Obradović, Dositej - BASNE
Niti su pre bili, niti će do posletka biti. No oni vele: kakva je to pravda da im Rusi i Nemci otimlju ono što su oni od drugih oteli? Neka samo poslušaju ovo što ću reći, pak neka sami sude.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
ŠLEMOVI 1. Ozbiljni Englezi, s licem u kaljuzi, s nosem kraj cveta čiji miris nesta! Kraj Degendorfa sahranjeni Rusi, Nemci zakopani na nepoznata mesta!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
nego ovi̓ 11 forinti i ovu pušku, no daj išti jošt ako dadu; ako li ne dadu, da idemo i sa to 250, pak dokle dođemo; Rusi popovima dobro dele, prosićemo”.
Taj dan 14. dekembra pođemo iz Peterburga (a na tri dana pređe dali su nam Rusi po 300 #) preko Varšave, Galicije u Mađarsku; dođemo u Tokaj januara 5. uvoči Bogojavlenija 1805.
po gdi u tajnosti, da može svagda u rusku misiju odlaziti, i nastavlenije primati, kao što su nam u Peterburgu kazali Rusi.
Mene je mnogo puta vladika pitao i kušao: šta su nam Rusi rekli u Petroburgu. — Ja sam to kazivao: da Rusi ništa drugo nisu rekli, no toliko sovetovali da mi sami za sebe
Mene je mnogo puta vladika pitao i kušao: šta su nam Rusi rekli u Petroburgu. — Ja sam to kazivao: da Rusi ništa drugo nisu rekli, no toliko sovetovali da mi sami za sebe pošljemo knezove u Carigrad i molimo Portu, da nam
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pred drugom kućom opet pripovedali o Rusima. Jedan pripoveda kako su Rusi najveće carstvo, i kako sa svakim ratuju i svakoga tuku u ratu; a bog im pomaže jer drže sve poste, pa poste i na sami
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Neka se pritaji u kući gospože Huml dva‑tri dana, dok se izveste Rusi i dok Rusi dođu po njega. Ako mu pak do ženske nije stalo, on, Agagijanijan, reći će gospoži Huml da je kapetan ranjen
Neka se pritaji u kući gospože Huml dva‑tri dana, dok se izveste Rusi i dok Rusi dođu po njega. Ako mu pak do ženske nije stalo, on, Agagijanijan, reći će gospoži Huml da je kapetan ranjen na bojnom
čizme, i poponu, kao da se oblači za svadbu, pred veče, dotrča Agagijanijan, sav srećan, da javi da su Isakoviča Rusi našli, na svom spisku, kao svog oficira, koji je zadržan u Temišvaru.
Razbegli su se, po Beču, kud koji. A šapat se širio, od usta do usta, po Beču, da su Rusi Srbe izdali. Najgore je bilo to što je opštenarodni sekretar mitropolita, Nenadovič, gledao da te očajnike, u Beču, u
Da poslužuje ambasadu. Samo, kapetan treba da upamti, da Vasilija, Rusi, ne voledu! Bolje je ćutati, kad Rusi Vasilija pomenu. Šutonja se sa rogonjom ne bode.
Da poslužuje ambasadu. Samo, kapetan treba da upamti, da Vasilija, Rusi, ne voledu! Bolje je ćutati, kad Rusi Vasilija pomenu. Šutonja se sa rogonjom ne bode.
A dotle da čekamo! Isakovič onda poče da ispituje Vanija: je li istina, što Rusi tvrde, bar mu Kopša, njegov rođak, tako kaže, da je Vasilije udario na vladiku Savu?
Pitao ga je, šta je on, u stvari, sekund‑sekretaru, i otkud to, da njega, i Kopša, i Rusi, meću u svaki posao, kao mirođiju u čorbu.
fratar – sa licem praseta, koje je ostarilo – kad ču da je Pavle rosijski oficir, poče da se jada da je čuo da će Rusi, odsad, plaćati, i šizmatičke crkve, u Adrijanskom primorju, a to je žalosni doživljaj, za njega, u životu.
Mlađi fratar, otac Celestin, jadao se da je čuo da će Rusi slati novac, i za crkve u venecijanskom primorju, što je još više žalosno, u njegovom životu.
Pa su onda tumačili Ani i Varvari šta je analiza. Đurđe, onda, to veče, zapita: a hoće li Rusi dati po jedan čin više, kako je Ševič obećao, kad ih je pisao na svom spisku? Pavle se tog pitanja i bojao.
Pavle im reče da mu je Volkov tumačio da rosijsko carstvo, posle tolikih ratova, ne želi da učestvuje opet u ratu. Rusi žele da Austriju zadrže uz sebe, lepim. Ne valja, kaže, da Srbi stalno nešto protestvuju!
Matavulj, Simo - USKOK
ravno prije godinu izdržaše opsadu i bombardovanje Ingliza, a prije toga, u toku od osamnaest godina, grad uzimahu čas Rusi i Crnogorci, čas Francuzi!... Ali svi iskreno žaljahu što se ne obistini ono prvo nagađanje, biva da je princip pobjegao!
razorio mletačku državu, da je primorje po ugovoru pripalo ćesarovcima, da su ga poslije Francuzi preuzeli, da su ga Rusi i Crnogorci otimali od Frâncuza, ali to je znao u glavnome.
Tri dana gonili su ih naši i Rusi i otmu im sve zemljište između Cavtata i dubrovnika i uzeše jednu zastavu i oko dvije stotine pušaka.
Što jest, jest. Je li ovako, braćo? Svi stariji potvrdiše. — Prekidosmo Dubrovniku vodu, a Rusi za dvanaest dana namjestiše na otetijem visovima dvije baterije, pa počeše gađati grad.
Mi se povukosmo u novska brda, k Mojdežu, Kamenom i Mokrinu. Malo bi, istijem putem dođoše Rusi za nama. Tada mi odosmo dalje k Risnu i uhvatismo klance.
Mi ga opet napadosmo s tri strane i praćasmo, a kad se primakosmo k Novom, skoče u pomoć i Rusi. Krvavo uzmicanje Francuza trajalo je dva dana.
Francuza nabrojismo četrnaest stotina mrtvijeh soldata, četrdeset i šest oficira sa zlatnijem jakama, među kojima Rusi poznadoše jednog đenerala. Zarobismo jednog đenerala, preko četrdeset oficira i hiljadu tri stotine soldata.
Stevo nastavi: — Vladika vam reče da se Francuzi i Rusi čarkaju i da se očekuje glavna bitka. U tome očekivanju prođe nam zima i proljeće, a, negdje po Trojicama, dođe žalostan
U tome očekivanju prođe nam zima i proljeće, a, negdje po Trojicama, dođe žalostan glasnik da su Rusi izgubili, i donese naredbu da se Boka predaje Francuzima.
Eto ti koliko nam pomože naše junaštvo! Nastade mučno ćutanje. Najzad Rako Mrgudov zapita Janka: — Gdje su to Rusi bili potučeni? — Kod Fridlanda, Rusi i Prusi zajedno, četrnaestog junija po novom 1807-me! — Viđi đavola đetinjeg!
Nastade mučno ćutanje. Najzad Rako Mrgudov zapita Janka: — Gdje su to Rusi bili potučeni? — Kod Fridlanda, Rusi i Prusi zajedno, četrnaestog junija po novom 1807-me! — Viđi đavola đetinjeg! Sve zna! — Koje je doba noći, Janko?
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
(Namiguje na Smrdića.) GAVRILOVIĆ: Ta izdaleka gledam kako ste se nešto zabunili. ŠERBULIĆ: Zabunili smo se što ti Rusi jedanput ne svrše, nego sedimo na trošku. GAVRILOVIĆ: Ja čujem da će se svakom platiti dijurna koji je izbegao.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Iako su prostorom bili toliko razdvojeni, Srbi i Rusi bili su u verskoj zajednici. Jugoslovenska pismenost od XII do XVI veka bila je od izvesnoga uticaja na rusku
Docnije, u srpske krajeve, u pojedine veće opštine, često dolaze za učitelje Rusi, »Moskoviti« i »Moskovi«, kako su ih Srbi zvali.
Kao i u celom prosvećenom svetu, kao što su već učinili Nemci, Talijani, Francuzi i Rusi, i Srbi treba da usvoje za književni jezik svoj narodni jezik, valja primiti »čist i nepokvaren govor naroda srpskog«,
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pri povlačenju, u rovovima su ostajala samo mitraljeska odeljenja, i strelci, najbolji. Imali smo velike gubitke. Rusi su nas tukli sve do uskakanja u njihov rov. Tada bi dizali ruke pa se predavali. Nisu išli na nož.
Mi smo dotle bili navikli na šrapnele, i granate, zasebno. U to vreme, Rusi su bili dobili neku novu municiju, brizantnih granata, koje su stizale i raspadale se.
Ranjenici teško umiru od puščanog metka. Od artiljerijskog brzo. Žvaću krv i zubi su im, kao i čela, razbijeni. Rusi su, na Zlota Lipi, praštali život, dobroćudno, onima koje bi u šumama zarobili.
Međutim, kad su neki naši oficiri i narednici (Mixich, Bachmann) počeli da ih ubijaju i posle dizanja ruku i Rusi su počeli da ubijaju one koje bi zarobili. Polivali su ranjenike naftom, na koju bi cigaretu bacili. Groblja K und K.
Mađari su psovali i bolničare, i lekare, i božju majku. A samo su Rusi, u velikoj gomili, u mraku, ćutali i pružali ruku kad bi bolničar sa fenjerom i čajem prošao.
Oh, Francuzi se, ako im prebacite što, vrlo brzo požure da vas zadive. Rusi su na sve strane. Njine balete obožavaju.
Dekor i kostime, koji staju hiljade, crta Pikaso. Rusi se baš ne trude da očuvaju simpatije, nego često, drsko, daju obične stvari.
Posle toga, sentimentalne scene. Sve to nije bez jedne beskrajne „ispečenosti“ u zanatu. Rusi imaju svoje pozorište, gde daju stilizovane bajke, prozne pesme Turgenjeva, ukrajinske horove, male scene i groteske.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
U strmoj avliji, pokraj Ibra Iz kazana se dimi džibra; Seljaci zaseli, piju ko Rusi: E, da mu je prvenac da okusi! I zašto mu dolaze misli ovakve Baš sad, kad ne može da se pomakne?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „U našoj zemlji pomiješani su Česi i Njemci. Česi su Slaveni, znaš, to će reći otprilike kao Rusi. A ovaj je čovjek Njemac — ama dobar momak!“ Janko se sad obrati k Adolfu i poče š njim da govori.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Reku najprije Latini: „Mi ćemo mudrsot;“ Inglezi: „A mi ćemo more;“ Turci: „Mi ćemo polje;“ Rusi: „A mi ćemo gore i rudu;“ Francuzi: „Mi ćemo aspre i rat,“ „A vi Srbi, šta ćete vi?
Sveti Sava - SABRANA DELA
Pevaše prvo Grci, potom Iverci, zatim Rusi, za Rusima Bugari, potom, opet, mi, njegovo stado sakupljeno. Minuvši, pak, vreme liturgije i okončavši se služba sva
Ćosić, Dobrica - KORENI
belog dima duvana Turkinje u crnim šalvarama koja u jagodinskoj mehani sedi uvek u uglu levo od vrata, ispod slike — Rusi prelaze Dunav u osušenim guskama. Takvi su im čamci.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Kažite sami, Vi biste nešto hteli, a to što hoćete to nije iz vas, iz nas, neposredno. Recite samo: zar vi niste Rusi bez ruske duše? Imate nešto od nje, možda, ali nije sva i nije vaša. Zato nema Korenjeva i Neznamova. I još ih neće biti.
Mi svi ratujemo u ime njegovo, jedni protivu drugih. I Nemci za vezu s Bagdadom, i Rusi za Carigrad ili ni oni ne znaju zašta, i mi za more, i drugi za ovo ili za ono. I to svi u ime jednog istog Boga.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Reku najprije Latini: — Mi ćemo mudrost. Inglezi: — A mi ćemo more. Turci: — Mi ćemo polje. Rusi: — A mi ćemo goru i rudu. Francuzi: — Mi ćemo aspre i rat. — A vi, Srbi, šta ćete vi?
Krakov, Stanislav - KRILA
Hajlenderi su jurišali uz zvuke kornemuza, rumeni Englezi uz trku fudbala. Rusi naliveni votkom, a Francuzi sa vizijom palmovih grančica. Ovde su njini dlanovi jurišali uz dreku glasovira.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Dok se Komarov zabavi oko sablje, ja se primakoh majoru Velimiroviću i rekoh mu polako: — U Beogradu nisu Rusi, tamo ćete izaći pred srpski sud. On me pogleda, uzdanu i reče zagušljivim glasom: — Svejedno, meni je sad sve svejedno.
doktora i saletiše ga: — Ah, kakva nesreća, gospodin pukovnik (Rusi iz učtivosti uvek tituliraju za jedan, dva čina više) izvoleli su pasti, uprljati mundir, slomiti nogu, razbiti glavu —
Ceo Kavkaz odjeknu od bojnih usklika, i zapodede se dugi rat. Rusi su napadali, Čerkezi su branili svoju domovinu. Ovaj se starac tada borio za tako isto svetu stvar, za kakvu se ti
Trubač zasvira na juriš, Crnogorci isukaše jatagane, Rusi tresnuše puškama, ja moju stegoh — čini mi se prsnuće mi pod rukom, poiskakasmo iza grmova, zgledasmo ce samo, pa onda
Pođemo malo dalje i šta da sretnemo! Na puškama u šinjelu nose Rusi jadnoga Kirilova. Još je bio živ, ali crna smrt već mu se beše nastanila na bledom licu. Ižljubimo ga u krvavo čelo.
većaste o nekoj vajnoj kontroli narodnoj, mi novinari opet sanjasmo o Solunu i Jedrenu, pa gle našta izađe: došljaci Rusi zapovedaju po svojoj volji, a mi se evo bijemo oko Aleksinca. — Naši zahtevi u skupštini nisu saslušani i uvaženi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Trube su treštale, potkovane cokule ujednačeno truparale. — Živeli braća Rusi! — Zdravstvujte, tovarišči! — Zito, zito! — Vive la Ruѕѕіe! — dobacivali su Francuzi.
U oblacima prašine jurili su ostrovskim putem pet konjanika i začas se nađoše pod platanima. Bili su Rusi: Sergije, taj Fjodor i njihova tri ordonansa, podoficira.
„Fikus“ mljacnu ustima i, pribirajući misli, s teškom mukom nastavi: —... No, bratja Rusi ostavili svoju rodnuju zemlju po svojej volje... čtobi pomoć nam Sjerbam... svojim bratjam... Da zdravstv... — on štucnu.
Čaše i flaše rasuše se s treskom. Vino prsnu po nama. — Ura, ura! — povikaše Rusi. — Jedino te „špasava“... š’o smatram da si poginuo pri jurišu — pravda ga „Fikus“. Brana ozlojeđen.
Svi se digli i teturajući vuku potpukovnika da sedne. On se opire, hteo bi da zauzme stav, ali tu su Rusi, a Serjoža ga zagrlio i ljubi. Našao se u nezgodnom položaju. — Hvala, hvala, ja sam na službi — odgovara suvo.
A kada on ode, otpoče pesma. Pevaju i Srbi i Rusi, pevaju svi u isto vreme. Podne je davno prevalilo, a svet već izlazi u šetnju.
Svi izišli na korzo. Harmonika se čuje do kafane „Nea Elas“. Harmonikaš razvezao „Vranjanku“, pa i Rusi naučili da igraju.
Komandir kao da rezimira događaje u svetu i veli: — Sad je april osamnaeste. Rusi zaključili mir. Nemci zgužvali Rumune i saterali uz Crno more. Centralne sile šire se sada od Baltika do Palestine.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Togda sja činjaše nes grad b'jelo more, Domovi i toronji — b'jele morske gore. Sad bradati Rusi dvižut svoje lopate, Jedan drugom viču: „Gledaj sade, zlopate!
— Zaboga, pomagaj! Hod' te amo, sluge, Prinesite ognja, izbav'te me tuge! — S žeravicom pribjegoše k meni moji Rusi, I so smjehom: — Ha, ha, ha, baćuška, ta tu si!
— S žeravicom pribjegoše k meni moji Rusi, I so smjehom: — Ha, ha, ha, baćuška, ta tu si! — Tako dakle jedva Rusi otkraviše ruku, Mene ot zla izbaviše, utišaše huku.
ramenu uđe među rusku gospodu, svoje uzvanice, i počne im svirati, di je sve đuture iznenadio i zadovoljio, i tako mu Rusi prozovu gajde: Terlaičevna muzika.” — Ima više dokaza da se Trlajić hteo iz Rusije vratiti u zavičaj (v.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
ULOVLjEN 201 CRKVA SVIH SVETIH U CARIGRADU 202 POVEST SVETAGO ANDREJE JURODIVOGA 203 BUNA NA KONjSKOM TRKALIŠTU 204 RUSI POD CARIGRADOM 205 JULIJANOVA SMRT 206 MOŠTI LAZAREVE 207 BOGORODICA U PERSIJSKOM TABORU 208 IKONA NEMILOSRĐA 209 KAKO
Kad vide car to čudo što se graja učini, mahnu i on rukom na svoje vojake da dadu mira ljudma. I oprosti mu život. RUSI POD CARIGRADOM U neko dobi, dokle jošte ta tamo ruska strana poganska je bila nekrštena, cara svoga nisu imali nego
A ti Lesi od Rusa su tako nazvati kad se obrnuše u papišku veru, a oni su Rusi ispočela i Poljaci kroz vojevanje im u polje zovu se.
vere odvratiše kroz neke jepiskupe svoje nazvaše ih Rusnjaci jedne mrtve lešine, te po tome ostade im ime Lesi. Rusi su prozvati jedno od prvoga im kneza Rossa, drugo pak od svoga im rasapa, jer taj narod sasma je tušteni; ima blizu do