, prvo nogama, zatim i rukama i glavom, kao kroz neku prazninu, po kojoj je, uzalud, pokušao da se pentra, da gazi, da puzi četvoronoške.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Čauš „treba da je vrlo šaljiv I smiješan: u rukama ima nadžak, ili buzdovan, te lupa koje u što, za kapom ima po nekoliko lisičja, ili vučja, repa pribodena, a kašto i
⁸² Trudnici je u vranjskom kraju zabranjeno da nosi u skutu trske i granje, jer će dete biti „šupljoglavo“; da rukama testavim (od mešenja hleba) dodiruje svoju odeću, da joj dete ne bi dobilo temenjaču.
„Ako dete plače kad se rodi, narod misli da će biti radljivo; ako pored toga i rukama maje, biće serbes (drsko), ljuto i dignoglavo; ako isprva ćuti, pa tek posle nekog vremena počne da plače bez jakog
(Vuk, br. 1350) — Ko gođ što đelja, predanj pada. (Vuk, br. 2257) — Mahni i ti rukama, mahni! (Kazao Sveti Nikola čoeku koji je bio pao u vodu i samo vikao: „Pomozi Sveti Nikola!
“⁷ Podela rada u okviru zadružne ekonomije formalno se nalazi u rukama starešine zadruge, koji sâm određuje šta će ko raditi.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
umeju da premoste ni kapilarskih razdaljina do majke i sina, do svakodnevne stvari proste; za one koji ostaju strani rukama što ih drže u naručju, suncu pred kojim se sve razdani, sobnoj, kao košulja bliskoj, tami.
kojima se čini da su jednaki siromah i bogati, slab i jaki, nesuđen i onaj koji se sa robije vrati, bezruki i čovek s rukama obema, miropomazani i odlučen od vere, zvani i onaj što pred vratima čeka, za njih, za sebe, za svakoga čoveka tražim
nema za to svedoka, bude po običaju otaca dano iz ključale vode, ispred hrama, da železo vadi usijano, pa da s njime u rukama ode do oltara.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
kao po nekom pravilu, bili neki zadovoljni i uhranjeni dripci u tvidu, sa brzim kolima, zlatnim satovima na dlakavim rukama: govorili su vešto strane jezike, baš kao šef recepcije u hotelu »Evropa«; bacali su tek zapaljene cigarete dok smo mi
Ujutro to ne uspeva. Ujutro, ima podočnjake. Ujutro, na rukama joj se pojavljuju pege. Ujutro, kosa joj ni na šta ne liči. Uveče, odbija da sedi na mestima gde je osvetljenje neonsko.
Vidim tako mladog čoveka i mladu ženu kako sede na odvojenim klupama. Mladi čovek drži rastvorene novine u rukama; mlada žena puši i klati nogom. Ali njihova deca! Ljudi, nećete mi verovati — njihova deca se zajedno igraju!
tame, pokajaćeš se — uzmeš li ga više, opet ćeš se pokajati, pa taj čovek uze malo, a kada iziđe iz pećine viđe da u rukama drži drago kamenje i pokaja se što nije uzeo još!
Ah, ta popodneva, ta vrela popodneva… PORAZ Nisi lep, al' si drag, Bel Ami… (Stari šlager) Stajali su sa rukama u džepovima i razgovarali, prateći krajičkom oka ljude iz orkestra koji su se pripremali da zasviraju novu igru.
Prvi put oseti da ne zna šta da učini sa rukama. Da ih stavi u džepove, bilo je nepristojno. Nije mogao ni da se igra ključevima, jer ih nije imao.
Na krsnim slavama su se još skupljali samo starci, životareći od penzija svojih izginulih sinova. Iznemoglim drhtavim rukama lomili su slavski kolač. — Platiti, molim!
Ostali ga istog časa zaboravljaju, zaobilaze i jure dalje, pred sveznajućim prepotopskim očima kornjača u rukama starih veštica.
Lepo vam je dok tako kružite ne dodirujući grešnu zemlju, vi kotrljajuće kćeri asfalta što veslate rukama kroz vazduh.« »Za seljake asfalt je svugde isti. Ali vi osećate vrlo fine razlike pod točkovima.
Nekada mu sve to nije bilo potrebno, pa je išao sa rukama u praznim džepovima. Na proslavi godišnjice mature, čini mu se da su svi strašno ostarili, sem njega.
Vidi još i oznojeno pramenje iza uha. Dirljiva je tako, bez ičega na sebi, bez ičega u rukama, u životu, gde su lukavi i snažni zgrabili sve što je moglo da se zgrabi.
Oni su tog trenutka držali u rukama ključeve pozorišne umetnosti, slave i bogatstva. – Jeste li već igrali negde? – Nisam. – Koliko imate godina?
Matavulj, Simo - USKOK
U potpunoj srazmjeri udova i nežnoj ljepoti oblikâ izbijaše jedrina i snaga. Nadasve Janko se čuđaše njenim malim rukama i stopalima, čim se mahom Crnogorci odlikuju.
Onda izmijeniše noge. Tako naizmjence poigraše njekoliko puta na jednome mjestu, on sve jače klikćući i razmahujući rukama, ona jednako smjerno i kao plašljivo, samo što će katkad i ona zatreptati rukama i podviknuti: ha.
on sve jače klikćući i razmahujući rukama, ona jednako smjerno i kao plašljivo, samo što će katkad i ona zatreptati rukama i podviknuti: ha.
— napomenu Krcun. To tek podjari nerazumljivu veselost Stijepovu: poče rešetati glavom i razmahivati rukama. Svi, osjem Mrguda, slatko se smijahu, a Mrgud, kadna, kipćaše u sebi.
— Zato se sad radi oko toga da se oslobodimo, te da više ne bude guvernadurstva, no da cio pečat bude u vladičinijem rukama! Ali to ti drži u sebi, ne pokazuj nikako da što znaš o tome, ne govori ni s kim o tome!
Nasta trenutak nijeme tišine; svi izgledahu kao skamenjeni: Vladici se tresijahu brojanice u rukama; đakon bješe stavio ruku na srce; Janko bješe prekrstio ruke i oborio glavu; i sâm serdar ščinjaše se.
Ona viknu s vrata malog Đuzu i reče: — Zdrav osvanuo, Janko! Oprosti, ne mogu te poslužiti ovakvim rukama. De, Đuzino, pospi Janka. Krcun je dera brava obješena o drvetu u dvorištu. Ramo i još njeka djeca gledahu rabotu.
“ iskačite golijem noževima! Hajde, Pero, preda mnom, svi ostali za mnom, a jedan za drugim! Puške držite u rukama! Četnici se nanizaše i povorka se stade verati kroz gustiš, preko kuka i rasjelina, čas penjući se, čas spuštajući se,
Hoću da mi nâ ovi čas kažeš: je li istina da se on u tebe zagledao i ti u njega? Djevojka obori glavu, pokri lice rukama i zajeca: — Tata moj, zar ti meni tako zboriš!? Ti meni!... Ti meni!... Ti meni!...
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
To nam nije bilo teško izvesti. Sva je vlast u našim rukama. Vlast u ime dece, ili vlast nad decom? Pitanje upućuje na zanimljive veze sa odgovarajućim oblicima vladavine nad
Svraćali smo kad bi ko stigao, razgledali prispele priloge; suština poduhvata je bila u njegovim rukama. Sedeo je od jutra do mraka u jednom tesnom sobičku na Trgu Marksa i Engelsa, telefonirao slikarima i piscima,
čuditi što je pisac ovakve biografije usnio san o nekom dalekom ostrvu, gde čovek sam samcat provodi svoj život, golim rukama otimajući od prirode ono što mu po pravu rođenja pripada, i nikome ne polažući račun o tome.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Taj verski teror bio je naročito jak za vreme carice Marije Terezije, koja je sva bila u rukama svojih jezuitskih ispovednika i htela da pravoslavne silom prevede u uniju. 1741.
Književnost do njega bila je u rukama samo crkvenoga reda, namenjena obrednim ciljevima i zadahnuta isključivo bogoslovskim duhom, bez veze sa životom, bez
Pred 1840. on ima na 10.000 srpskih stanovnika, trgovina i zemlja su u srpskim rukama, nacionalna svest je vrlo jako razvijena.
Milićević, Vuk - Bespuće
I on s čuđenjem posmatraše mnoštvo đačkih lica, s kartama, takovima u rukama, zavaljenih i bez misli; činovnika što donose sa sobom zadah kancelarije i debelih protokola; utegnutih i namirisanih
brcima koji su ulazili u usta, sa žutim licem i sitnim očima; šćućuren zguren, zbijen uz drvo, nepomičan, s velikim rukama koje držaše nespretno na koljenima, s jednim golemim zavežljajem iznad svoje glave, ispod kojega izgledaše još sitniji,
A pred njima, u krvi koja se sa glave scijedila na košulju, s rukama u tvrdim lisičinama, poslušno, oborene glave, korača seljak.
lijes; povijala se pohabana crkvena litija na vjetru i zanosila nosača; sitno i žalobno zvonila dva zvonca u dječjim rukama; isprekidano i lomno miješala se zvona sa starog manastira; krupan plećat kaluđer, u staroj crnoj odeždi koja mu je
On je pogleda: ona sjeđaše s rukama u krilu, s oborenim očima, s licem u koje je udarila krv, s oblim grudima koje su poigravale.
On ju je vidio kroz prozor gdje se žuri, sa zažagrenim očima i sa zajapurenim licem preko koga je prešla rukama nekoliko puta, namiještajući kosu i gledajući preda se, još sva uzdrhtala i uzbuđena, puna nekog čudnovatog
mlad radnik, sa crvenim i jedrim licem, u iskrpljenom prljavom odijelu, sa uzdignutim koljenima i sa širom opruženim rukama, sa izrazom zadovoljstva na licu: snivao je, valjda, nešto lijepo. Gavre Đaković se tada trgao.
I on je zastao, ostao tako stojeći, ne idući ni naprijed ni natrag, s prezrivim osmjehom prema sebi, sa rukama na leđima, osjećajući gorko svu bijedu i glupost svoga položaja.
obrazima nego obično, sa krvavim, izbuljenim, blesavim, pijanim očima, sa nabreklim žilama na čelu, sa zamuljenim rukama, sav blatan i mokar od kiše.
Kad ugleda Gavru Đakovića, ona briznu u glasan plač i sakri lice rukama. — Gospodine Đakoviću, gospodine Đakoviću, — ponavljaše ona kroz suze, ne mogući više ništa da kaže, sva uzdrhtala i
vidje njezin plač i tugu i sramotu; njemu dođe želja da udari nogom ovo pijano stvorenje, izvaljeno nemoćno, sa raširenim rukama, punima blata iz jaruga.
On odmah poče da hrče. U drugoj sobi, na stolici sa laktovima o stolu i rukama na licu, ona je plakala jednim tihim plačem.
Sremac, Stevan - PROZA
I ona mu je doista činila sve i sva. Kupi mu pajaca što dreči i pljeska rukama kad se pritisne, a mali Jova ga odmah drugi dan onako anatomski raščerupa, da ga vidi kakav je iznutra.
A mati ga gleda samo, pa uživa. »Ako bog samo dâ nani dana, ta radiće nana dan-noć i nogama i rukama, pa će nana tebe poslati za medicionara!
I jadan i zbunjen, majstor sede, ali ne zna kud će s rukama. Gleda samo u lubanju, pa u decu, pa u učitelja, pa opet u lubanju, ali mu sve nekako nezgodno na sedištu.
Jest, deco moja, on rukama svojim zarađuje svoj nasušni hleb, i ruke su mu pune žuljeva, a te žuljeve, boga mi, nije dobio od tesnih gospodskih
A ti žuljevi na rukama njegovim, veći su ukras i dika za njega nego sve drago kamenje na gospodskom prstenju, na rukama njihovim.
A ti žuljevi na rukama njegovim, veći su ukras i dika za njega nego sve drago kamenje na gospodskom prstenju, na rukama njihovim. Mi, deco, takve ljude nazivamo radenicima — mučenicima; a i jesu to.
Radičević, Branko - PESME
što majka od sise odbila, I pustila iz svojega krila, Pa već, brate, taki sokolići, Već se uči biti dušmanina, U rukama oštri im nožići, Udri, bockaj mrtvoga Turčina!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Djed me je, kažu, na rukama odnio u krevet (kakva bruka za velikog putnika!). Tamo sam svu noć bulaznio, vršo se i budio brata, svoga suložnika.
Tu ćeš vidjeti čovjeka glavonju s raširenim rukama kao da baš tebe čeka u zagrljaj, pa četveronogo živinče (konjče li je, pašče li je, kanda nije zec?!
Rade, Rade, u čem tebi prođe vijek? Djed je zabezeknuto mahao rukama kao da smiruje plamen. — Ćuti, ćuti, bezbožniče!
i tekao, a ti, benašu jedan i goveče božje, vječito mislio da čvrsto stojiš na jednom mjestu i da je sve u tvojim rukama.
— Aha, i Sava je u sve to upetljan! — zloguko otegnu narednik. — Otuda ti meni dođi, sad ja imam konac u rukama. — A što li njemu treba moj Vilson, ubilo ga kantarsko jaje? — začudi se Lazo.
Taj ti je doktor za svaku pjesmu. — Daj ga, kad već ne ide drukčije — predaje se komandir odmahujući objema rukama. Đuro Pajić, seosko naklapalo iz Hašana, već treći dan leži u podrumu stanice.
Otključala ga žandarmerijska kuvarica da joj zakolje kokoš. Evo ga najzad u sjenicu s krvavim sikirčetom u rukama. — Koje dobro, gospodine vodniče? Munižaba ispod oka pogleda ono sikirče i otpuhnu: — Zlo i gore, moj Đurašine.
bataljona, Rade Čuvida, bivši opštinski činovnik, ali oznojeni Pantelija samo iskosa zriki u sirov ljeskovac u Radinim rukama i domaćinski poslovno niječe: — Vala, Radoje, da imam šta priznati, zar bi ja to krio od tebe, starog dosta još iz
Šuškao je tamo nešto sa ženama, pa onda svi siđoše s kola i s legitimacijama u rukama priđoše rampi. Prednjačio je kum kočijaš. — Evo, kad nije druge, tu su legitimacije. Pantelija izbeči oči.
DOGAĐAJ U MILICIJI U kancelariju komandira milicije upade crna Savka, seoska luda, nosi na rukama jednogodišnje dijete i još s vrata, bez pozdrava i uvoda, nadaje viku: — Evo vam ga, džaba vam ga, ja se više ne mogu s
Od mog pokojnog Dane, kaže ona. Kuku meni jadnoj, zar moj Dane umro, pljusnuh ja rukama. Umro, sestro, oplakala sam ga i sahranila kako sam najljepše znala i umjela.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Hasanaga o tome ćuti, a ja ga ne pitam. Begovi nerado gledaju toliko vlasti u Hasanaginim rukama. Stalno ga nešto bockaju.
Hoću da te pitam možeš li da nam pomogneš. Možda je tebi spas u rukama. Ako možeš, pomozi, dušu ćeš sebi olakšati! BEG PINTOROVIĆ: A od čega, pretpostavimo, da je olakšavam?
Kolko puta misliš da vidiš sve, a ono ispadne da nisi video ništa. Misliš da sve držiš u svojim rukama, čvrsto i sigurno, a na kraju ispadne da si činio onako kako je hteo neko koga i ne znaš.
Ne mogu ništa više da slušam! Ako imaš nešto, sutra ćemo. HASANAGINICA: Ko da ti vidim strah u rukama. BEG PINTOROVIĆ: Strah? Kakav strah? Dugo smo pričali, mnogo pušili. Kad mnogo pušim drhte mi ruke.
Obraz nam je u njenim rukama... BEG PINTOROVIĆ: A koliko ću poniženja da progutam, moš li ti to da zamisliš? Kako ću sa tim pred kadiju?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Beše kratkih ruku, debelih nogu sa vrlo velikim, punim, stopalama... Kad ide on se klati, nija na jednu stranu, maše rukama, te izgleda da mu je leva noga kraća od desne.
plač sviju žena pa čak kijanje popino, njemu se nešto smrče, usta ga zasvrbeše i pognuv glavu, odbacujući od sebe rukama nešto, pobeže čak iza kuće, samo da ne sluša ono: — „Da li te je žalba...
niz put, Dimitrija se strese, polete za njima, ali mu se noge ukočiše, i on se poče besno izdizati, batrgati i mahati rukama i nogama... Htede da viče, ali ga glas izdade. Kola se odmicahu i umalo da se izgube.
— Što ne spavaš? — A što ti? — pitam je. — Spavaj ti čedo, spavaj. Nana je spavala pa sam se digla na „podranku“. Rukama pipam oko sebe postelju, a ona ravna. — Nisi ti spavala! I ja ću da se dignem. — I počnem da ustajem iz postelje.
Išla je i ona brzo sa prekrštenim i zavučenim rukama u nedra i to pognute glave, uza zid, po krajevima kao da se čega bojala i sklanjala s puta svakome.
U tom dođe sa rada tvoja mati. Ulazi ona tiho, ponizno, sa prekrštenim rukama, noseći pod pazuhom ostatak od svoga ručka. — ’Bro veče!
— ’Bro veče! — veli tiho, pa kad te vidi zaspalu, sa opuštenim rukama i zavaljenom glavom na materinu krilu, ona se prepadne od tolike tvoje smelosti pa prilazi i uzima te od nje.
Zar hoćeš da ti neku sramotu metne na glavu? A, valjda čekaš nekoga? Tvoja mati sagla glavu, rukama stisla kolena i tako nagnuta sluša, trese se i drhti.
Tako prigrljenu, stisnutu i obamrlu držah je u naručju. One druge stale i tapšu rukama. Osećah stid; ali je ipak ne puštah od sebe.
— Ne. — Strinin. — Neću! — reče uplašeno, preblede i sede na zemlju. — Što? — Neću, neću. — I odmahivaše rukama od sebe sav dršćući. — Kako? Zar hoćeš drugi da kopa grob? On se diže. Ja mu iznesoh malo rakije.
da okreće čekrk, a pri tom da joj se puna, mlada snaga uvija, krši; da joj grudi više odskaču, a oble joj mišice na rukama da se pokazuju, zatežu mintan. Uhvatio sam je za pâs. Nije mogla da se brani.
Uhvatio sam je za pâs. Nije mogla da se brani. Jer ako me odgurne rukama, pustiće kofu koja će natrag u bunar pasti i razbiti se; a ovamo sam je ja grlio sve više i više... Ona je klecala.
Kostić, Laza - PESME
Bratija ćuti i bula je nema, okovi joj ćute na rukama dvema, nema je bula, al' u srcu strepi, poznaje ćudi svoga gospodara, kako se strašno onome sveti njega što dira, njega
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
ovnova, svakome lavu po jednoga, pa će se zabaviti; kad se već uđe u grad, imaju dve devojke što čiste sav grad svojim rukama, te bi čoveku odmah oči iskopale, zato im treba dati po metlu, pa će se smiriti; malo dalje od tih devojaka, ima još
Oni im brže bace dvanaest pečenih ovnova, a lavovi se zabave. Kad uđu u grad, a to dve devojke čiste grad svojim rukama, pa kako ih opaze, polete na njih. Oni im brže bace dve metle, a devojke se smire.
Stojša kad sasluša mater svoju reče joj: — Nemoj plakati, majko. Idem ja da ih tražim. Mati kad to čuje, udari se rukama u prsi: „Kuku mene kukavici! zar da majka ostane i bez sina!
Mati mu plačući odgovori: — Ima, hrano moja, tri marame što su one svojim rukama vezle, — pa mu iznese marame i da. Onda on poljubi majku u ruku, pa usedne na konja i otide u svet da traži svoje
ova tica: — Kad bude na trpezu, gospodaru, nemoj iznositi ni ožice ni pantarula ni noža, nego onako neka car jede rukama.
oko ponoći, on zadrema na kobili i zaspi, a kad se probudi, a on opkoračio nekaku kladu, pa sedi na njoj i drži ular u rukama. Kako to vidi, prepade se, pa skoči da traži kobilu, i tako tražeći je udari na nekaku vodu.
oko ponoći, on zadrema na kobili i zaspi, a kad se prene, a on opkoračio nekakvu kladu, pa sedi na njoj i drži ular u rukama. Kad to vidi, prepadne se, pa skoči da traži kobilu.
oko ponoći, on zadrema i zaspi na kobili, a kad se prene, a on opkoračio nekaku kladu, pa sedi na njoj i ular drži u rukama.
Ona ni da se okrene, već mu onako preko ramena kaže: — Traži, traži, naći ćeš je! Ona je sad već u carevim rukama. On se dosjeti šta je bilo. Dok je on spavao, maćeha ju je ukrala pa po sinu poslala caru.
u tom zapjevaše kokoti, i vile pođoše. Onda nevoljnik ispod jele dobata na nogama i rukama do vode, pak najprije umije oči i odmah progleda; poTom zahvati u sud vode i pođe hitro u onoga kralja što mu bješe
Ja sam naumio da se podelimo. Ovaj ga stane odvraćati: — Nemoj, brate, ta dobro nam je obojici, ti imaš sve u rukama i svoje i moje, a ja sam zadovoljan kakogod ti uradiš.
Car s golom sabljom u rukama otvori vrata i pođe k Premudrom Solomunu da mu osiječe glavu. Solomun je mirno i bez straha sjedio na jastuku, pa kad
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Kako ti to govoriš? SOFIJA: Ja sam gospođa u kujni. JEVREM (ide radosno po sobi i lagano pljeska rukama): Pravo, pravo! SOFIJA: Ti gledaj tvoj posao, a u kujni ako ne bude reda, ja kriva. MAKSIM: Dakle da kuvaš.
STANIJA: Pa kad oćeš da se popneš na kola, ili da sedneš?
LjUBA: Onda moram rukama da u STANIJA: Pa devojka vodi ga pod ruku! Gle kako je bezobrazna, kako razmeće rukama, kako mu govori. Jošt je on bolji, ide krotko, a ona se razvilila.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Ne otkrivajte im sistem, neka se muče — ionako ćete sve posle platiti po hiljadu puta. Terajte ih da idu na rukama, da šene, da se tuku sa dripcima zbog vas, neka im propadaju kartoni za premijere jer vam se baš tada, kao, ne ide u
Ko bi rekao da se rodila u Ljigu! Francuskije je od Francuza. — Bravo, bravo! — zatapša matori rukama i od uzbuđenja zapali cigaretu s one strane gde je filteriška — sine, mi znamo da se ti sada nalaziš ... mislim ...
Kada ste uopšte videli makar i jednu jedinu Milosku Veneru sa rukama? — upitah, sumanuto se cerekajući. — Zašto onda i muve ne bi izgledale mnogo lepše bez krila i nogu, a?
— reče posle duže pauze. — Imam. — Šta radite kad ste zajedno? — Grebemo se. — Noktima? — I rukama i nogama — objasnih. — Mišelino je pravi grebatorski genije! To bi trebalo da vidite! To kako on ume da se grebe!
kobajagi, pio čaj u pet sati — sve je to pripadalo nekom drugom, nekom pravom, sve to danas ćuti kao zaliveno u našim rukama i seća se nekih soba u kojima je bilo toplo i zašuškano; seća se možda neke fine plavokose dece... Svega.
Moram da vas upozorim; možemo totalno da se ukopamo, a mozemo i da se izvadimo iz čabra. Sve je u rukama Gospodnjim! Šta nam drugo preostaje sem da mu pružimo poverenje i još čvršće zbijemo svoje redove. — Još nešto!
— „Koliko košta?“ — pita teča Mita iz provincije, a u rukama mu tipično. provincijsko prase na ražnju, obavezno balonče sa vinom, šunka, kobasice, pečeno pile, krvavice, švargle i
bilo značajnijih incidenata u toku novogodišnje noći, sem u nekim kafanama po periferiji, gde kelneri nose do ponoći u rukama creva u saftu, a posle ponoći — svoja sopstvena creva, hoću da kažem!
Čoveče božji, pa oni se, na časnu reč, ne bi usudili da pretrče ni jednu jedinu ulicu na svetu s mitraljezom u rukama, sve dok se ne upali zeleno svetlo na semaforu.
Okrenem se levo, okrenem se desno i ugledam gosn Suleta, zamaskiranog u travi. U rukama mu trofejni parabelum sa prigušivačem. — Šta radiš tu, Sule?
kada je sve bilo pobacano što je moglo da se odlepi od patosa, njih dvojica izađu iza zaklona da bitku završe golim rukama. Utvrde tada da se poznaju i da su čak najbolji frendovi!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
SVETI SAVA: URANAK Grgoljaju mlazevi. Topla vodo, toplice! U majčinim rukama pjeni sapun „merima“. Pjevaj, pjevaj, furuno! Lampa, patos - lokvice pjenušavo šuškolje.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
(Odlazi.) MITA: A ja? Tolika muka samo za jedan ručak, i to je magareći posao! (Otide.) JELICA (pokrije lice rukama): Ah, Gott, šta se od moga romana učini!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Završavam penjanje i vidim na vratima devojku koja drži ispred sebe lampu obema rukama. Lice i oči su tako osvetljeni da se ne zna da li je uplašena, ili se smeje gostoljubivo, ili se podsmeva.
Gospođa Marija, ogromna i lepa žena, velikih, crnih očiju, donese sanjivu Fereru na rukama; Izabela joj se držala za suknje. Njen muž, krčmar, bio je čovek mali, mršav, crven i uzbudljiv.
Mislio sam samo neprestano: „Da li mi je već mrtva u rukama ili nije?“ — Kad sam stigao, sa istoka je počelo već da svanjuje.
Vi ste toliko lepi. — Kad budem rešila zaprosiće me, jer zarađujem svojim rukama. — Želim najiskrenije da imate mnogo sreće.
Osećam to, i onda nesvesno razdvajam prste na rukama kako bi ih vazduh što bolje obavio. Od gore do dole i bilo s koje strane na drugu, nijedne misli.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Tako je prestonica najzad bila u mojim rukama nejarosnim i kupole Svete Sofije behu jabuke meni na dar. Pošto se upališe svetla počeh da dajem zapovedi:
Svetlost se gasi na rukama gospi i dlanovi na gorke mirišu trave; blagoslov pada u prazno. Na bedeme su svi otišli da vide kako rastu opsadne
BALKANSKI PUTOPIS Polako idi kroz male crkve ne pitajući za put, pozdravi se s drvenim rukama svetaca ogrezlim u krv i mleko, gledaj u svodovima džamija drhtanje belih zmija, podesi svoje vreme po kućnim
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON: Ama, ne kažem ja da bi ti to uradio od tvoje volje, ali znaš već kako je; kad imaš keca u rukama, šteta je propustiti priliku.
AGATON: Nije, nego bila tu u kući, negovala pokojnika, na njenim je rukama i izda'nuo, pa... tako, našla se tu. SARKA: Dobro, to je tetka, a ova devojka?
ADVOKAT (nailazi): Dobar dan! O, kako je to lepo; dočekujete me punim rukama. DANICA: Pa razume se, kad imam punu kuću gostiju. (Ostavlja služavnik na najbliži sto.
uhvate za stolice i druge predmete, zauzimaju nasrtljiv stav, žene vrište, Mića se popeo na sto i umiruje mlatarajući rukama. Uznose se stolice i spušta se zavesa). Zavesa TREĆI ČIN Ista soba.
Sede raštrkano svako zasebno i jedno drugom okrenulo leđa. – Proka, očajna lica, nervozno šeta sa zabačenim rukama na leđima; Gina vezala glavu preko čela i ukće; Simka naslonila glavu na obe ruke; Vida okrenula svima leđa i sama sa
na obe ruke; Vida okrenula svima leđa i sama sa sobom razgovara kao da nekom čita lekciju; Mića se uvalio u fotelju, rukama zagrlio kolena i glupo gleda u tavan; Trifun uzjahao stolicu i naslonio čelo na naslon od stolice; Tanasije, očajna
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Sine, moliću se Bogu za tebe, da mi te čuva — i pokri lice rukama. Sestra mi se obisnu o vrat. Dugo me ljubila, pa me onda uhvati za ruku, da me isprati.
Oni iz vagona mahali su rukama, podvriskivali, čula se i pesma, a neki u poslednjem otvorenom vagonu zagrljeni, i viču iz sveg glasa: „Dole Švabe...
Onda je naišao potporučnik Aleksandar. Zvali su ga „Bas“. Onako visok i koščat, sa rukama u džepovima, sa raskrečenim nogama, stajao je pred strojem kao orlušina.
— dodao je na kraju. Zatakarali su topovi i kare koje su vojnici na rukama gurali i ravnali. U štali su zveckale alke i uzengije, čuo se potmuli bat nogu i rzanje konja.
Naredio je onda trubaču da svira zbor. Onako natmuren, sa nabijenom kapom na oči i zabačenim rukama pozadi, stajao je nepomičan, dok su vojnici žurno prilazili u stroj... Najednom kao da se prenu.
Drugi je sa uvijenim licem, a okolo očiju vidi se usirena krv. Bilo ih je sa prebijenim rukama ili nogama, u nekih su zavoji krvavili i svi su imali podjednako paćenički izraz...
marrš! Na uskom putu teško je okretati top sa šestornom zapregom te poslužioci na rukama zaneše zadnjak topa i kara. Zatruparaše kopite konja. Ali prednji konji trećeg topa ustuknuše, frkćući. Mrtvi se isprečili.
OKO JEDNE PREĐICE Vraćali smo se kroz predeo koji je bio u rukama neprijateljskim. Na svima stranama videli su se tragovi borbe i pustoši.
Komandir se našao u čudu, gde će sa topovima na ovom uskom putu. Onda naredi da posluga otkači zadnjake i da ih rukama gura prema jarku sa strane puta.
Kuršumi zafijukaše jezivo iznad naših glava, vozari pognuše glave, a poslužioci polegaše. — Na rukama, napred! — čuje se odlučna komanda našeg komandira. Vojnici se zagledaše unezvereno.
I, gonjeni nagonom za održanjem, ljudi skočiše i natčovečanskom snagom podigoše rukama zadnjak topa. Bičevi zaošinuše. Neko jauknu...
Poslužioci su otkačinjali zadnjake i rukama gurali topove preko jednoga nasipa u prokop, odakle je vađena zemlja za nasipanje ovoga bedema.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Stojan previja oko njegove postelje, kako je lepo razredio meko mirišljavo seno, prostro preko njega ponjavu, pa sad tapka rukama ozgo i gleda neće li se naći kakav trn ili deblja stabljika, da ne žulji noću gospodina.
Ček-ček, naći ću te ja. He moj bratiću, ako čiča Stojan ne vidi dobro, može on rukama da te napipa... He, ali im on nije dao ni opepeliti: zubat beše, pa odmah za oči.
— Pomaže vi Bog! pozdravi se starac, skinuvši kapu i naslonivši se obema rukama na dugačak štap, koji mu dopiraše do same brade. Šta je to, kmete Ćiro, i vi ljudi!
On stajaše među decom, pa im govoraše nešto živo mašući rukama. Ona sa čuđenjem posmatraše kako onaj spleteni Gojko stoji pred decom, kako im živo i veselo, priča, sa usta mu nikako
ćutimo kao ribe, da se ne smemo mrdnuti, uzviknu on sa teškim bolom, pa onako u ljutini hitnu grančicu, koju nošaše u rukama, daleko od sebe. Ućutaše za časak svi troje, pa iđahu bledi, namršteni, teško dišući.
Nemaš se kud vraćati.« I on je ostao, počeo je preturati dan za danom, dok se jednom ne nađe sa listom hartije u rukama, koji mu je mogao dati hleba. A za to vreme njegovo se milo gnezdašce rasturilo.
Nalaktila se tako na sto, stisla glavu obema rukama kao kleštima, pa gleda besmisleno kroz mutan prozor. Šta ovo bi?... Kud ode onolika ljubav ka životu ?
On je uze za ruku, pa obema svojim rukama steže tu mekanu, vrelu ručicu. — Ja bih sve za vas... nastavi on u još većem uzbuđenju i drhtavici, — samo da vi niste
sve jače, a glavu stidljivo oborila, pa slobodnu levu ruku samo prenosi preko čela, a desna sve više drhće u njegovim rukama.
— Aha, poneo sam ga... evo!... I pisar, drhćući rukama i tresući vilicama, stade vaditi iz džepa neku malu kuticu. Izvadi je, ali ne može da pritisne dugme, da je otvori.
Ljubica digla glavu, pa gleda besmisleno kako se trese kutica u pisarevim rukama i kako se on muči da je otvori. dođe joj to vrlo smešno i ona već htede da se nasmeje glasno, a Pera otvori kapak,
kao da saznade šta je to, u očima joj zasja divlja, neopisana radost, ona nekim neobičnim pokretom zgrabi kuticu obema rukama, a oči joj stadoše na ukrasu kao prikovane...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Zastasmo te za večerom, Gde večeru ti večeraš, Belim grlom vino piješ, I očima biser brojiš, I rukama gajtan pleteš; Dodaj nama kraj gajtana, Na čem’ ćemo Boga molit’ Za staroga za Badnjaka, Za mladoga za Božića;
mudroj zapovjedi, Od svekrva mudru sjetovanju, Od đevera daleku šetanju, Od zaova dragu milovanju, Od jetrva na rukama sinu.“ 84.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Hajde, zlikovče, usudi se da moje telo, zavetovano tvom čestitom i oklevetanom bratu, dotakneš svojim razvratnim rukama! Usudi se! Ovaj će ti čelik probosti bludne grudi!
GINA: Našla sam ovo! (Pruži Simki pismo. Simka ga pogleda, prebledi, sedne na prag, pokrije lice rukama. Za koji trenutak, sa reke će došetati Filip, koji će pažljivo pratiti njihov razgovor.) GINA: Vi ste to počeli...
Milun: Radi što i svi ostali, ništa!... Pa đe vi je taj Stefan? BLAGOJE: Koji Stefan? (Sa koferima u obema rukama, i pod miškama, iz Simkine kuće izlazi Vasilije) VASILIJE: Izvinite što ste čekali, kasnimo na predstavu!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Jer svemu na svetu beše utehe. Svim mislima, za sve junake, i grehe. Ali držeći mu glavu rukama obema, suzno, umirući, pomisli, bolno, da za oči neveste utehe nema. Tada zaplaka u vodi zvono Svetog Marka.
Da zasuzi, zagrli, rukama obema, gola kao potok, sa bedrima kao labudovi. Da me zapita meko, ko kad bi leptir šuško: Što si uvek tužan?
I ovde, bez boje tajne, ni jedne voćke nema, nebesne one boje, gorke i beskrajne. A kad razgrnem doline, rukama obema, i, otkrijem dna bezdana, srebrna i bela, na dnu je, opet, žalost, nejasna i laka, vazduhom kupanih voćaka i
Kao neka noćna straža Rembranta, Temišvarci su nosili crkveno nebo, sa svećama, na rukama senatora, fiškala, zelenaša, zanatlija, kalfi, trgovaca i šegrta (sve sam „Mali Đuka“).
nas, neki su od Principa bili načinili Srbina – provincijalca, fanatika, šovena, koji je, tobože, bio samo igračka u rukama šefa Obaveštajnog odseka srbijanskog generalštaba, pukovnika Dragutina Dimitrijevića Apisa.
borbi, na zemlji i na vodi, i u zraku, ostati veran zastavi Habzburga, što se, pobedonosno, vila nekada po Evropi, u rukama Banaćana. Pijem u slavu te banaćanske stotinarke koja je plaćena za najgadniju bolest, a sve u slavu Bečkog ćesara.
Radilo se, kao u rudnicima, na smenu i danju i voću. Dva dana danju, treći dan i danju i noću. Grafinoni su bili u rukama oficira, a tako isto i šifra, telegrami, formulari, kontrakcije, potpisi. I odgovornost je bila njihova.
Neko je tamo, međutim, tog dana, bio pametniji, i naši se drugovi uskoro pojaviše među nama, nošeni na rukama, slobodni, sa šajkačama na glavi. Beograd nije bio kao one stepenice u Odesi.
Drveće, tada, i sad zarumeni, ali nema više onih koji stoje, gologlavi, pod njim, mlataraju rukama i govore o socijalizmu. Dugi i bledi Dalmatinci, koje su, često, izdržavale punačke gospođe, odoše.
Deca me sreću, tolika deca. I sva ta deca prolaze tiho, sa spuštenim rukama. Ne poigravaju. Sva su uvijena u nešto crno i šareno, prepleteno, sa čega vise konci.
Sad se više ničega ne bojim. Otkako nailazim svud na ovu maglu, modru, dobru maglu, meni je sve svejedno. Po rukama mi pada večernja vlaga, ovde na „kraju sveta“. Od koje, nemoćan, sklapam oči. Ne, ništa me ne boli. Ništa se ne događa.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Hranila se divljim plodovima, voćem i korenjem. Držeći u rukama crvene ruže, plakala je ona nad njima i topila ih pokajničkim suzama, živeći od uspomena na dragog Učitelja.
Ona je ležala sa skrštenim rukama, a među koštanim, čvrsto stisnutim prstima behu joj ruže. A ruže behu žive i sveže, kao uzbrane, i na njima treptaše
Ali je već onda, u telu prvoga čoveka, bila žaoka smrti, jer je prah od kog je čovek stvoren bio u rukama Anđela smrti. Telo je čovekovo bilo smrtno. Prvi je čovek živeo i umro.
Starac se branio obema rukama, pljeskao se po obrazu, po vratu, ljutio se i psovao. — Doista — gunđao je — zašto je Bog stvorio tako sitna bića koja
— Kakvo je to čudo? — poviče prestravljen pa stade brzo obema rukama da otresa i čupa perje s glave. Zatim skoči sa stolice pa se stade okretati, zagledati se sa svih strana, i,
— A šta je to s tobom, kuku mene-e! — povika ona iz glasa, pljesnuvši se rukama. — Ku-ku!... Ku-ku!... — odgovori žalostivo pekar. I na sva njena pitanja on odgovaraše samo „ku-ku!
I sve je to gorelo i plamtelo, sijalo i treptalo raznobojnim sjajem tako da je starac zaklonio rukama oči i obrnuo glavu. Car se smešio od zadovoljstva.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
To će biti mala srebrna statua Eskulapova, koji će u rukama držati takođe srebrni divit, oko koga se prepleću dve pozlaćene zmije sa dijamantima mesto očiju, i u ustima drže
— završi ministar i s raširenim rukama očekivaše od mene pozitivan odgovor. — Sasvim tako! — Eto, onomad je izdata velika suma novaca jednom članu vlade da
Na primer, ako je koja opština u rukama opozicionara, onda treba upotrebiti oružanu vojsku da se takvi izdajnici ove napaćene otadžbine kazne i da se vlast
Zato je, dakle, ministar predsednik, znajući šta nosi u svojim rukama, izgledao svečan, preobražen, ponosit, jer u svojim rukama nosi budućnost zemlje Stradije.
je, dakle, ministar predsednik, znajući šta nosi u svojim rukama, izgledao svečan, preobražen, ponosit, jer u svojim rukama nosi budućnost zemlje Stradije.
Slušaoci, bleda, ispijena lica, tupa, mutna, gotovo besvesna pogleda, sa rukama pod pojasom, kao da oživeše na ove mudre reči.
Pođe ko iz kuće na konju, a ona ga ispraća i huče s rukama pod pojasom: — Huuu! Pazi dobro! Đavo konj, pa samo dok prezne, a tebi pukne goč o ledinu!
se kako sam toliko puta, još kao dete, stajao pred kućom, dok će, tek, strina huknuti i početi svoje zloguko gunđanje s rukama pod pojasom: „Huuu!... Eto gde stoji, a potegne ozgo ćeramida, ćok u glavu, pa ubi na mesto!
Jedne nedelje pošao stric u crkvu. — Huuu! — učini strina, s rukama pod pojasom. — Šta ti je? — pita stric. — Huuuuu! — beše njen odgovor.
Strina nešto svojski gunđa, s rukama pod pojasom, gleda u strica pogledom punim zlokobne slutnje, gotovo očajno, pa, mesto odgovora, uzdahnu gorko i duboko.
Nauka i Bekić! — reče ironično i udari u smej, a zatim se prekrsti i sleže ramenima, a rukama uze otresati kao da veli: „Ne daj, bože, nikom takve bruke!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Puca i pršće suva slama, trepere i frkću dobri konji, sevaju vile u snažnim i jedrim rukama, diže se slama i pra' pod oblak, a iz snažnih grudi radnika razležu se jednačiti zvuci, koji mu i pesmu zamenjuju: aj...
Tresu se vile u hitrim rukama, srce sve brže kuca, a sa čela padaju krupne graške znoja... Slama je pretresena, konji se uvode i opet počinje jednačit
dalje, ali rezultat ovoga pregleda beše tako nepovoljan, da je očajno jauknuo, bacio knjigu na sto i uhvatio se obema rukama za glavu. Dođe mu kao da će poludeti. Sutra ispit, a on ni pola predmeta nije pregledao, a jadno ti naučio.
Učitelj se namestio u začelje, drži neke novinice u rukama i već četvrti put čita glasno jedan dopis iz naše palanke. Kako je strašno to što on čita, najbolje vam svedoče lica
— Za nju nemamo nikakve potrebe, jer više nema onih nesrećnih vaših ratova. — Lepo... Ali u čijim je rukama zaštita zemaljskog poretka? — U našim. — Ah? — Izgleda vam čudnovato?
Čiča Pera zaneme, obrisa ruke o dozluke i diže se, pa uze da namešta sa rukama čas kapu, čas pojas, čas džoku, kao da su mu ruke na smetni, pa ne zna šta će sa njima.
Evo ti vrata!... I on se obrte, jednim besnim i nervoznim skokom pritrča k vratima, otvori ih rukama koje drhtahu kao u ljutoj groznici, odjapi ih širom, pa kao da mu ona crna praznina što zijaše kroz vrata iz
— Ko je to? Sad će voz da prođe, dole s pruge — viknu mu čuvar. Živko mu pritrča, dohvati ga rukama za ramena i snažno zatrese. — Kakav voz!... Zar nisu poginuli ? Živi ?...
Kamo vina, kaluđeru ! — Hej, da se pije ! Bolesnik se izdigô na postelji, podupirući slabo i suho telo mršavim rukama, pa gleda žudno kroz otvorena vrata i sluša veselu pesmu i svirku, sažižući vrelim očima ovaj nenadni čudni prizor...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Ona, znate, njemu sve ovako, ovako, ovako. (Pokazuje gestove rukama.) A on njoj sve ovako... Kao u pozorištu. PAVKA: Ju, ju, ju! (Krsti se.
SRETA: Ama, nemaš tu ništa ti da veliš ili da ne veliš, to je stvar računa. Ti, recimo, imaš u rukama kralja, a ja, brate si mi moj, keca.
DANICA (gleda ga začuđeno i iznenađeno i odlazi desno). JEVREM (uzbuđeno hoda i govori nešto sam sebi, mlatarajući rukama). XIX SPIRA, SPIRINICA, PREĐAŠNjI SPIRINICA (za njom Spira): E, e, e, e, pa, zete, svetlo ti oko!
E, pa de sad; kad oni to tako iznenada... Napiši... napiši... Čekaj, nemoj ništa da napišeš. (Uhvatio se obema rukama za glavu, pa očajno gleda u zemlju.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
on bi ga odmah telegrafskom žicom pozdravio i u pismu mu razložio ko je i šta je zanatlija i šta znače žuljevi na rukama vredna zanatlije, kakav su mu oni ukras, kakva je, dalje, činjenica u društvu jedan zanatlija i koji su mu sve
Oni se još jednako tamo prepiru. Bože, bože, kad ti sad naš ćata istrča iza kelneraja, sav razbarušen, sa raširenim rukama, pa stade nasred kafane i poče da deklamuje »Ludu«.
« — »Ajoj! što ću kukavac!« viče opet Mića. Posle se uhvatiše; on nju obema rukama za struk a ona njemu obe na rame položila, pa se stadoše okretati kao vihor. Svet ih hvali.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
A što da ne? Zašto da ne? III Deda seo pored zida, Ko medved se zavalio u šarenu šamlicu. Šta li mu je ono u rukama? — Očinjeg mi vida, Deda u rukama drži đačku tablicu.
Šta li mu je ono u rukama? — Očinjeg mi vida, Deda u rukama drži đačku tablicu. Pažljivo — kadikad samo veđu podigne — Računa: kolike je proživeo godine.
Ulični sat odavno stao: Dani su se od njega nekud izmakli! Noć je zver duga tri kilometra, S očima u vodi, s rukama kao Sava i Dunav. S glavom u magli. Još negde kaplje, iza kuće.
” Nekoliko prolaznika, malo glupih Stoje, s novčićima u rukama. KOLEBANjE VUKE MAŽDRUKE Vuka Maždruka se u to zaplaka, I što je grlo nosi prokuka, Grunuše ispod očnih
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Odnosno trgovine, i ako na prvi pogled izgleda da je u domaćim rukama, ipak su tu vrlo jaki interesi stranaca. U njihovim su rukama jaka brodarska preduzeća, banke i razna trgovačka
U njihovim su rukama jaka brodarska preduzeća, banke i razna trgovačka preduzeća. U tome pogledu, na prvo mesto dolazi Amerika sa svojim
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
KNEZ ROGAN Kâ u zli čas, kneže, ne opažam! Kad blizu njih sjedim u skupštinu, ja nos držim svagda u rukama; da ne držim, bih se izbljuvao. Pa sam stoga na kraj i utekâ, e blizu njih ne bih osvanuo.
Dok ih stade po kući krivanja, đe ko bješe zapljaska rukama; ѝmah mrtav padnut od smijeha! Malo stade, oni otidoše, a za njima drugi izidoše.
ULAZE U CRKVU. VUK MIĐUNOVIĆ RAZMOTA ŠAL SA GLAVE, PA GA PRUŽI TE SVI ZA NjEM RUKAMA UHVATIŠE I U KOLO STADOŠE. VLADIKA DANILO Čuj, Nikola, kneže dupioski, i ti ruku pružaješ na kletvu!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Deda je zvao svojom „majčicom“ i gotovo je na rukama nosio. A dedu pamti samo po jednom. Čim Sofka poodrasla, umela sama da jede i sedi za sofrom, on, deda, naredio da i
Noseći je na rukama po sobi, grleći je, govorio bi: — Sofkice!... Tatina Sofkice! I sve bi je jače grlio, tako da se Sofka i sada seća
jer, ma da ih je on ostavio, ipak ga oni još toliko poštuju da eto sada njegovo jedinče i ljubimče gotovo što na rukama ne nose, i kao kap vode na dlanu ne čuvaju.
Ona to nikad nije radila. Ako bi stajala, stajala bi na sredi kapije, sa iza sebe prekrštenim rukama i lako naslonjena o zatvoreno krilo kapijsko, sa komotno ispruženim nogama, prebacivši jednu preko druge.
Ceo dan videla bi se kako presedi gore, na prozoru, sa podbočenim rukama o obraze, koji bi joj se nadmeli i još više porumeneli, sa sastavljenim plećkama, sa nadnesenom celom gornjom polovinom,
Osobito je volela da praznicima, tako naslonjena i poduprta rukama, gleda dole po ulici, komšiluku i čak tamo oko crkve, u čaršiji, jer se sve to videlo, pošto je bilo ispod njihne kuće.
Tada oseća kako je ova duboko, duboko ljubi u usta; rukama joj gladi kosu, unosi joj se u nedra, u’skut, i znajući za Sofkine najtananije, najslađe i najluđe želje, čežnje,
Sofka mu glavom potvrdi da je to. On uđe i uputi se ka materi širokim koracima i zavučenim rukama u bele čakšire. I, ma da se još nije bio ni približio k njoj, otpoče: — Ete, pozdravio vas efendi Mita i poručio mi da
Obučena u svilenu anteriju, opasana novom, tankom boščom i sa prekrštenim rukama na pojasu. Bila je uzrujana. I radosna i uplašena.
I sigurno iz iskustva znajući da lupom, ni nogama ni rukama, ne mogu se njegovi tamo, u kući, probuditi, jer je kuća od kapije tako udaljena, izvadi iz splava pištolje i poče
— I drhteći od besa, osećajući kako mu noge u čarapama upadaju u ćilim, te ispod njega oseća tvrdoću daske, sa rukama zakopčanim ostrag, sa razdrljenim vratom, po kome se, istina sad obrijanom ali već zbrčkanom, jabučica bila isprečila,
I kako i on sam, osećajući da mora između nje i njega čak doći i do toga, jednako pritiskuje glavu rukama, i ječi: — Oh! Oh! I kao da bi hteo da se smiri, zaustavi, da izbegne i spreči to. Ali bi i to.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Gospoda, sva jedanak osvijestiše se; svi u jedan mah „načaša glagolati“. „Stante!“ prekide ih konte, mahnuv rukama, kao orlušina krilima. „Gospodine đenerale!“ poče on, skinuvši trorožac s glave i pristupivši k zapovjedniku.
To bješe obična stvar u ono vrijeme da soldati bježe. Ovaj je i dalje pričao nešto i razmahivao rukama, no ga serdar prekide manuv mu glavom i rekavši: „Hajde za mnom!“ U mrak su bili na kućnem pragu.
Dijete uhvatilo se rukama za njezina bujna njedra, a glavu prislonilo na njeno gr’oce, te je ona morala odići svoju glavu gledajući u oca.
Kako ga lijepa djevojka ugleda, ona cikni od radosti i zapljeska rukama. I njemu srce zakuca te kao da bješe okrilatio poleti uz neke široke stepenice, u dvor.
Ne smjedoše potrčati jer se bojahu da se pseto ne otisne za njima. I on pođe za psetom, koje liskajući djecu po rukama i igrajući oko njih u vitlac, štekćaše kao da im se umili. Djeca se zbunila.
U nekoliko prilika umal’se djeca ne odaše. Jednom npr. Jan reče Venclu: „Trebalo bi da što radiš rukama, da se osnažiš; a, kao vlastelinu, najbolje bi ti dolikovalo da se naučiš rukovati sabljom.
Grof Vencel, ne samo što se nije htio griješiti te izbavljati sina, no da opere ljagu, ćaše ga drage volje svojim rukama zadaviti toga „izroda, odmetnika, antikrista koga je Pšenel otrovao“ — kako je on govorio.
“ „Bre umukni i ajd lezi!“ serdar će osorno. Joka se objema rukama uhvati za kose, a suze joj briznuše potokom. Njemu se ražali. „Ama ženo, bogom te kumim, što ti je noćas?
Kad pop dođe, Milica i Stane, taman došle s vode; uprtila svaka po vučiju, a u rukama po dižvu, pa onako pregnute i zadihane, rasprćuju. Joka, opet, uzmuvala se, ne zna šta će prijed.
Zaždiše svijeću na trpezi. Ženske zapališe još manjijeh svijećica, koje držahu u rukama. Ljudi poskidaše kape i stadoše u kolo, oko trpeze. Pop izvadi oružije iza pasa, pa ga položi na krevet.
odoše za njim, momčadija uhvati kolo a u kolu po dvojica, po četvorica, igrahu oro, klikćući kao orlovi, i mahajući rukama, kao orlovi krilima. Marko se pomoli na avlijska vrata i naredi da se momčadiji vina iznese. „Tako, tako, sokolovi!
Zbogom, moj dragi brate. Tvoja sestra Elvira.“ „Jadna!“ rekoše ženske, kad Janko dovrši. On pokri lice rukama, pa ostade tako. Adolf mu poče govoriti njemački.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Bunar ukraj reke kopati. Vetar kapom terati. Gasiti vatru slamom. Grliti sjenu. Davati rukama, pa tražiti nogama. Dati jarcu da čuva kupus. Drva u šumu nositi. Držati se zubima za vetar.
Mahni i ti rukama, mahni! — Kazao sveti Nikola čovjeku koji je bio pao u vodu pa samo vikao: „Pomozi, sveti Nikola!“ a nije gledao da
— U gvozdenom sanduku. Pitali vredna siromaška: — A gde je tvoje blago? — U mojim zdravim rukama. — Međer, tvoje je lepše i sigurnije. 17 Pitali siroče prosjače: — Ko ti je otac? — Svaki dobar čovek.
Kažu da macaruli noću idu u društvu, i svakome navrh glave gori mala svjećica, a oni plještu rukama i podvikuju. GROBNIK „Grobnik“ postaje u grobu od veoma grešnog čoveka.
ne može da je izvadi iz klade! Brže bolje sjašu sluge i vojvode s konja, ogledaju svi redom objema rukama da izvade sjekiricu iz klade, ali ni jedan je ne može ki pomaći.
Eto otud presvete matere Bogorodice na vranu konju, na zlatnu sedlu. U rukama nosi bojno koplje: Gdje te stigne da te žigne, gdje počineš da pogineš!
svatovi već ustanu da pođu, onda opet na kućnome pragu prostru struke, i djevojka kleknuvši na njih, otac joj, držeći u rukama bukaru vina, ovako daje „dobru molitvu“): Pomozi, Bože, — i namjeri se veliki dobri čas! Ajde s bogom, moja kćerce!
(Žito kad raste) 411 — Što ima kapicu, a nije kupljena? (Žir) 412 — Što u ženskim rukama ime gubi? (Lan) 5 413 — Kad je voda tvrda? (Kad se smrzne) 414 — Ko ide na tavan bez lestava?
ŽENSKE: Ovako se biber sije, ovako, ovako! (Čine pokrete rukama kao kad se seje žito). MUŠKI: Nije tako već ovako, ovako, ovako!
ŽENSKE: Ovako se biber kopa, ovako, ovako! (Čine pokrete rukama kao kad se okopava kukuruz). MUŠKI: Nije tako, već ovako, ovako! (Isplaze svi jezike te njima miču).
(Isplaze svi jezike te njima miču). ŽENSKE: Ovako se biber žanje, ovako, ovako! (Čine pokrete rukama kao kad se žnje pšenica). MUŠKI: Nije tako, već ovako, ovako, ovako! (Mašu svi ubrusima po dolini).
(Mašu svi ubrusima po dolini). ŽENSKE: Ovako se biber melje, ovako, ovako! (Čine pokrete rukama kao kad se melje kava). MUŠKI: Nije tako, već ovako, ovako! (Vrte svi glavama).
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
oko ponoći on zadrema na kobili i zaspi, a kad se probudi, a on opkoračio nekaku kladu pa sedi na njoj i drži ular u rukama. Kako to vidi, prepadne se pa skoči da traži kobilu, i tako tražeći je udari na nekaku vodu.
oko ponoći, on zadrema na kobili i zaspi, | a kad se prene, a on opkoračio nekaku kladu pa sedi na njoj i drži ular u rukama. Kad to vidi prepadne se pa skoči da traži kobilu.
oko ponoći, on zadrema i zaspi na kobili, a kad se prene, a on opkoračio nekaku kladu pa sedi na njoj i ular drži u rukama.
Stojša kad sasluša mater svoju, reče joj: „Nemoj plakati, majko. Idem ja da ih tražim.” Mati kad to čuje, udari se rukama u prsi: „Kuku mene kukavici! zar da majka ostane i bez sina!
” Mati mu plačući odgovori: „Ima, hrano moja, tri marame što su one svojim rukama vezle,” pa mu iznese marame i da. Onda on poljubi majku u ruku, pa usedne na konja i otide u svet da traži svoje sestre.
” A ona se odmah seti i brizne plakati pa njemu oko vrata: „Slatki brate! mi smo sve tri u zmajevskim rukama. Ima njih tri brata zmaja, oni su nas odneli pa nas drže svaki u svome dvoru.
Idući tako i tražeći ga svuda, dođe k sunčevoj majci i nađe je gde peć žari i golim rukama vatru izgrće. A ona kad to vidi, brže bolje odreže svoj skut pa joj ruke njim umota, a sunčeva je majka zapita: „Od kud
Ja sam naumio da se podelimo.” Ovaj ga stane odvraćati: „Nemoj brate, ta dobro nam je obojici, ti imaš sve u rukama i svoje i moje, a ja sam zadovoljan kakogod ti uradiš.
” U tom zapjevaše kokoti, i vile pođoše. Onda nevoljnik ispod jele dobata na nogama i rukama do vode, pak najprije umije oči i odmah progleda; po tom zahvati u sud vode i pođe hitro u onoga kralja što mu bješe
na jedan put nestade aspri s pleći; on se obazre i ugleda jednoga kaluđera na jednome ćošku đe sjedi i brojanice u rukama drži. „Ha!” reče sam u sebi „idem onoga kaluđera prevariti i hoću da iz njega cekini izviru.
viđe car, onesvjesnu od čuda, i za cijelo po dana razabrati se nije mogao, dok njegova | šćer u to skoči i kao da ga rukama potkrijepi i zagrli, počne od žalosti nad njim plakati, dok se na jedan put osvijesti i reče šćeri: „Ti si moja žena,
” A on muč'! Ona ga opet zapita: „Koji si? što si došao?” i mnogo drugo koješta, a on muči kao kamen, rukama pokazujući kao da je nijem i da ište pomoći.
Sveti Sava - SABRANA DELA
onaj ko se postavlja neka dolično i smerno učini tri metanija pred Svetom Bogorodicom i ključeve neka uzme svojim rukama, zatim igumanu prikloni svoj vrat i od njega rečeni blagoslov primi. A koji nemaju ključeve, svetu ikonu celivaju.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
IKONIJA: Šta? VILOTIJEVIĆ: Kažem, trebalo je prvo dopere ruke. Kako će kroz varoš s krvavim rukama? IKONIJA: S krvavim rukama? Cmiljo, šta je s tom komovicom? STAVRA: Šta sve ovaj nesretnik neće videti!
VILOTIJEVIĆ: Kažem, trebalo je prvo dopere ruke. Kako će kroz varoš s krvavim rukama? IKONIJA: S krvavim rukama? Cmiljo, šta je s tom komovicom? STAVRA: Šta sve ovaj nesretnik neće videti! Nije mu sad lako sa takvim očima!
Samo još da se podigne letnja bugija, pa da me ponese, da me ponese... (Euforično, mašući rukama, kao krilima, izlazi iz kafane.) CMILjA: Svašta u ovom ludom narodu! VILOTIJEVIĆ: Šta je sa tim škembićima?
IKONIJA: Pogledaj! (Svi gledaju u pravcu u kome je pokazala Ikonija. Zaprepašćeni. Tišina. Zatim, s lisicama na rukama, ulazi Gospava, praćena Islednikom.) GOSPAVA: Druže! Otključajte mi ove ruke, kumim vas Bogom!
Stanković, Borisav - JOVČA
JOVČA (bešnje): Ovamo, bre! NEKO S FENjEROM (izgubi se opet levo iza kuće). MARIJA (iz kujne, zabuljena, držeći se rukama za glavu teturajući, smeteno se penje): Oh, evo, evo!
STOJNA (primiče mu sofru što bliže rukama, nudi ga): Kusni, gazda, mezeti malo. JOVČA (oturuje jelo, nateže bocu, izvaljuje se, nalakćuje se).
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Dečanca da sam mogao, bi[h] ga s obema rukama stisnuo za grkljan i zagušio bi[h] ga. Smatrao sam ga kao slabu trsku koju najmanji vetar koleba, kao čoveka
Zašto vas ištem ja u zemlji, znajući da su pravedne duše u rukama božjima?” Jedva prinudim čestnoga sveštenika Radula da uzme neku bagatelu od mene za spomenuti i[h] na službi.
Vsegda o ovi gradovi čitati i slušati, ovi[h] prosvešteni[h] naroda knjige u rukama imati, a njih voopšte ne poznavati i nji[h]ova preslovuta mesta i gradove ne viditi, to bi za me toliko značilo kao u
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ja sam bio srećan da tu knjigu imam u rukama za njeko vrijeme, te sam iz nje ispisao glavnije podatke o njekolicini glavnijeh fra-Jerkovića, a ovdje ću navesti samo
S lijeve čačurak njeki, suh, ispijen, a na kukastu mu nosu stakleni prozorci. Obojica začavrljaše razmahujući rukama, dok, u njeke, starkelja izvadi kutiju i pruži je stricu, a stric uze među dva prsta crna pepela iz nje, šmrknu ga i
Fratar osta na obali, ogradio objema rukama usta pa im dovikuju: „Po-lako! po-la-kooo! Čuvajte da se ne pri-paneee! Čuvajte da ne pribije noge kad iza-đeee!
— Ma, dujo, niku rišćansku molitvu! Čućeš je! Fratri se zgledaše smijući se, a to posokoli Dundaka, te razmahnu rukama.
— Ajdemo prid Naćvarevu kamaru, pa ću se ja i nakašljati ako ustriba! — reče Bujas. I sva trojica, držeći obuću u rukama, prođoše trijem naokolo. Čekali su dosta, ali u njeke škrgnu mandal, vrata se lagano otvoriše i Bakonja se promoli.
Škeljo, Dundak, Beljan, govedar, posadili se jedan do drugoga, svi na kolomatu, a od silne jare zaklanjahu lice rukama. — Pa kako ljudi? Kako se živi, a? — pita Lis. — Vire mi, nije loše, a jeto, ako bog podrži, s vama dobro!
Ajde: op! Bukar izletje trupački i stade pravo pred njima. — Bravo! — viknu prvi gvardijan plještući rukama. Svi zapljeskaše i dadoše mu odmah novce.
Odatle otide na česmu, gdje sjede i zakloni lice rukama, govoreći: — Bože i sveti Vrane, oprostite mi moje nepodopštine! (Ovu riječ bješe naučio u manastiru.
A da kakvi su oni koje bi čovika probrâ!... Skočiti iz bačve to je primnogo!... A Bukar kaže da njihov kovač može rukama slomiti konjsku potkovicu!... Pa zar nisu ti Bukovičani zmajevi? E, jesu brate!
To biva o „proštenju“ (o slavi manastirskoj) pred mnoštvom naroda, a svjetina mu pljeska rukama. Zatijem Bakonja naređuje da se izvaljaju dvije velike bačve, svaka viša od čovjeka, pak uđe u jednu, pak iz nje skoči u
Voda ga je nosila poprijeko. Srdar je mahao rukama, i obadao ga petama, i prepliva. Prekovođani stigoše i svi jedanak zagrajaše, a tako isto manastirska čeljad s druge
— reče Vrtirep. Uputiše se da pregledaju prvi oltar nadesno, ali u taj mah utrča Balegan sa raširenijem rukama, pa se obrnu tri-četiri puta u kovitlac, pa poteče ka velikim vratima, vičući: — Umra je! Umra je!
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
PRIČINA Budim se kao sred pričine: Udišem vazduh pun magije. Na rukama mi lisičine. A na nogama bukagije. Iz prostranoga kazamata Sa avlijama i kulama Ne čujem više glas argata Ni korake u
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ne boj se. — Moj otac ima još jednog sina — reče za sebe Đorđe, a po licu i rukama razli mu se trnovita vrućina. Tupa lupnjava u uskom košu rebara, stegnutom gunjem i kožuhom, a kesa s dukatima prlji kožu
žiškama što nečujno trne u tišini po kojoj vetar, obradovan snegom, lako i vešto skače s grane na granu, pa se dugim rukama bez zglobova i kostiju hvata za čuperke drveća i ljulja, gibak, uvek mlad i najbrži.
čini mu se da je i sada davi ta reč i ne može da joj priđe bliže proboden njenim nesavitljivim pogledom, ne može ni rukama da zamahne, a mora nešto da kaže, pa promuca; — Rakije!
pijuknula je razljućeno i žalosno, a u velikom ogledalu s lukom sedeo je neki starac koji je naglo oronuo i obema rukama jedva držao bradu.
— Čim nije javio, neće ni doći. Neka ispregne konje — potišteno reče Milunki, Simkinoj majci. Ona stoji s rukama na leđima, povijena i stroga. — I ti ćeš da me nadživiš. Da sam mlađi...
Ne odgovara mu se na prvu Đorđevu varnicu. Posmatra ga s rukama na leđima. — Kako procenjuješ: šta će biti u drugim srezovima? — mučeći se, nastavi Aćim. — Cene stoci padaju.
Seti se prizora s puta: ...Čovek nosi plehanu peć i veliki denjak stvari, a za njim idu dva mališana sa loncima u rukama i žena sa detetom u naručju. „Kuda ćete vi, čoveče, po ovakvom vremenu?
Nikola otegnuto jeknu, podiže se s ležaja i sa ispruženim rukama pođe ka glasu u pomračini, da ga zadavi i baci napolje. ...Đorđe u odelu leži na krevetu i, zgrčen kao gundelj, hrče.
je prošaputao kad ga je uhvatio kako zagleda devojke što kroz prozor istresaju ćilime, a onda, povučene ispruženim rukama, kao da padaju za svojim očima, ozbiljne, a on je želeo da mu se osmehnu i da ga zapamte.
Svinja prokleta! — Anđa se pridiže, viče, bacaka po slepljenoj, pocepanoj slamarici na podu i mlatara rukama braneći se od sve crnjih senki. Tola je ščepa za ruke. Nisam ja to zaslužio, Đorđe.
— Anđo, Bog nam uze „levog“ — reče mirno i ukočeno se zagleda u nju, s mrtvim detetom na rukama. Anđa poče otegnuto i jedva čujno, kao po dužnosti i nekom moranju, da nariče, mučeći se što ne može mrtvog imenom da
— Teraj! Simka pođe ka sankama, pa se naglo okrete i vrati u kuću. Nikola iz vajata gleda Vukašina, obema rukama drži se za bradu i sporo klima glavom: ognjište rastura, ali vruć pepeo nosi u džepovima. I svi beže odavde gde jesu.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Plačko u čudu raširi oči: pravo prema njemu letela je riba s crnom prugom na leđima, i mahala perajima kao rukama, zovući: — Požuri, Plačko, požuri! Pozvani smo na svadbu morske zvezde!
Evo ti vode! Neko majušno, svetlo biće stajalo mu je kraj jastuka i nudilo čašu vode držeći je obema rukama. Od čuda starac zaneme, pridiže se i iz ruku mališana uze čašu. U njoj je, zaista, bila voda.
— Možda bi Crnoglavka mogla u izvidnicu? — seti se carica jedne stare vrane, i plesnu rukama. Bez uspeha! Niko nije znao gde je vrana. — Pa, ona je već odavno u penziji! — seti se jedan od dvorana.
Jedino što nije čula kako se stiže u Zemlju Vetrova, niti kako se hvata zlatna ptica! Car Peletin oduševljeno pljesnu rukama, i poče se spremati za put. Učini to isto carica s Knedlicama.
— granama kao rukama bor zagrli male svirače i povuče ih uvis, na sam vrh krošnje do kojeg pogled jedva dopire, ali gonioce ni to ne
Šta su to bogataši? Ludi s rukama jačim od talasa? Očima prodornijim od sečiva? Jedva je mogao da dođe k sebi od čuda čuvši da su to ludi kao i svi
— A gde je? — Sam ćeš otkriti! Okreni se i vrati u žitno pole gde si sreo svoju ženu. Svojim rukama podigni kuću u tom polju. Zatim posadi voćnjak i čekaj da nikne orah s plodovima od srebra.
Drhteći celim telom, dečak poče da dele. Brzo i spretno nožić je skidao cepku po cepku kao da se nalazi u rukama najveštijeg rezbara. Polako, iz panjića poče da se pomala neko maleno biće.
Na stolu, sastavljenom od dve grube daske, blistao je njegov tanjir, zlatan. Od sreće majka pljesnu rukama, a dečak joj stavi tanjir u krilo i reče: — Više nikada nećeš biti gladna. Poželi nešto za jelo!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Najzad je on to i učinio, uzeo je stvar u svoje ruke. Nije shvatio da u rukama, zapravo, ne drži ništa jer od početka sve drži Vučić, u svojim.
i sad; kad su se sasvim bili primakli prvom stražaru, neki kamičak odskočio i stražar, upozoren, odmah je imao nož u rukama i odmah zamahnuo na Mirka. U odbrani, Mirko je pucao a pucanj je privukao i druge stražare. Počeo je boj.
Nije potpisao nijedno pismo i nijedan ukaz: umirao je. Nešto od te vlasti uistinu je bilo u Kneginjinim rukama a ona ju je osećala kao prokletstvo. Jun 1839.
Naredila je da se, na Konaku, zatvore i zastru svi prozori, a u sobi, u kojoj joj je umro na rukama, ostala je sama sa sinom.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Sestra moja bolna, Oca, majke nema Ja je ljubim, grlim Rukama obema Grlim, ljubim, tešim Al' sumorno veče K'o da pesmu peva: „Oj pelen pelenče!
Hetere rukama kriju sve tajne lepota svojih, I kao plašljivo stado zbile se u gustu tamu; Jer osećahu tada, u čudnom ovome času, Prisu
I za navek kad se rastasmo, i tako Stežuć' svoje srce rukama obema, Otišla si plačna, zamrzla i nema, K'o što beše došla, tužno i polako. J.
Odjek se gubi, sustaje, i pada, I svud se širi noć, duboka noć! V. Ilić CXXIV Sa pogledom ugašenim, S prekrštenim rukama, Na mrtvačkom odru svom Ležao sam međ' vama.
Al' sliku tamnu moje mračne kobi Odagna odjek klika razdragana: To seljančicâ u šarenu ruhu, S rukama punim ivanjskoga cveća, Gazeći travu i strnjiku suhu, Rasu se čopor duž reda drveća. Vetar umuče pred obesnom klikom!
Kad u odaju stupih svoju gluhu, Sa suhim cvećem u rukama vrelim, Od duga puta u prašljivu ruhu, Osetih tada da ništa ne želim Ceo mi život u prošlost utonu!...
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Svjetlošću mi vid očih poražen, veličestvom njegovijem čuvstva, te ja padnem na brijeg kristalni i zatvorim oči sa rukama; ne smijem ih otvorit nikako.
Popa, Vasko - KORA
zapale Kako sa telom ovim Od živog peska da opstanemo Razularene kašike Odnose nam zrno po zrno Kako drvenim rukama ovim Lišenim lišća da se grlimo Ginu nam karanfili sa usana Ginu nam u vrelome pesku 11 Kuće su izvrnule Gorke
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Sa tim oruđem u rukama, uspeo sam, naposletku, dokazati da je u svakom pravouglom trouglu, bez razlike, kvadrat hipotenuze jednak zbiru
do toga da se prezasitiš, ti ćeš po kvalitetu jela znati da oceniš kulturni stepen naše sredine koja te raširenim rukama dočekuje kao svoga milog gosta. Ta baci svoj znalački pogled na ovu pijacu varoši boginje Latone!
Bio je sposoban da govori samo rukama i očima. Zato zatrese kosu i podiže desnicu svečano u vis. No ti gestovi dopadoše se majmunu, te i on zatrese svoju
Zato istinska kružna linija nije ono što si ti svojim rukama načinio ili tvojim čulima opazio, nego ono što si tvojim razumom shvatio i meni maločas tvojom definicijom saopštio.
On je podiže, metnu na sto, sede pored njega poduprevši glavu obema rukama i razmišljaše. On je bio čovek brzih odluka i njegov plan bi brzo skrojen.
samom sebi kako su se obe aleksandriske stranke, geocentričari i heliocentričari, prepirali među sobom, ustima, rukama i očima, kako sam jednu takvu naučnu prepirku video i u današnjoj Ateni svojim očima.
„Pozdravi ih ljubazno sve od reda! - Sudbina ne leži uvek u našim rukama“. One tri dvorske dame oslušnuše dobro šta ona dvojica govore.
„Treba mi, dragi rođače, tvoj savet i tvoja pomoć“, reče mu. „Stojim ti, gospodaru, na raspoloženju glavom i rukama“. „Poručio sam kod kujundžije Diokla zlatnu krunu i izmerio mu na kantar suvo zlato, potrebno za taj posao.
- Vala nećeš!“ On pohita u kuću, stade raširenim rukama pred razvaljena vrata svoje sobe i uzviknu: „Ne razoravajte moje krugove!
On oklevaše da mi odgovori, ali ga moj prijateljski pogled ohrabri. Izvinjavajući se isprva obema rukama, on se isprsi i reče sa ponosom :„Ja sam nabavljač nadbiskupskog dvora!“ Potapšah ga po ramenu.
Dvadeset piastera po tabaku? - Kud je zabrazdio!“ Mardohaj poče da se šeta po sobi mlatarajući rukama, obliven znojem. „Ne uzrujavajte se!“ rekoh mu, umirujući ga.
On zastade, pogleda me začuđeno, pa učinivši svojim rukama znak pitanja, reče kroz nos: „Da li je ovaj svet video takvog trgovca koji plaća više no što se od njega ište.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
znojava i bubuljičava ljudina, u poabanom odelu palanačkog zanatlije, uđe bez pozdrava n izvinjavanja, noseći u rukama dve potpuno nove ručne torbe od fine žute kože.
Sa gomilom knjižurina pod pazuhom i jednom otvorenom u rukama, koju je ispustio kad nas je spazio, on je revnosno očekivao dolazak našeg voza, pa ga ipak nije osetio.
praktikanta, mršav kao čibuk, istegnuta lica, u crnom izlizanom kaputu sa kratkim rukavima, sa gustim crnim maljama po rukama, prevrtao je očima i kreveljio se.
— Čujmo ga — zagrajaše pijanice te se sve utiša. Student sede i podnimivši se tankim i dugačkim rukama, ne skidajući pogleda s Nikole, recitovao je: Ja sam gazio u krvi do kolena i nemam više snova.
Komandant šamara levom rukom po desnom obrazu, jer mu je tako zgodno. Onda zastaje malo, sa rukama na leđima, i grize gornju usnu, pa posle desnom rukom nastavlja da šamara po levom obrazu kad burma zazvekne po zubima
Popne se na stolicu, kresne mašinu, i sa podignutim rukama, X nogama i šiljastom bradicom, propinje se kao jarac kad brsti. — Je li, Milosave, Milosave? — Izvol’te?
Zar sam jedanput pomišljao da se oprostim života: zato što me je smrtno pritiskala bezdušnost onih u čijim smo rukama, njihov cinizam, njihova lakoumnost i njihov egoizam?
kapetan Borić jer ne može da odoli sramnim mislima i sa laktovima na kolenima sedi na svom krevetu, pokriva lice rukama, skrušeno, duboko uzdiše, i tako ostaje sagnute glave dugo, celu noć. Plače...
Oficir jedan, bled i nervozan, koji je u rukama držao Rat i mir, i sedeo odvojeno od ostalih, tražio je nekoga očima. — Čkonjo, idi smesta ubi ono pseto što urla gore!
stid što ga je osetio još onda: kad je između dva stražara s bajonetima, kaljav i krvav, s lisicama na otečenim rukama, vučen kao prebijena zver na lancu, vozovima raznim ka prestonici (u tom trenutku sinulo mu je gde se nalazi), svlačen
Ti nisi oženjen, mi to sigurno znamo. Na rđavom si putu, ali trag nećeš zavarati. I dok je islednik, sa skrštenim rukama i bradom u levoj šaci, sačekivao da drugo, neko mlađe lice kome je diktirao, upiše lične podatke prema pitanjima što je
skupljenih pesnica, sa noktima u zubima, mračno su gledali u teške, potkovane čizme žandarma, što su sa žilama u rukama, došli da ih bude. — KO je došao? — Bog bogova.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
To malo stakalce u djetinjim rukama i jedna zarobljena zraka božjeg sunca bili su kadri da djetetu dadu iluziju da je i samo postalo jedan mali gospod bog.
Sjeo bih na klupicu držeći je objema rukama čvrsto za zapešća i zureći joj u lice sav željan da u njemu opet prepoznam i nađem dobro poznate bliske crte, ono ljudsko
U pameti mi je slika kako je u svojoj sobici na tavanu brižno, drhtavim rukama i s uzdahom, slagala i odašiljala te stvarčice.
U hodu se nemarno klatio, a u trku se razmahivao rukama i rešetao glavom. Sprijateljilo nas je odmah i njegovo smiješno lice. — Hm! Bućko! I opet sam prasnuo u smijeh.
u hodniku, Pojavio bi se malko nabuhla lica i zakrvavljenih očiju: izgledalo je: sad-na nekoga je tamo u sobi svojim rukama zadavio.
prema meni, zadrigao, još mamuran, težak na riječ i na osmijeh, slabo pokretljivih, u snu omlohavljelih crta, držeći u rukama zlatni sat i lanac (plod zločina — strugnulo bi mi glavom) i polako ga navijajući, sa okorjelom hladnokrvnošću.
Djed nije sudelovao u partiji. Mjerio je dugim koracima blagovaonicu uzduž i poprijeko, s rukama za leđima. Izjedala ga je neaktivnost. Stao je pred sliku svoje majke i rasijano se zagledao u nju. Trgne se: ideja.
Nadureno sam podnosio značajne šutnje mojih tetaka i kratko presijecao bakina zebljiva natucanja. Leškareći s rukama pod glavom na žalu ili na terasi „crvene kućice” u vinogradima, bulaznio sam o zajedničkom bijegu u svijet; o pariškoj
Iza vile dizao se red tmastih čempresa. U noćima južine prekidao sam čitanje: s rukama pod glavom, slušao sam njihov jedri šumor.
Jenjava grč htijenja, mekšaju obrisi nasušnoga. Mjerilo za bijede svakidašnjice u našim rukama naočigled raste. Blistavilo pejzaža postaje protuteža tamnim unutrašnjim motanjima, smirena dubina perspektive naknada
„Znaš, mnogo ćeš mi nedostajati. Bit ću jako, baš jako sâm bez tebe!” — rekao sam mu. Došlo mi je da ga objema rukama uhvatim za glavu i poljubim u onaj ožiljak nad čelom. Ali sam se suspregnuo. Ljudima kao što je on to ne pristaje.
nestvarno, da je prije samih nekoliko dana bio u ovoj istoj sobi, tu, pored mene, da sam mu se doticao čela ovim istim rukama... Znači, izdržao je i ovog puta. Izdržao je, ali ga više nema. Nema više Radivoja.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Odmah se moglo opaziti, da je sad Vujo okrenuo prema hajduku drugi, mnogo strožiji ton. Sad mu je Đurica bio u rukama sav, pa se mogao titrati sa njim po volji. — Ti se, more, onomad grdno obruka!
noževima, koji sevahu prema suncu, pa skoči, vrisnu što igda mogaše, i sa dva tri skoka pretrča dvorište; dohvati se rukama za tarabu, i, sa nekom neprirodnom silom, koju on nikad u sebi ne pretpostavljaše, prebaci se preko ograde i pade u
Stanka pretrča pred Đuricu, okrete se ocu i diže ruke u vis, želeći da ga rukama zakloni. A Marko, obnevidevši od ljutine i uzbuđenja, kako dotrča do njih sa zamahnutom puškom, fijuknu njome i lupi po
Đurica se oslobodi od Stanke, priskoči starcu i steže ga svojim snažnim rukama, kao utegom. Stanka im priđe i htede da oslobodi oca, ali se starac ljutito ritnu i obrecnu: — Dalje od mene, kučko, ne
mogu oduzeti i odvesti to jedino njegovo blago, da je mogu zatvoriti, mučiti i šta je još ne može snaći u pandurskim rukama... Tada se prene i, ne gledeći ni na kakve opasnosti, ide pravo k njoj.
Posle dugoga čitanja, otac Simeon, držeći u rukama voštanicu, obrte se mladencima: — Hajde za mnom! — reče im, pa se okrenu i pođe oko stola, pevušeći neku pesmu kroz
ali to je drugo... Badava, neće on!... — reče Pantovac odsečno, razmislivši malo. — Ne ide, sve je u njegovim rukama... bez njega mi ne možemo ni mrdnuti. — To je muka, — reče Đurica, pogledavši mimogred Stanku — ali opet, da pokušamo.
a neki strašni i neobični ljudi pritrčaše mu, stvoriše se uz njega, kao da iznikoše iz zemlje, i dočepaše ga snažnim rukama. Konj odskoči u stranu i nestade ga ispred Nikolinih očiju, a on se oseti usamljen, u vlasti ovih strašnih zverova.
Dohvatio je prstima za kraj rupca, ali nikako ne može da ga izvuče, jer ne zna šta da čini s rukama. — Ček’, ček’... evo sad... — mucaše jadnik jednako, preturajući rukom po pojasu.
Preko celoga temena, kuda su žandarmi, dižući ga valjada na kola, zbrisali i skinuli rukama izgoreli puhor kose, viđaše se crvena, ispečena koža, pa jednom mestu napukla, pa tu zija ogromna spržena rana.
Tiho se provlači zadocneli stanovnik, pridržavajući se rukama za mokre zidove blatnih kućica ili za nakrivljeno prošće dugih dvorišta... Prođoše jedna... druga...
Ne brini ti : u mojim su rukama svi njegovi planovi. Nego da mi sad odspavamo jedan san, pa posle ponoći da ideš k njemu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
oko ponoći, on zadrema na kobili i zaspi, a kad se probudi, a on opkoračio nekaku kladu pa sedi na njoj i drži ular u rukama. Kako to vidi, prepadne se pa skoči da traži kobilu, i tako tražeći je udari na nekaku vodu.
oko ponoći, on zadrema na kobili i zaspi, a kad se prene, a on opkoračio nekaku kladu pa sedi na njoj i drži ular u rukama. Kad to vidi, prepadne se pa skoči da traži kobilu.
oko ponoći, on zadrema i zaspi na kobili, a kad se prene, a on opkoračio nekaku kladu pa sedi na njoj i ular drži u rukama.
Idući tako i tražeći ga svuda, dođe k sunčevoj majci i nađe je gde peć žari i golim rukama vatru izgrće: A ona, kad to vidi, brže-bolje odreže svoj skut pa joj njim ruke umota, a sunčeva je majka zapita: —
Mali odmah iziđe i otide u crkvu. Kad dođe tamo, al̓ onaj mrtvi stoji i drži rukama za štrikove. Mali, kad ta vidi, reče mu: — Zvoni, zvoni, kad si prvi došao. Svejedno, ja se neću ništa ljutiti.
Ja sam naumio da se podelimo. Ovaj ga stane odvraćati: — Nemoj brate, ta dobro nam je obojici, ti imaš sve u rukama — i svoje i moje, a ja sam zadovoljan kako god ti uradiš.
U tom zapjevaše kokoti, i vile pođoše. Onda nevoljnik ispod jele dobata na nogama i rukama do vode, pak najprije umije oči i odmah progleda; potom zahvati u sud vode i pođe hitro u onoga kralja što mu bješe
A on muč̓! Ona ga opet zapita: „Koji si? Što si došao?“ i mnogo drugo koješta, a on muči kao kamen, rukama dokazujući kao da je nijem i da ište pomoći.
I sudija presudi da njiva pripadne onom koji je nepravedno traži. Sud se raziđe. Onda otac s motikom u rukama navali kopati zemlju da izvadi dete, ali deteta nema! Zove ga. Dete se odziva, ali sve dalje beži.
Kad djevojka bude na tom doba, a ona rodi sina. Kad uzme car još onako malo dijete u ruke, a ono njemu odmah rukama te za bradu!
— Ako — veli — bude dijete ludo, ono će potrčati s rukama i za ugljevlje; ako li ne bude, ono će za dukate. Kad donesu pred dijete ugljevlje i dukate, a ono odmah rukama za
Kad donesu pred dijete ugljevlje i dukate, a ono odmah rukama za dukate, a ugljevlju ni mukajet. Car već vidi da će ono da se ispuni što mu je glava kazala.
Petković, Vladislav Dis - PESME
I kupim suze, ali kiša lije Na tužnu humku što te strašno krije. O moje ruke, što da nisu grobom Postale tvojim: na rukama ovim, U danu, noći, bez zemlje i stege, Ti bi trunula: sa mislima novim, Poljupcem, suzom, tvoje lice snežno Ja bih
Kao duh iz groba Spusti se u mrak da melema traži. Pogled mu uma groznicu je sip'o, Usne mu vatrom pokrivene gore, Rukama mrak je stezao i pip'o, Dok usta reči nerazumne zbore.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
I posle šezdesete, prsti su joj bili još toliko spretni da je mogla ono što očima vidi, rukama da stvori. Postoji još jedan, mnogo važniji razlog za moje kasno osvešćenje.
Na sreću, uspeo sam da me voda ne odnese jer sam se uhvatio za branu obema rukama. Pritisak na moje grudi je bio veoma veliki i jedva sam uspevao da održim glavu iznad vode.
Kad bih hteo da pucaljka okine, klip bih upro u trbuh a potom cev snažno povlačio unazad obema rukama. Vazduh između dva zapušača je bivao sabijen i jako zagrejan i prednji čep bi izleteo uz glasni prasak.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Sa žutim kožuhom na leđima, šubarom na glavi i šarenim torbama čvrsto stegnutim rukama, krenuo sam da tražim željezničku stanicu.
“Kako ću se ja nadmetati sa američkom omladinom” - pomislio sam u sebi, - ”kada ti mladići pišu obema rukama bolje nego ja desnom!
Mladić koji je izdavao knjige i koji je umeo pisati obema rukama, kasnije mi je kazao da je taj starac Piter Kuper, osnivač škole ”Kuper unije” i da je on jedan od tih slavnih ljudi
Neki brucoši ležali su pored mene i rukama čvrsto držali štap na kome sam se ja nalazio. I kako je isti toliki broj bivših brucoša držao štap, sudije su opet
Kada sam napustio podijum Akademije sa diplomom Kolumbije u rukama, moj stari prijatelj, doktor Šeperd predao mi je buket ruža sa najlepšim željama koje mi upućuje njegova porodica i Henri
stariji od mene i već je bio čuven eksperimentalni fizičar, a ja nikad nisam imao eksperimentalnu fizičku aparaturu u rukama.
Predavanje je nosilo naslov “Najnoviji razvoj Faradejevih ideja o elektricitetu.” Istog dana imao sam u rukama dva toma Helmholcovih predavanja i žudno sam čitao predavanje koje se odnosilo na Faradeja.
Video sam ga na jednom prijemu i pomislio sam kako bi bila tužna sudbina Francuske ako bi bila u njegovim rukama. Laboratorije za fiziku i hemiju bile su slabo opremljene i znatno slabije nego odgovarajuće u Berlinu.
Ali neka nebesa pomognu onoj zemlji koja prepušta svoju sudbinu “jeftinim” ljudima koji rade jeftinim naučnim oruđem u rukama.
Kada na to mislim, sasvim sam siguran da bi se malo krupnih stvari dogodilo u telefoniji da se ona nalazi u državnim rukama. To mi objašnjava zašto je telefonija praktično mrtva u evropskim zemljama.
i saopštavao mi je da je dan ranije predao sve papire Markonijevoj kompaniji i da je ček na očekivanu sumu u njegovim rukama.
Gajdaš i kolo stadoše kad su videli novčanicu od deset forinti u jahačevim rukama, čuvši da mi je ovaj doneo telegram iz Amerike.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Učestao jednu za drugom. Cveti dotuži: — Govori jezičinom što te volja, no ne diraj rukama! . — Ostavi se ti nje. Nije ona za sprdnju! — nadometne ozbiljno sin joj Marko. — Ali šta se ogrizaš kad te se ne tiče?
Osvetli ga, spuštajući se na nj. Cveta poleti za tom svetlošću. Obuhvativši rukama krevet, prostre se po njemu kao da vidi na njemu svog čoveka i želi da ga ogrli. Deca se priljubiše uz njene skute.
Već se iz polja vraćaju težaci, dominu putem, odmahuju dugim, nažuljenim rukama, žure se da umorni opočinu od ubojite kopi. A on stoji još ondje poguren, i ne može ga se dobro nazrijeti.
Uneke, djevojka se oslobodi posvema i, iznebuha, obima rukama obgrli ga. — Koji ti je vrag! — i ne otvorivši očiju muca postiđen Danguba, okrete se i leže potrbuške.
Devojka se branila rukama, grebla ga i zubima grizla; tada bi on jače besneo i usrčao rukama do gola joj života. I gonili bi se dugo i valjali po
Devojka se branila rukama, grebla ga i zubima grizla; tada bi on jače besneo i usrčao rukama do gola joj života. I gonili bi se dugo i valjali po uspaljenom strništu ne osećajuć sunčeve žege ni udaraca naizmenice
— opazi on i upilji očimau nju, pa ponovi: — I radi mene! .. . Što ti vali kod mene? Sve ti je u rukama: tvoje je kao i moje!... A da, zaboravih te pitati: jesi li davno s njime?... — Pusti to!... 'Ajdemo!
Sveće drhte, a tunike se u suncu odbleskuju u svim bojama. I dolaze žene pune, krcate zlata: u ušima, na rukama i prsima; s navaljenom svilenom maramom na glavi, skrušene, pognute, gledaju preda se.
su deci o nekadanjem gospodstvu njegove porodice i pričali im stare priče o nasilju njegovih pređa, dok je u njihovim rukama bila zemlja koju su oni kao težaci obrađivali.
I ne smede da je duže gleda u oči, pa, zaklonivši glavu rukama, ničice moljaše se pred oltarom, dugo, dugo. U detinjem raspoloženju, puna vere i bogoljupstva, zateče ga prvi školski
—Gladan! Milivoj sede. Skide torbu sa leđa, potraži i izvadi iz nje komad hleba. Arnaut mače svezanim rukama, ali se mahom priseti, pruži glavu kao konj kad mu se iz ruke nešto daje, i zubima prihvati hleb.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
pojedinostima uzajamno pretapa sa slikom izlaska iz majčine utrobe, sve do, na primer, dvoznačnih „razderanih obala u rukama“, koje isto toliko upućuju na utrobu koliko i na more.
Evo još jednog primera: „U oproštajnim pozdravima ostaće otisci zvezda na rukama.“ Razvoj Drainčeve poezije počev od Erotikona dosegao je svoj apogej u Banditu ili pesniku, jednoj od dvetri
Ali u našem jeziku, u onim već pominjanim metaforičkim „glavama“, „ušima“, „rukama“ i „nogama“ koje mašine, pa i naša društvena „tela“ poseduju kao što Veronika Hristosov lik na svojoj marami poseduje
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ČEDA (ščepa cilinder od Živke, strpa ga momku u ruke i gura ga): Idite, idite, u vašim je rukama sudbina ove zemlje. (Izgura ga.) Žurite, molim vas, žurite!
ANKA (propušta Ninkovića, a ona se povlači). NINKOVIĆ (ispeglan, izbrijan, napudrovan. Na nogama bele kamašne, na rukama rukavice, u rupi od kaputa cvet): Ljubim ruke, milostiva! (Ljubi joj ruku.) Bio sam slobodan, na vaš poziv...
ANKA (koketno): Jesam! ČEDA (izlazi. On je obukao crno svečano odelo, na rukama mu rukavice i na glavi cilinder). ANKA: Iju, a što ste se vi tako lepo obukli? ČEDA: Zbog vas, Anka.
Zadaviću ga, razumeš li, evo ovim ću ga rukama zadaviti. VASA: De, de, de! Opet si pala u vatru. ŽIVKA: Pa kako da ne padnem u vatru, nego u šta hoćeš da padnem?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
U tom bi položaju umela satima da ostane: „Ceo dan videla bi se kako presedi gore, na prozoru, sa podbočenim rukama o obraze, koji bi joj se nadmeli i još više porumeneli, sa sastavljenim plećkama, sa nadnesenom celom gor njom
dojurio s konjem, sišao, ulazio bi tamo kod njega u sobu i, zapalivši mu sveću i poljubivši ikonu na prsima i prekrštenim rukama, odmah bi se otuda tiho, na prstima, gologlav vraćao i odlazio međ ostale, da oko kuće, naslonjeni uza zid, kleče.
U isti red drevnih ljudskih strahova ide i bojazan da konjaniku neko ne začara konja. Zato Tomča alatu rukama pokriva oči i uši, dok ga po vratu suludo ujeda: „I grizući ga ispod grive, za vratne žile, tako je silno alata ujedao
poslužiti da motiviše prejak, bukvalan prizor autoerotizacije: „Tada oseća kako je ova duboko, duboko ljubi u usta; rukama joj gladi kosu, unosi joj se u nedra, u skut, i znajući za Sofkine najtajnije, najslađe i najluđe želje, čežnje,
Prvo što primećujemo jeste da je „on” za čula - dakle čisto telesno - jako konkretizovan: „jak, visok, sa jakim rukama”, „visoka čela, crnih, malo dugih brkova, a sav obučen u svilu i čoju”, „mirišu mu haljine od njegove razvijene snage”,
Jak, visok, sa jakim rukama. I onda on počinje k njoj da dolazi. Uzima je na svoje ruke, i, ne sagibajući se, toliko je snažan, prinosi je sebi, i
Grleći je, i to ne rukama nego celim sobom, ispod punih joj pleća, pod prstima svoje ruke, oseća kako joj je meso vrelo.
Pristajem. Neka bude tako, neka stoji tako. Ali zbog toga što to mora da bude, ja onda iz straha da ili rukama ili ramenima, kad prođem, slučajno što ne dirnem, ne povučem i poremetim, ne smem slobodno ruku da držim, ne smem
„Dubina pod njim, međutim, postade klizava i bezdana i on oseti kako će propasti kroz nju, prvo nogama, zatim i rukama i glavom, kao kroz neku prazninu, po kojoj je, uzalud, pokušavao da se pentra, da gazi, da puzi četvoronoške”.
Naginjući se, kao bajagi, da vidi dole, u travi, izgubljeni nakit, ona se previjaše i najzad pokri lice rukama, osetivši kako se i on naže nad nju i kako drhti.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Poslušaj me, kad zora zarudi... preko Ibra, preko planina, u... u... Miloje!.. U... u... Ona ga ogrli obema rukama, kleče ispred njega n zasu Suzama, vrelim i jakim kao bujice.
Ali se Milojeve grudi napuniše vazduha, oči zakrvaviše i zubi zaškrgutaše. I od rakije i od novoga osenjavanja. Obema rukama se osloni o kolena, vrat podavi, zape i podiže, dižući uza se i oklembešenu izbezumljenu Bogdanu.
Druga je vera. Ali Arnautka koraknu nekoliko koraka, učini rukama po muslimanskom običaju poslednji pozdrav pokojniku, pa se naglo okrene svojem mužu: — O, Karimane Košutane, dopusti mi
Škole nam se zatvarahu, sveštenici hapšahu, viđeni ljudi ubijahu u rukama vlasti, a arnautski zulum beše prevršio svaku meru.
Biće i za njega mesta. Neće ga barem Anadolci, nikakva vera na ovom svetu, spuštati u grob svojim skrnavnim rukama. Ne mari ništa što je ostao bez imanja ovde, gde ima i ljudi i duše...
Njegovo lice smerno, izraz dosta mekan, u očima nekako splasnuo onaj njegov poznati jedak osmejak. U rukama mu duge ćilibarske brojanice kao da je pregao da postane podvižnik. Budi Bog s nama, danas!..
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
„To zar đavo! — viknuše gospoda, — Te divote ni anđeo nema...“ A kralj siđe, umetniku priđe, Potapša ga rukama obema.
To su srpske vile, to j’ blizina njina, Podigle se žile iz svojih pećina; Nad glavom nam leću letom nevidovnim, I rukama kreću krstom blagoslovnim Došle su da vide novi stanak mio Što ga j’ pobrat njihov sebi zaželio, Da posvete ove
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
EVICA (uplašeno): Ah! RUŽIČIĆ: Jošt su i zemnorodni u mojim rukama. Od moje volje zavisi sredstvom basne pretvoriti vas u skakavca, u slepa miša, u guštera, ili sasvim vam život uzeti.
SARA (pljeska rukama): Pravo, pravo; to je vic, to je nobl RUŽIČIĆ (skine s vrata maramu i počne naglo dole i gore oditi).
Miljković, Branko - PESME
je to uzaludnije negoli dozivati pticu zauvek sletelu Sigurno je rekla: neka me traži i vidi da me nema ta žena sa rukama deteta koju volim to dete zaspalo ne obrisavši suze koje budim uzalud uzalud uzalud uzalud je budim jer će se
od šume od krvi dozivala drugu obalu na kobnom žalu stajo narod i plako o jao jao vama duše uklete s balsamovanim rukama i usnama od krvi videh videh videh čuh i padoh mrtav o Aheronte Aheronte sve strane sveta stiču se na tvojim obalama.
Ne viđaj ljude sa opasnim rukama u dnu gde je pepeo svedok krvi i sve pospalo. Zaboravi, zaboravi svakog dana po malo. Jedno je ime uzrok tome snu.
III Sam u snu svome — ko će da me spasi! od svega malo pepela u rukama za buđenje mi osta kad ugasi krv moja ime što ga rekoh mukama.
moj ispružen kao živac Pustite me da govorim Dok ima vatre u meni Možda ćemo jednom moći Da to što kažemo dodirnemo rukama Ne napuštaj me svete Ne idi naivna lasto PARALELNA PESMA Hajdemo proste vode hajdemo to je mala šetnja do nepoznatog
Krakov, Stanislav - KRILA
Ostale joj pošteno vrati. Žena je smakla odelo sa njega. Tada je on oplete znalačkim rukama kao omamljivom mrežom. — Meѕѕіeurѕ... pripremte dlanove... ovako... počnite... takt pazite... jedan, dva... brže...
— Ipak strah je najveća požuda... To je bio svršetak svega. Piperment je bio popijen. Poneo je kao dete na rukama. U njenoj sobi je bilo mnogo sparušenog cveća. — Opet je onaj odvratni Englez dolazio. doneo mi je pletenu torbicu...
Bugari... I u gustoj senci pospalih hrastova duga senka zamlatara očajno rukama. Cela padina ožive, probudi se. Zazveča oružje. Uzdrhtale senke pitale su: — Šta je, šta je?
Napolju su iz kola povirivale dve čupave glave, i mahale suncobranima i rukama. Zizi je iskočila iz kola, i potrčala da zagrli Boru. Kroz granje se videla u šatoru plava kosa Ivonina.
dve čete u dugoj povorci premakle su preko grebena. Mitraljezi nošeni na rukama ljuljali se i pretili. Potom se sve ovde kod ove ostale polovine bataljona umiri.
Plavi ađutant je pisao na malome bloku neke zapovesti, što mu major kazivaše, potom kad to završi on stade nervoznim rukama rezati ime na braniku svoga svega izgruvanog šlema. Vreme očekivanja i nervoze. Mračilo se.
Parčad su zvonila po steni, a on sred dima sedeo je bled, nepovređen i držao revolver u rukama. Po bradi i kosi mu je bilo zemlje.
Sneg je vejao. Vetar je jaukao sa ranjenicima. Sve se pretvaralo u ogromnu tugovanku dosade i bola. Smrznutim rukama vojnik je pokušao da za vije duvan. Visoke borove šume ukazale se. Kroz njih prosečen put silazio je u dolinu.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Crni ludi uvijaju se u plašteve, mašu nam rukama, smejući se odlaze u noć. Lepe uspavane devojačke oči gledaju nas predusretljivo.
sasvim majušnih crnih derana u malim vretenastim pirogama, istesanim iz stabla, kojima oni upravljaju veslajući bilo rukama, bilo širokim pljosnatim lopaticama.
Pokreti su im naučeni od belih žena kad ogovaraju; izgleda kao da igraju kakav Sterijin komad; udaraju se rukama, uzvikujući: „Iju, iju, šta kažete!
Devojka i mladić stoje u reci do kolena; u rukama im trave koje sapunjaju. Ono što me iznenadi to je njino vidno, jako i mirno disanje, primetno kao u životinja koje stoje
preko kuća kako se on hitro penje uz stablo, ne puzajući se kao naši dečaci, već dohvatajući ga se samo stopalama i rukama kao majmuni.
Nekoliko derana, u pirozi, i do prsiju u vodi, love ribu razmahujući četvrtastom mrežom. Zvezde su na njinim rukama, u njinoj mreži i na krljuštima riba koje hvataju.
U noći njihov splav na pirogama, koji teraju hvatajući se rukama za uže prebačeno s obale na obalu iznad reke, izgleda da plovi po samom Stiksu.
Prsti i članci na nogama i rukama, i grlo pretovareni su nakitom. Duga uzdužna srebrna dijadema od temena do čela. One podsećaju tako mnogo na statuice
Igrajući prilaze gledaocima i dodiruju ih rukama kao u raspusnosti. U stvari su savršeno svečane, sklopljenih očiju, i njino mimiranje razbludnih pokreta tragično je i
Srećom evo kasom dolaze mladići, namirisani, namazani uljem, sa đerdanima oko grla, sa kolajnama na nogama i rukama, stegnuti uskim kaišima po vitkim nagim bedrima. Na ramenima su im male sveštenice kao one u Bapleu.
Njegov je vrat bio ukočen i veliki ožiljci videli su se po rukama, vratu, prsima. Svaki čas on je sklapao oči i otvarao ih opet kao sa dosadom.
Na putu koji ćemo zajedno načiniti ja ću vam pokazati građevine koje sam sâm zidao, svojim rukama najviše, građevine usred najpustijih, najdivljijih krajeva, i koje nisam uspevao da načinim onako ogromnim kakve su
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Turska teskera! Pa još kakvi su strašni murovi, Da u svet beži ko se uplaši!... GLAVAŠ (prevrće pismo u rukama): Čitati, bako, nisam učio; I ne treba mi!... Već lepo idi, U mojoj kući neć ćeš konaka.
Ne nama, oče! No sjajna ruka pravde večite Neka ponese venec pobede! (Vuk dolazi sasvim poremećen, cev od puške u rukama, kundak naviše, ves zapao, gunjče razdrljeno itd) VUK: Amin, pope!...
HASAN (u sebi): Ona je to Što mudrom Sulji umlje okači, Te sad kô pijan luta planinom. Golim rukama zmiju hvatajuć, Al’ pre će naći žaok škorpijin, Nego što s grudi sina divijeg Rumenu ružu zorno ukine. (Glasno.
DRUGI TURČIN: Imena ti, Ćerime, Sa kakvim ćemo čelom stupiti Pred silnog pašu s golim rukama?... ĆERIM: Stanoje će, umoran, s puta doma dospijeti... A onde će se do ludila zbuniti: jer je neće na domu zastati.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Oni tako govore ili stoga što su u našim rukama, te žele da nam polaskaju, ili je to običan turski šeretluk da nas zavaraju da ce ne pripremimo, pa da nas napadnu
Pošto predade sablju, major Velimirović opre se obema rukama o unkaš, nasloni se na ruke i čisto ce sav zgrči i pogrbi od bola; mora da mu je tada neka strašna misao čupala dušu.
Novo prevashoditeljstvo reče mi te napisah konzulu ovakav odgovor: »Čovek, koga tražite, nije u našim rukama. Iz bitke od 11 avgusta mi imamo uopšte vrlo malo zarobljenika, ali utoliko je veći broj mrtvih koje su Turci ostavili
Talasan ovim osećajima naš se lanac živo provlačio kroz gusto šiblje, rasplećući rukama spleteno granje i pavitnjak. Niko nije govorio ni rečice; čulo se samo šuštanje od koračanja po lanjskom lišću i puckanje
No u taj mah neko me stade drekom vikati ostrag. Obazrem se i ugledam Komarova ispod jedne kruške gde viče i obadvema rukama mlata da trčim njemu.
ja ćy učiniti sve što mogu. Oficir odjuri a Černjajev se očajno stade pljeskati rukama: — Šta ću, šta ću sad? Kamo mi vojske? Gde je sad Karadžić? Gde je?..
— Bepyj slobodno, oče M.. zato ti ja mogu jamčiti. Ja taj Novakovićev koncept imam u rukama. — Ama, bogati, veliš? Otkuda ti, brate ako boga znaš? — Našlo se. — Ama gde ga nađe?
U Srbiji sudba monarhijskoga oblika potpuno je y rukama same monarhije. Ako taj oblik vladavine sveže nerazdvojno svoj opstanak sa nečim što se preživelo, što mora propasti,
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Sestra moja bolna, Oca, majke nema, — Ja je ljubim, grlim Rukama obema, — Grlim, ljubim, tešim — Al’ sumorno veče Kô da pesmu peva: „Oj, pelen-pelenče!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ali znam jedno: lakše podnosim borbu u prvom streljačkom stroju, nego ovo podmuklo prilaženje. Tamo je podstrek u mojim rukama. Znam od koga treba da se čuvam. A ovako... Sve zavisi od slučaja.
— Pazite dobro! — rekao sam im. — Rastojanje da bude koliko da se dodirnete raširenim rukama. A sada, u strelce! Masa se rasturi uz kloparanje fišeklija i zveckanje ašovčića. Krajevi se izgubiše u noći. — Kreći!
Pokušavao sam sada da se snađem u rovu. Ležao sam porebarke i rukama odmeravao dubinu i širinu. Čudio sam se kako su mogli opstati u ovako plitkim rovovima... Nad nama je zvezdano nebo.
“ Tamo me je zvao, jer sam bio najmlađi komandir u odredu. Izložio sam mu šta se dogodilo. On se diže i podboči se rukama. „Bre, pa ovde pred tobom leži ceo streljački stroj. — Nanovo je sišao.
Video sam i komandanta sedmog puka, pukovnika Jovanovića, među njegovim vojnicima. Vrh je bio u našim rukama. — Deco! — govorio je pukovnik Jovanović. Kapija Slobode je otvorena...
Pobiće nas artiljerija. A mi dublje ne možemo da se sakrijemo. Vojnici često ispuze iz rova i, pipajući rukama, traže kamenje i slažu ga ispred sebe. Krajnje je vreme da nastupi zora. Ali je još uvek mračno.
Već izbezumljen, dohvatih se golim rukama za žicu, kao da će me ona spasti. Obazreo sam se hitro levo i desno. Ceo prvi streljački stroj ležao je mrtav.
Malenkost! Dvadesetoga septembra hiljadu devetstvo šesnaeste godine Kajmakčalanski masiv bio je u našim rukama. Svi smo ćutali. Svetislav kao da se nečega priseti i nastavi: — A-ja!...
A ona šuma čarobna. Moje se grudi nadimaju za životom. Odupro bih se i nogama i rukama. Ali osećam kako nešto neumoljivo pritiskuje iz pozadine, kao da im je zadovoljstvo da izginemo danas.
Kaplar Đorić diže ruke uvis i pade. Jedan je sedeo i već više nije imao daha, a obema rukama stegao nogu iznad razmrskanog kolena. Odnekuda rinuše i granate među nas. Mi se povijamo levo i desno. Ali spasa nema.
Vlajko uzdahnu. Obema rukama dohvati nogu da je pomeri, ali nije imao snage. Prišao sam mu da pomognem. On duboko uzdahnu i pogleda u tavanicu.
Da ih prvo zavežem“ — reče mi. „Ja ću“ — reče Žarko, regrut. On se prvo skupi, odbaci se nogama i rukama i potrča. Ali ne odmače ni tri koraka, ispusti pušku, pa se okrete oko sebe i pade na leđa.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
A naši pesnici u znatnome delu predbrankovske epohe jedva da su imali u rukama instrumenat pouzdaniji od volapika, i ne samo Pačić, tako izrazit svojom rokoko-apatijom prema srpskome problemu, nego
O Savka, Savka, tvog stasa tanka ko će ljubiti, ko li obviti rukama? Srce mi trune, slez oči pune, kako sunca gled tak' i moj pogled za tobom.
Atlanta talas zadržao, Niti troglavne hidre otrovna čeljust; Nesitoj želji slave on pušta uzde pomamno Krvavim rukama; leti s munjom smrti.
Umom stvara čovek na mislenih mostove krili, Da na istine on sjajni uspuže se tron; Rukama moste pravi, daljnu da pozdravi braću, Sveza ljudstva i lep srodstva utvrdi se splet, Trgovina cveta, spriopšte se
Na sve strane svet zapeva Za milima u zemljici, A najbliže Cvet-devojki Sedi Momče golobrado, Krst rukama zagrlilo, Glavu na te naslonilo, Niti jeca nit’ zapeva, Već uzdiše iz sveg srca, Kradom suze s oka tare.
Mihailovića). St. Novaković ju je imao u rukama i zabeležio uz Plač (nav. delo, 5, pod br. 12), a to je očevidno onaj isti primerak Gorestnog plača koji je, zaveden
svoju Srpsku biblijografiju, Bgd 1869, 5, pozivajući se na Šafarika, što istovremeno znači da knjižicu već nije imao u rukama. Odista, ovoj pesmi se, izgleda već od Šafarika, u potpunosti izgubio svaki trag; Tih.
I tu knjižicu su zabeležili svi bibliografi i iscrpniji istoričari književnosti, ali je Tih. Ostojić nije imao u rukama: knjižica je takođe preretka (i nju je pronašao G.
Georgiju Petroviču posvećena. U Venecii 1804, 8-na. Knjižicu nisam imao u rukama, jer se nijedan primerak njen nije sačuvao; ovde se donosi tekst iz Dositejevih Dela, Bgd 1911, 364. O njoj v.
postavljenu astraganom, s jakom od samura; po bundi neke svilene pegice kao mušice, a mi deca sve idemo oko kola, pak rukama njegovu bundu pipamo, ljubopitni da doznamo kakva je materija.
227—8, a pod naslovom Elizi. — Možda je najzgodnije da na ovome mestu saopštim i sledeće. Imao sam u rukama jedno Objavlenije predčislenija na Sočinjenija pjesnoslovska Joana Pačiča, datirano u Novom Sadu, 1.
je takođe dete, Narodni list, a pored njega devojčica zvezdom na glavi ukrašena, kotarčicu cveća i Danicu zagrebačku u rukama imajući.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Za kravom se diže i pođe dijete — nije mu moglo biti više od dvanaest godina — držeći čvrsto u promrzlim rukama leskovu motčicu. Starac je stupao pognuto, vukući teško nogu za nogom.
Onda bi se na jednom trgao, zanio, podbočio bi rukama slabine, okrenuo bi se prema torovima, oko kojih se razlijegaše jeziva piska orlova i studeno graktanje vrana i
— Moremo li, Vujo? — viknuo bi starac poslije odmaranja, stežući čvršće privuzu u rukama. — Moremo, moremo! — odgovarao je Vujo, a u glasu mu je sad drhtao onaj ludi, vreli planinski prkos, koji se sve
Nešto je u sebi šaptao, teško, umorno prevrtao očima i mlatao rukama, kao da se s nekim prepire. — E, jadni i čemerni proto! — viknu promuklo. — Pokradoše te, oteše ti sve...
škripnu snažno zub'ma, povrže fildžan, pa ustade i poče kao mahnit, u nekakvom zanosu, gore i dole hodati, mla- tajući rukama. — Počuj-de, momčiću! Otišô ja jednog dana u nuriju da vjenčam jednu seljačku Đurđiju. To je bilo za sultanovog nadžaka.
Umije zaplakati kao malo dijete, zalajati kao pašče, a zakukurijekati kao pijetao. Često puta udari zgodno rukama o bedre kao pijetao krilima i zakukuriječe, te prevari pijetlove, pa se prije vremena raskukuriječu po selu.
Kršna, naočita, mlada kô kap, pa je carski oružnici od dragosti na rukama nose, a sve zbog njezine pameti i nauke! A moja stara šjela nasred kasarne, izvalila se na carske dušeke, pa pije, puši
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
ČIN PRVI Soba palanački nameštena. Vrata sa strane i u dnu. I JEROTIJE, ANĐA JEROTIJE (šeta uzbuđeno s rukama pozadi i držeći jedno pisamce). ANĐA (dolazi iz leve sobe): Šta si me zvao?
Ima ljudi koji vole tuđe pile, ima ih koji vole tuđu ženu, a ja volim tuđa pisma. U mojim je rukama, gledam ga, a ne znam šta u njemu piše. Ne možeš da izdržiš, pa to ti je.
” pa otrčim odmah na telegraf. (Pokret kao da kuca u taster.) „Gospodinu Ministru unutrašnjih dela. U mojim je rukama vaše sumnjivo lice, u vašim je rukama moja klasa. Molim za hitnu razmenu!” Ja, tako ume Jerotije, nego!
(Pokret kao da kuca u taster.) „Gospodinu Ministru unutrašnjih dela. U mojim je rukama vaše sumnjivo lice, u vašim je rukama moja klasa. Molim za hitnu razmenu!” Ja, tako ume Jerotije, nego!
Ima tu sat i više posla. (Josa je doneo i namestio stolice.) MILADIN (sedajući rikne i ripne, prihvatajući se rukama za zadnjicu). ŽIKA: Šta je, more? MILADIN: Nabodo'se, gospodine, uh, grdno se nabodo'! ŽIKA: Ako, de, ako!
KAPETAN: Nemaš ti mene, brajko, šta da moliš; ni ti mene, ni ja tebe. Zar tebi nije jasno to da si ti u rukama vlasti, a kad je neko u rukama vlasti, on ima da ćuti. Razumeš? Čitaj, gospodine Vićo!
Zar tebi nije jasno to da si ti u rukama vlasti, a kad je neko u rukama vlasti, on ima da ćuti. Razumeš? Čitaj, gospodine Vićo!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Sve do 15. veka jedini društveni sloj sa širim obrazovanjem bilo je sveštenstvo. U njegovim rukama nalazila se ne samo religijska književnost nego i erudicija, Članovi klera su se u svakodnevnoj bogoslužbenoj praksi
Jakšić, Đura - PESME
„Na bajonet!... Na noževe!...“ Buljubaša viče stari, A sinovi graničari Reč mu drugu ne ščekaše: U rukama njihovima Handžari se zablistaše, A krv lopi srca živa Sa čelika i sečiva...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I s bratom na rukama, bilo tamo kod matere u kujni, bilo ispred kuće, i zabavljajući ga, tako čeka oca da iz čaršije dođe na ručak.
Čisto sasvim odvojena od kujne, gotovljenja, spremanja, kao neki gost u kući a opet držeći sve u svojim rukama. Sve ključeve od podruma i od onog njenog sopčeta, od sanduka, kovčega u kojima su stajale nove, stajaće haljine, novac i
da je, te, kao u dućanu, tako i kod kuće, on da je prvi, on da naređuje, on zapoveda, raspoređuje, sve u svojim rukama drži, već sve to jednako baba.
Ukočena, sa rukama u krilu i nabranim i uprtim očima u noć i mesečinu. Pokatkad kao da bi iz njenih očiju suza htela da kane, jer bi se
— Zbogom, nane! — veli babi koja se, kao uvek, odmah za njim vidi. Sa prekrštenim rukama ona ga otpraća, gleda kako će joj on, polako, pogureno, sigurna koraka otići.
Oseća se kako zemlja nekako sveže, mokro odiše. Do njega sedi baba mu u čistoj košulji, sa prekrštenim rukama u krilu i navučenom boščom čak do zemlje, da joj jedva vire papuče i bele vunene čarape.
Mladen stojeći više nje, obučen u novo, čohano odelo, s ključevima u rukama, gledajući kako nastupa sve više hladovina, svežina, sunce sve više pada i nekako razdragano jasno, sveže treperi po
Svakog časa ona, odupirući se rukama o kapiju, isturajući ramena, prsa, saginjući se nad ocem, izviruje otuda i gleda ulicom dole-gore.
Ćutala je. Zaklopila se nad razbojem sa rukama na čelu. Ramena i vrat joj videlo se kako se tresu. I sa strane, ispod pazuha, videlo se kako joj se prsa tresu i
Što misliš da se sve jede što leti. Šta mu fali? Ideš u punu kuću, kuću bogatu. On jedinac, miran, dobar, na rukama da te nosa... A hoćeš valjda za nekoga ludog, besnog, da te bije, tuče, da trpiš za hleb. Ona prestala da plače.
odozgo još sa čaršije video se svekar joj kako i on iz dućana, na ručak, odmor, dolazi, a uvek sa zavežljajem u rukama u kome je bilo darova, slatkiša, ponuda, za »njegovu« Jovanku; on, čim bi video Mladena na svojoj kapiji i sproću babu,
strane, da posle i on, kao otac mu za piće, i on od nje ne može da se otrgne, te bi i njega zbog te mane imala u svojim rukama...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
preko potoka ili brazde, pa će im u snu doći suđenik (SEZ 40, 46). Na Todorovu subotu hvataju se devojke obema rukama za d., pa čije ime tada čuju, taj će im biti suđenik (SEZ, 40, 43).
), ili na Veliki petak (SEZ, 14, 50; 276), ili na Mladence (cf. ŽSS, 96). Ko rukama dohvati mrtvaca, neće mu se primiti k. (SEZ, 32, 1925, 108). Neprm-k.
U Bosanskoj krajini, i inače, ko ima kraste, maže se l. mašću po licu i rukama (GZM, 6, 370; Sofrić, 146). Koje žene nemaju mleka, neka piju tej od l., lipinog i vrbovog korena (ZNŽOJS, 15, 128). L.
Provodadžija, kad pođe na posao, uhvati se rukama za č., »da bi mu se tako i započeti posao prihvaćao« (SEZ, 7, 9); ili prosioci bace č.
od probadi i, uplašen da ne umre bez ispovesti a setivši se da se neki brđanin ispovedao bukvi, u zoru se odvuče na rukama i nogama do prve bukve, ispovedi joj sve svoje grehe kao i popu što bi, i zamoli je za oproštenje kao što bi i popa, i
ukućani bacaju na polaženika i on na njih (SEZ, 64, 195 1, 160). U Resavi, na Božić ujutru, domaćica »sa rukavicama na rukama pospe k. oko bunara, i zakiti ga bosiljkom« (GEM, 28—29, 1965—1966, 197). U Aleksinačkom Pomoravlju uoči Sv.
i 388). U Vranjskom Pomoravlju, na Đurđevdan ujutru, »uhvativši se rukama za drenovo granje, visoko prema suncu«, uzvikuju devojke: »Proso sejem, da me prosiv!
u obema rukama a jedan stave pod nogu«, pa ih posle bace pored plota ili sagore (SEZ, 70, 1958, 504). Koliki je bio kult trna u
) od duba se seče badnjak »sa rukavicama na rukama« (GEI, 9—10, 129, Sretečka župa); (zbog njegove božanske prirode) grančica sa duba (granice) zabada se u obredni hleb
se uvija u mušku (domaćinovu) košulju i drži na rukama »kao dete«, i tako postaje član uže porodice (GEM, 42, 1978, 411).
»To vino srče domaćin i gost, i to tako da domaćin srče sa polovine kolača koja je u njihovim rukama do gosta, a gost srče sa polovine koja je do domaćina, pa se uz to ljube po pet puta i istovremeno blagosiljaju«.
»Kad se prvi put ide na kopanje, na motike kod ušiju zavežu crven vunen konac« i nose ih »u rukama, a ne na ramenima« (SEZ, 70, 543).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Zastajkujući, osluškuje zvukove telegrafskih žica, i razgovara s njima, a stupove obuhvata obima rukama i grli kao najmilijega pobratima. Ispod seoskih kuća pričeka ga Ilija. Pozna prazna paripa, pa iščekuje.
Poznaje i zemlje i livade: srce zemlje, sučeljuju se sa zemljama Ružića i Vujića, koje su sada s malim sve u njegovim rukama.
— prekide Petar. — Evo ih vama! — i uruči kesu pisaru. A pisar ozbiljno opomenuvši ih, veli: — Kad su novci u mojim rukama, nema prevare .... —I nasmija se. — A da! Da vam pravo kažem: Petar kupuje mačka u vreći.
— veli Rade smijući se. —Zagrijala se, a? Čekaj, sada ćeš se ohladiti. Idi samo za mnom! Obima rukama odgrne grane jednoga drveta na dohvatu. —Sagni se! — veli joj i, uhvativši je za ruke, povuče je za sobom u pećinu.
čisto obezumi, njene oči, trepavice, trepte, a poplašeni pogled luta uokolo, kao pogled uhvaćene ptice u dječačkim rukama. Radivoj drži je čvrsto jednom rukom, a drugom se noža maša. —Evo joj brata! — zavika neko iz gomile. —Rade, brate!
Roditelji bili već polegli, a Rade se taman vraćaše iz pojate, gdje je bio da položi volovima. Nosio je u rukama komad upaljena luča i, poznavši sestru, začudi se što može da bude te je po ovakome vremenu k njima došla.
I zaori se pjesma iz sveg glasa, snažno, zanošljivo. Gazda Jovo prati pjevanje u pameti, jer nikada ne pjeva. Rukama opro se o sto; blijedo, nabuhnulo lice produžilo se i uozbiljilo, kao kad neko preteže u jedan mah neopravdani,
I, opraštajući se, opet zabrujaše zvona i zatutnji nekoliko prangija, i trobojna zastava leprša u rukama fra—Josinim, i viče se, skupa sa seljacima, svečaru poslednje „živio”... i konji pohitaše.
To bijaše prvi put u životu što od njega nešto tražijaše žena, koja, kad bi joj bio naredio da vatru zagrće golim rukama, ne bi se bila oprla njegovoj volji. I — ote se, i raštrka se po sajmovima pusto Radino blago.
I on, što bi u planini nasrnuo na vuka golim rukama, osjeti se ovoga časa ispred dućanskih momaka bijedan, poništen, a za čitavu glavu nathvatio ih je svojim životom!
— Ta nisi naumio i mene otjerati sa moga? Kud ću sa svojom čeljadi? —Nije, bolan, ono već tvoje, kad je u rukama suda... — I nasmija se gazda, i crna praznina među zubima pokaza se čisto. Pa nastavi: — Ti, čovječe, već ništa nemaš..
Gazda prilazi bliže, onako težak, uzvrtio se, htjeo bi da mu pomogne, ali jednako drži ruke iznad sebe i u rukama su mu jaja... Obazire se uokolo da ih negdje položi na sigurno, ali nikako da ih iz ruke ispusti.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
meka i glatka, osećam je na dlanu i to me uopšte ne zbunjuje, iako je daleko, ja osećam njenu svilastu mekoću u svojim rukama. Dugo propadam u prazninu.
U njemu se probudio inat, zacenuo se od pakosti, spekao se i zategao kao tetiva na luku, ščepao se koščatim rukama za zemlju i nema tog vetra koji će ga oduvati. Gledao sam sve to iz pristranka kao nezainteresovani svedok i uživao.
Sada je ovde u mojim rukama. Okrećem ga i zagledam. Hoću li to idući njegovim skladnim linijama do Prohora da dosegnem, da ga pročitam u ovom
Počeše da ćule uši i da osluškuju. Mrmljali su nešto, šaputali jedan drugom na uvo, pokazivali rukama na bedeme i kule. Zagrizli su dakle.
Za zatucanu rulju njegovih sledbenika bio je to jasan dokaz vođine smelosti i prezira prema nama. Šetkao se onde, sa rukama na zadnjici, gledao iskosa Kulu, ćutao i pljuckao.
Voleo bih kad bi mi dopao šaka. Izvadio bih mu jabučicu golim rukama. To ne kažem zato što ga mrzim od ranije zbog Jelene, kako mi neki ovde pripisuju.
Ona je, ne znajući šta čini, naslonila glavu na moje koleno i grčevito mi obujmila nogu svojim obnaženim rukama. Prošaptala je: „Zar i mi nećemo skoro“.
Verujem da je ležao nepomično i gledao je svojim krupnim pitomim očima, miran kao jagnje u rukama Jovana Krstitelja. Jednom sam, kao slučajno, ušao k njemu dok je ona tu bila. Zatekao sam ih usred razgovora.
U redu: jagnje u polju, na ražnju pa čak i u rukama sveca. Ali zaboga, otkud jagnje koje žari i pali. To mesto kod Jovana je odveć nerazumljivo: „I opazih silna anđela gde
Makarije Nikanora su spopali besovi. Kao da ga je pečio obad sred polja, pa onako uzgican mlatara nogama i rukama ne gledajući koga će zakačiti. Kraj mene nema nikoga. Spušta se sumrak.
Govorio je o oskrnavljenim svetim tajnama. Žestio se iguman, psovao, mlatarao rukama. O sudbini prestupnika nije imao da odlučuje ni on iguman, a ne običan monah kakav je Nikanor.
Gleda. Ne sluša. Samo gleda. Vaše uzmlačene izraze, otužna kisela lica, ganutljivu tugu. Starac se šeta okolo sa rukama na leđima. Odmerava vas, pažljivo ispituje da li ste svi dovoljno plačni. Šeta se žilavi starac, drhtava šiljata utvara.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Navaljene rukama titana, Drevne gore počivaju s mirom; Mir je večni okovao širom Spomenike izumrlih dana. Tu stupaše u vremena stara Le
1893. (SA POGLEDOM UGAŠENIM) Sa pogledom ugašenim, S prekrštenim rukama, Na mrtvačkom odru svome Ležao sam međ vama.
On nikad nije tako tužan bio, I našto briga i bledoća ova? Ah, ja sam vidô, makar da je krio, Trag na rukama od hladnih okova: Izrodi nek se toga znaka stide, On, nema sumnje, iz Srbije ide! 1886.
Hetere rukama kriju sve tajne lepota svojih, I kao plašljivo stado zbile se u gustu tamu, Jer osećahu tada, u čudnom ovome času, Prisu
I juriš otpoče zorom. Spolja strašne se bore, Da snažnim rukama svojim prikače lestvice gore. A ozgo junačka momčad, i žene, i hrabri ljudi, Sipaju ključalo ulje i pale njihove grudi.
I radi kravara jadnog?!... Kmetica očajno skoči, I prosto poljanom jurnu, pokrivši rukama oči. Ona je bežala dugo, dok, najzad, umorna kleče, I vide poljane puste kako ih uvija veče, I strah joj silnije buknu.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Karijatide Erehtejona biće dekorativna pozadina naših portreta. Kroz pet minuta imaćemo ih, gotove, u našim rukama. E, a sad pođite za mnom! Ne - pružite mi ruku!
Ali ja sam niti sam veštih ruku, niti osobito dovitljiv u pitanjima poklona. Zato se moram poslužiti tuđim rukama i koristiti slučajem. On mi je, kako izgleda, došao sad baš u susret.
čeka nas sa jednim jeromonahom celokupna, plavo uniformisana posluga, klanja nam se duboko, i prati nas, sa rukama skrštenim na grudima, u dugoj povorci, uz glavne stepenice.
I zaista, blagodareći svojoj veštini i odličnom venecijanskom staklu, on je uskoro držao u svojim rukama jedan dogled koji je uveličavao trideset puta i bio daleko bolji od onih holandskih. Srećni Galileji!
Tako mi Bog pomogao i sveto evanđelje koje dodirujem svojim rukama.“ One strašne sprave ispuniše svoj zadatak, ali, koliko god da behu ingeniozne, one ne mogoše zaustaviti Zemlju u
“ Svi se nasmejaše na ovu upadicu, pa i sam Tiho, no Kepler najviše. Tiho se opet zamislio i podupro obema rukama svoju otežalu glavu.
Deset efektivnih dinara nađoše se u rukama pesnika. Tolikom uspehu svoje muze on se nije nadao. Blaženi osmejak obli njegovo lice, ali se on brzo trže, dade
Prelaz je bio vrlo težak; valjalo je celokupnu artiljeriju izneti na rukama vojnika do na sami greben. Tako je komora diviziskog štaba stojala skoro ceo dan na istom mestu.
Svetlost svih tih sijalica zasenjuje nam oči, mi ih moramo pokriti rukama. Pogledajmo, makar i kroz prste, dole u dubinu. Pod našim nogama se beli užareno more.
Na peronu te stanice čekaće nas oduševljena publika sa raširenim rukama i kišiobranima, zbog onog toplog tuša žive ili gasa.“ Ali moj prijatelj ne dade se razoružati.
Siđimo i mi na to poetsko poprište! Zasenjeni silnim bleskom, Vi zakrivate Vaše oči rukama, a ja mogu da Vas posmatram netremice, blagodareći mojim naočarima; baš je dobro što sam ih poneo.
Siđimo brzo u tu obećanu zemlju, opipajmo je svojim rukama, napijmo se njene vode, okusimo njene plodove. Napred! - Šta je ovo?
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
juriš! kolji! pali! Izrod koji krvce žali! Za slobodu se zlotvori Srb junak se rado bori. Ljuti zmaji i lavovi U rukama sa gromovi, Čelik srce, britka đorda – Pa šta će ti turska čorda. Malo nas je al' smo ljudi! Čelik srce je u grudi!
Stanković, Borisav - TAŠANA
I dobro. Pristajem. Neka bude tako, neka stoji tako. Ali zbog toga što to mora da bude, ja onda iz straha da ili rukama ili ramenima, kad prođem, slučajno što ne dirnem, ne povučem i poremetim, ne smem ruku slobodno da držim, ne smem
Znaš, kad ti ne možeš u rukama vruće bubrege da držiš, a ja trčeći da što pre donesem tanjirić, dok ti bubrege ne baciš, udarim ga o vrata kućna i
(Seda, oko njega hadžije i ostali.) HADžI RISTA (tapše rukama). Ulazi Stana. HADžI RISTA (se podboči pred njom): A ti, kučko selska, ti beše provodadžisala da se opogani ova naša
Tada go istrči i pokazuje na kaldrmu i, evo, vidiš, iz ove stare, tako zbijene kaldrme počne rukama kamenje vaditi i, tobož braneći se, bacati na sve strane, udarati kud stigne, da sve pršti i odskače, i dere se kroz
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
A kad oko podne momak vrati neprodatu, svelu zelen, starac je opet grabi obema rukama, meće u vodu, prska, miriše. Suvo seme stavi na dlan i miriše ga. Uveče sedi u baštici „dok se mirisi ne zatvore”.
Crkvu voli, popove ne voli, i začas im dobaci neki prekor, ali crkvu gleda i poklanja joj obema rukama. „Da date opraviti one ripide! Zar je proti svejedno što nosate po crkvi one motke! Ja ću platiti, koliko bude.
starac je preveden kod Toše, i kod Mađarice koja je imala mnogo samilosti za njegovu astmu i gluvoću, i na čijim rukama je i umro nekoliko meseci kasnije.
Sedi i kao žedan sluša šta gospa Nola govori, i kad ona kaže nešto zgodno, on tapše rukama ili skače u mestu kao pajac. Dva puta su uhvatili dečka kako se podvukao pod sto gospa Noli, samo da ne ide kući.
Prvi put otkad je živa, ozbiljno, s leganjem u postelju. Velika vatra, bolovi u nogama i rukama, neočekivana slabost srca, vrlo jake glavobolje.
Donesi, Julice, novine, da vidim šta me čeka u svetu i međ živim ljudima. — Julica se vrati s novinama i s tri pisma u rukama. — Nisam htela da ti govorim dok si bila bolesna. Sva tri pisma su od matere moje.
vi joj naredili da donese veliki poslužavnik, metnuli ste na njega lepezu, i tako sam i ja, s poslužavnikom i lepezom u rukama, stigao na bal. Zasvirala je muzika, i ja sam se probudio.
Zasvirala je muzika, i ja sam se probudio. — Gospa Nola je milovala Švabu po rukama, i nije znala da ga već dugo miluje. — Gluposti govoriš, Švapče, ali neka.
A pop nećeš biti, dok si u mojim rukama! — Gospa Nola poče brže da govori. — Ako ste to ujdurisali, tvoj župnik i ti, vala ste se prevarili!
Josin Duško na Cvetanu, a Luka na kobilici Milici. — Opet smej i podvriskivanje. Šegrt jedan se prevrnu triput na rukama: „Živela kobilica Milica!” — Pa kad prsnusmo, Nano, nestadosmo!
Ili, bolje, moram se dobro oženiti... Znate, koga mislim da uzmem? Tačno onu curu koja bude salaš naš u svojim rukama imala, pa bila koja bila. Ne mogu ja, Nano bez dosta beloga hleba i bez dobrih konja!” Pa se smeje kao lud.
I nehotice, zbunjen, mladić je počeo nemački da govori. Gospa Nola odmahnu obema rukama, i odjedared se dobroćudno nasmeja. — Ne razumem ti ja to, moj sinko, i ta ti nauka ovde ništa ne pomaže.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
« vikne. »Burjam da u ropstvo dođe? Dok je ovog mača u rukama, neće to biti!« So tim skoči na svoju Rozinantu, gurne je žestoko u bokove, koja dignuvši rep trubnoglasno svoju vatru
ne može pronaći, zato su na različite sekte podeljeni, ostavivši nami kamen mudrosti istraživati, koji je već u našim rukama.
Jedni s prekrštenima rukama usiljavaju se mrtvaca predstavljati, drugi upražnjavaju se očima nigda ne trepćati, gdikoji najposle kroz ruke ili noge,
što je žena takvom mužu donde samo krasna, dok se od nje može vući asna, sirječ dok se njene lepe banke po njegovim rukama lepe. Sad da vidimo šta se pri prosidbi radi. Mladoženja je u Vršcu, a gospodična s 15.000 u Bečeju.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
je u tome društvu bio jedan bajaco sa šiljatom kapom na glavi, jednom žutom a drugom crvenom nogavicom i raširenim rukama koje drže male, metalne tasove. Mada je prezren ležao na zemlji, on je jedini u ovome društvu imao dušu.
Sećam se, dok je bio nov, kad bi mu pritisnuo grudi, iz grudi mu se izvijao glas i živo kretao rukama te udarao tasovima.
Pa onda, nabavljao sam odnekud lisičje repove, zakačio ih čiodom i ovu iskrivio, pa stajao pred vrata na ulici sa rukama na leđima i čekao ujutru i po podne sudsko i sresko činovništvo, koje je kraj naše kuće prolazilo, te im kačio rep
“ a majka uzvikom:, „Bolje da sam ga rođenim rukama zadavila čim je zapištalo nego što sam zadojila razbojnika!“ Ja se nisam slagao sa takvim roditeljskim mišljenjem, a
— Ništa lepše od toga, — tvrdio je on — imaš vlast u rukama pa radiš šta hoćeš, a ne odgovaraš nikome. Lakše je biti ministar no berberin.
Na godišnjem je ispitu, razume se, bilo grdne smejurije. Predsedavajući profesor hvatao se rukama za trbuh i uzvikivao: „Idi, dete, do đavola, nisam se ovako slatko nasmejao već toliko godina!
planinama, jezerima i morima, i kojekako, ali kad bi se dočepao neba i nebeskih predmeta, tako bi se razmlatarao rukama i tako bi nas ni za šta ošamario da nam je izgledalo kao da se na nebu među planetama dešavaju katastrofalni sudari.
čoveka sa dobrim apetitom i, ovome odgovarajućim trbuhom, sa mesnatim klempavim ušima, zadriglim vratom i kasapskim rukama, pa vam kažu da je to kompozitor. Moj profesor zoologije bio je bogom opredeljen da bude to i ništa drugo.
— Sanjam neku gadnu ženturinu, sa oštrim, gvozdenim zubima, zmijama mesto kose, topovskim đuletom mesto srca, rukama u vidu gvozdenih vila i fosfornim očima, koje se u mraku svetle kao mačje oko, i stomakom od goveđe kože, punim raznih
Ta ljubav probudila se u meni kao reminiscencija iz prve mladosti, kada sam na rukama naše tadanje služavke sricao azbuku ljubavi, vaspitavajući se očiglednom nastavom.
– Jeste, jeste! – vrišti Ilija Vukićević i mlatara kroz vazduh dugim rukama. – I da je samo izostavio sebe pa ni po jada – nastavlja Radoje i lupa pesnicom o sto – nego je uveo sebe u mlađi
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Spustiše ga na zemlju. Nespretnim rukama peremo njegovo lice i ružičasta voda juri preko odela... Pojavi se sveža rana kao uzorana brazda na levoj slepoočnici.
— Dobro je, nije ušlo duboko. A u neposrednoj blizini našoj se krši i lomi, i mi, drhtavim rukama, vezujemo grubi zavoj oko glave ranjenika.
Uzdržana daha, prilazili smo lagano. Nekakva grana mi naiđe na lice. Stisnuh zube, pa je dohvatih i rukama dopratih do njenog pravog položaja... Eno su i konji privezani za ogradu... A oni iz crkve nešto iznose. Jest.
Srećom, korito nije bilo dublje od dva metra. Poslužioci poskakaše u rečicu. — Ispreži! — Otkači zadnjak! — Na rukama guraj! — Vraćaj nazad! — čule su se šapatom razne komande. Voda je šljaporila. — Daj konopac!
Stani! — uzbuđuje se Kosta. Trebalo je povratiti top nazad. Komandir naredi da se iskopa rampa i poslužioci rukama da iznesu top. — Požurite! — viče neko odozdo. — Konji sve više tonu u glib.
— I to jest — odobrava narednik. — Jedino nam ostaje još ovo — produži komandir — da okrenemo na rukama topove i kare unazad. Da se lagano privučemo opet drumu. A tada galop... pa šta kome Bog dâ. — Dobro!
Pošto je put uzan, vozari su prvo ispregli konje. Potom su poslužioci rukama okretali vozove. Sve je bilo gotovo za pet minuta.
Pred radnjom Luka sjaha. Reče ordonansu i Isajlu da čekaju pred vratima, a on sam uđe. — Pomaže bog! Oslonjen rukama o tezgu, gledao je trgovac mrzovoljno i promrmljao nešto u znak pozdrava. — Dajte mi dva kilograma šećera!
Na krivinama otkačinjali smo zadnjake i vojnici ih posle rukama gurali. A, da bismo olakšali konjima, dobili smo i četu pešadije, te je svaki pešak nosio po dve granate...
A opet, u zemlji su ostali stari roditelji, deca. Ali, teška je reč — izdajnik! Ah, kad bi mogli da obuhvate sve rukama svojim. Ovako se misli rastežu, vojnici sede ćuteći pored vatre i povijaju se kao dim na vetru.
A tek vojnici!... Mlatili su ih ranije za neki izgubljeni kaišić, sada, evo, svojim vlastitim rukama treba da unište oružje. I poslednja nada je uništena. Ma i robovi bili, predaće se oni sa oružjem, kao vojnici.
Luka se žali kako je danas pao konj i nagnječio mu nogu... Vojin čučnuo pored vatre i rukama obuhvatio uvezanu glavu. Poručnik Branko skinuo čizme i suši noge. Potpukovnik Petar otvorio sanduk i nešto traži.
Petrović, Rastko - PESME
se kao ćilim poljem produžava, Na rubu čijem devojče divno spava: Ja kraj nje milosno ležem, da je vežem Rukama za sebe i za daljine; I poljupci su ukusa slana, Cvetne devojačke glave kao bokori jorgovana.
Jedino zbog ovih razderanih obala u rukama Kukavico, zadrhtaćeš zar opet! Nimalo strpljenja da prkosiš mukama, Pljuni! Savladaće te pesnicama svet.
Sada pak pokušavam da mislim drukčije. Najpre, šta Šta? Ničeg zar u rukama, Čime početi život novi: Poslednje bogatstvo koje svetu vraćeno, Dokazalo bi da se odričeš ludila!
u snu ležalo na grudima, Pritežalošću teškom svojom unosilo mu u san mučenja, Imađah otvorene vene, zasečene duboko na rukama; Na ključ je bila krv ... Na ključ je u njih Sunce uterivalo svoja lučenja; I nikad suviše nije peklo na grudima.
sklopiti svoje oči, I kroz njih se nikada neće vratiti već u slavu; Tada će onaj što nadživi upeti se da kroči, Pa rukama hladnim da zastre pobeđenome glavu.
Ni kada, s pretnje, zamućenost mi navre očima, Pa ona što je Nerazdvojna skrije ih svojim rukama I strepi da li će moći da zlobu svoju zbrišem svojim noćima, Ili ću otrovati njom još jedini spas mira u nebesima.
posle dugo trpi od potresa, Gle, jedinu nju tih trenutaka od mene ne beše strah; Toliko me je ljubila, i zaptivala oči rukama, Il njena ljubav za mnom tad beše u mukama: Večernje nebo odjednom kao crveni cvet izniče; O ti, o ti, ko mi to tiho
Kada bi večito htela biti gola preda mnom, I koračati s rukama spojenim niz struk, Pred poljanom, tako rumena kao da se obavija snom, Ni jednim pokretom ne bih povredio njen muk!
Gajte ih. Bolne nokte njene pažljivo srežite, Turpije za njih već nema suviše previte. Gospod sam dade rukama plodnost čuda da skrivaju, Srebrni sneg krinova uzeše Serafinima.
svanu, Tiha ženo, koja sa anđelima mešaš svoja sanjanja, Teškoga srca katkad u dnu čudnih smrkavanja, Ne pomišljajući da u rukama samim vašim cveta čvrstina, Svi vi velite: !!Gospode, gde dakle je, vaistina, Isceljenje, jer neizmerne su nam ove muke?
!Gospode, gde dakle je, vaistina, Isceljenje, jer neizmerne su nam ove muke?“ Ta u vašim je ono baš rukama, ta ono je same vam ruke.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kad, najednom, iza stene, tu gde nežno sijaju oči morskog krina, vide Kapljica dvojnika svog Cveta. Pljesnu rukama Morski Car i Cveta nestade.
Da bi ti sin do nje stigao — ti moraš da nestaneš, moraš da u sunčevu peć — dok sunce oko zemlje ne obiđe — golim rukama bacaš žar! — reče strogo Sunčeva majka. — Bolje se vrati odakle si i došla.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
sve je gotovo! I srce, i oči, i snaga, sve za Asana, za selo, Banju! (Prkosno klonulo.) Tamo ću ja! (Kida se rukama.) Oh, tamo i oči da iskopam, kožu da oparim, snagu da osušim. (Kida sa sebe odelo, lice, kosu.
Ali opet idem. Samo ti nemoj toliko! A i Asan, dobar je — bogat je. KOŠTANA (poklapa lice rukama): Asan je! KMET Pa i on je čovek! (Odlazi.) Čuje se bahat i sjahivanje konja. Ulazi Stojan.
Stegni srce i trpi! Bidni čovek; a čovek je samo za žal i za muku zdaden! (Diže a suze mu teku, kaplju po rukama.) Ajde! Idi! KOŠTANA (podiže se uplakana): Kuda? MITKA Zar mene pituješ kude će ideš? Zar ja da ti kazujem? Kude?
Šantić, Aleksa - PESME
A ja, slušajući zorine slavulje, Samo ćutim, stojim, I gospodu svome pokažem sve žulje Na rukama mojim. Iz njih kad pročita svu povest čoveka, Radošću će sjati, I tamo gde teče rajska zlatna reka Mesta će mi
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Centralna oblast Balkanskog poluostrva bila je na taj način čvrsto u njihovim rukama. Već su savremenici osetili značaj boja na Kosovu, i on je brzo postao predmet legende, čije je stvaranje bilo olakšano
nejaki Stevan, koji je bio dovoljno hrabar da ukrade noževe, ali nije bio dovoljno snažan da njima lako preseče veze na rukama svoga oca Grujice Novakovića, koga su Turci svezali: Al' detetu nevolja golema: noži teški, a dete nejako, jedva nože
krpu platna, pa se penje gradu uz bedene; gotov bješe u grad uskočiti, al' doleće ljuba nevjernica, oštru sablju nosi u rukama, pres'ječe mu platno više ruku.
u nedelu, u nedelju prije jarka sunca; zasukala bijele rukave, zasukala do beli lakata, na plećima nosi leba bela, u rukama dva kondira zlatna: u jednome lađane vodice, u drugome rumenoga vina.
“ „Ne pitaj me, care poočime! Poznao sam sablju baba moga; da sam bog dô u tvojim rukama, i ti bi me 'vako ražljutio.“ Pa on usta i ode čadoru.
Naljuti se Vlašiću Radule, golu sablju u rukama nosi: „Odjaš’ konja, kučko, ne đevojko! Odjaš’ konja, odsjeć ću ti glavu! Nisi konja od baba dovela, već si moga konja
No pogledaj, mila snaho moja! No pogledaj poljem pred svatove: štono junak na konju vrančiću bojno koplje nosi u rukama, zlatan sjaje na plećima štitak, a kraste mu lice nagrdile, iza krasta lice pocrnjelo, ono ti je dijete Maksime.
u zelenu travu, a dopade Starina Novače, sabljom manu, os̓ječe mu glavu; pa dopade deli-Radivoju, pres̓ječe mu tenef na rukama, a dade mu sablju Arapovu. Mili bože, na svemu ti vala!
Novak pogubio, svi svatovi svate razagnali; sam ostade Grčiću Manojlo, k njemu ide Novaković Grujo, golu sablju nosi u rukama, pa doziva Grčića Manojla: „Stani, kurvo, Grčiću Manojlo! Čiju nosiš lijepu đevojku?
Izgubi me Grče na mejdanu!“ Tu dopade deli-Tatomire, nosi golu sablju u rukama: „Stan’, kurviću, Grčiću Manojlo! Lasno j’ s Grujom mejdan dijeliti, no pričekaj deli-Tatomira!
Izgubi me Grče na mejdanu!“ No eto ti deli-Radivoja, golu sablju nosi u rukama, pravo ide Grčiću Manojlu: „Stan’, kurviću, Grčiću Manojlo!
je pjenam’ zapjenio, zapjenio pjenam’ bijelijem, a Mujo je pola krvavijem; a oko njih Alil opskakuje, golu nosi sablju u rukama, pa udara od Senja Tadiju, — sedam ga je udario puta, sedam mu je načinio rana, sedam rana od sedam pedalja.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
vodenica glupa Šta je ne znaš ali nešto jeste U zasedi iza petnaeste Pa se oči nađu na mukama Zaboraviš kuda sa rukama Nigde mira da se noge smeste U zasedi iza petnaeste Nikad nije rano da se sazna Da je prva ljubav neprolazna
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Mnogi bivši đaci te škole čitavog života zamišljaše zemljinu kuglu u onome položaju u koji je postavljena vještim rukama dječaka Mačka na polumračnom tavanu seoske kuće, uz opasno zuzukanje osa, koje su mališanu smetale i pokvarile mu
Pojaviše se neki divovi visoki deset metara, zamahaše dugim rukama avetinjske babe, umesto trnova žbuna čučao je crn medvjed. Lazara Mačka podiđe jeza.
— Evo, sad imamo kuću! — uzviknu Jovanče i zadovoljno pljesnu rukama. — Hajde da je pogledamo malo poizdalje. Iziđoše iz Tepsije i odmakoše se od logora jedno pedeset koraka.
u mraku pričinjavala sve nekakva čudovišta: te nekakav div s glavom kao plast sijena, te strašan bradonja s lepezastim rukama i kandžama, te crna baba s torbom.
zatim razroko kao da mu je muva sjela na njegov crveni nos, a onda se zabaci natrag, na naslon stolice, lupi rukama po stolu i luđački stade da se smije: — Aha-ha-ha-ha, hoće djevojčica batine! Aha-ha-ha!
Čekajte, sad ću ja vama pokazati! Jurnuo je uzduž klupa i — švic, švic! —raspalio lijevo-desno po đačkim rukama, po leđima a negdje, bogme, i po glavi. Smijeh prestade kao da ga zasu pljusak.
Ležeći tako s glavom na rukama, zaklonjen šeširom, Stric je zadrijemao i zaspao. Odjednom se granje na ljeskovom žbunu oprezno razmače i kroza nj se
— Drekavac! — dreknu poljar i tako luđački đipi kako nikad u životu đipio nije, dograbi se rukama za ivicu jame i poput zeca iskoči napolje i dade se u divlje bjekstvo.
Jedan po jedan dječak padali su u šake napadača. Videći da nema izlaza, dugonogi Stric obuhvati rukama i nogama prvo stablo i poče hitro da puže uvis.
Prolazili su, potišteni, raspasani i obradatili, a na sva pitanja samo su beznadno odmahivali rukama. — Ne pitaj, izdaja na sve strane: kad pušku dobiješ, ne daju ti municije, gdje ima municije, neko puške sakrio.
Vanjka odiže jedan kraj plasta oznojen, izvuče se napolje i pljesnu rukama. — Gotovo, planulo je! Ubrzo na gornji otvor gomile, kroz koji je Vanjka virio dok je nosio plast, poče da kulja vrlo
— Vidiš li? — uzbuđeno upita Jovanče. — Vidim! — veselo dočeka Mačak. Na rukama i koljenima, kližući se, oni požuriše uz kamenitu strminu.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
kiša s neba spadati će ti i iz kamena voda isticati i Amalik satrti se ne isto samo s oružjem tvojim, nego i pravednim rukama dižući ih gore krstato i Bogu se moleći ujedno. So toga svi neprijatelji uplašeni izpouticaće.
Sad već valjalo počiva Hristos, prvi sveštenik, Na krstu, s pruženim svojim U vis rukama. Večernji Bogu prinos donese. TKO?
Dopade on na vrata, iskrha i izlomi direke, zasovnice i katance sve zdruzga rukama oko ponoći. Uze gradska vrata na svoja leđa, zasloni se š njima, da ga ne mogu streljajući za njim ustreliti, izmače
krasnu ženu nacifrastu se ne motri; promini je, te ne samo od jela posti se ama i srdcem, očima, s jezikom, ušima, s rukama i s nogama i sa svim ti članci.
S rukama da radi, a o duši nek se stara. Svi to zaktevamo da smo jednako boljari te bogatice hvalimo, a siromahe kudimo.
provendom što vam od cara ide, a drugo što vam odviše vanja, prirađujte s poslom trudeći se snagom, sa svojim dobaljati rukama, te tako se živite.
A krošto to, i za koju li im hvajdu podnose i trpe? O LAKRDIJAMA, MASKARAMA I VAŠARIŠTIMA Mahanje rukama, vrtenje se sobom i bahtanje konjsko s nogama, ružan i nesviđen držati zavičaj, sa zurnica kolovođskih tu donesen,
svaki zločesti glasovi i kavge, bojevi, inati, prerečivanja, mućnja i graja narodska, bašenje ponosno, razmahivanje s rukama, koprčenje i dmenje, par ba, ukor, borenja se i nošenja, bezobrazne ćudi.
milost sebi prositi, — a ti, što je Bogu ugodno ono si na stranu ostavio, a svatovske igre i poskočnice ovde privodiš! Rukama uzvijaš, s nogama vrtiš, sa svim se telom kovrčiš kostreći se i previjajući, ka keteuške igrajući!
svetskih radilaca u nezgodi i šteti im, slabo ih ko žali ili da im što ko štetu naknadi: vraćaju se hučući s prazdnim rukama doma, jaočući i vajkajući se, a tko i mari?
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
svet, i žene i babe, odaju mu čest: ustaju s pragova avlijskih vrata i ostaju tako stojeći — s malo pognutom glavom i rukama pod pasom, — sve dok on ne prođe!...
I kada banu, i nezvana, i dođe još jedna, četvrta tetka, neka tetka Doka, s rukama preko trbuha, i zapita ih šta su se skupile, reče joj važnim i ozbiljnim glasom strinka Paraškeva: — Zbrasmo se,
Svaki čas tek zaklaparaju nanule ili papuče preko kaldrmisane avlije, i jedna po jedna strina ili tetka dolazi, s rukama pod pazuvima. Skupljaju se, i tu su već na okupu sve tetke i strinke: Dika, Kara, Ruška, Paraškeva, i Nikoleta, i Doka.
Najteže mu je bilo što nije znao šta će s rukama; srećom se tada sećao sahata, vadio ga i navijao ili gledao koliko ima sahata na njemu.
i pogledom na stranu; seća se izmećarke kako podalje stoji, i čuje jednako reči njene i vidi Manulaća kako sa spuštenim rukama stoji kao stupac nekakav i kako se smeši, i čuje kako se ovaj ceri...
Manulać se pustio iz kola, pa se samo lupa rukama po kolenu: previja se i zaboleše ga već slabine, a vilice mu ostaše razjapljene, pa ne može da ih sastavi od silna
“, a on svaki čas pada, pa se opet diže i opet beži. I brani se rukama, a njih teško diže: malaksale mu; on pada i opet se diže i grabi napred, a za njim se jednako ori ono strahovito: „Lele,
videći u kolima snažnom Maninom rukom oko pasa stegnutu žensku priliku u zelenoj bundici, s jednim manjim zavežljajem u rukama i drugim većim na kolima (u kome behu dušek, jastuci, i jorgan) kraj nje. U kolima još kolevka, koritance i dubak...