Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Taman beše iznela hleb da metne u peć, a sva se zapurila od posla i vatre te došla još rumenija dok eto ti Rake ozdo, gunđa nešto jednako.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
a kroz to zeleno lišće video je kako zvezde blede. Bela jasna pruga probijala je kroz šumu, i ona postajaše sve rumenija, dok se ne pojavi jarko sunašce...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Kako je koja očešljana, obučena, je li bleđa ili rumenija nego radnim danom — sve se to počelo da posmatra u crkvi, a dovršilo u porti ili na sokaku.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Njemu se Anka dopada. Istina, bila je vrlo bela u obrazu, a Ljuba bi voleo da je malo rumenija, ali opet nobl izgled ima. Ako je uzme, svaki će kazati: „No, ova je iz gospodske kuće!” — I Ljuba se Anki dopada.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ona je bila bjelja od snijega, rumenija od ružice, sjajnija od sunca, da se take na svijetu rađalo nije niti će se rađati.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
javorina trune; Mlad je vojno ruža napupila, Vjetar Duva, ruža se razvija, A od kiše biva veselija, Sunce sija ona rumenija“. 127. U Milice duge trepavice, Prekrile joj rumen’ jagodice, Jagodice i bijelo lice.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
APOTEOZA Gospodo, jednu pijanu čašu Banatu! Puna žuči, otrovane krvi i smeha, rumen njena rumenija mi je od pričešća, a ruka mi drhti više nego da dižem putir. Ponoć je, pustite me da nazdravim, i ja.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Ona je bila bjelja od snijega, rumenija od ružice, sjajnija od sunca, da se take na svijetu rađalo nije niti će se rađati.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Sjajno lice meseca Noći goni mrak, Nežna zemlji Danica Ljupki spušta zrak, Sunce više što sija, Ruža sve rumenija, — Veli mlada Srpkinja, Slavna Srpkinja. Našto suncu nebesnom Živi topli žar? Tanko čuvstvo srcu mom, Mili neba dar?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
se Strahiniću bane: ud'ri na se dibu i kadifu, ponositu čohu sajaliju, što od vode čoha crvenija, a od sunca čoha rumenija; okiti se jedan srpski soko, pa posjede đoga od megdana, — odmah pođe, u tazbinu dođe, u tazbinu, u bila Kruševca, đe
s’ junački konji okićeni; na junake dibu i kadifu i crvenu čohu sajaliju, što od vode čoha crvenija, a od sunca čoha rumenija, a na glave kalpak i čelenke, na junake meneviš-dolame, a na noge kovče i čakšire, — nek su naša đeca okićena, nek su
Netko bješe Strahinjiću bane, tj. bio je neobičan čovek, junak. Što od vode čoha crvenija, a od sunca čoha rumenija, tj. crvenija ukoliko se više pere i rumenija ukoliko se više nosi po suncu.
Što od vode čoha crvenija, a od sunca čoha rumenija, tj. crvenija ukoliko se više pere i rumenija ukoliko se više nosi po suncu. Tuka i Mandžuka su reči nejasnog značenja (po jednom mišljenju: Tunguzi i Mandžurci).