Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
U Petroburg, je li? Zar će vam moći Rusija što pomoći? Gde je Petroburg, gde li ste vi! U Franciju, u Franciju idite, ako ste radi pomoći dobiti, koja vam je
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ama šta pričate vi o uslovima kad je u pitanju život i opstanak države i sve. — Kakav opstanak. Mislite vi Rusija bi dopustila...
da je od svega ovoga što se radi u ovom grozničavom krtičnjaku dole, jedino dobro ono što je ona naša velika sestrušina Rusija, svršila. Tako mi Boga jedinoga samo je ono dobro, a sve ovo drugo je ništa.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Sa dubokom je zahvalnošću primao pomoć koju je velika i sveta Rusija činila s vremena na vreme, ali ne dopušta da oslobođenje njegove braće dođe sa strane.
Ali se sve izmenilo od onoga doba kada se Rusija počela interesovati za bugarsko pitanje. Ona je sklopila 1782. god. sporazum sa Austrijom, po kome je sfera ruskih
Iz svojih sopstvenih interesa, a da bi zadovoljila želje balkanskih Slovena pod turskom upravom, Rusija je otpočela diplomatsku borbu da bi izdejstvovala stvaranje slovenske crkve, koja ne bi zavisila od grčke patrijaršije.
Nastaje rat od 1877. god. i pobedonosna Rusija Sanstefanskim mirom ugovori stvaranje jedne države u čiji bi sastav ušla današnja Bugarska i gotovo cela centralna
Uostalom sva je delatnost, koju je Rusija razvijala do poslednjih godina u oslobođenoj Bugarskoj, pokazivala njenu težnju da od Bugarske načini rusku pokrajinu.
Međutim je nastao preokret, koji se sve više i više ocrtavao u evropskoj politici a u korist srpskih težnji. Rusija nije više sa toliko zauzimanja podržavala bugarsku stvar i njena se opreka s Engleskom polako gubila.
I dok su ranije Engleska i Rusija činile gotovo nesavladljive prepreke napredovanju Srbije prema jugu, političke prilike su učinile da su se ove dve
Ovaj su pokret snažno podržavali Rusija pa čak i Srbija.** Da pred Turcima ne bi izložila opasnost ove težnje, Srbija je čak dopustila da taj pokret nosi
Da vidimo, šta se dogodilo. Verujući da radi u svoju vlastitu korist, Rusija je Sanstefanskim ugovorom pokušala da stvori „Veliku Bugarsku“, koja bi sa mnogobrojnim Turcima, Arbanasima i Grcima
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
rešio da se kupi jedna velika kuća u Budim gradu, on je želeo da izvuče sedam stotina dukata i da se odseli u Rusiju. Rusija mu se činjaše kao jedna velika, nepregledna, zelena poljana, po kojoj će jahati.
Sladost jest i naša Rusija. Bogu tvorcu molim sja da uzrju put svoj i Rusiji pojdu. Ime Rusije! R – jer je Roždestvo. U – jer je Uskrsenije...
živeći u onoj jednolikoj dosadi male slavonske posade, loveći lisice, a u budućnosti, samo ta bezgranična, zavejana Rusija, kuda mišljaše da se odseli, da bi jednom lakše živeo i da bi se već jednom odmorio i smirio.
Negde je moralo biti nešto svetlo, značajno, pa treba otići tamo. Rusija mu se činjaše kao neko nadzemaljsko carstvo. Čuo je da su neki koji su tamo iz belog sveta došli, postali bogati i moćni.
Matavulj, Simo - USKOK
Nađosmo četrnaest topova hrane i džebane. Zbog ovoga uzeća dade Rusija Savu Markovu i guvernaduru kavaljerstvo „Svetog Đorđa“, a Stanku Petroviću, koji se tu i ranio, dade zlatnu sablju i
nas vladika i kaza nam: da je silnom Napoleonu došao kraj, da su se svi carevi i kraljevi složili protiv njega, da i nas Rusija poziva. Veselo kao na svadbu krenemo se s vladikom opet u Primorje.
— Znam ja to, Janko! Znam ja da bi pravo bilo da nam Rusija daje po njekoliko dukata na godinu, da kupimo koji bagaš žita, ali šta možeš! Eto si čuo da uzeše i vladici!...
Pod panjegama bjehu dva velika gvozdena kovčega, po svoj prilici prazna, otkad Rusija prekide godišnju pomoć! U sredini bješe sto zastrt zelenom svitom i oko njega tri stolice.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Vidite da je tu politika rusijska. Slavjansko carstvo, i ništa drugo! ŠERBULIĆ: Ako se Rusija umeša, onda je dobro. LEPRŠIĆ: Vi jošt sumnjate?
LEPRŠIĆ: Vi jošt sumnjate? Kažite, da li bi smela Srbija pomoći šiljati, da Rusija nije zapovedila? ŠERBULIĆ: Sad sam malo utešen. LEPRŠIĆ: Ja vam kažem: slavjansko carstvo.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Od XVI veka, kada je sasvim nestala srpska država i otkako se Rusija stala dizati, ruski uticaj počinje se osećati kod Srba.
je hteo da uveri glavne činioce u Rusiji o davnašnjim odnosima između Rusije i Crne Gore i o značaju Crne Gore, koju Rusija treba moralno i materijalno da pomaže.
sa ciljem da zainteresuje ruske krugove o dalekim i tako malo poznatim rođacima na jugozapadu i da uveri svakoga da Rusija treba da pomaže Crnu Goru. I zato on stvari predstavlja ne onakve kakve jesu, no onako kako njemu treba.
i administracija se reformišu, dobiva se univerzitetska sloboda, škole se širom otvaraju; stvara se u svima pravcima; Rusija se kreće putem napretka. Duh kritike i socijalnoga idealizma oduševljava mlađi naraštaj.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
A, deder, ovaj, prevrni unutra. DANICA (otvori novine). JEVREM: Ima li što? DANICA (čita): „Rusija”. JEVREM: Preskoči! DANICA (čita): „Engleska”. JEVREM: Preskoči i Englesku.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
— beseda, govor ritmajstor — konjički kapetan ritor — retor, govornik, besednik roždestvo — rođenje, Božić Rosija — Rusija rosijski — ruski rukodelije — zanat ruspija — mletački dukat saviše — najviše sâd — vrt, bašta salandar — manji
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
često čuli, a odnosili su se na događaje za vreme balkanskih ratova koje su vodile protiv Turaka Srbija, Crna Gora i Rusija. Treća bi isplazila jezik na mene ili bi napravila neku ružnu grimasu.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Na prvi pogled, Rusija je samo zemlja u koju Vuk Isakovič želi da se odseli. Međutim, Vuk Isakovič kao glavni junak, koji uz to svojim
spokojstva i beskrajnosti; isto onako, dakle, kao što i drugi junaci Miloša Crnjanskog ikonično zamišljaju sreću: „Rusija mu se činjaše kao jedna velika, nepregledna, zelena poljana, po kojoj će jahati”.
400 Na kraju romana Rusija se u duši Vuka Isakoviča, dok u san tone, pojavljuje zajedno s naslućenim beskrajnim plavim krugom, i zvezdom u njemu:
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
A u tome možda će ce umešati i diplomatija, a naročito možda će Rusija pomoći pritešnjenoj Srbiji. To su po svoj prilici i Černjajevljeve nade.
leži obćorena, Bosna i Hercegovina takođe, Grčka i Rumunija mudruju, dvoliče — dvoličnost je udeo sviju slabih — Rusija se ne kreće, a mi slabi i maleni. »Malo ruku, malena i snaga Jedna slamka među vijorovi.
To je vrlo slična sudba sa sudbom srpskoga naroda. Rusija je pomagala to iseljavanje. Ona je vrbovala Bugare, tvoju braću i komšije, i preseljavala ih u Rusiju, a amo je slala
Ali da vam ne bude krivo ja ću evo uzeti i Srbiju. Ona nije apsolutna država kao Turska i vaša Rusija. Ali naš, parlamentarizam tako je jadan da naši zakoni jedva za koju dlaku da su više izraz narodne volje no na priliku
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
I opet „eks“. — Ah, braćec — pao „Fikus“ u zanos — širokaja zemlja Rusija... Fjodor poče da peva neku rusku pesmu... — Pst!... Pst!
Ljudi su već premoreni od nesnosnog iščekivanja. Rusija je zaključila mir. Rumunija stupila u rat kad smo mi izgubili zemlju, i propala.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
U ulozi zaštitnice pravoslavlja pojavila se Rusija. Za potrebe srpske crkve uvožene su, često tajnim kanalima, crkvene knjige iz Rusije, s kojima je došla i ruska
veka iz Rusije su se počeli prenositi i drugi sadržaji osim verskih. Rusija, koja je od vremena Petra Velikog bila otvorena prema zapadnoevropskoj kulturi, postala je posrednik preko kojega je
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Oni su oduvijek prijatelji, temeljiti, sigurni drugari, i baš ih je briga da li se tamo negdje Rusija i Amerika mire ili svađaju, to ne može da pomuti njihova prijateljstva.