Upotreba reči ruci u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Još mu u ono doba beše crna brada, crna kâ ona odežda koju je, kao pravoslavni svećenik, strasne nedelje oblačio. U ruci je držao zlatan krst.

— svetli plamen pobožnosti i oduševljenja preobrazio je sve što obično beše u stvoru njegovu; zadrktaše mu usne, u suvoj ruci zatrepta svetlost zlatnog krsta. Glas mu je strepio: — Sinovi pravoslavne crkve! Sinovi naroda! Sinovi slobode!...

Brat do brata, prijatelj do prijatelja, sa ubojnim oružjem u ruci pade. Bleda lica na crvenoj krvi, mrtve ruke previle se preko studenoga gvožđa...

Samo jedna četica junačkih sinova, ogrnuta u kabanice i opaklije, sa garavim puškama u ruci, davaše otpora madžarskim legijunima. Otpora...

Jednoga dana stupio on mnogo ozbiljniji nego obično u moju radionicu. U ruci je držao jošte otvoreno pismo. Ćuteći je seo na obično svoje mesto.

Priđem joj ruci, ona se osmehnu. Osmeh joj beše čudan, podmukao, mogao bi u njemu pročitati ono prezrenje: „Gle, i ova dolazi da prosi!..

Al’ ona nešto tamo obaja, te, hvala bogu, eno je i sad, živa i zdrava... Tek, evo, kažem ti: sve je u božijoj ruci, i ljudi i životinje, al’ onaku pogan ne treba ni sniti, a toli na putu videti...

Ona se približi nama, a na njojzi ne beše ništa do bela tanka košuljica; izgledala je kao vila... U ruci je nosila jedan zavežljaj, u njemu beše njeno stajaće ruho i ženski nakiti.

Kad je bio pred nama, mi se obojica poklonismo i priđemo ruci da celujemo... To je poslednji put što sam poljubio kaluđera u ruku...

Kad nas je video, on se izdiže malo i pruži ruku da je celujemo, moj pobratim priđe ruci, a nevesta za njim... Kad je nju video arhimandrit, on ostavi nastranu brojanice, lice mu se zažarilo, a u očima mu se

Žena, koja je svoga muža trovala, diže se i, skoro metanišući, priđe kaluđerovoj ruci. On joj je dopustio da ga u ruku poljubi; to je isto činio i sa Stanom, samo što je njojzi vratio poljubac, strasno je

Ele, naše veliko đače dođe. U levoj ruci nosilo je kapu, a u desnoj parče sira, u čistu belu hartijicu zavijeno — hartija beše bela, a sir vrlo fino rasečen

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

kako, u jednoj od svojih slavnih himni, kaže sveti Simeon Novi Teolog, tako i ja, spustivši ruku u Dunav, držim u ruci sve ponore, sve vode, ali i sve vedrine, i sve oluje, i sve visine, mračne od zvezdanog dima, koje se ogledaju u

sve kapije, svi kapci, pred smradom naših grehova i rana, Trojeručice, nek nam se otvori crkva na Tvojoj trećoj ruci sazidana!

Dok nam se broje poslednji trenuci, nek zasvetli, nek nas osoli, Trojeručice, so suza, skupljena u Tvojoj trećoj ruci!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Odemo sad Karađorđi i kažemo sve. On sedi u avliji. Mi dovedemo sve momke, i koji k ruci, koji k čemu, govoreći: „Prosti nam, gospodaru, mi smo pogrešili, jevo se kajemo, i pred ova dva gospodara se zakleli;

Mi jedva dočekamo. Dok naši konji biše spremni, dođe oko 200 Turaka Krajišnika, sve mizdrak u ruci, po četiri po pet čelenaka za kapom krivom krajišničkom. Pođe on i alaj-beg, prate nas, i ništa nas ne čuvaju.

” — Vojnici poviču: „Predaj se Katiću Janku” (koji se tuna nablizo trefio); i Janko dotrči sa zapetim pištoljem u ruci, natrči na Turčina i sam poviče: „Predaj se, Turčine, baci oružje; ja sam Janko Kalić.

A ti, vojvoda pocerski, ako moje zapovesti ne ispunjavaš, ovim ćeš tragom proći.” Pokloni se Miloš i pođe mu ruci; on ne dade ruke, no se u obraz poljubiše.

Čuvajte se da vam u take gosti ne dolazim”. Svi mu se, i mi i Pocerci, poklonismo i blagodarismo. Pocerci pođoše ruci; on se po s nekim u obraz poljubi.

je nužda i nevolja za učene ljude, i to što si naučio nama će biti zasad dosta, a diplome može biti da ćeš sa sabljom u ruci dobiti, kako je kod nas”. I on posluša i pređe. To je drugi rodoljub za Božom.

” — Đurica pođe mu ruci, a on trže ruku. Tako ti moj Đurica ode iz Soneta. Odma pišemo pod imenom sinoda i Karađorđevim, i dođe nam Velislav

Dakle, Karađorđe je imao dve rane, jednu na ruci od puške, a drugu od sablje na obrazu. Obadne rane od Valjevaca. Sadi treće zlo, jošte u početku koje je htelo da bude,

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

pop!... Odakle ti?... Pop! pop! pop!... U ovo doba?... Gde je pop? — upita gotovo pevajući jedan, a drži u desnoj ruci dve i u levoj jednu kartu, hitro ih premeće, već što treba u toj igri n viče, i pita uzgred Radana.

Uputi skromne Vučevčane da poštuju svoje starešine, da ih slušaju i budu im na ruci u svakom poslu njihovom. Dalje opomenu ih da se dobro čuvaju »republikanaca« i uopšte burgijaša, nemirnih i podozrivih

U Zvezdu je kapetan izvidio opet spor oko neke seoske vodenice, poučio ljude da slušaju vlast i da joj budu na ruci; i tu su parnične strane dale kapetanu glavu šećera da ponese deci tek ruke radi.

spekulanta i skrajali planove kako će koji gde zakačiti ćara i kako će jedan drugom biti u ovom ili u onom poslu na ruci. Naposletku, gotovo pred podne, ustadoše.

Utom priđe Vidak od onog stola, držeći važno u ruci onaj tabak hartije. — Evo, Milune i Srejo, da vam pročitiam. — Dela čitaj!

— Pusti ga. Otvori pandur vrata i uđe plašljivo novi zvaničnik s pismom u ruci. Kapetan uze pismo i pročitav stade meriti novog zvaničnika od glave do pete. — Jesi, more, još gde bio u službi?

lisnatu lipu, pod kojom se beše jedno jutro, rano, namestio njegov sinovac Vujo s nekakvom debelom iglom i koncem u ruci da prišije, Dok se pop ne probudi, još jednu zakrpu na svoj već sasvim pocepan gunj.

Stamena iznese gostima stolice pred kuću, poljubi popa u ruku, pa otrča opet u kuću. I domaćica priđe popu k ruci i upita kako je na domu, kako poša sa zdravljem.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

On je spavao prilično, a kad se probudi, on sasvim mirno priđe popinoj ruci i reče: — Hvala neka je bogu pa tebi!... I ode s ljudima kyći, miran kao jagnje. Nego i knjige su mu bile!...

Samo što pogleda Marinka strašnim pogledom, pa jypny kao zver... U trenutku se vratio. U ruci je nosio zapet pištolj... Jurio je pravce kolu... — Lakše!... prikradaj se!... Oni će te drugi smotriti!

Onda se okrete. — Na zdravlje vam molitva! — reče blago i veselo kao da nije maločas vikao. Mlađi priđoše ruci i ocu i materi, i onda zasedoše za večeru. Za večerom se vodio običan, domaći razgovor.

pa se diže kolu... Mislim se: daj da vidim šta li je ono čeprkao!... Dok tek Lazar projuri pored mene sa pištoljem u ruci. Ja potrčim ne bih li ga stigao, ali gde mogu ja potrčati s onakim momkom?... Tek samo čujem pucanj...

I hitro kao jelen otrča u kuću... Za nekoliko trenutaka vrati se naoružan do zuba: pištolj i jatagan za pojasom, a u ruci šara. — Kome je život omrznuo, neka me sveže! — reče strogo. Niko se ne mače s mesta.

Prođe nekoliko trenutaka u ćutanju... Oboma beše vrlo teško. Dok će reći ona, pokazavši na šaru u ruci njegovoj: – I to?... – Ja, eto. — I to ti on učini? – On. — Znala sam.

Nađe ga pred kućom i nazva boga. — Blagoslovi, oče! — reče on i, po običaju, pođe mu ruci. Popa trže ruku. — Bog te blagoslovio!... Šta ćeš? Aleksi se steže grlo. On poče grcati: — Oče!...

Zeka je pogledao sad jednoga sad drugoga. Stanko mu je od prvog pogleda pao na srce. Divio se pouzdanoj ruci i sigurnom oku... Razgledao je, zajedno s hajducima, srebrnjake i jatagan što je Stanko dobio i divio se izradi...

— Nogiću!... Ti ćeš ostati ovde i veskaćeš se oko svoje kuće. S tobom će ostati Stanko. Ti ćeš mu u svemu biti na ruci, u svemu, razumeš? — Razumem, harambašo. Zeka korači. — Harambašo! — Šta ćeš? — Ostavi i mene ovdje!... — Što?

— Što? — Ja sam se sa Stankom zbratimio: rekosmo poginuti jedan za drugoga. Hoću i ja da mu budem na ruci!... Harambaša poćuta malo, pa reče: — Dobro, ostani...

Onda se vrati, uđe u avliju, pa zatim u kuću. Popa je sedeo sa kmet-Jovom kraj vatre. Lazar skide kapu i priđe im ruci. — Živ bio, Lazo! — reče popa. — A koje dobro?

— Ama, kao da sam poručio za obojicu!... — Evo nas, vala! — reče popa zdraveći se. Čeljad što beše tu priđe im ruci. — Dede, sedite! — reče Ivan. — Deco! Donesite malo rakije. I zasedoše. Prineše im tikvicu tesna grla.

Dučić, Jovan - PESME

I prvi poljub zaljubljenih, I nož u ruci haramije, I molitva iz srca smernih, I san na pesku gladne zmije. Gospod me seja pregrštima Poljem što večna sunca

znade za vino u kupi od zlata, Niti za poljubac u zakletvi; sama, Mučki kao zlotvor, ušla je na vrata, S nožem, ne u ruci, već u zenicama.

Ti si u dnu moćne klice koja klija, Pojam i rešenje; ti držiš u ruci, Kô što ponor drži brodove u luci, Sav svet bezgraničnih sunaca što sija.

Posut draguljima u ruci mu sinu Teški krst za Solun, kad padne od mača: Svetom Dimitriju poklon osvajača. RADOVIŠTE Kad car Kantakuzen

Još je papski prsten na ruci što klonu Od mladih gospođa ljubljena toliko; I davno se više ne ču na amvonu On, kog svi gledahu a ne sluša niko.

A kada je, prvi put obučena u belu svilu, sa dva mirtina cveta u ruci, otpočinula pod srebrnim mramorom, nad kojim je mrki čempres šumio dugim crnim šumom, — Ona zaželi da čuje jedan

Kada se galija pojavila na suncu, video se on u zlatnom oklopu, mlad, držeći u jednoj ruci zastavu Spasitelja a u drugoj visoki mač.

Zastavu ideje u ruci podlaca! Mesto mač što svetli, uvek nož što para! Borca što se blatom mesto kopljem baca, Junaka što pljačka i žreca

Zastavu u sramni zločin zamočenu; Slobodu u senci tuđih bajoneta; Otadžbinu celu u pljačci i plenu; U krvavoj ruci gde je pričest sveta. Prezri ljubav podlih i bratstvo ubica. I reč verolomnih i čast klevetnika!

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

i čitavog, ali, stoga što su ga prerano otkopali, bio je tek kao malo, novorođeno dete; priče: o rađanju sa sabljom na ruci, o „lekovima od smrti”, o oživljavanju umrlih i o sahranjivanju živih, o gujama u srcu i — sto kojekakih budalaština: sve

se probudio — video sam da je devet sati, i da je moja mati, zabrađena, držala pod miškom jednu veliku pletenicu i u ruci bocu s vinom. Toga dana bila je nedelja. Nisam morao ići u kancelariju.

Ja čuh kako ona nečujno plače i kako on krivi glavu, gleda u prozor i sanćim broji prste na pomoćnikovoj ruci. On koji je doneo, kad nam je izgorela kuća, somun pod miškom, i...

Tada ja poznam nju, poznam Đorđevu ćerku, i krepko, i dugo i značajno joj stegnem ruku. Ali ona ima nešto u ruci što smeta da se moja ruka sljubi s njenom, i ja odvih jedno parče hartije. Gle šta je sad sveta!

Na ruci mu nekakav prsten, cakli se, brate, ne da u se pogledati. Gega se kad ide; govori krupno i promuklo, a sve se smeši oni

— Bože, ti na dobro okreni! Ja sam sedeo na pragu pred kućom. Držao sam u ruci nekaku školsku knjižicu, ali je nisam čitao. Video sam na prozoru bledo lice moje matere, naslonjeno na suhu joj ručicu.

U dve borbe — u dve... On izvadi sasvim masno i izgužvano pismo iz ćurčeta i predade ga kapetanu koji ga ponese u ruci da ga pročita spram sveće u mehani.

Tako sam baš u dlaku računao. A nana? Tek u taj par on ugleda onu staru ženu i potrča joj ruci: — Hvala bogu, samo kad ste svi živi i zdravi! Kad je sve dobro!

Dođi samo uveče, a da ti se nadaju, pa će te presresti jedna snaha na samom putu, s lučem u ruci. Druga stoji u šljiviku, treća je pred stajom četvrta odbija pse, peta u kuhini, šesta u sobi kuda te vode — čitavi

Tako je svakome ko se prvi put opije. Malo je on tu spavao, a Velinka upade s lučem u ruci da traži nešto u kačari. Trže se kad ugleda Arsena na panju, kraj bureta, s mosurom u ruci.

Trže se kad ugleda Arsena na panju, kraj bureta, s mosurom u ruci. Plašljivo priđe k njemu i dotakne mu se ramena: — Zlatane! Arsen otvori zakrvavljene oči. — Ti si pijan, veselniče!

Kako ništa drugo ne može raditi — on komi grah. Arsen skide kapu i priđe ruci. Đeda se nešto namrštio. Ne diže glave, ne dade mu ruke, samo suhoparno promrmlja: — Ži' bio!

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

— E, sad, moje je da čekam — veli g. Pera — a ostalo je, što kažu, u božjoj ruci! — Naravno, naravno! Sve je u božjoj ruci. Ali opet... — veli pop Spira.

Pera — a ostalo je, što kažu, u božjoj ruci! — Naravno, naravno! Sve je u božjoj ruci. Ali opet... — veli pop Spira. — Znate kako ono kažu kad se onaj davio pa vikao: »Pomozi, sveti Nikola!

« He, pa tako vam je eto i ovo! U božijoj je ruci sve to, naravno, ali ne treba ni vi da sedite skrštenih ruku. Dobra parohija je — bože me prosti, kad već moram da je

s plačem; a iznad toga jedna fotografija cele porodice: pop Spira i gđa Sida sede, a izmeđ njih stoji s albumom u ruci mala Jula u kratkoj suknjici i dugačkim hozlicama sa šlingerajem, pa izgleda k’o mali gaćasti golub; i slika dobroga

Rajića, Masroviotika Hufelandova i Sobranie veщeй od Dositeja, a Sovѣte zdravago razuma od istoga držao je Averkije u ruci. Ali što je najviše moglo da iznenadi svakoga gosta, to je bio jedan klavir. Klavir u selu u ono doba!

takođe, a misli joj blude nekud u daljinu; na petoj s rukama u mufu i pahuljicama snega; na šestoj s lálom i zumbulom u ruci; na sedmoj u lakom, vrlo, vrlo lakom odelu sa snopom žitnoga vlaća, kao ona drevna božica Cerera.

« — O, molim, molim... s drage volje! Izvol’te! — reče gđa nataroševica, držeći jednako nož u ruci i dinju na krilu. — Al’ poslušajte me! Uzmite malo šećera pa posolite krišku! — ’Ajd’ baš da vam ne učinim nažao.

Nisu nam nikad ni bila pri ruci akta iz episkopske arhive, pa zato i ne možemo ulaziti u detalje u pripovedanju, jer bi ova inače poduža pripovetka

G. Kipra će biti na ruci Šaci svojim savetima i upustvima odnosno tâla, i zato ga je pametno bilo i pozvati. Svi pristadoše rado, i krenuše se

On vole bábu... — I mamu vole?! — reče jecajući mali Iva, koga držaše Jula na ruci. Je l’, mama, i mamu vole? — reče dete kao malo utešeno, ali još jednako uplašeno i uplakano, pa turilo prst u usta i

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Vejka ga je zvala „čičom“ i uvek noseći njegove torbe, išla za njim, da mu je na ruci, da umesto njega, kad Taja ili ne može, ili neće, mrzi 1 ulav — šenut, uzet ga da preko grobova ode do neke žene, ona

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Igrači u fraku, lake cipele na nogama, šešir „šapapa” u levoj ruci; sve mladi jurati, advokati, spahičići, pogdekoji trgovčić, i to otmeniji. To je bio „nobl bal”.

Marko, kad to ču, razjari se. Teško berberinu! Marko ide PO sokacima s korbačićem u ruci. Jedno veče susretne se sa Perom berberinom.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Onda neki oficir, beo i lep, u kicoškim lakovanim čizmama i korbačem u levoj ruci, iskoči brzo na zemlju, priđe komandantu divizije, prinese sa svim labavo ruku do štitića pa prosto pokaza rukom duž

Trepteće siluete dva-tri slepa miša prnuše iz mraka, lako ga se dotakoše po kosi i ruci i udariše o konopce. I onaj hladan užas, kao neki ledeni talas, obuze ga do grla.

Od ove poslednje reči do onog momenta kad se Hristić iz druge sobe vratio s brovningom u ruci prošlo je manje od munjinog bleska. On naperi u sred čela, ali se ruka ukoči. — Pucaj! Pucaj!

Ona puna žena, majka žutog deteta, držala je u ruci već sa svim mokru džepnu maramu i svaki čas brisala ili svoje obraze ili detinje čelance, pa je redovno ponavljala: „Ovo

ona ponova iz one dubine, vukući za sobom onu nesvesnu mokru masu, pa stade seći ka obali mazno povijena na jednoj ruci. Obala zavriska kao u ludilu.

— Vidite bolje, vidite bolje, skinite medaljon! — Nema medaljona. Ovo je... — Šta kažete? Vidite na ruci! — ...vodnik pete baterije. Na štab koji je zastao najaha mitraljesko odeljenje, pa ono ljudstvo baterije bez topova.

Govorili su opširno o majkama podvodačicama na Krfu, pa o Crnoj Ruci i Beloj Kuli, o francuskoj pevačici što božanstveno peva C'eѕt la valѕe du brun, o rđavoj menaži koja mnogo košta (a

Afrika

Ako se za tri minuta Samba ne javi. polazimo. Posle nekoliko sekundi samo pojavljuje se iz noći Samba. sa kaskom u ruci, sav zaduvan i lica potpuno dekompoziranog od straha.

Prelazi preko prostorije samo kakav nagi čovek sa kopljem u ruci; kakva žena čija su bedra uvijena u „panj“. Žene i devojke koje se, kao u raju, odevaju samo u lišće, nestale su sa

Kada se izvučemo — srećom niko nije povređen — Libanac još drži pušku u ruci i drhće od uzbuđenja. Oboje gledamo u skoro izvrnuti kamion: on je u njega uložio pedeset hiljada franaka, ja nadu da ću

Dva crnca koja su se kupala, uplašena od moga aparata, beže prskajući. Slučajno mi u ruci Drainčeva knjiga „Srce na Pazaru“, puna čarobnih zabluda, o tropici, da bih obradovao pesnika, zaustavljam crnca i dajem

Misli: „Šta li mi je to tražio?“ To ga ipak ne baca u brigu; uzima prvu stvar koja mu je pri ruci; recimo kask za sunce iako je noć. Zna da će, Dobivši grdnju, saznati šta je trebalo da donese.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

(Da mu jedan-dva desetaka.) Na, idi pij štogod! PETAR: O, vala bogu, od pet godina vido i ja srebernjaka u ruci! MIŠIĆ (jače): Pa kako živiš ovde u kući? PETAR: Kao naopako.

POZORIJE 9. JANjA s kesom u ruci utrči, BIVŠI JANjA: Kajmeno, kajmeno! Zaboga i poboga, propao sum! KATICA: Zaboga, šta je ovo?

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

190 XI NE POSTOJI TA ŽENA SA ZELENIM OČIMA 219 XII OSTAĆE SAMO GROBOVI 260 XIII DOK JE ŽIV HOĆE DA ZASPI NA NjENOJ RUCI ISPOD BAGREMA 279 XIV JEGO BLAGORODIJE BILO JE NESPRETNO SAMO SA ŽENAMA 293 XV UM ČOVEKOV NE MOŽE TO VIŠE DA

Garsuli poče sad da im, izbliza, oči u oči, licem u lice, govori, mlatarajući reskriptom iz Beča, koji je držao u ruci.

Zar takav nesrećnik, pa da se buni? Trifun je stajao poguren, sa nekom krivom, turskom sabljom u ruci, velike glave, brkat, a iz usta su mu malo virili dugi, konjski, zubi.

Za trenut, stojeći nepomično sa reskriptom Krigsrata u ruci, Garsuli je imao utisak da je na njegovu komandu i ta beskrajna, zelena, utrina postala nepomična, i red jablanova u

Hodao je gore‑dole, ali se bio umorio. Osluškivao je sebe samog i gledao u samoću. Kad je profoz otišao, sa fenjerom u ruci, Pavle je video da sa njim, na zidu, ostaje samo njegova senka, u mraku.

Bila je utegnuta u prslučić od rumenih, somotskih šeputa, a držala je crnu lepezu u ruci. Ugurali su je u sobu, kao što se tele gura kroz kapiju.

Ona je u desnoj ruci bila ponela neku korpu sa voćem i sad nije znala šta će. Vrisnuvši, najzad, pritrča i ona i poljubi ga, ali ne kako

Đurđe ih je obilazio kao medved i odmahivao rukom. Ana, viseći na ruci Pavlu, veselo se sad smejala: „Čim od tebe stigne poruk, Pavle, eto nas do Beča, da tražimo naša prava!

“ Varvara, sad zadovoljna, na ruci svoga muža, vukla je za rukav Pavla: „Biježaćeš, kažeš, a od tog mi se serdce cipa! Bojim se, ubit će te!

Ako treba mreti, na ovom putu, Isakovič je hteo da pogine slavno, pri jurnjavi sa goniocima, na konju, sa pištoljem u ruci, za Rosiju. Da padne kao što priliči oficiru, sirmijskom husaru, mrtav, u travu.

Kad je Isakoviču pao pogled na Božičkinu lepu, bledu ruku, pretrnu. U ruci je držala crnu lepezu. Iako je ta sličnost bila više njegovo uobraženje, nego stvarnost, Pavlu se učini potpuna,

Opštinski zvonar, sa zvoncem u ruci, hodao je po pijaci, među tezgama trgovaca, kao paun. Čekao je da sveštenik iziđe iz crkve, pa da on zazvoni, i da

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Sad ćete mi obojica platiti! Prema Šarovu i Toši jurio je razjareni čiča Brko s golemom toljagom u ruci. TRINAESTA GLAVA Trka za jakom i šarenim torbakom — Neko diše u mračnoj pećini — Oči u oči s Kruškotresom — Dva

Nušić, Branislav - POKOJNIK

I NOVAKOVIĆ, RINA NOVAKOVIĆ (po svršenom jutarnjem čaju sedi za stolom malo smućeno, držeći jednu srebrnu kašičicu u ruci i posmatrajući je). RINA (sedi prema njemu u raskošnoj jutarnjoj haljini): Opet si nešto umoran, opet neki oblačak.

MILE (gleda u sat na ruci): Pre deset neće ni stići u kancelariju. RINA: Tvrdiš kao da pouzdano znaš? MILE: Znam kao i ti što znaš.

NOVAKOVIĆ: On! SVI (uznemireni su i gledaju se tupo među sobom). NOVAKOVIĆ (prevrće kartu u ruci i razmišlja. Najzad odluči): Neka uđe. ANA (ode). SPASOJE (jedva se odvaži): Za mene ne postoji. SVI: Ni za nas.

SPASOJE: Šta to? VUKICA (zbunjeno): Kažem ja da moj verenik neće doći. (Pogleda u sat na ruci.) Koje je već doba, a njega nema. SPASOJE: Doći će! Nemoj biti nestrpljiva.

SPASOJE: Užasno! ĐURIĆ: Još ako je... imate li vi slučajno telefon? SPASOJE: Eto vam ga pri ruci. ĐURIĆ (odlazi telefonu i traži broj): Alo, alo... To je gospodin šef kabineta? Jeste li vi, gospodine Markoviću?

Ako bi novine to objavile, one bi mi otele kapital koji ja već imam u ruci ili, bolje reći, otele bi mi zalogaj iz usta.

SPASOJE: Ja li vam pri ruci? ŠVARC (vadi ga iz džepa): Ja se nikad od pasoša ne odvajam. SPASOJE (uzima pasoš): Taj ćete mi pasoš ustupiti.

Vlasti će nam biti potpuno pri ruci. NOVAKOVIĆ: Sudske vlasti? SPASOJE: Ne, stvar baš i jeste u tome da se ne dođe do sudske vlasti.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Ja sam to znao kao što sam znao da će početi s onim kako je on u mojim godinama držeći pušku u ruci jurio fašiste po Sremskom frontu, bio ranjen i zarobljen, a onda pobegao iz ropstva da zatim, još nezalečen, izgladneo i

Onda mi je njen brat pokazao rukom da se čistim. U toj ruci za trenutak blesnu nož. Nije trebalo da blesne dvaput: već kod Isaijine kuće pošli smo svako na svoju stranu, ne

Kroz pet minuta opet je bila tu sa svojim najmilijim zecom u ruci. - Neka bude malo kod tebe. Biće ti lakše! - nagnula se nad mene.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Pa jošte na „kazatelnom” prstu, na desnoj ruci, veliki zlatan prsten, u sredini veliki crven „karnijol”, a na njemu izrezano sidro, „kotva”, pa s jedne strane pismo S.

haljine, dugačke kožne žute rukavice, o vratu đerdan šestostruk krupnog bisera, ruke upola prekrštene, a u desnoj ruci drži srebrom okovan „zbornik“; na glavi zlatna kapa, krasan okvir za to lice.

Ali kad se gospodar Sofra uspali, u desnoj ruci drži čašu sa „auspruhom”, ali ne onaku „šampanjersku” već pravu čašu, pa počne i on izvijati, pa dobije volju i Krečar,

Kad drži nadžak u ruci, to je kao sa nekim ponosom, dobiva sasvim drugi izgled, da ne izgleda više kao Grk, poznaje se da je bio tabak.

Sobu zaključaju, i jedan kočijaš već pazi. U birtiji čemerna publika. Za jednim stolom sede njih trojica, svaki u ruci po jedan nadžak. Čakšire nisu imali. Na svakom kratak „inexpressible“ i bosonogi, lica užasna, upravo konfišcirata.

Već je duboka noć. Sofra otvori vrata, u ruci mu nadžak. — Idem da pregledam napolju, sad ću se vratiti. Iziđe, oslovi momke da budu na oprezi, dozove jednog u sobu

Kad to ču gospodar Sofra, puške i pištolje metne na krevet a nadžak drži u ruci, pa ih nudi da pevaju. Lopovi još pevaju, a sad započe gospodar Sofra gromkim glasom: „O kto, kto, Nikolaja ljubit”,

još onda nije bilo), pa jednog namesti ostrag u jedan ćošak, a drugog u drugi ćošak, a on će blizu vrata; u desnoj ruci nadžak, u levoj ruci zapet pištolj.

pa jednog namesti ostrag u jedan ćošak, a drugog u drugi ćošak, a on će blizu vrata; u desnoj ruci nadžak, u levoj ruci zapet pištolj.

čizme sa srebrnim mamuzama, dolamu, ćurdiju, pojas i kalpak, i tako će se namalati, ali, naravno, sa nadžakom u ruci. Obuče se po redu, uzme nadžak i kaže da je gotov. Sad uđe u birtiju. Razgledaju gde bi bilo najbolje.

Pa onda jedan priđe k njima, a papiri mu u ruci. Stupi bliže Čamči. — Molim, jeste li putnici? — Jesmo. — Otkuda? — Iz varoši U. — Kako vam je ime?

Preda mu pismo. Kočijaš nosi pismo, ali je pravi „Jokl”; nosi pismo u ruci i već je blizu sobnih vrata frajlaLujze.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Nije više sanjao. Poj petlova i lavež pasa čuo je. Žena, koja mu je bila zaspala na ruci, disala mu je na grudi. I šum što izazva, proteglivši vrat, ču, jer tolika još tišina bila je pred kućom.

na vratima, obučen, pa mu sluge privedoše konja, nastade takvo đipanje, kuknjava i dreka, na utrini, pritrčavanje njegovoj ruci, lelekanje i jaukanje žena, da on od besa zaurla na njih.

“ Dotle je njegov brat izišao iz kola, suv, žut, u dugačkom ćurku od kurjačine, sa brojanicama od ćilibara u ruci, kao krupnim, zrelim grožđem.

Naredio je da okrenu kola, rasterao ljubazno svet, darivajući skoro svakoga ko mu je prišao ruci. Rekavši još nekoliko reči slugama, kir Aranđel je veselo mahao rukama devojčici, starijoj ćerčici, koju je bio doveo

U velikim i šarenim kolima, koja su se tresla, sa uplakanim detetom na ruci, on se bio pridigao tek toliko da je mogao da vidi kako ona pade.

opkoliše ih nemačke tobdžije, koje su se posle, kraj svojih topova, u mraku, videli kako stoje, sa zapaljenim luntama u ruci. Sve se međutim svrši dobro, čim stadoše i baciše tovare i oružje. Pesma presta, nastade graja i brzo se iskupiše svi.

Šunjajući se pustim ulicama, po kojima su krstarile, sa fenjerom u ruci, patrole kirasira, skoro svi su uspeli da se vrate. Uhvaćena, u gradu, behu samo dvojica, obojica pri tuči.

napiti, koji su bili legli po kućama i po štalama kod konja, pa su, probuđeni iz pijanog sna, počeli da vijaju, nožem u ruci, životinje i ljude. Poslednjeg, Isakovičevog slugu Arkadija, uhvatiše tek usred bela dana, već u blizini logora.

na domu, bez razgovora i smeha, počeše da skaču, ređajući se jedan za drugim, putem kud projahaše oficiri, sa štapom u ruci. Nasred logora pobesne konj kapetana Antonoviča, i čitava gomila sjuri se na njega da ga ukroti.

Prođoše park do osvetljenih stepenica dvorca, kao sablasti, pošto su, jedan za drugim, bili prišli biskupovoj ruci. Kraj svečane dvorane, u kojoj beše razastrta trpeza, u jednoj sobi sa balkonom, svoj postavljenoj crvenom svilom,

Dodirnula ga je kosom, više puta, kada mu je prilazila ruci. I on je katkad dodirnuo njenu kosu. Zatim bi brzo zario svoje nokte u duvan, koji je sušio na suncu i kraj vatre.

kako joj ide po vodi muž, sav obliven krvlju i mokar; neobučeni i neočešljani Vuk Isakovič, sa ogromnom batinom u ruci, koja je dopirala do tavanice. Probudila se, kad joj je dever tiho odškrinuo vrata.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

u istom, šabačkom kraju, kaže Milićević, čine i ovo: „Muž se raskorači s razdrešenim gaćama, držeći svitnjak od njih u ruci, a porodilja — žena njegova — tri puta mu se kroz noge provlači, i pri svakom provlačanju muž je svitnjakom bije po

“¹⁹⁵ Kada se majci i detetu pročita golema molitva, pre nego što odu iz crkve, majka zapali sveću koju je kum držao u ruci na krštenju. Od tada su majka i dete ritualno čisti.

bušan kolač ili pogaču, pa provuče dojku kroz kolač i poslednji put podoji dete, pošto mu da drenov prutić da drži u ruci. Dete se najradije odbija u petak.

je ako je tetka deteta) obavede ga tri puta oko vatre na ognjištu i da, opet triput, izgovori basmu, noseći u ruci vreteno ili družicu: ’Kako ovo vreteno (ili družica) vrče, tako malo (ime deteta) trče’.

uz izvesne magijsko-religijske radnje (dodirivanje krsta, dizanje tri prsta, sa kamenom na glavi ili upaljenim svećama u ruci itd.).

viđeti kako se žene s teškijem teretima vuku preko stjenja i planina, a muž ide prazan s puškom o ramenu i čibukom u ruci.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

peva, po jasnosti njegova glasa, po tome što me od Studenice do Mileševa pradedovi gledaju s ikonostasa i što svaki u ruci drži hram.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

velike istorijske književnosti, a na početku naše sopstvene – beznačajne, pišemo knjigu koju bismo voleli da imamo u ruci u nekom malom provincijskom gradiću, u vreme predugih kiša i blata na drumu. Sami smo protiv svih.

majci su obojili usta crveno, a ocu rozete odlikovanja, između njih stoje on, ošišan do glave, sestra sa jabukom u ruci, i tri brata kojih se ne seća, sva trojica sa belegom smrti na čelu, a dalje, levo: tri uokvirene spomenice »Vaš sin

U ruci je nosila neku dečiju knjigu. – Hej — prošaputa — hoćeš li malo da mi čitaš? – Šta? – Pepeljugu. – Dobro! — reče — »B

(kao da već osećaš pod obrazom pouzdanu tvrdoću njenog novčanika u malom džepu i svežanj ključeva, hladno zlato burme na ruci koja te rasejano miluje po obrazu), ali, ponosna si ti, izdržaćeš, nikada nećeš priznati da si poražena, pa nastavljaš

Na ulazu u staničnu zgradu presrete ga nekoliko žena. Videći ga neodlučnog, kako stoji sa koferom u ruci, nudile su mu grakćući prenoćište.

— upita Žan Žik. — Otprilike osamdeset! Pružio mu je sav novac koji je držao u ruci, oko sto pedeset hiljada. — Je li sad dovoljno? Jedna desetohiljadarka odleprša na patos i šef se sagnu da je dohvati.

Na svojoj ruci oseća kćerkine prste koji još mirišu na lak gospođe Helene Rubinštajn. »To je sve što imam!« Dalje od večnog rata koji

— Odmah idemo... — reče Čile. Mladić se vrati iz recepcije sa koferom u ruci. Krenuli su zajedno preko snega, ispod međunarodnih zastava na vetru. Prozirna grudva udavi se u pepeljari sama u sebi.

List zelene salate naboden na viljušku stajao je u ženinoj ruci, tačno u visini stegnutih zuba devojčice. Niz salatu se cedilo ulje. — Ovaj je najbolji!

Matavulj, Simo - USKOK

Ona primi to i poljubi ga u ruku, pa htjede i gosta, ali on ne dade. Udovica i Šuto takođe priđoše mu ruci. Knez reče Krstinji: — Evo ni, babo, jednoga gosta iz svijeta! Ona prihvati: — Dobar ni došao i s anđelom došao!

Tada mu izide pred oči pop Marko. Nasmija se zamišljajući ga u odeždi i s kadionicom u ruci, toga popa koji je ko ti ga zna koliko glava odsjekao!

Ta i vladika je prednjačio u jurišanju na francuske šančeve! Čudna pojava taj vladika na konju, sa sabljom i ruci, s krstom u drugoj, ta to je puni srednji vijek!

mu je glava dopirala do grudi vladičinijeh; na koljenima mu bijaše njekakva velika knjiga, na njoj list hartije i divit, u ruci držaše guščje pero; na licu mu se ogledaše velika pomnja, jer, uz guslarevo pjevanje, vladika mu često nješto

U isti tren ustadoše konjušar i govedar i pristupiše vladičinoj ruci. On im reče: — Odoste na lijeganje? E, hajte sa srećom. Skoro ćemo svi!

Kako se bješe duboko zamislio, a imađaše u ruci njeku kuticu, stade je prebacivati iz ruke u ruku. U toliko naiđe desetak donjokrajaca, da-ti, s kakvom davijom, pa kad

— Usnih da stojim pred manastirom, kao čekam njekoga. Stojeći tako, odjednom, ne znam kako, ni otkud, obrete mi se u ruci pogača, i u isti mah doletje od njekud silno jato tica, sve njekakvijeh lijepih, šarenijeh, pa sve cvrkuću i skakuću oko

— Niko! — reče đak. Vladika se zamisli. Nakon duga mišljenja, naredi da se otvore dveri, pa s krstom u ruci izide na amvon.

“ Ja mu vratih milo za drago, a on skoči i poteče na mene. Imađaše u ruci brstinu. I govoraše idući na mene: „Sad ćeš zapamtiti, nikogovino!

Pun’te!... — Ha, ko je Njeguš za mnom! — viknu Krcun i iskoči s nategnutom ledenicom u jednoj, i sa handžarem u drugoj ruci. Za njim iskočiše Pero, pa Janko.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

DEVOJKA: Ja ću skočiti u bunar od sramote. MATI: E, vidiš, ćerko, čuvajmo ono što imamo u ruci. Šta fali ovom? DEVOJKA: Ne fali mu ništa, al bi volila za Marića.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

S prvim naučenim slovima, s prvom knjigom koja nam se u ruci nađe, javlja se i taj uvek pomalo staromodni, i uvek aktuelni stihotvorac; tu je kao da smo ga oduvek znali.

Zabezeknut i užasnut gledao je rasrđena starca, stezao je u ruci već zaboravljenu kašiku i nije više imao ni srca, ni suza, ni svog tajanstvenog svijeta sa hiljadu dukata.

Svakako sa ratnim godinama: A zemlja se sve više zdivljala i otimala obnejačaloj čovjekovoj ruci. Zarastale su staze i nogostupi, u travuljinu tonuli i lijegali prestarjeli plotovi, vrbak se zgušnjavao i splitao iznad

Katkad se varnica ukreše iz samog tačnog opisa: Pored njega, onako na sjedećke, spava Savica s grančicom u ruci. Kad god mu se teška glava otme i pođe k vodi, on je, ne budeći se, opet podiže natrag, pa se sve čini, da se on to

Počivaj đače mirno mi produžujemo život tvoj i da znadeš da smo se osvetili toj ruci neprijatelja koja te je tu zauvek ostavila ... ...

Četrnaestogodišnjaci koji pevaju i zbore ovako: Sa puškom u ruci i zvezdom na čelu zajedno s muškarcima u maršu i hodu žene su živote davale hrabro da bi danas mi imali slobodu.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

(Odlazi.) (Zavjesa) DJEJSTVO PETO (U BEOGRADU.) 1. ŠERBULIĆ, MALO POTOM SMRDIĆ ŠERBULIĆ (broji cvancigere u ruci): Da ti vrag nosi i takvu zemlju i takvu braću! SMRDIĆ (stupi): Šta vi radite?

Milićević, Vuk - Bespuće

Voz se ljuljao, treskao i tutnjao; kondukter prolažaše, lupajući vratima, sa fenjerom u ruci. To jednolično lupetanje navlačilo mu je drijem na oči, ali mu nije dalo da spava.

Prešao je uskim hodnikom, držeći u ruci mali, pozelenjeli, bakreni svijećnjak sa nakrivljenom svijećom koja je kapala, i otvorio naglo vrata od svoje sobe.

I kad već pođoše saonice, on još vidje njega gdje stoji pred kućom, držeći novac u pruženoj ruci, boreći se i birajući između sirotinje i ponosa. Sirotinja je bila jača.

plećat kaluđer, u staroj crnoj odeždi koja mu je bila prekratka, sa raširenim krstom na leđima, držeći u koščatoj ruci nisko oborenu starinsku knjigu čiji povez bijahu izgrirli moljci da se, ispod kože, na mjestima providjelo drvo, gutao i

pjevahu zemlji koja ih drži i hrani, zemlji na kojoj su odrasli njihovi djedovi, vječno radeći i braneći je s puškom u ruci, sahranjujući u nju sve svoje nade i muku i jade i znoje, zemlji iz koje su se rodili generali koji su zaboravljali i

stenjanje ni za odupiranje gospodina Paneka, više vukući nego noseći, uvede ga u drugu sobu, praćen Irenom sa svijećom u ruci koja je drhtala i tresla se kao u groznici. Ona ostavi svijeću i iziđe.

Gavre Đaković posmatraše nju pred sobom, svježu i vitku, sa šeširom u ruci, gledajući kako njezina noga ide s kamena na kamen, kako se povijaju njezine haljine po tijelu; on ne osjećaše da ide,

I dugo poslije toga, podnimljena rukom, dok se slijevao suton u gustim mlazevima, ona neprestano osjećaše u svojoj ruci njegovu hladnu ruku, i njezinim tijelom prođe jeza.

Sremac, Stevan - PROZA

na tri četiri dana pred Božić viđaš domaćine kako nose prasad kućama; sretaju se, pozdravljaju i ponosito nosi svaki u ruci svoje slatko breme.

— napada ga gospoja Kaja. — Znam te! Svi ste vi muški jednaki... ja, gospo’n-Pajo, je l’ tako? — i lupi ga krišom po ruci. — A ti, Jovo, osobito! »Ispod mire tri đavola vire...« Ko te ne zna, jooj...

Ako naiđe tako na kakvu biljku, iščupa je zajedno s korenom, pa ako je veća, ponese je u ruci, a ako je manja, metne je u svoj Noteѕ, u kome je bilo zabeleženo puno utisaka, sa zapisom koliko veša ima.

Radičević, Branko - PESME

(1844, 12. dek.) SLATKA MISLI! Misli moja slađana A o dragoj mojoj, Kad na ruci mlađana Ležaše na mojoj, Kad joj srce kucaše Da probije grudi, Kad joj usna mucaše: „Ta evo te tudi!

se svaki živi, E on ščepa Ture ustim', A dva druga rukam' pustim, Pa zaigra po mrtvaci Kao munja po oblaci; Ja u ruci jednoj čašu, A u drugoj — opet čašu, U ustima pesmicu, Vama, braćo, zdravicu, Po vinskima kapljicama Igram vesô

učiniti more, — Put raskrčen, gore njime ajte, Ajte gore, al' se i sećajte, Kono krasna puta vam ogradi, Pa mu ruci prionite mladi, Poljubite onu ruku svetu, Što razagna nevolju vam kletu, Noć vam dođe sa Vuka jednoga, Danak beli,

Kad orla imaš ti u tvojoj ruci, Ti njega oma samrtno utuci, No kruto njega nemoj da obaraš, U tavno mesto njega da zatvaraš, Za njega nije, veruj,

pustiti ga oditi po dolji, U žudenja pregolemoj bolji, — Ol' pusti ga da leti, oli ga utuci, U tvojoj tako ne drži ga ruci.

41. U nedra joj ruku tura, A da vidi šta tu krije. „Ne, o nete!“ kara cura, Po ruci ga mlada bije — I to beše, al' ne dugo, A on zače još što drugo. 42.

Premda se ona baš prečesto prazni, Namirena to opet nisu srca. Taj diže ruku, a u ruci čaša, Napija svome dragom gospodaru, A onaj drugi, počem ovaj stane, Taj uzme čašu: „Gospodaru zdravlje!

“ Ali ona spopanula kruto: „Neću, bogme, pređe me utuci, Pomoz', Bože, mojoj slaboj ruci!“ Naže snagom junak Radivoje, Otklopi joj ruke obadvoje, Oturi je silno od konjica, Pade o tle ljuba nesretnica,

Sa kule se strča i Mileta, A za njime poitala Cveta, U ruci joj luč veselo gori, Dragog prati, pa mu 'vako zbori: „Ajde, dragi, Turkom zajam plati, Pa se dragoj zdrav, veseo

se raspali, Bakračlijom konjica udara; Na osvetu svoga gospodara Lete Turci kâno mrki vuci, Gole nože u desnici ruci.

„Nije dosta? — Sad eto ti više!“... Reče Bajko, mač u ruci sinu, Pa kroz Turke kâ munja se vinu, Zvizga, cika, i vika, i vreva, Al' pred Bajkom ko to desno seva? Milenko je...

Opazio vojvoda Mileta, Opazio Turčina prokleta, Škripi zubi od silnoga gnjeva, Žuri zeku, mač u ruci seva, Goni konja Rustanu krvniku Što mu braću zgubio toliku.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Djed je toliko zabezeknut da već ne umije ni da se pokrene ni da štogod upita. Drži u ruci praznu čašu i gleda za nama dvojicom: šale se, valjda, šta li. Sporo napredujemo uz mračan zašaptan brijeg.

Očita Sava svoju litaniju glatko i rječito kako se niko ne bi nadao, ponovo ćoknu djeda u sudlanicu i s kapom u ruci krotko se uputi prema avlijskim vratnicama.

načisto s tim koji od njih ide da zagleda i begeniše curu za sebe a koji je onaj sporedni, tek da se nađe kamaratu pri ruci.

Pjesnik je nastavljao dalje, nadahnuto, ništa ne primjećujući: Teško stoci kad je gone vuci, sirotinji u žandarskoj ruci. — Stoj! Stoj u ime zakona! — razvika se Munižaba. — Kakva je to pjesma, a?

) — dušu dao za činovnika vojnog suda. Ni dao bog onaj opštinski Rade. Još mu je tu pri ruci i stameni Veso Kukolj s lovačkom puškom, neka kombinacija vojno-civilnog stražara, a to svakog okrivljenika posebno

Ponio je uza se neku torbicu, džakče, a možda i vreću, nek se nađe pri ruci. Treba, brate, pomoći pri evakuaciji, samo neka dušmanima ne ostane.

nekud s linije narodnooslobodilačke borbe, a njegova jedina zvijezda-vodilja, uzdanica njegova, ugasila mu se na rođenoj ruci i ostavila ga samog u pustoj nemjerljivoj bestragiji. — Šta bi sad?

— Šta bi sad? Ilija se premješta do svog vodnika Boriše, opet naginje uvo prema lijevoj ruci, osluškuje i beznadno puše: — Stao pa stao, nema ti tu više pomoći. — Ma ko stao, brate?

se nasmiješi kao da je nešto razumio, kad u sobu upade gologlav stariji čovjek, razbarušen i neobrijan, s metlom u ruci. Na bosim nogama blistale su mu i pozveckivale poniklovane oficir ske mamuze.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Sedi kao da senka čempresa sedi međ nama na divanahani. Oko njega uvek neka tišina. A iz te tišine prsten mu na ruci, kao zvezda! A ima i izgled! Visok, vitak, oči čelično plave... HASANAGINICA: To su moje reči!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

I ne mogući da izdrži više, besno, mahnito ljubljaše i ugrizaše prsa, gojne mišice na ruci, gurajući pesnicu u usta, kao da bi sprečila ono što iz nje izbijaše i svu je obuzimaše...

A „muškarci“ zabacili dolame preko ramena, utegnuli se pojasevima do pazuha i s puškom u ruci grabe po četiri koraka u jedan.

— I okretoh se. Više mene ona, Lenka, stoji. Čeka da se ja osmehnem, pa onda ona. U desnoj joj se ruci beli nova korpica, a u levoj „kosirče“. Prsti joj ulepljeni zemljom, kako je po njoj skupljala zrna.

Jedva ako se proguram do porte. Svuda svet, jedno do drugog, pripiveno, zgušeno, sa svećom u ruci, gologlavo i svaki čas krsteći se, ponavlja molitve ili pesme što dopiru iz crkve.

Gosti dolaze. Dočekujem ih. Još s kujinskog praga viču: — Hristos se rodi! — I hoće majci da priđu ruci. A ona se, tobož, trza, ne daje, već ih upućuje u sobu k meni. Ulaze oni.

Ja joj, držeći čašu rakije na dlanu, onda prilazim ruci, i, nudeći u isto vreme svoj obraz, čestitam praznik: — Hristos se rodi, nano, i srećan dan!

Crna joj šamija, sa otpuštenim krajevima sa strane, sakrila bi joj belo lice, a na ruci zavrnuo bi se rukav od košulje sa crnim ojama, te bi joj se videla bela, rumena koža od ruke. Plače.

Kostić, Laza - PESME

— Nestade plama. Samrtna tama; Samo u ruci pijanog Švaba palilo gori boja i graba, prosveta srama. U tome žaru vidi se žena, po golom telu rana je silna, na

Zar se tako želno-voljno obamire na toj ruci što ti sa nje sinoć vojno na samrtnoj beše muci? što ti sa nje mnogoj braći kratki večak posta kraći?

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Zmajeva mati mu rekne: — Srećan si što me odma pri prvom pozdravu materom nazva, i k ruci mi pristupi, tim si mi postao sin. Ja imadem pet sinova zmajeva.

Ima. Tu je vaš pobratim. On mene pomajči, a ja njega posini, jer kad uđe u sobu nazva me majkom i pristupi mi ruci. Zmaj sin na to zapita: — Pa šta traži taj pobratim ovde kod nas?

Onda joj pruži svoj štap preko vatre, a ona po štapu iziđe, pa njemu na ruku, pa po ruci domili do vrata i savije mu se oko vrata. Kad čoban to vidi, nađe se u čudu, pa reče zmiji: — Šta je to, u zao čas!

kći bila izišla pred dvor pa ih gledala, a golub ujedanput strelimke devojci na ruku, pa joj se pretvori prsten na ruci.

— reče vojnik i pruži mu bukliju s rakijom, te se i nepoznati sit napi. — A šta to držiš u ruci? — zapita ga za sviralu. — Evo svirala, zar si ćorav! — osiječe se vojnik.

Onda ti počeše kupiti, te neki groš, neki dva, i Muji se puno para skupi u ruci. Onda zavikaše svi: — Hajde, Mujo, alah rahmetile ženi, čini šućur bogu kad ti je kobila živa a ženu ti je lahko

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MAKSIM: Tako, tako! KUM: Ali šta sam ti onda tek propatio! Povučem, a meni sva kika ostane u ruci. Groznica me čisto uvati od stra, misleći da sam joj iščupao kurjuk, a ne sećam se, da je kosa tuđa.

MANOJLO (ljubošitno): Šta je to? ISAJLO: Ćuti, evo ga gdi dolazi! POZORIJE 2. (DOKTOR S KNjIGOM U RUCI, PREĐAŠNjI.) DOKTOR: Zemljeopisanije Štajna, po najnovijem državnom stanju, od god. 1822.

(Otidu.) DJEJSTVO DRUGO (SOBA KOD DOKTORA) POZORIJE 1. DOKTOR (sam, drži jedno pismo u ruci): Ne mogu mu pomoći, jer bi radio protiv moje slave.

Kad sam otišao u Zavedenije siđeni s pameti, nađem gdi ga jedan iz tog zavedenija drži u ruci. Ja mu kažem da je razum vaš, a on se rasrdi, pa ga baci u reku mudrosti, koja tuda blizu teče.

(VELIKA JEDNA BAŠTA.) KUZMAN (sam drži jednu kesu u ruci): Novac je kao žena. Dokle je ne dobiješ, uzdišeš za njom i prevrćeš se; a kad se oženiš, Bog zna šta bi dao, da se

LjUBA: Ali treba da mi i vi malo pomognete. MILAN: To se razumeva. Ispočetka bićemo vam na ruci i ja i Velimir. A, Velimire? VELIMIR (treje čelo): Jedna mi se misao muti po glavi, moram da je na artiju stavim.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

— Idi mi zovi Pelu. STEVAN: Koju Pelu? SULTANA (baci se na njega maramom što je u ruci imala): Oćeš da me doveka jedeš? Ne znaš koja je Sretinica, a znate svi da mi š njome oči vadite.

Lalić, Ivan V. - PISMO

lampe u krhkoj orbiti, Po slojevima nevidljive ruže, A kad pred zoru usnem, tada i ti Utrneš, ko na okret prekidača U ruci što je odsutna, al jača. (20.

božja U sve nižoj noći, Što svetliš na nebu A zariš u duši Ko žižak blizanac Na dnu ogledala; Onaj ko u ruci Odsutno te nosi Sa nesrećom našom Sklopio je zavet, Pa zaboravio I zavet i sebe — Al svetiljku ipak Ne gasi u hodu.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

književnosti, rame uz rame sa poslanicom Monahinje Jefimije, zar i vi niste stigli u Beograd s koferčetom i zembiljem u ruci, a sada lepo sedite za katedrom i ocenjujete koliko sam talentovana i zrela da postanem ravnopravan član društva?

Sve se završilo tako što nam je sa šoljicom kafe, podignutom visoko u ruci, otpevao pesmu „Kreće se lađa francuska, iz pristaništa solunska...“ Bio je maksimalan, na časnu reč!

sa tavanice visila u ogromnim količinima drama. Tog trenutka kroz vrata ulazi moj matori, držeći u ruci đačku knjižicu svoje ćerke. — Dakle, tako? — rekao je. — Nisam ni sanjao da imam ćerku propalicu! — Molim?

Silazi lepo iz kupole i bez ikakvog ustručavanja prelazi ulicu, s peškirom oko vrata i sa četkicom za zube u ruci; da ga čovek slučajno pogleda sa strane, mislio bi da ide u kupatilo s najlepšim šarenim pločicama.

Spaljuju lišće, izigravaju farmere sa grabljama u ruci. Vrisak! Najzad pronađem diskretno prikucan broj mog budućeg poslodavca.

deo čovečanstva sastavljen upravo od sličnih dama s papilotnama i džentlemena koji čeznu da nose dva zlatna čukarca na ruci. Jedan za radni dan, drugi za nedelju. Pa se prepoznaju, Čarli!

U jednoj ruci drži kofe za vodu, u drugoj kožu od sintetičkog jelena. — Naša su kola apsolutno najprljavija u dvorištu! — zaključuje.

u Tokio, raspustili smo celokupno predstavništvo ANEX-MANEXA u Frankfurtu na Majni, s motivacijom da je „bolje vrabac u ruci, nego Frankfurt na Majni“, kupovali smo po dvostrukoj ceni kuglične ležajeve, bacali tone paradajza u reke zbog

povrati jedva dah — pa sam, za svaki slučaj, tela da se nađem pri ruci! U redu, nekako zagladim situaciju i krenem s predstavljanjem, kad odjedared zvono na vratima!

od kartona, dok, razume se, u Londonu Englezi hladni ko led, samo furaju li, furaju u crnim šeširima i sa tašnama u ruci, a reporter stoji li, stoji nasred ulice i izveštava li, izveštava, kao, fol, u Parizu nikom ništa — Nova godina im

Ko je —- Nova godina! U svilenim čarapama, lakovane cipelice u ruci, krejon oko očiju razmazan, konfete u kosi, shvatate, sve kao što treba, i još uvek buket karanfila.

Pred njima, s revolverom u ruci, potencijalni kapetan — lično! Navukoh na lice najledeniji izraz Eriha fon Štrohajma iz filma „Velika iluzija“ i

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Bezazlen hodim, dršćem oprezan, s glavom u torbi - s krstom u ruci. Čime se hranim, time se pašem: Molitvom srca i Očenašem.“ Čadorje brežja, plakat izložben, vrisak uzburka.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

(Ulica.) ALEKSA, malo zatim MITA ALEKSA (drži jedno pismo u ruci): Dobro, dobro! Neka ide, kako joj je volja, napred ili natraške, nije mi stalo.

MITA: A devojka?... ALEKSA: Ona ga nije ni imala. MITA: Ja najvolim kratak račun. Prsten u ruci, sigurna stvar, a ovo, ono...

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Sunčeva majka u dvoru prede, vreteno sjajno u ruci pjeva, unuka traži u zore blijede srdita baka Mjesečeva; niti je sluša, niti je pita, čitave noći po nebu skita.

— Bogazom tajnom idu hajduci za harambašom na dalek put, svaki je brkat, s puškom u ruci, vučijim ćurkom ogrnut.

“ pa jurnu ravno, olujnom trkom, otkud je čuo drugarev glas. „Stanider, lijo, crveno pseto, u dobroj ruci škljocare eto, biće ti koža kao rešeto!

Svrbi me ruka!“ baka se sladi. Dremljiva ponoć po šumi lunja, a stroga baka na pragu kunja, drži u ruci od breze prut. A nebom dotle, po modroj vodi, skitnica Mjesec pučinom brodi, u moru zvijezda dukat žut.

“ Poteže čiča sekiru tupu: fikara-fik! — poseče Ćiru, zapuši rupu. „Evo ti, Ćiro, službe pri ruci, budi mi spreman, prava puška, čim pođe njuška u livadu, slobodno čupaj, bodi i vuci.

Put je planinom opasan, dug, ali je Borka postojan drug. Goloruk momčić kroz tamu jaše, nosi prutić u ruci, nit pušku ima, nit sablju paše. Mogu ga sresti vuci, a biće, bogme, još veća beda, ako li dođe meda.

„Eh, moj mališan — šta da vam kažem — šapuće majka sutonu sivom — gugutao je na mojoj ruci i smeškao se svakome živom. Miran je bio, bubica prava, verujte, ne bi zgazio mrava.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Ne mogu nikada da zaboravim onaj šamar; imala je prsten na ruci; ja posle nisam hteo da idem u školu. — To je bila stroga žena, tvoja mati. — Stroga? Strašna.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Puhorom posut grozd u jednoj podigla ruci, I slatko smeši se na nj. Pitome i blage ćudi, Priprema ona sad spokojne večeri i dane, I žetvu bogatu nudi.

U krčmu uđe naglo Čudnovat nekakav gost; usne mu grozno se smeše, Iz praznih šupljina očnih studena pustoš se širi, U ruci držaše kosu. To Samrt ledena beše. Krčmar je dremao mirno, držeći debelu knjigu.

Al' koga će nebo čuti, To zavisi i od nas: Snažnoj volji, vedroj ruci, Izostati neće spas! Mila deco! Za molitvom Neka ide trud i rad, Da u vama starost nađe Napredniju unučad.

2 Kad sveštenik stari u odaju dođe, A despot ogrnut crnim ogrtačem, Pa niti se diže, nit mu ruci pođe, No nemirno zvecka mamuzom i mačem, Voštanica tiho na stolu mu gori, Oboren mu pehar i vino prosuto...

— Iguman se diže. Na ulasku samom Stajalo je momče, uvijeno tamom. U njegovoj ruci što je gore diže, S upaljena luča rujni plamen liže. Dim se vije, mota — i koluti jure U kapiju tvrdu i zidine sure.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

S večeri prilazi povorka zmija da se bratimi, u ruci sjajni pehari otrova puni, bežimo s ove belege zle crna braćo!

ČOVEK U SAMOTNOJ KUĆI Sedim za stolom i držim hleb u ruci, više ne zastirem sto, sedim i pevam. Na kraju drvene ploče već je mrak.

Valovi se mute, on se klati, lice mu posivi kao bolnom psetu, u ruci nema više znaka, onda ga gurne niz vodu nečija noga.

im ptice rastežu žile, a oni živi i crveni, do pojasa iz reke vire kao žapci, nad njima crnobrad neko s violinom u ruci govori: ovo je brat moj koji je po mojoj volji! Pa to mi niko nije reko! Zašto se sa mnom prave sprdnje?

kroz Gvozdena vrata posle nedovršene bitke protiv Skita nailazi vizantijsko poslanstvo sam car sa lotos—krstom u ruci i njegova kći ne dižući oka s knjige pa vojvode u belim kožusima i monasi što kriju sokole pod rizom vizantinci

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

ADVOKAT: To ste dobro uradili. AGATON: Umem ja to, a i moram se naći pri ruci našoj rođaki. Ona je dobra i skromna devojka, ne bi ona umela da se nosi sa alama i vranama, a tetka je stara, slaba,

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Povremeno zasija sunčev odblesak sa zlatnoga krsta u njegovoj ruci... Već su blizu, i golim okom se vide. Razaznajemo meštane u kolima i nekoliko vojnika bez oružja...

Pade nam u oči jedan, koji je u desnoj ruci držao pušku, a u levoj pun bakrač vrućeg kupusa, koji se još pušio. Utrčao je sigurno u neku kuću, gde su komordžije

Otprilike isto onako kao kada deca zagalame, pa se majka pojavi sa štapom u ruci. — Ah, kada li ćemo jedanput izići iz ove puste ravnice! — govorili su vojnici, zazirući od svakog fijuka kuršuma.

Kad pripucaše puške. Komandir izlete iz rupe i odmah poče da komanduje. Ja onako u košulji, sa bluzom u ruci, pritrčim topu. Uto grunu jedan plotun i sa naše leve Strane ugledah kako se zaplavi poljana... „Na karteč!

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— Živ bio, reče on đaku, koji mu priđe ruci. — Je li ovo Orlovica? — Jeste, gospodine. — Da li je škola daleko odavde?

prizora, kad psi saleteše jadnika sa sviju strana, a on se samo obrće i baca nogama u stranu, i ako nosi štap u ruci. — He, ono je bilo iznenada... bio sam zbunjen.

Ali zar da se ne koristi ovom prilikom i ne uzme pravo iz njene ruke zrele plodove ? O, kakvu toplotu oseti u njenoj ruci, kako su meki, kako li nežni oni jedri punački dlanovi!... I to on oseti samo za jedan mig, dok uze šljive sa njene ruke.

posle kraćeg vremena javi se, kao rezultat pregovora, velika čaša, puna bistre hladne vode na rapavoj, prljavoj i suvoj ruci famulusovoj; u drugoj držaše među prstima parče šećera, i to sve s velikom pažnjom podnese gostu.

A Gojko, ozbiljan i namršten, sa nekim prutićem u ruci, razgledaše decu po dvorištu. Nekoliko njegovih đaka priđoše k njemu. — Jesu li svi došli ? zapita decu. — Došli su.

ali što sam stradao !... I posle dva dana dođoh, veseo, sa ispita, noseći knjigu u ruci... U četvrtom razredu, kad ga već svrših, umre mi brat, pa umre i otac, ali ja položih ispit, i stupih u gimnaziju!...

Vlajko je pljesnu rukom po ramenu, to mu beše izraz velike nežnosti i milošte, a čaša s vodom drmnu se u Ljubičinoj ruci i poprska sto. — E položila si ispit za domaćicu. Alal ti vera!... Još da vidim kako ćeš se pokazati na ručku.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Od pređe zvati, košulju davat’, Dok nisam stala uz milog kuma, Uz milog kuma, i uz devera; Dok nije bio prsten na ruci, Prsten na ruci, venac na glavi. 69. Što se ono u planini sjaše? Jeli svila među svilarima?

košulju davat’, Dok nisam stala uz milog kuma, Uz milog kuma, i uz devera; Dok nije bio prsten na ruci, Prsten na ruci, venac na glavi. 69. Što se ono u planini sjaše? Jeli svila među svilarima? Ali zlato među zlatarima?

grmi, nit’ se zemlja trese, Niti bije more u bregove, Već to jezdi Jablanova moba: Pred njome je Jablan na konjicu, U ruci mu struk bela bosiljka, Rukom maše, bosiljak miriše: “Lako, lako, moja silna mobo!

Na mojoj ruci spavala!“ Mudrija Ruža od cara; Poslala caru srdačku: “Naj tebi, care, srdačku, Načini meni stan od nje, Što od

Na tvojoj ruci spavala!“ 104. Dva se grada vrlo bijeljahu, U jednom je Kranfile Jovo, U drugom je šećerli djevojka.

ladne, Kud prolaze žitarice lađe; Da ja vidim moje milo drago, Cvati li mu ruža na kormanu, Vene li mu karanfil u ruci, Što sam tužna u subotu brala, U nedelju mome dragu dala. 116.

150. Vudi majka svog Ivana sina: “Ustani se, moj mili Ivane! Prođe tebe Mara ispred dvora, U ruci joj srebrni kondijer, Da donese lađane vodice.

“ Al’ govori Radonja sa konja: “Ne budali, Jagodina majko, Nije tvoja nejaka Jagoda, Svu noć mi je na ruci prespala, Desnu mi je pretištila ruku.“ 164. “Kraju, kraju, moj mrnaru!

“. 171. Šetala Jana, Iz vinograda, Iz vinograda, Iz nova sada. U ruci nosi Maramu dunja, U drugoj nosi Maramu grožđa. Susretoše je Troje momčadi, Jedan joj veli: “Moje su dunje“.

— Ljubi, dragi, biću i golema: Prepelica malena je rasta, Pa umori konja i junaka. I sokola na desnici ruci, Kamo l’ neće jednoga junaka! 206.

U vinogradu džardini, A u džardinu naranča, A pod narančom postelja, A na postelji mlada spi Malahnim čedom na ruci. Niko je ne sm’je buditi: Ni mila majka, ni tajko, Ni mila braća iz lova.

Jer mi se ne daš naspati Malahnim čedom na ruci?“ 217. Gorica listom listala, U njojzi bratac i seja, Sestrica ratu govori: “Zašto mi, brate, ne dođeš?

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

SIMKA: Nemam ja vremena danas za pozorište! A nije ni red. Treba i Gini da se nađem pri ruci. Vidite šta ih je snašlo? VASILIJE: Taj njihov sin... SIMKA: Sekula? VASILIJE: Koliko ima godina?

Jedna velika jeribasma, rađa po vagon! Obesio se onom žilom, kojom je tukao! A u ruci mu našli vidovu travu! Ne čuju... (Svetlost se polako gasi) Zavesa Kraj Jelova Gora, 6. aprila 1985.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

I dok mi se noću prepliću na ruci gole žene, i zvuci krvavih nakita strašnih, teške svile i listovi prašni, čim pred zoru svane, nebo mi je rosno ko

A šta je meni do velmoža u svili, sa sokolom na ruci? Otac mi je sebar što na točku cvili, a kćer mi glođu vuci. Baš ništa me za crkve duša boli, za silnoga cara dom.

Žar, san, svilu, pesak, šta li, sad, u ruci držim? Kad sve to, što tamo bi i prođe, ovde zahvatim. Zar sam to ja, što upaljenim pogledom spržim, sav taj svet, kuda

Iako nisam visokog stasa, ni dugih ruku, on je jednom rekao da ću pobeđivati na utakmicama, jer, sa floretom u ruci, imam brzinu ludaka. Sad mi se to čini jako glupava, ali sam se u ono vreme, od te pohvale, nadimao, kao žaba.

To, da postoji čovek koji mene nabada kao leptira, a da mu ja, sa mačem u ruci, ipak, ne mogu ništa, ama baš ništa, meni se činilo kao fantazmagorija, čarobna. Ja sam zato ostao na Rijeci.

Epileptičari bi, iznenada, padali, kao gromom pogođeni. Trebalo je tada imati pri ruci ćebad, na koju smo ih hvatali, da se ne pozlede o gvozdene krevete na kojima su ležali.

Moj zadatak u Galiciji bio je da istrčim napred, ispred 11 ljudi, da urličem komande, sa puškom u ruci. Da budem dakle neka vrsta Napoleona na mostu kod sela Arkole.

Posle večere, vraćam se u praznu kuću. Sva je u mesečini i cveću. Hodam po kući kao veštac, sa svećom u ruci, i tražim svoje knjige, mastilo i pero. Poljak ih je smestio u jednu praznu sobu. Sedam na svoj sanduk i pišem.

kako mi je bilo kad sam, tek što sam rekao prve reči, primetio, u prvom redu, starog gospodina, sa kišobranom u ruci. Kad bi nam se pogled susreo, on bi, da me ne gleda, zatvorio oči. Meni je, u glavi, onda, počelo da se muti.

Hipolit je nervozno gladio čelo, sasvim moderno, i mislio da je potpuno u Helasu, ako zagrize, koketno, u prsten na ruci, kao u salonu, digne oči i prošapuće: hélas! Molijer se ovde daje, još uvek, za gimnaziste. Veselo i ljupko.

Nađosmo jednu svetu Katarinu, sa jako stisnutim kolenima; i ona je držala mač u ruci. Ja, da pokažem koliko sam obrazovan, setio sam ih jedne lepe Bogorodice, malo veselije, koju je Reskin nazvao:

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Žega, Kada se znoji I u hlad bega— Ali na gumnu vršaj stoji! Svi su na poslu — žetveno doba— A ona, mala — grozd u ruci— Sedi i grozdić boba. Kad iznenada, vijor...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Nije prošlo ni mesec dana po smrti njegovoj, a ja se s torbom o ramenu i štapom u ruci krenem u beli svet da tražim svoju slavnu domovinu.

Prema njemu, na drugoj klupi, sedi jedno đače; u ruci mu zaklopljena knjiga, a ono napamet govori lekciju iz botanike: „Ova korisna biljčica raste po močvarnim predelima.

Najzad, malo ko da nema trn u ruci, ili da nije ogreban po licu. Ljudi junački trpe, žene proklinju čas kad su pošle, a deca, kao deca, naravno, plaču, jer

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

— Jesmo, jesmo najo, odgovara najmlađa sna, stojeći uz otvorena sobna vrata, sa svećom u ruci. — 'Aj'te u sobu! — Vala ja bih voleo ovde s vama, nekako mi je lepše. Vi radite, a mi ćemo vas zagovarati.

Vidiš kako je svaki nabrao obrve, seva očima i gazi ljutito, a po nabreklim mu žilama na ruci vidiš kako je stegao pušku. Već smo se zbili na dva-tri koraka jedan od drugog.

On gleda stoga što ide, inače bi, čini mi se, radije žmurio. Pušku je položio nemarno u jednoj ruci, te izgleda da mu je ona na smetnji. Kapetana nigde »ni od korova«. Ko zna gde on sad očekuje rezultat potere.

On se diže i, s debelom knjigom u ruci, ode u školu. ...»Kako to da se desi?« već stoti put stavljaše sebi pitanje Pera.

Ili si valjad’ babu dužan nadnicu? — Dete, sve je u ruci samoga Gospoda Boga, i kao što vele svete knjige, niko se ni čim ne može zakleti da je njegovo...

Srp obesi o rame, u jednoj ruci nosaše lonac s pasuljem a u drugoj svoju tojagu, — dugačku i debelu palicu, sa kojom je obišao sve do sad viđene

A na vratima stoji ona druga teta, nevaljala teta, podigla nož u ruci pa strašno gleda mamu... »Hoću li ?« — pita teta mahnuvši nožem... »Udri!« — odgovara tata...

Bio je zaspao, držeći, po običaju, svoju ruku u toploj i mekoj majčinoj ruci. Ona je sedela kraj njega i pričala mu, a iz očiju joj kapahu bistre suze i padahu jedna za drugom na grudi, na krilo,

On stajaše nasred sobe obučen, onako kako se vratio iz varoši; kapu držaše u jednoj ruci, a drugu, desnu, beše podigao u vis i šaku stegnuo u pesnicu, pa njom trese nad svojom razbarušenom kosom.

Tvoja će se želja ispuniti. Starca nestade, u sobi se opet navuče gusta pomrčina, ali u ruci mi ostade hladna dugačka truba. Obukoh se brzo i izađoh iz kuće.

— Gospodine, viče za mnom momak iz redakcije. — Šta je? — osvrnem se i vidim mu dve banknote u ruci. — Evo, poslao urednik za podlistak.

Posle desetak minuta momak uvede osedlana konja u školsko dvorište, a iz škole iziđe revizor, noseći u ruci velike kožne bisage, koje mi dotle ne padoše u oči.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

eto, ne znam ni šta govorim! Zbunili ste me i ja sad, na primer, ne znam šta govorim, i upravo ne znam ko drži u ruci keca, a ko kralja... (Ivkoviću.) Pa dabome, kad si i ti umešao tvoju farbu!... (Prodera se na Mladena.

U zdravlje! (Ode). VI JEVREM, SPIRA, SPIRINICA JEVREM (ostaje ukipljen, držeći još uvek pero u ruci. On uznosi obrve razmišljajući i izdržavajući nezadovoljstvo).

Molim gospodina sekretara odbora za molbe i žalbe da mi da poslovnik da mi se nađe pri ruci. Molim gg. poslanike da govore učtivo, kako se ne bi dešavali sukobi; molim galeriju da održava red. Mir kad vam kažem!

) On može napisati i drugi. (Ulazi u Ivkovićevu sobu, a malo zatim vraća se radostan, sa govorom u ruci, zaboravljajući da zatvori vrata za sobom. Kad uđe u sobu, razvija i razgleda.) I što je glavno, čitko napisano!

IVKOVIĆ (našav vrata od svoje sobe otvorena, upada ljutito držeći jedan od onih crvenih plakata u ruci): Gospodine taste, ovo je kleveta koja se krvlju plaća. Vi i vaši ljudi ovo rasturate!

I JEVREM, IVKOVIĆ JEVREM (u svojoj sobi, držeći u ruci jedan zgužvani broj novina, govori preteći Ivkoviću): To nije izraz narodne svesti, to nije dopis, to nije politika,

O, ljudi božji, spasite me tog pića! (Zbuni se.) Eto, sad ne znam ni gde mi je govor? DANICA: Eto ti ga u ruci! JEVREM: Jes', boga mi! (On u jednoj ruci drži govor, a u drugoj račun.

(Zbuni se.) Eto, sad ne znam ni gde mi je govor? DANICA: Eto ti ga u ruci! JEVREM: Jes', boga mi! (On u jednoj ruci drži govor, a u drugoj račun. Zbunio se, čas počne da čita račun čas govor, pa ih menja iz ruke u ruku.

Danica kraj njega. Spira i Spirinica nešto se prepiru, što se ne čuje od muzike i larme, a Jevrem, držeći u jednoj ruci ključ a u drugoj govor, stao uzbuđen i plače).

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Veliku većinu poređa u prozor i na policu u sobi, a nekoliko, one najnužnije, što svaki dan treba da su mu pri ruci kao popu trebnik, metnu na sto. Među njima beše, naravno na prvom mestu, Narodni učitelj.

Sa isukanom dimišćijom u desnoj i odsečenom turskom glavom u levoj ruci, a fustanela mu je izgledala kao najveći krinolin, a iz odsečene glave teče krv užasno debelim mlazom kao voda iz

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

STVAR VIDELA UŽURBANA NOVINARKA 384 POJAVA DžAMBASA 387 MORNAR OTKRIVA DA DEDA IMA NEPODREZANE NOKTE SAMO NA DESNOJ RUCI 389 ZAŠTO SU NOKTI NA LEVOJ RUCI PODREZANI PRIMERNO, A NA DESNOJ NIKAKO 391 KUM-ĐOKA OSLOBAĐA DEDU 393 ZAVRŠNO PEVANjE:

DžAMBASA 387 MORNAR OTKRIVA DA DEDA IMA NEPODREZANE NOKTE SAMO NA DESNOJ RUCI 389 ZAŠTO SU NOKTI NA LEVOJ RUCI PODREZANI PRIMERNO, A NA DESNOJ NIKAKO 391 KUM-ĐOKA OSLOBAĐA DEDU 393 ZAVRŠNO PEVANjE: PODELA ZARADE 395 NA JEDNU

Prvi put se džambas setio da, eto, ima sina, Pa iz kuhinje, gde su jela raznih vrsta, Doneo, u jednoj ruci, mleka i mandarina, A drugom rukom (onom na kojoj nema dva prsta), Pažljivo, kao kad vetar dune u obrve travi,

Poglavica i u snu u ruci drži strelu, A ona buba još mu mirno šeta po čelu. KAKO SPAVAJU JEDAN SAT I JEDAN INTERNAT Na

Pored toga, on ima da dozvoli Unuku da mu brkove počupa. Deda je i glavni i sporedni, ali uvek pri ruci. Njegov je život pun napora i mučenja. On mora da brani na golu kad malom Buci Mama ne dozvoli — zbog učenja.

U srećna, lepa Vremena ona Mogla se kupiti Jedna bombona. U kakvoj maloj Nevolji, muci, Znao je da se Nađe pri ruci. A ovde, avaj! Sudbino kleta! Ćuti i spavaj Do kraja sveta!

Amo, ozbiljni kupci! Ruci-ruka! Prodajem dedu i sve dedino!” A baba-Magda, sasvim bezuba, Sa osmehom, satanskim onim, Osvetoljubiva kao

” GOVOR VUKE MAŽDRUKE Evo i baba-Vuke Maždruke, Na ruci joj prsten, blista ko zrak: Uspomena na veridbu, ili zaruke, Na dan kad joj deda obeća brak, Da od svega — o sudbe

Svak bi hteo starost u tihoj luci, Kod kuće, ne u inozemstvu... Samo, bolje je mala para u ruci Od muškarca koji je uvek u bekstvu...” „Gle, kako joj je zena zaiskrila! Kroz suzu svet se vidi pristrasno.

” MORNAR OTKRIVA DA DEDA IMA NEPODREZANE NOKTE SAMO NA DESNOJ RUCI Dolazi Mornar s načetom flašom (Mešavina ruma, džina i kokte), I s nonšalancijom poznatom našom Procenjuje dedu,

zasuti praškom, Nahraniti hlebom, sirom i graškom, Nakljukati sutlijašem a onda čaškom Podrezati mu na desnoj ruci nokte!” A Magda će: „Sažaljevate mangupčinu, Tražite mu kakav-takav alibi, A to u meni budi mučninu!

ZAŠTO SU NOKTI NA LEVOJ RUCI PODREZANI PRIMERNO, A NA DESNOJ NIKAKO Dedi nezgodno, pa se premešta S noge na nogu, kao iznad zajaza: „Šta mogu,

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

da priče urođenika ni malo ne preteruju kad tvrde da kad pri plivanju jegulja napadne svojim udarima po nogama ili po ruci, u stanju je da čoveku onemogući za nekoliko minuta svaki pokret.

Tunj, u to vreme vrlo proždrljiv, proguta gužvu, a ribar što drži u ruci kraj struka, osetivši trzanje struka, pažljivo privlači sebi ribu i ubacuje je u brod.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Čak čulo bi se kako i sam vladika, kada bi mu posle pevanja prilazio ruci za blagoslov, blagosiljajući ga, govori: — Aferim, sinko! Aferim, Nikolčo!

Eno Kako sa mlađim sinom izlazi i, čim opazi Todoru, Odmah joj prilazi ruci, ljubi je. I Sofka ovamo zna kako joj sada ona tamo sigurno govori: — Kako si, snaške?

Sve mi pozdravi, i svi mi zdravi i veseli bili! — Hvala, nano! Hoću, nano! — jednako odgovara ljubeći je po ruci brzo, i krijući se, da ih ne bi opet Sofka i mati, njine gazde, videli i nasmejali im se za tu njihovu „seljačku“ ljubav,

Seljaci nemo, iznenađeno se digoše. Počeše da joj prilaze ruci, ali ona ne dade. I sa istim osmehom, sa očima malo zatvorenim od zadovoljstva, u lakovanim cipelama, zakopčanim na

Njegova dosta iznošena duga mantija klimata se oko njega. Magda mu priđe ruci. Celiva ga i čestita praznik. On je poče dugo, trepćući, gledati, ne mogući da je se seti, tako da Magda tupkajući

Pregledao baštu, dvorište. Silazio je i u podrum. Za njim išla je mati, da bi mu bila pri ruci, davala obaveštenja, kad što zatreba.

Prsti su mu bili debeli, kratki i sa nabranom ali čistom belom kožom. Samo na jednoj ruci imao je, i to samo jedan jedini, veliki zlatan prsten.

onda se okrenu k njemu držeći ga za ruku, stoji i čeka, dok i on to isto učini, a oseća kako sve više u oznojenoj joj ruci prsti njegove ruke drhte i čisto je grebu, sigurno zbog sada potkresanih nokata.

I to držanje mladoženjine ruke bilo je za nju najteže. Osećala je kako njegovi ukočeni, uplašeni prsti samo leže u njenoj ruci, te ona mora jako da ih steže, da bi ih mogla držati.

nije moglo videti njeno neprekidno upinjanje: čim oseti kako od njegovih prstiju sve po jedan manje i manje ostaje u njenoj ruci, dok ne ostane samo jedan, ona onda mora ponova celu njegovu šaku da hvata.

Sofka upijajući nokte u mladoženjine prste, da bi ih održala u svojoj ruci, izdrža u obilaženju oko nalonja i jedva dočeka da iziđe iz crkve.

Kada Sofku ugledaše gde k njima dolazi, svi, i najpijaniji, kao zastidivši se, zadržaše čaše u ruci, a žene poustajaše uplašene.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Drugi klekao, pa priteže opanak, ni brige ga što ga sa svijeh strana guraju. Treći drži u desnoj ruci razjapljenu ćesicu, a iz lijeve pušta u ćesicu groš po groš: cik, cak, cik.

„Stane!“ viknu on, pred kućom, „donesi taj dževerdar, pa gađaj i ti!“ Cura izleti, puškom u ruci. „Na zdravlje vi Badnja veče i Božićni dani, braćoooo!“ povika serdar što ga ikad grlo slušaše, pa opali iz obje.

Ništa te od njega začudilo ne bi! Da pojaše konja i trgne sablju pa predvodi vojsku, jali krstom u ruci a blagom riječi iz usta da ukraćuje uskipjele strasti ljudske, jali, kao šta ga jutros vidjesmo, misaona i udubljena u

Gospodar se ustavi pod ikonama. „Neka uljegnu Primorci!“ reče on. Ona gomila uđe. Svaki mu pristupi ruci a Ivanović sam prozbori nekoliko riječi. „Sretna i vama bila nova godina i svemu lijepome Primorju!“ odvrati Vladika.

Ovo je potonje istina. Dalje, možda ćeš zamisliti kakvoga starca u dugim mantijama sa štakom u ruci. Niti je slika ni prilika takoga! Ostroški iguman Đorđije, to je čovjek u punoj snazi (i još kakvoj snazi!

Čujte me braćo!...“ Puška zagrmje pod njima u planini. Svi đipiše. Digoše Janka te i on onako sanjiv, puškom u ruci zađe za njeko stablo. Nategoše oroze. Koraci se čujahu kroza šušanj. „Ne pali ni jedan dokle moja ne plane!

“ viknuše Turci gađajući onamo gdje je dimilo iza busija. Marko prvi iskoči na drum, s jataganom u ruci. Već zamahnuo bješe da posječe bega, ali ovaj opali iz svoje šešane pa hitro iz obje kubure na Marka, a u isto vrijeme

Djeca se trgoše i poplašiše, ali umah umiriše kad hrt stade liskati po ruci nekoga od družine, mašući svojim tankim repom.

Taj je starac poznat bio zbog svoje velike gluposti; on nosaše sjekiru u ruci. Djeca mu pripovijede sve. On im kaza da je taj lovac glavom grof Pavle Pšenel.

Jan se ustavio na nekoliko koraka, držeći kapicu u ruci, a drugu ruku bješe turio u džep. „No, pa hodi bliže! Ne bojiš me se valjda?“ reče čovjek rasijano.

Djeca se zbunila. Jan jednako držaše kapicu u jednoj a nožić u drugoj ruci. Čovjek mirno i smijući se uze mu nož a kapu stavi mu na glavu, pa uzev ih za ruke povede ih pod brijest.

Njoj zadrhta luč u ruci. „Janko, kako si?“ zapita ga, drhćućim glasom. On se napregnu da joj odgovori, ali ga snaga izdade i oči mu se

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

U njedra ti se zmije legle! U tebe ni pjevalo ni plakalo! Crna se zemlja pod tobom raspukla — i u nju propao! Što ti ruci to ti na vratu (bilo)! (Kletva zvonaru kad zvoneći koga uznemiruje; misli se na uže, tj. da bude obešen).

— Slađa smokva preko plota. — Tuđa koza puna loja. — Tuđa koka ćureća jaja nosi. — U tuđoj ruci uvek komad veći. — Lasno se vjeruje što god se želi. — Što je žuđeno, sveto je i posvećeno.

— Ne čini sve što možeš činiti, nego samo što je pravo, pak se nećeš pokajati. — U pravoj ruci i kriv kantar pravo kazuje. — Bolje je nepravo trpljeti nego nepravo činiti.

Teško onom svakome junaku, Koji uzme vraga radi blaga. Teško sablji u strašivoj ruci, Džeferdaru na lošu junaku, — Još junaku — u selu nejaku. Teško svakom onome junaku Što ne sluša svoga starijega!

Vidit ga je u punom mjesecu sa sikirom u ruci, sad opet sa snopićem granja na krkači. 2 Đevojka običavala uoči neđelje na mjesečini presti, pak ju uoči mlade neđelje

Ona drži u jednoj ruci dugački drenov štap s kojim bije veliku čeljad po kući, ako bi se čimgođ omrsio, a u lijevu (ruku) veliku vreću, u

Kad terzija to vidi, on svojijem nožicama, koje su mu se u ruci desile, dlaku presiječe, i kako se ona prestane micati, gost se odmah ućuti — i tako je spavao mirno dok ujutru sunce

i odnese, kaže neimaru neko u snu, kad ćupriju treći put sazida, da se prvo veče pod njom negđe namjesti sa sjekirom u ruci, pa kad voda dođe i ponese klade i jele i borove, da udari u nešto sjekirom, i tako da će mu se ćuprija održati.

I PROSOM (U Boki se sastanu po tri djevojke koje su već za udaju, pa na Đurđev dan rano otidu na vodu, noseći jedna u ruci prosa, a druga u njedrima grabovu grančicu pa jedna od one dvije zapita onu treću): — Kuda ćeš?

Onda ona zapita onu što nosi proso: — Šta ti je u ruci? A ona joj odgovori: — Proso, da prose i mene i tebe i tu što gleda pro tebe.

Koji god rad radio, oda zla se branio, niko ti ne naudio. Dušmaninu se s puškom u ruci, a s oštrom ćordom junački branio, a nikad kapom u ruci ne umolio, nego ti pod nogama bili kao konju čavli i potkovima

Dušmaninu se s puškom u ruci, a s oštrom ćordom junački branio, a nikad kapom u ruci ne umolio, nego ti pod nogama bili kao konju čavli i potkovima ljudi te stimavali, dabogda!

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

” Onda joj čoban pruži svoj štap preko vatre, a ona po štapu izađe, pa njemu na ruku, pa po ruci domili do vrata i savije mu se oko vrata. Kad čoban to vidi, nađe se u čudu, pa reče zmiji: „Šta je to u zao čas!

kći bila izišla pred dvor pa ih gledala, a golub u jedan put strelimke devojci na ruku, pa joj se pretvori prsten na ruci.

” Ali na mjesto aspri rastopi mu se štap u ruci, a kaluđer prekrsti one brojanice pak mu ih natače na glavu i reče: „Da vaskrsne Bog!

Kad dođe u goru, ulazi jednu babu đe sjedi na jednom kamenu stancu, i drži u jednoj ruci štap, a u drugoj nekakvu travu.

prepanu se i sve jedno po jedno kažu što je i kako je bilo, te on zapuči pred sobom dvije svoje sluge s golom sabljom u ruci, a oni pred njim kazujući mu put dođu u onu goru, kad li nađu đevojku više mrtvu nego živu, nešto od muke bez ruka,

Nakom trideset dana donese ga sreća u carev grad i pred carev dvor, te sjedne sa štapom u ruci pokraj vrata od dvora, a prsten vjenčani s imenom njegovijem i njegove žene a careve šćere još mu je na ruci stajao.

sa štapom u ruci pokraj vrata od dvora, a prsten vjenčani s imenom njegovijem i njegove žene a careve šćere još mu je na ruci stajao. U veče sluge careve prime ga u dvor i dacu mu što je iza njih ostalo da jede.

On im se još nije hotio otkriti, već oni šetajući prođu pokraj njega i dadu mu nekoliko novaca; ali na onoj ruci kojom je novce prihvatao, prsten je stajao, žena ga njegova ugleda, i ne mogući ni pomisliti da je on nje muž, reče mu:

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

O konopcu, vezanom oko velikog iscepanog kaputa, visi mu limeno lonče. U ruci drži neku najlon kesu. U prvom trenutku se osvrće oko sebe, ne znajući kome da se obrati.

(Umorna, uplakana, neuredna, držeći u ruci džemper koji se vuče po podu, ulazi Jagoda.) CMILjA: A, evo naše udavače! IKONIJA: Na šta to ličiš?

Stanković, Borisav - JOVČA

(Raskalašno se zacenjuje.) Brzo, odmah, brzo! ... Ne mogu da čekam više. Sve, sve, sve! MLADEN (drži čašu u ruci koja drhti, i prosipa vino; uplašeno, očajno): Aman, Vaske, ne to! VASKA (se zacenjuje): To, to! Sve, sve, sve!

Kujna se otvara, osvetle se vrata. SOFIJA (na brzu ruku obučena i zabrađena, sa svećom koja joj drhti u ruci, lupkajući nanulama, trči ka kapiji; uplašenim glasom): Sad će, sad! (Otvara kapiju.

) JOVČA (oporo): Drž’ konje! SOFIJA (pridrži mu konja da siđe, saginje mu se ruci, koju on otrže). PRIJATELjI (skidaju se sami s konja, predaju ih svojim momcima s fenjerima, koji prihvate i Jovčinog

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Počeo sam bio hoditi u školu jošte za života matere moje i pamtim dobro da sam imao veliku radost idući s | bukvarom u ruci u školu.

knjigu, koju, za razumeti ili bi valjalo da ima više iskustva, ili da je čitao druge knjige pre, da može tu koja mu je u ruci razumeti; s višim vnimanijem nego se zlato meri, na terazijama uma i rasuždenija izmeriti; istinu od pritvornosti i

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Jerković se našao prznica, te udari susjeda, a ovaj imao u ruci sjekiru, pa zamahne oštrijem put Jerkovića, ali se brzo predomisli i obrne ušice, pak ušicama zvizne Jerkovića po čelu

— reče i poljubi ga u ruku. Svi ostali redom pristupiše mu ruci, preklinjući se svaki da mu nije „izgubio rišpet“ i moleći da oprosti.

Na veliko njihovo čudo uđe Bakonja. Bakonja, blijed u licu, glibav do koljenja, u ruci mu štit od kiše, a o ramenu šarena torbica.

Za konjem uđe Kušmelj, držeći u ruci nategnutu kuburu. Bakonja zagrli konja i stade ga ljubiti i tepati mu. — Borme, sinko, za dlaku je škapulâ! — veli knez.

Kad mjesec odskoči, tada Lis odškrinu vrata svoje ćelije, pak navrh prsta izađe na trijem, držeći obuću u ruci. Pak izmilje Mačak, i on bos, i mahnu rukom Lisu i pođe k njemu. Nijesu se ova dvojica još ni sastala, izađe Bujas.

— poče sladiti Trtak. — Mi smo svi sluge svetoga Vrane. Ono, da rečemo, nismo svi jednaki, jer ni prsti na ruci nisu jednaki; niko je misnik, niko dijak, niko izmećar; ali, jopet, svi smo jedan drugome potribni. Je li tako, braćo?

Ajde brže naredi što triba — reče, davši mu ključ od crkve. Bakonja se nješto pribra, ali mu drhtaše trska u ruci, kad je palio svijeće. Muvajući se po crkvi, moljaše se: — Moj lipi sveti Vrane!

— Zlo mi je, brate! Bije mi u slipim očima kâ maljem, a blišti mi se, i sve kâ da mi mravi gmižu po desnoj nozi i ruci... — Pa ajde lezi, brate! — veli Tetka. — Ajde, ajde! — rekoše i ostali. U taj mah diže se graja iz crkve.

Sad vidje sebe u fratarskim mantijama na pomamnu konju, sa golom sabljom u ruci; za njim se slegao sav kršćanluk, koliko ga je od mora do Kozjaka i Velebita, sve, brate, po izbor momci, konjici i

Bakonjin konj kao i da ne staje na zemlju, nego kao munja oblijeće tu silnu vojsku, a Bakonja na njemu, držeći u lijevoj ruci krst, u desnoj ćordu, sokoli ljute ratnike, pa pred svima pregazi njeki dug most, preko njeke široke vode i stani se u

Premda je spavao oko četiri časa poslije podne, opet bješe veoma umoran. On otide u ćeliju, te sjede s prutićem u ruci, kako će „vraja“ pročešati čim dođe, ali Bakonju savlada san, te zaspa obučen.

poslije doručka na trijemu, zlovoljniji nego obično, kad mu bahnu knez Kušmelj sa torbicom o ramenu i s tojagom u ruci, pa razvuče usne sa kraja trijema: — Valjen Isus, vra-Brne. Zdrav uranija! — Otkuda ti u ovo doba?

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Umoran od posla — već, a tek — sviće! Od rose — zemlja se za noge lepi, puši. Ja dižem pali list: u ruci — puca! Sunce o vrata brda sjajem kuca. (Stid mu u mlad ruj boji čelo, uši.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Sutra će mu sve reći. A Misli su se kao disanje rasturale po mraku. Kad je Simka s lampom u ruci polako otvorila vrata, on je trgnuo pokrivač preko glave. Ona se s lampom nagnu nad njega. „Što nisi večerao?

Njega su zaklali kao tele, i on je ležao pored jasala. Ne zna koliko, ni kad je ona odnela vedricu s mlekom. Po ruci ga je liznula krava, lupila ga širokom mesnatom lopatom, i suknja nije zaudarala na bačiju.

Držeći pečat u ispruženoj i podignutoj ruci, Aćim ga zagleda. I ostali ga okitiše očima. A onaj isti doviknu: — Aćime, ako boga znaš, pokaži nešto veće, malo

— dobro veče, gospodine profesore. Andra, nadnesen nad hartijom, s perom u ruci, podiže glavu i, iznenađen gostom, ne odgovori. Vukašin sede na klupicu pored testija: — Pišete?

Želi on da pazi i leči Adama. — Tole, nemoj da mi zameriš za ono pre apse... Tola ćuti nad njim, s lampom u ruci. — Pa kaži, Tole, da se ne ljutiš na mene. — Đorđe pokri Adama. Sedi na krevetu i drži mu ruku.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— »Pa, ja to sanjam? — Đavolak protrlja oči. Umesto grbavice, pred njim je stajala lepotica. U ruci joj je bila ruža. Ona je prinese licu i začudi se njenom mirisu, pa je pruži susedu da pomiriše. — Gle vraga!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Docnije, Dobrača nikad nije uspeo tačno da se seti da li je Turčin, tada, imao u ruci oružje, ili nije. Sećao se da je starac, desnom rukom, učinio po kret koje je možda bio poziv a možda i pozdrav;

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

U kaminu staru Još živa vatra i crveni jasno... Budna je. U ruci bledoj kao hladni Paroski mramor, u to pozno doba Drži i čita moje „Pesme“...

Noći! Ne toni skoro u morske struje; Ja ljubim Pod tvojim okriljem blagim; Zlato mi spava na ruci, Draga mi spava, sklopila je oči... Produži vlast, noći čarobna!

I stari susjed, visok kao brijeg, Tresući s ruha napanuli snijeg, Javio bi se s fenjerom u ruci. Svaki mu od nas u zagrljaj hita, Majka ga krotko susreta i gleda, A on se javlja, pa do oca sjeda, i brišuć' čelo za

Puhorom posut grozd u jednoj podigla ruci, I slatko smeši se na nj. Pitome i blage ćudi, Priprema ona sad spokojne večeri i dane, I žetvu bogatu nudi.

U krčmu uđe naglo Čudnovat nekakav gost: usne mu grozno se smeše: Iz praznih šupljina očnih studena pustoš se širi, U ruci držaše kosu. To Samrt ledena beše.

kad se vratih iz topla hamama, Prođoh pokraj bašte staroga imáma; Kad tamo, u bašti, u hladu jasmina, S ibrikom u ruci stajaše Emina. Ja, kakva je pusta! Tako mi imána, Stid je ne bi bilo da je kod Sultana!

Verujte prvo, i stisnite pesti, Pa onda tresti, tresti! Vera u uspeh, uspeh je pola. Slobode prsten ko na ruci nosi, Taj već je jači nego sila hola, I cerov list mu već cveta u kosi, Verujte prvo, i stisnite pesti, Pa onda

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Stečena znanja iz istorije tih nauka primenio sam, sa perom u ruci, a sebi samom za prijatnu razonodu, kada sam pisao svoje delo „Kroz vasionu i vekove“ koje je našlo lepa prijema u

Posle njega došli su na red Kopernik, Gerike i Njutn o kojima sam imao pri ruci sav materijal o njihovim ličnostima i delima. Predočio sam ih živo, a njihovu nauku na lako razumljiv način.

Samostalni rad na kojoj god bilo oblasti nauke može se vršiti samo onda ako se ima pri ruci ne samo ono što je u njoj stvoreno, već i ono što se, iz dana u dan, u njoj stvara.

U desnoj ruci držaše, kao znak svog dostojanstva, dugu palicu, bogato optočenu srebrom, sličnu onoj kojom se danas poštapaju vladike.

Zato sam ih raspoklanjao svojim učenicima, prijateljima i poznanicima. Kad bih te spise imao ovde pri ruci, ti bi mi ih na glas čitao, a ja ti njihov smisao tumačio.

Istorijski materijal za ovaj prikaz bio mi je pri ruci, jer imam dosta knjiga o aleksandriskom dobu. Pribeležih na listić sve podatke koji su mi bili potrebni ili od koristi,

“ „Po čemu sudite?“ „Vidim kako te knjige držite u ruci!“ „Ala ima dobro oko!“, pomislih, a njemu rekoh: „Varate se, ali imate ipak donekle pravo: moj brat je astronom i

Sva rodbina Isaka proprati ove reči burnim odobravanjem. Mladi Njutn diže se sa svog sedišta. Čaša podrhta u njegovoj ruci, i on reče uzbuđenim glasom: „Dragi moj ujko! Sve što sam i što ću vremenom možda postati, imam tebi da zahvalim.

Vratar kuće, obučen u dugački crveni kaput i sa dugačkom palicom u ruci, otvori mu ponizno ulazna vrata zdanija. Stari gospodin uđe unutra.

Prihvatio je reči Demokrita: „Ništa što postoji ne može biti uništeno“ i dokazao to sa vagom u ruci. Izmerio je tačno težinu svih sastavnih delova pre i posle hemiskog procesa i izrazio ih brojevima koji su, kao što je

odelu, sa kratkim čakširama, visokim čarapama, plitkim cipelama, sa trouglastim šeširom na glavi, a dugim štapom u ruci.

„Sa ovom Vašom preciznom vagom“. „Da, sa njom u ruci, uneo sam u hemiju broj, meru i teg“. „I time načinili hemiju egzaktnom naukom“. „Tako je!

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Pa sumorni student odiže knjigu s kolena i tom prilikom ja primetih da ima svega jedan i po prst na desnoj ruci. — Taj opat Koanjar — reče onaj prvi — To je neka familija Siranu od Beržeraka.

Kum, bez cvikera, gledao je razroko i sa čašom u onoj kraćoj ruci, kazao: „Nikola, spremio sam bio divnu zdravicu na latinskom, sad ni na srpskom ne umem da govorim.

pogureno i jedan po jedan, vojnici mračna, paćenička izgleda, u spremi, pod strogom pripravnošću, i sa čuturicama u ruci mrzovoljno odlazili da se umivaju.

Nikola se sad okrete meni ali me nije gledao u oči: — E moj pobratime — govorio je klimajući glavom i držeći čašu u ruci koja je drhtala. — Sećaš li se onoga iz Svetoga pisma: dobar rat ratovah, trku svrših, vjeru održah...

Kad kazah ko sam i da se ne plaši nje nestade da se malo posle ponova pojavi, usplahirena, sa svećom u ruci: — Ah, svemogući Bože, vi ste?!

Tužnog izgleda, u dubokoj crnini, sa velovima oko glave i cvećem i svećama u ruci, žurile su žene da se, pošto promaknu kroz kapiju sa srednjim velikim ulazom i krstom na sredini, razmile, pa zastanu

Dao bih da mi se odseku svih pet prstiju na ruci samo da se zabeli. Ali nje nema. Pola sata — nje nema, tri četvrti — nje nema.

— Pa ’nako, žao mi, setio sam se. U desnom redu, kod srednjeg stuba, podnimljen na dugoj maljavoj i koščatoj ruci, leži na svom krevetu, više koga se prema glavi nalazi poličica sa puno staklarije, medikamenata i knjiga, profesor

mnogih ruku što su branile, pa naže da beži očajno gonjena nekolicinom; onda druga, sa jednom cokulom u raskrvavljenoj ruci, pobeže na suprotnu stranu, pa treća sa nogavicom jednom od čakšira i gomila se rasturaše jureći u strašnom besu na

Tada je i on pao u mrak. Pa protrlja oči i zagleda se u drugu modrocrnu rupu na ruci. Dan je onda bio vedar i plavo, mirno nebo gledalo je Drenak sav u oštrom kamenu kad mu je komandir izrazom punim

sam zaljubljenim očima posmatrao ženu prema meni, ja, u isto vreme, vrlo oprezno i pažljivo stadoh milovati fine malje na ruci žene koja je sedela uz mene i koja se i nije protivila.

a ni nakaza, ni cvet u rupici od kaputa nisam imao, niti mi je krajičak bele maramice virio iz džepa na prsima, a u ruci držao sam torbu prepunu poklona ženi koju sam ne velim obožavao, ali među tolikim i posle toliko vremena izabrao i

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

razgovara o koječemu s dućandžinicom na pragu, zadirkuje Vinku da joj je momak u svijetu našao drugu curu; nosi u ruci svoje srdelice za ručak, samo što ne pjevuši ulicom!

izbiti na trg pred njom, opisuje mi mali gradski park s vodoskokom i s crnčićem od lijevana željeza kome iz roščića u ruci prska tanak mlaz. Slušam s hinjenim neznanjem i s uveličanim interesom mog Cicerona.

A možda i nešto skromnije: mjestance inspektora općinskih nasada, s oguljenim brezovim prutićem u ruci. — Ali, ostavimo te tugaljive misli!

Djed je stajao nasred sobe, s čekićem u ruci, velik u svome djelu; posuvraćeni rukavi košulje otkrivali su mu bijele, od sunca skrivene unutrašnje strane podlaktice,

), i sam župnik. Djed je još uvijek stajao nasred sobe, s čekićem u ruci i zasukanih rukava, ali je bio skinut s postamenta.

A na drugoj strani, opasna privlačnost bespovratnog i neodoljiva draž ništavila — golemo oružje u slaboj ruci. Čudnim premetom sila, čitava sabijena vitalnost odjednom stane u službu osvetničkog samouništenja s jednakom onakvom

A žrtva, grdno porasla u dostojanstvu, neslućeno velika u ornatu svoje bespovratnosti, uzlazi držeći čvrsto u ruci adut svoga ništavila, vanvremenski nedostiživa, vjekovječna u svojoj smrti.

Prije nego smo sjeli za sto, Ivan me povukao za dugme u udubljenje prozora. S čašicom aperitiva u ruci, (pod zabrinutim pogledom žene, koja je strepila da onj to ne izvede nezgrapno i nedovoljno taktično), upitao me da li

Dolores se oprosti i pođe s njom na spavanje. Domalo se i domaćica pojavila na vratima sa svijećom u ruci da nam zaželi laku noć. Kad je sve u kući utihalo, Petar.

Treba se pomiriti s tim da u ovakvim slučajevima objektivne mogućnosti imaju u ruci uvijek jednu kartu više nego oni koji oboružani fantazijom kreću da te mogućnosti otkriju i na prste pobroje.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Šta velite ljudi? — Nek mu je srećno! — povikaše odbornici, i Sreten, veseo i zadovoljan, priđe ruci popovoj. — Srećno da Bog da! — reče pop, pa ga zatim uputi da uzme crkveni barjak.

Đurica istrča napred, priđe ruci popovoj, pa ode Obradu klisaru, te uze od nega veliku medenicu, koja je, dok nije crkva nabavila zvono, sazivala

Za trenut oka umukoše i cigani i svirala, a u Đuričinoj ruci sevnu nož. — Ha, đido, zar s leđa! — podviknu mladić iskolačenih očiju i bleda lica, pa jurnu na Sretena, koji

— Mi moramo leđa uz duvar — poče jedan čiča. — On neće dosađivati našem selu, a mi mu moramo biti na ruci. Nije to šala bolan: metnuo čovek glavu u torbu! Ne smeš ga darnuti, kâ u oko.

Ostala dvojica iđahu pravo na njega, držeći puške na ruci, koje odsjaivahu prema zahodu sunčevu. Đurica zastade; jednim brzim pogledom razgleda položaj i, ne misleći više ni o

— reče, okrenuvši se Vuju. — Živa bila! — odgovori Vujo i pogleda je oštro, kad mu ona priđe ruci. — Sad možemo to, radi viđenja, a posle ne moraš. — Posle neću i da hoćeš — odgovori Stanka, osmehnuvši se.

— viknu Pantovac — još im nađi advokata... Lezi, bre! — podviknu zatim Sretenu, koji se očas pruži po otkosu. U ruci Pantovčevoj odjednom se nađe vitak drenovak, koji odjednom fijuknu u vazduhu i stade da pada po Sretenu kao grad.

Đurica vrlo pristojno skide kapu, smerno priđe ruci sveštenikovoj i oseti kako mu opet maloprešnje crvenilo nailazi na lice. — Hoćeš u selo, popo ?

U desnoj, opruženoj niza se ruci, držaše položenu pušku, a u levoj, stegnuvši revolver, preskakaše rupe i kamenje niz jarugu, dok ne okrete rekom duboka

A sad da gledamo šta će da radi ugursuz. Posle nekoliko minuta vrati se Mato sa sekirom u ruci. Prilazeći ponjavama, on opet zovnu Đuricu po imenu, pa, ne čuvši nikakva odgovora, izdiže sekiru, korači dva put bliže

Sednuvši na stolicu i posadivši je pored sebe, on je uze za ruku, pa stade da gladi onu meku kao pamuk kožu na ruci, potom je uze za obraze, pogladi joj meku namirisanu kosu na glavi i opet gleda i gleda... — Ala miriše!

Nehotično mu se podiže ruka s nožem, te Đurica ugleda šta mu je u ruci. — A, zlikovče, izabrao si i oružje od koga ćeš poginuti! — viknu Đurica i steže mu ruku.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Onda joj čoban pruži svoj štap preko vatre, a ona po štapu izađe pa njemu na ruku, pa po ruci domili do vrata i savije mu se oko vrata. Kad čoban to vidi, nađe se u čudu, pa reče zmiji: — Šta je to, u zao čas!

se porvu, a starac reče: — Hm, to je za me ništa, nećemo se rvati, nego da uzmemo po jedan kamen, la ga stisnemo u ruci i iz njega vodu iscijedimo.

Div pristade i ščepa kamenčinu, stisne je u ruci i satre u mlivo, ali ni kapi vode iz kamena ne poteče. Onda starac uzme bajagi kamen, a on uzeo komad taze sira,

Onda starac uzme bajagi kamen, a on uzeo komad taze sira, stisne ga u ruci dok iz njega poteče voda. Div se začudi tome, pa mu reče: — Kad si taki junak, hajde sa mnom u pećinu.

Kad dođe u goru, upazi jednu babu đe sjedi na jednom kamenu stancu i drži u jednoj ruci štap a u drugoj nekakvu travu.

kći bila izišla pred dvor pa ih gledala, a golub ujedanput strelimke devojci na ruku, pa joj se pretvori u prsten na ruci.

pa od žalosti, kad vidi da će umrijeti, počne plakati. Upita ga jedan od najstarijih kaluđera, koji je kao u ruci držao da će on po smrti igumana starješinom postati: — Što ti je, oče igumane, te tako plačeš?

— Ako te je vitar donio, što držiš dinju u ruci? — pita bostandžija. — Držim se da me dalje ne odnese, — veli hodža. — Ma kad se držiš da te dalje ne odnese, zašto ih

Petković, Vladislav Dis - PESME

NA JUTRENjE 135 SA KUMANOVA 138 UZDAH SA DUNAVA 141 KRVAVI DANI 143 ISPOD ZVEZDE SREĆE 144 SA KRINOM U RUCI 146 PROSTO IME 148 CVETOVI SLAVE 150 ŠTAPOVI I ŠTAKE 152 BOL I SLAVA 154 MNOGIH NEĆE BITI 155 11. AVGUST 1913.

SA KRINOM U RUCI Kada bude leglo pokolenje moje S njim ću i ja leći na krilo Vardara, Pod prostranim nebom otadžbine svoje, U odblesku

našu decu osvajali budu Istorija nova i slobode zvuci, Sećanje na sramnog i kažnjenog Judu, Mi ćemo spavati sa krinom u ruci.

Sa krinom u ruci čekaćemo tada U odmoru svome, posle teške žetve, Nov, veliki pojas: da još jednom pada Na radost Miljacke, Drave i

Unapred vam kažem, s etiketom mnogom — A već ruci ne dam da vas išta vređa — Vezaću podvezu čim pred vašom nogom Presavio budem kolena i leđa.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Danas koristim obe ruke podjednako ali sam tada bio levak i imao sam relativno malo snage u desnoj ruci. Zbog toga se nisam ni usudio da se okrenem na drugu stranu, da se odmorim i nije mi preostalo ništa drugo nego da se

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

jedna snažna ruka zgrabila za kragnu i kada sam se okrenuo i pogledao gore, video sam krupnog policajca sa batinom u ruci i ljutitim izrazom očiju.

Tako je i bilo. Sa lampom u ruci, probudio me je mnogo pre izlaska sunca i odveo u konjušnicu dvema mazgama koje su mi bile dodeljene.

Eksperiment je bio jednostavan. U levoj ruci profesor je držao kalem sa bakarnom žicom, a njegovi krajevi su bili vezani za galvanometar pričvršćen na zidu

Čuveni hirurg, pokojni doktor Bal iz Njujorka, poslao mi je pacijenta kojije imao skoro sto malih sačmi u svojoj levoj ruci.

Pred njima je stajao jahač, koji je jednom rukom držao zapenušenog konja, a u drugoj ruci je imao telegram koji je u žurbi doneo iz telegrafske stanice u drugom selu, udaljenom oko pet milja od Idvora.

Telegram u ruci jahača bio je za mene. Poslao ga je moj advokat i saopštavao mi je da je dan ranije predao sve papire Markonijevoj

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Trgom se odnekud vuče starica; uljegne u otvoreni dućan navrh ulice i iz njega se vrati s kupljenim hlebom u ruci. Uto dvojica mladih varošana iznenada pristupe Zagorcima. Približe se nekoj ženskoj.

Sveta je na obali sve to manje. Još prolazi kakav samac i brzo odmiče. Neko je dete zadocnilo; sa sklenicom u ruci poskakuje i žuri se kući; sigurno ga domaći iščekuju, pa zaboravio na svoje. I dućani se zatvoriše.

Pa potrča, držeći pušku u ruci, napriječac. Potresen, iziđe pred kola; vidi se, napreže se da se smiri, ali zaludu: oči mu zvijeraju na sve strane, a

Prestade pošivati, i s iglom u ruci zagleda se preda se: u pameti napokon bijaše se uobličilo ono što je mori, i odvojito ispoljilo se.

Uveče, poočim, nosač na obali, nađe je pred vratima sa zavežljajem u ruci; kruha nije okusila, a kada ga ugleda, zajeca i veli mu, a da je on za što i ne pita: —Ja ću s tobom!

Košaricu nosi u ruci, a studen vjetar zabuši je u lice; preko noći duhnuo je sjeverac, otjerao oblake, osušio kaldrmu i putove i donio

Gledajući u more, sjeti se onoga dana kad je zadihan pošao k njoj noseći u ruci jednu forintu; pokazuje joj novac i veli: —Našao sam ga u moru. —A kako si ga dokučio?

Pa je Lazo u smijehu i šali i lijepo pazi, i uvijek joj je na ruci. To je najbolje osjetila kad joj je more naudilo. Neprekidno ljuljanje trajalo je nekoliko dana, a djevojka ne može da ga

ali, kad je kročila preko praga, ono se naglo povratilo, a kada spazi Spasoja iza banka ispod svijeće, sa sklenicom u ruci, čisto zadrhta i, pogledavši ga bolje, u tili čas obuzme je strepnja, kao da ne gleda onoga poznatoga Spasoja, već neko

Pa snuždena, s košaricom u ruci, vraća se u tijesne ulice zasjenutog grada. ANTICA Prije no sam je lično upoznao, iz potankog pričanja seljaka, u više

Uvijek, kad bi brod u zaklonicu svrnuo, ona bi se s njim sastala. Iskrcao bi se na kraj da uzme vrč vode, i s vrčem u ruci hodao bi po školju cijeli dan, — i vraćao bi se na brod.

Voze da dođu na dogled školjićima. Prvi ih nazrije mladi ribar; držeći u ruci veslo, ispravi se. — Eno —veli, — Propada, eno Medvjeda, a za njima su Blizanci.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Strmoglavljenje s vrha katarke u vodene dubine, s otkinutim komadom čvrstog (kamenog?) neba u ruci, kao i pretakanje neba u more (provala kiše?

čak izričito kaže, na početku Uspravne zemlje, u programski intoniranoj pesmi „Hodočašća“: Hodam sa očevim štapom u ruci Sa upaljenim srcem na štapu Stope mi sriču slova Koja mi sveti put ispisuje Crtam ih štapom po pesku Pred

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA (stoji iza stola, o vratu joj visi santimetar, a u ruci velike makaze. Naslonila makaze na usne i zamislila se gledajući u pantalone): Gledam, znaš, kako da izbegnem ovo

Seda ponovo u fotelju, pripaljuje cigaretu i počne čitati pismo držeći ovo u levoj a cigaretu u desnoj ruci. Posle prvoga dima, koji je povukla, zakašlje se strahovito, tako da sviče celu kuću. Iz raznih vrata...

I PERA, ANKA PERA (stoji kod vrata iz kojih je došao spolja, sa šeširom u ruci, očekujući Anku, koja je otišla u levu sobu da ga prijavi).

) ČEDA (pogleda za njom, pa izlazi na zadnja vrata). XI ŽIVKA, ANKA ŽIVKA (dolazi iz sobe držeći vizitkartu u ruci, za njom Anka): A on vam ovo dao? ANKA: Da, gospodin zet. On čeka u predsoblju.

DARA: Reci mi, ko je pisao? ČEDA: Ja! DARA: Šta kažeš? (Ispusti haljine koje je imala u ruci.) ČEDA: To što ti kažem! DARA: Čedo, Čedo, šta si učinio?! ČEDA: Neka vidi da i ja umem da plombiram.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

„Sve je to bilo tako čudno, ali ja sam mislio da sam zaspao, no se trgoh, i videh ga kako stoji preda mnom sa svećom u ruci i šapuće mi, svetleći mi u lice: 'Nebo, nebo' ”220 Samo što ova java u koju se Rajić iz sna budi, i pred sobom vidi

267 A dok prolazi ulicama pokorenog Majnca, s krvavom sabljom u ruci, iznad njegove se glave opisuje „tanki mlaz zaplavelog neba i, na njemu, zvezda Danica“.

kratko poređenje poeme i romana upućuje još na jednu osobinu opštije prirode: da, naime, pesnik Stražilova već drži u ruci osnovne konce za onu buduću mrežu simboličkih slika koja će se u Seobama široko razastrti.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Obučen bejaše u tursku zaptijsku odoru sa znakom čauša na levoj ruci. Sušta krasota od čoveka u najboljim godinama, Vitak i visan kao najprobraniji za četu barjaktar, crnomanjast, malih

— kriknu ona ponovo i podiže put njega ožeg. Bejaše kao lavica odlučila da mu se, baci sa tim jedinim oružjem u ruci dokle jedno od njih dvoje ne padne mrtvo.

Sa dugačkom sohom u ruci, prtenom džakuljom o ramenu, u pohabanim crnim čakširama i gunju, sa razdrljenim i čupa– vim sedim prsima, dugovrat sa

pod crnim ćulavom, retke brade i dugih tankih, maloruski opuštenih brkova, sa dva redenika oko pasa i brzometkom U ruci, pop činjaše sliku neviđenoga gorskoga viteza, vikla da se nikad i ni od čega ne straši. Kula bejaše puna.

Visan sebar, krakat i plećat, sa dugom srebrnom kosom niz leđa, klanja se još strašljivo nasmejanu Muratu, držeći u ruci punu torbu kosovskoga ječma šestoredna za njegova hata, a drugom pokazujući na krcate žitnice i pune torove: zapovedaj,

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Vole te bolni, vole te gladni, Srcu t’ i ruci klikuju: hvala! K tebi se žure, šireći ruke, Gdegod te vide dečica mala.

Mislim, — a što mislim nikome ne kažem. Kretô sam se štakrat sekirom u ruci: „U koren je udri, sruši je, utuci!“ Ja podignem ruku, ruka klone sama, — Zbori nešto, zbori u njenim žilama.

Stada sjuri u ambise Kao da su tičad mala. — Grom sa neba, to je šala. A pastira? A pastirku? A na ruci njeno čedo? — To gledati Bog ti ne dô! Al’ to ne zna svet daleki: Muke njine niko ne ču — Crnogorci ne jauču.

Osláviće i proleće: Po grobu će nići trava, A po travi cveće sija Što miriše kao duša, Kao duša najčistija; A u ruci srpskoj knjiga Krasnih misli i pesama, I svi kliču: „Nije umro, — Evo Ljube među nama!

Neka ih, nek’ ti nalaze mana! Ti stojiš jača od svih romana, Jer ko bi danas s romana plakô? — S tobom u ruci i to je lako. Pa zato i ja u čela znoju Izbacih odu u slavu tvoju, Najviša knjigo nad svim’ knjigama!

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Zato je bog stvorio pedintere da oni rade, a mi da držimo u jednoj ruci zvonce, a u drugoj lepezu. EVICA: Ja sam i kod uje radila. FEMA: Tvoj uja...

FEMA: Ako se ne popravi, ja ću nju batinom doterati. Neće ona mene sramotiti. Neće mider, neće cvet u ruci, da šta ćeš, plug? Krmačo jedna, čekaj, naučiću ja tebe; ako si nobl, moja si, ako nisi, a ti bestraga.

EVICA: Nisi ti meni nikakvu reškontu dao. VASILIJE: Kako ti nisam dao kad je ostala u tvojoj ruci? daj ovamo, nemoj me toliko mučiti. EVICA: Ti snivaš, ja ne znam ni za kakovu reškontu. VASILIJE: Ha!

Miljković, Branko - PESME

Držiš u ruci vatru kao da je To nešto stvarno, anđele sa zida, Na ulasku u zavičaj koji daje Lobanju trulu za zlato mog vida.

Pomeranje porekla dan veći od nade U kalemljenom plodu reči slutim, Ponor u ruci anđela što stade S vatrom na ulasku u zavičaj mutni, Da dan pronađe pre nego što sine, U oku i voću tamni obris

je sama svoj neprijatelj Moje oči bez mene lepšu zoru vide Dobroveče sa zvezdom u srcu Dobardan sa suncem u ruci Sve što leti uvećava prazninu To znači daleko od sebe voditi život pun opasnosti U vatri bez dima u pesmi bez

To je cvet u ispruženoj ruci, to je cvet koji se približava. to je cvet koji priznaje pravo oku i uhu da prisvoje istinu.

peva ne trebaju vrata Ovo je misao koju misli njena noć Strah će osetiti samo najhrabriji Poslušni će držati cvet u ruci Dok se srce ne pretvori u šljunak i vreme ne Zarđa Ne pati, jer ćeš zakasniti; čudesno Čuti nećeš: divni podtekst

Krakov, Stanislav - KRILA

Sve je jača rika: — Napred, napred... Sad se tek seća oružja u ruci. Natiču se noževi. Želja za ubijanjem polako ulazi u ljude. A njih neko vodi. — Napred, napred...

I dok četiri ordonansa poneše na razapetom šinjelu mrtvo telo, duško sa stvarima poginulog, stegnutim u okrvavljenoj ruci, pođe niz gustu šumu na padini. Sećao se gde je još do juče štab bio.

Teško se podiže, i zemlja poče mlazevima da pada sa njega. Od nje su pune uši, oči, usta i odelo. Samo čvrsto stegnute u ruci drži stvari poginulog komandanta. Obuze ga užasni strah od samoće u mračnoj šumi punoj samo leševa i smrti.

Ciknu prestravljeno, i pojuri ponovo uz nagib ka rovovima, ka živim ljudima. A u visoko podignutoj ruci, koja je grčevito stiskala poverene stvari, vila se kao zastava krvava maramica mrtvog majora.

Da li su odbijeni naši? Prvi put im telefon javi da je Kajmakčalan pao. Bulatović sa šakom vojnika i zastavom u ruci uzeo je prve rovove na njemu.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Ako se za tri minuta Samba ne javi. polazimo. Posle nekoliko sekundi samo pojavljuje se iz noći Samba. sa kaskom u ruci, sav zaduvan i lica potpuno dekompoziranog od straha.

Prelazi preko prostorije samo kakav nagi čovek sa kopljem u ruci; kakva žena čija su bedra uvijena u „panj“. Žene i devojke koje se, kao u raju, odevaju samo u lišće, nestale su sa

Kada se izvučemo — srećom niko nije povređen — Libanac još drži pušku u ruci i drhće od uzbuđenja. Oboje gledamo u skoro izvrnuti kamion: on je u njega uložio pedeset hiljada franaka, ja nadu da ću

Dva crnca koja su se kupala, uplašena od moga aparata, beže prskajući. Slučajno mi u ruci Drainčeva knjiga „Srce na Pazaru“, puna čarobnih zabluda, o tropici, da bih obradovao pesnika, zaustavljam crnca i dajem

Misli: „Šta li mi je to tražio?“ To ga ipak ne baca u brigu; uzima prvu stvar koja mu je pri ruci; recimo kask za sunce iako je noć. Zna da će, Dobivši grdnju, saznati šta je trebalo da donese.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Samo pogledaj!... Kao pupoljak skoro ukinut Što spušta svoju meku glavicu U vreloj ruci mâzne neveste, Zaklonio je sjajne zenice, Da ga ne peče ljubav plamena Što ga iz sunca zrakom udara...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

— Černjajev.« Ovaj mi telegram dade povod da prema materijalu, koji imam pri ruci, razgledam kakav je taj položaj timočko-moravske vojske, o kome đeneral veli da »nikad nije bio povoljniji.

Poznavao sam se s Iljom, te priteram konja da se upitamo za zdravlje. U tome priđe Ilji jedno mlado Bugarče s puškom u ruci i reče mu: — Baja Iljo, šte li se tepamo dneska s Turcite? (Da li ćemo se danas biti s Turcima?

Turke nismo iznenadili, oni su nas dočekali spremni s puškom u ruci, svaki na svom mestu. Naša prevremena pucnjava, gde smo po neznanju pucali na našu patrolu, opomenula je Turke da budu

Odmah sam razaslao sve konjanike i trubače što su mi bili pri ruci da sviraju zbor i da skupljaju rasutu vojsku. Zbor je sviran cele noći, konjica je obigrala celu okolinu, ja cele noći

E, varate se. Evo šta je bilo »zatim.« Zatim đeneral dade napraviti od lisnatoga granja zaklon od sunca, pri ruci se nađe i malo meke postelje i đeneral leže da malo »otpočine.

disanje uspavane posade; kroz providljiv sumrak nejasno se opažale mrke slike budne šanačke straže, sa puškama u ruci, sa bajonetima okrenutim u vis onim sjajnim zvezdama, što onako nežno trepere i šalu ozgo neku meku, blagu tišinu i

Stvaraš: »Umesto srca guju, Umesto duše bes, U oku divlji plamen, U ruci samokres.« »Na čelu teški oblak, Na usnam' teški smeh, U smehu crnu kletvu, U kletvi crnji greh.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

nadu Za grud ti zadesti, A vilu ću zamolit’, Da ti je namesti; Pa ako vila ne zna Da lepo postavi, Dopusti mojoj ruci Da ona popravi. HHHІH Nakićeni tvoji svati, Tebe kiti tvoja mati, — A šta će ti vojno dati?

— Uđi-de majko, — izdahnula je! I kraj je bolu, i kraj je muci; Izdahnula je na levoj mi ruci. Svetinja grozna tog smrtnog časa Pade nam na dušu, pade nam na grudi, I niko nema ni reči, ni glasa, Niko s’ ne

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Onaj koji ima nameru da je uhvati, mora da skine obuću i da joj prilazi sa repa. U ruci ima dugačak štap. Onda polako, tiho, nečujno približuje se. Znaš... Zatim opruži štap i hop! — skine joj naočare.

Moj dobrovoljac Krsta ne mogade više, već skoči sa bombom u ruci i viknu: — Napred, braćo! Za mnom! — Još nije vreme! — Nazad, nazad! — Trubač, sviraj juriš! — viknu neko.

Nisam mu kazao pravi razlog, već onako... da i ja imam nešto od odružja u ruci. Zlu ne trebalo. Ležim potrbuške, a bajonet sam stavio ispred sebe, da mi njegov vrh dodiruje vrat. Mislim se...

Opet raketle... Ja samo osluškujem, neće li se pucnjava pomeriti unazad? Držim časovnik u ruci i čekam da raketla nanovo sine... Tek je jedanaest... Na mom odseku je mirno. Naravno...

Hitro digne pušku — on zauzima stav kao da mu je puška u ruci — pa nišani, nišani... Dum! — i opet ispija čašicu konjaka. — Kad... ne lezi vraže, otuda treći laf...

Na susednom brežuljku svi naši đenerali posmatraju bitku. Zastavnik s barjakom u ruci poleteo je prvi. Naši su na otvorenoj poljani, svi živi, a Turci u rovu, i svi mrtvi... Kipislcauf!

Naišao je komandant pešačkog puka, pukovnik. Bio je bez epoleta, a u ruci je držao štap. — Odakle ćete osmatrati? — zapita me. — Odavde, iz rova, gospodine pukovniče.

Ne osećajući više sebe, kao izbezumljen, skočio sam na rov sa slušalicom u ruci. Celo moje biće pretvorilo se u strašno, prodorno oko. Fiu! Fiu! Ah, samo da ih vidim. Gr-u! Još ih nema...

Pritrče vojnici... Bilo je dockan. U zgrčenoj ruci nalazilo se majčino pismo, sve krvavo... Dragiša mahnu glavom. — Strašno!...

Đeneral uze jedan akt, zaobiđe pisaći sto, i stade prema nama. Skide naočare i, držeći ih u ruci, progovori: — Gospodo, danas posle podne dobio sam hitan telegram od vaše komande u Tulonu...

Peli smo se već serpentinama. Baterija se valjala oprezno, da se ne bi po šumu odala... Nešto me šljapnu po ruci, onda po šlemu. Oko nas zaprporiše krupne kišne kapi.

Podigli smo se žurno. U komandantovoj zemunici goreo je fenjer. Komandant je sedeo za stolom i u ruci držao zapovest. — Gospodo, naša ofanziva počinje sutra, u pet časova...

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Onako stojeći, sa sabljom u ruci, Pustahije proklinjem: — Izeli ih vuci! Ali sade pođe sve tresak za treskom, Meni se na glavi diže kika breškom.

Drugda ću se blizu čuti sa tužnimi zvuci, Drugda opet k'o da mi je djevojka na ruci; I da budu neizvjesni glasi mi i r'ječi, Kad daleko svirjel bude, hoću da joj ječi; Neću da zna urečene ni čase ni

Otkrivaš mudro basnom laskatelstvo, Klevetu, zavist; lep blagorodstva štit Na dobroj tokmo ruci slaviš; Kazniti umeš nadmenu gordost. Svak drvo hvali plodu po dobromu; Čest onda mužu to nasadivšemu.

lavova, besna tigra davio Pesmom i svirkom svojom, i potoke žuboreće Onemio, podizao zidine gorde grada: Groma u ruci ima za krvlju grabljivi čovek!

Spusti oči Cvet-devojče K beloj ruci na kolena, Za okom se momče dalo, Desnom svojom desnu njenu Sa krila joj podignulo, Levu svoju na krst met’lo, Na

Obe hitre k’o srne, a kao lasica lake, Čikovi nisu tako izvit se ruci vešti. Sad k’o pčelice lete od jednog cvetića k drugom; Sad k’o na krili ptice s dola odleću na breg.

— Kao čto je negda Tirtej meždu Greci na prisuždenije delfijskog proricanija vožd Spartana s lirom u ruci ot jedinoplemenih sobornikov svojih ognjenim svojim pjesnama besmertna djela ispjevao, kao čto je malopre Žukovski

Kod podnožija njenog stojala je košnica, u ruci desnoj imala je svjetilnik a u levoj knjigu Letopis, jerbo je predstavljala Maticu srpsku.

Pred postamentom stojale su vozrastne djevice, jedna je držala srpsku Golubicu, druga Pčelu u ruci, svaka drugojačije obučena i nakićena, pokraj njih na dve strane razdeljeni stojali su četvero muških, koji su odelom

Jakšić, Đura - JELISAVETA

— Al’ još si dosta blag! KNEZ ĐURĐE: Ja dosta blag? JELISAVETA: I suviše; U mojoj ruci da je tvoja vlast, He, Đurđe! KNEZ ĐURĐE: Pa šta bi, jagnje, ti, Ti tako blaga, krotke naravi?

VUJO: Gospodaru! KNEZ ĐURĐE: Šta je, Vujo? VUJO: Dobro je, gospodaru — a bolje ni je u božjoj ruci!... Tek, velju, nije lijepo!... Ždravlja mi, nije!... Sijed čojek... p’ onda... možda je i grijeh?...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

— Ideš li, rode? — viknu opet i nesvjesno se obrnu, ali ne bijaše ni krave ni Vuje. On držaše samo komad privuze u ruci. Kapu mu strgli vjetrovi i odnijeli, a opanci mu negdje spali i ostali u snijegu. Bio je bos i skoro go.

O-o! Ama kako su mogli ući?! — čudi se i, uzbuđen, uznemiren, potresen do dna duše, hoda po avliji, noseći u ruci zadimljenu pušku. — Neko mi i zvono skinô s avliskije' vrata!

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

II GOSPODIN VIĆA, PREĐAŠNjI VIĆA (dolazi iz kancelarije sa telegramom u ruci): Dobar dan, želim! JEROTIJE: A ti si, gospodin-Vićo. Baš sad nešto o tebi govorimo. VIĆA: Telegram, znate, pa rekoh.

ANĐA: Znam, de, razumem ja to! (Polazi.) JEROTIJE: A je l' ponese ono pismo? (Spazi ga u njenoj ruci.) Pa ovaj, natrljaj joj nos i kaži da ja to ne trpim. Neka ne čeka da ja... ANĐA (ode).

ANĐA (dolazi za njom): Što da razbiješ šerpenju? MARICA: Pa šta bih drugo mogla razbiti kad mi je šerpenja bila u ruci? ANĐA: Pa dobro, al' zašto da je razbiješ?

III MILADIN, PREĐAŠNjI MILADIN (ulazi, ponizno gužvajući šubaru u ruci). ŽIKA (mrzovoljno): Šta je? MILADIN: Došao sam, gospodine! ŽIKA: Vidim da si došao. 'Ajd' kazuj, šta hoćeš?

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

duhovno jedinstvo pred turskom opasnošću, njegov zemljak Konstantin Filozof traži hrabrog ratnika kadrog da se s mačem u ruci suprotstavi inovernom osvajaču.

čoveka, Damjana, svoga muža, da bi majci ostavio duge mučne trenutke prisećanja (Okretala, prevrtala s njome,/ Pak je ruci tijo besjedila:/ "Moja ruko, zelena jabuko!/ Gde si rasla, gdje l' si ustrgnuta").

Jakšić, Đura - PESME

Ja sam stena, al’ krvava!... 1860. ĆUTITE, ĆUT’TE!... Ćutite, ćut’te!... S perom u ruci Stekô sam sebi u rodu glas; S krvavom sabljom na bojnoj muci Bolji sam bio — bolji od vas!

Nastasijević, Momčilo - PESME

To ženik svate provedem. Krv pjanim brizga na rese, zanago, sejo, mre mi na ruci nevesta. Po bledu za noć sahranim, ili to utrne srce za dalji nekud poj. Ronila ronila mi drobnu kap u sretanje.

I peva jezik moj proročanstvo, Kao što trska peva u književnika ruci. Ti najlepši sine čoveka, Kome s usana i kroz poj Milina bije nadaleko Nek Božji blagoslov te prati na vovjek.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Baba ga uvek, ako njoj ne bi trebao, slala materi da tamo njoj u kujni nađe se pri ruci, a gotovo uvek, da ako mlađi brat koji je bio na sisi plače, on ga uzme, nosi, zabavlja.

od ognjišta i malom lampicom na stoličici do njega, kad prođe pored vatre i nagne nad jelom, dižući dugačkom mašicom u ruci kapak, vidi sva: i njeno bledo, sad široko ali još jednako milo lice, i zasukani joj rukavi, i na grudima ispala joj

kao da do tada nije spazila kako je kod Mladena na kapiji i baba mu, majka, ona iznenađena veselo dotrči babi [k] ruci. — A ja babu ne vidim!

Zato se Mladen nimalo ne iznenadi kad sa ugla ulice sagleda babu. Nosila je u ruci kanticu za zejtin. Tobož: kući nestalo pa došla da uzme.

I, samo kad se obuku, pođu, oni dođu do njega da mu se jave. — Tate, mi odosmo! — veli mu snaha i prilazi ruci. Brat mu, njen muž, on iz svoje nove kuće pravo s majkom odlazi na kapiju.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Arhanđel Gavrilo, kada je navestio Devi Mariji da će začeti Isusa, držao je ovaj cvet u ruci, i zato se on zove bogorodičin cvet (Vrčević, Pomanje, 43). Tej od k.

grančicu, i ulazeći s njom pita ukućane da li slave mladoga Boga; kad mu ukućani potvrde, on sa grančicom u ruci blagosilja za plodnost, pa onda zabode grančicu više ognjišta u zid, i tu je niko ne dira dok sama ne padne (SEZ, 16,

je sastavni deo obreda pri odbijanju deteta od sise, koje majka poslednji put podoji pošto mu da d. prutić da drži u ruci, a ona provuče dojku kroz bušan kolač ili pogaču (SEZ, 58, 1948, 266). U Aleksinačkom Pomoravlju, u M.

U Gruži »se sadi samo pored vode i u groblju« (SEZ, 58, 1948, 333). Zdravac. U Gruži dete, dokle ga kum šiša, drži u ruci z. (SEZ, 58, 1948, 264). U Vranjskom Pomoravlju bračna postelja za mladence obavezno je kićena z.

Ranđel stane samrtniku kraj nogu, taj može još i ozdraviti, ali ako je on kraj glave, pa u desnoj ruci drži mač a u levoj j., onda tome više nema spasa« (SEZ, 70, 1958, 395).

Ćipiko, Ivo - Pauci

— I izbroji mu na ruku za trideset kvarata kukuruza sto i dvadeset kruna. Vojkan gleda časom na novac u ruci, kao čudi se, i oklijeva spremiti ga; pa, pošavši, jednako o nečem premišlja.

I tako bez ikakova truda dobio bi svoju nadnicu... Petar ga jutros, kad mu pečenicu donese, moli da mu bude pri ruci, neka ne oklijeva nimalo, već neka pođe na sud, da potraži čestice.

novac po stolu i, prije no što su starci i sestra mogli ga sagledati, pokupi ga brže—bolje, turi u kesu i, držeći je u ruci, njome zvekće. —'Ajdemo! Idite sa mnom! Pođoše za njim.

— veli pisar uozbiljivši se. I prebira bilješke po ostrišcima hartije. Pa, sjevši, držeći pero u ruci, gleda u Petra. — Nemoj pisati, — opazi baba, — dok ne čujemo što daje. — Ja odoh!

— Ja odoh! Nema ovdje moga čovjeka, — sjeti se iznebuha sestra Petrova ugledavši pero u pisarevoj ruci. —Gospodarica si da radiš što ti je volja, opazi pisar, — ali .... — Evo para! — prekide Petar. — Evo ih vama!

Djed, baba i sestra pođoše. Sestra i na ulici još drži novac u ruci. Išli su čaršijom donekle zajedno, pa starci u svijetu izgubiše Petrovu sestru s očiju i ne pozdravivši se s njome.

Kako se na te ne ljuti? —Naljuti se, ali je sa mnom povratit: dosta da ga ja pogladim po onoj debeloj ruci, odmah umekša podobri se ... —A vidi li tvoj čovjek? —Brige njega, on kupi pare... Prisluškuje na sudu tuđe poslove..

Istoga dana, seoski kapetan, s novim peškirom oko glave i dugim čibukom u ruci, obilazeći kuće potvrđivaše tu vijest, ali ni on nije znao, ili ne htjede da kaže, u čemu je baš taj dar.

Rade drži cedulju u ruci i pokaza je jednome svešteniku što htjede da iz crkve iziđe. Sveštenik je uze, pročita i povede Radu ka ispovjednici.

Fuk je meni za njih! ... Ovce prodao, brate; doći će još danas čovjek po njih; kao velim: bolje imati pare u ruci nego čekati rubača, pa opet, znaš, motao bi vuk doći... Ha, ha!

—Kazivao sam ovim dobrim ljudima što znadoh... Ali, evo nikako — prevrnu razgovor — da mi se ugriju ova dva prsta na ruci! — i primače ih bliže k plamenu.

A što ću ti ja? Stari je ostavio za sobom silu duga: kupio one zemlje; molio me i molio, pa, da mu budem pri ruci, popustih... Poslije mi, boga mi, bijaše žao, ali koja vajda: stvar svršena, pogovora nema!

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Makarije je mene odredio da mu se nađem pri ruci, da mu donosim šta ustreba i da kradem zanat. Tako smo se Jakos i ja sprijateljili.

Reče da se pećina osvetlila iznenada kristalnom svetlošću. „Otvoriše se vrata u steni i izađe beli anđeo. U jednoj ruci držaše plameni mač, u drugoj jagnje.

Lovina im je došla na noge. Nas smo trojica ovde i jednoga će sigurno odabrati kad smo im već pri ruci. Koga? Matiju? Matija je odista lep, mlad i jak.

Dorotej pijan jaše pijanog Dimitrija i pijani Matija leži na zemlji, smeje se kao lud, u jednoj mu ruci čokanjčić sa rakijom (valjda s rakijom, od vode sigurno ne bi bio pijan) a u drugoj pečena praseća plećka.

Sveti Đorđe? Da. On. Brčine mu crne, oči divlje. Još dva poteza četkicom i u ruci mu je golemo šiljato koplje upravljeno prema dole gde još ničega nema, ali sad će Matija, već umače četku u ćasicu bele

Momak se poveo za svojom maštom, naslikao je sliku onako kako ga je povukla četka u ruci. I sam se iznenadio kad je video šta je ispalo. Zašto je nije popravio?

Ilić, Vojislav J. - PESME

Puhorom posut grozd u jednoj podigla ruci, I slatko smeši se na nj. Pitome i blage ćudi, Priprema ona sad spokojne večeri i dane, I žetvu bogatu nudi.

U krčmu uiđe naglo Čudnovat nekakav gost; usne mu grozno se smeše; Iz praznih šupljina očnih studena pustoš se širi U ruci držaše kosu. To samrt ledena beše.

Kad sveštenik stari u odaju dođe, A despot ogrnut crnim ogrtačem, Pa niti se diže, nit mu ruci pođe, No nemirno zvecka mamuzom i mačem. Voštanica tiho na stolu mu gori, Oboren mu pehar i vino prosuto...

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

i da se divim lepotama, prirode, u koje s pravom ubrajam i, jednu vitku saputnicu, koja se, sa Bedekerom i lornjonom u ruci, graciozno šeta po prostranoj palubi broda.

Neka uobrazilja pokreće naša krila, a buktinja, nauke neka nam svetli kroz tamu. Ja je već držim, upaljenu, u ruci da bih, čim stignete ovamo, ostavio ovu moju radnu sobu, koja mi je postala uska.

Sa primitivnim dogledom moga pradede u ruci, i pod istim nebom na kojem sam nekad ugledao prve zvezde, svećice koje je Božja ruka zapaljivala jednu po jednu, ja ću

Sa ovim delom u ruci, mogu da tvrdim da u kretanju nebeskih tela nema više nepravilnosti, i da se sve te nejednakosti daju objasniti i

I ja sam je imao - razume se, u nauci - kada sam, kao prvi, ušao sa nebeskom mehanikom u ruci u jednu naučnu pokrajinu gde ona dotle nije zasvetlela. XX RAZNE USPOMENE IZ DETINjSTVA Dalj Došla je jesen.

svojom sigurnom rukom da na školskoj tabli ispisuje matematičke obrasce, izgledaše mi kao Fidija, koji sa dletom u ruci kleše hram boginje mudrosti.

Prilikom te moje prve posete, zatekoh Kepena i Vegenera u bašti vile, za stolom, sa knjigom u ruci. Oni se obradovaše kad me videše, digoše se i pođoše mi u susret.

Imam autentičnih dokumenata u ruci, koje je to doba ostavilo a ja ih pročitao. Jedan nesumnjivo velik fiziolog, redovni profesor fizike na lajpciškom

Ja sam Vas poslužio samo smokvama i vinom, a to je, priznajem, veoma malo. Nisam imao ništa više pri ruci, jer moje račune o promenama Zemljine klime nisam produžio i preko narednog intervala od 28000 godina, a sumnjam da ću

naivne slike koju sam još kao đak video nekad u Beču, na koju sam se onda nasmešio, a sada žalim što je nemam pri ruci. Ta naivna slika pretstavljala je život čovekov.

Stanković, Borisav - TAŠANA

KAFEDžIJA Može, može, de. Ja ćem sve okolo teb da sam. Čak i ruci da ti pridržim. Ja ti ne bi dao sam da točiš, ama, ako begovi poznaf krivu meru, da ne bidnem ja krif, nego da

MLADEN Pa kad nije bila, neće ni biti! (Polazi ka dečjoj sobi i viče): Ovamo ti! Izlazi Tašana ubijena. Prilazi ruci Mladenu; ovaj zabacuje ostrag. Tašana se okreće hadžijama da i njima poljubi ruke; tako isto i oni zabacuju ruke za leđa.

Oko vrata povezana belom, čistom maramicom. Jednom rukom nosi poslužavnik a drugom zagrće rukave na prvoj ruci, da joj se ne prljaju od poslužavnika.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Priča se, pri povratku je skinula venac s glave i nosila ga u ruci; i Todor je mladu držao za rukav, jer više nije htela da se vodi ispod ruke. Otputovali su sutradan po venčanju.

Za tren oka je sve bilo jasno, i sve bilo tu. Tri čoveka pod maskama, dvojica sa sekirama u ruci. Strahovit krik devojčice, koja se zanesvestila. Jedan od napadača je još udari i obori. Drugi dočepa Nolu za obe ruke.

Dva prsta nema na levoj ruci; zna Sveto pismo; stanuje u nekoj napuštenoj opštinskoj staji, koju je veštački očistio, namestio i ukrasio kao

Njen najmiliji unuk nije mogao doći. Sestri Brankovoj — ranila se sekirom — otsečen jedan prst na levoj ruci. Svetislavu pluća dosta slaba, i mora mu se preko leta stvoriti promena vazduha.

Tamnoplav somot s mrkim kožnim ukrasima. Šešir sav od fine mrke kože. Cipele sa umetcima od plavog somota. U ruci štap. — Sva u koži k'o lovac! Lokne, Bože da li su prave? — Pa zar ne vidiš kako joj je divna kosa!

Ako treba nešto poneti, Pavle nosi u ruci kožnu torbu s mnogo odeljaka. U liku Pavlovu je izvršio promene i engleski jezik.

Fina maramica Pavlova skoro je uvek malo krvava, iako je zavojna gaza stalno pri ruci. — Moraćeš, Pavle, ove godine opet na matursku večeru.

Pa odjedared, kudelja stane da beži, užar ne može da zadrži, stane da mu se uvrće u ruci samo bedan kanap, pa pukne i kanap, i užaru ostalo u rukama još vazdan kudelje, ali iz nje viri samo kao neki fitiljić...

da Leksa nikoga ne vidi i ništa ne potpisuje — pođe Leksa, jednog ledenog proletnjeg jutra, s lestvicama i sa užetom u ruci do stare bolesne breze u zabranu. Ali se nije obesila. Umetnici su bili svi poslednji Vlaovići.

Mimićeva popela se na drvo, i ne uzalud: jedna crno povezana glava, Anča, iskrsnu između dvojih vrata, i s kokoškom u ruci i slepim fenjerčićem, zamače u podrum.

Roman bez milosti i ljubavi? Ne, bog ljubavi je na Kašikari naučio nešto. Nata i Mirko, oboje sa štapom u ruci, s malim zavežljajićima pod miškom, Nata i Mirko su s nešto novca od prodate Mirkove udžerice krenuli u sirotište.

Trlja energično i zahuktalo, čisto se zadiše. Prestala je naglo, ostala s krpom u ruci na pola puta kad je progovorio Harisijades.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Vidiće se međutim dalje da je naš Roman, gde gođ je nužno bilo, novaca imao; premda ja nisam nikada dukat u mojoj ruci vidio. — »Kako to?

bilo je spavanje, i baš su se slučajno svi u ovom položeniju nahodili kad je naš vitez u najhitrijem trku s mačem u ruci pod bedem doletio.

Ali je naša moma dobro ispekla ono što Vla kaže: čej ja mun nuj minčun (samo što je u ruci, to je izvesno). Ona zakte da se Roman zaveri, i počem ovo toržestvo prođe, ona za dužnost sebi pripiše u ovom

— U ruci je imao štap podoban motovilu, KOJI mu mesto štake služaše. Sad pitam moje čitateljke šta bi one radile kad bi im ovako

stotinu udivlenija dostojnjejši slučajeva viditi kako gdikoji od gimnosofista na usšiljenom kakvom stolpu s kapom u ruci na jednoj nozi po osam dana neprestano stoje, kako drugi na glavi stojeći zatvorene oči čuvaju.

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

KULA 52 VELIKI GOSPODIN DUNAV 53 BEOGRAD 55 USPRAVNA ZEMLjA Haši HODOČAŠĆA HODOČAŠĆA Hodam sa očevim štapom u ruci Sa upaljenim srcem na štapu Stopala mi sriču slova Koja mi sveti put ispisuje Crtam ih štapom po pesku Pred

cvetom Gromovi s munjama igraju žmurke O vratu mu verige vise I trzaju se u gvozdenom snu Na ramenu petao mu plamti U ruci štap premudri peva Pesmu ukrštenih puteva Levo od njega teče vreme Desno od njega teče vreme On korača po suvom U

NA KOSOVU POLjU Jašemo pevajući poljem U susret oklopljenim zmajevima Naš prelepi vučji pastir S procvetalim štapom u ruci Na belcu nebom leti Pobesnelo žedno oružje Sâmo se nasred polja ujeda Iz smrtno ranjenoga gvožđa Reka naše krvi

je u grad cara psa I bacili je paščadi Kada se probudi poći će po nju Sa crnom maramom u levoj I crnom ružom u desnoj ruci U susret će mu izići Kurjaci njegovi na crnim konjima Sa crnim zastavama Nosiće mu glavu Na ukrštenim crnim

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

I krojača nije nimalo bunilo kada bi zatekao svoju ženu sa pozorišnim šlemom na glavi i kopljem u ruci, u položaju Palade Atine, ali su se u njemu pobunili zastareli pogledi našega društva kada ju je jednom zatekao u

revnosno starao da održim, te sam zatim još češće razbijao sebi nos, čupao sestri kosu, uganuo jedanput palac na ruci a drugi put nogu u članku, dok najzad nisam jednog dana prosuo žar iz peći te upalio prostirač na podu, zatim čaršav

Lavež psa probudio je i momka koji je spavao u kujni i ovaj se pojavio na bojištu sa jednom motkom u ruci. Pod tako teškom artilerijskom vatrom posrnula bi i svaka druga, mnogo iskusnija vojska.

Sve je to u božjoj ruci!“ Prota je sa svoje strane potvrdio to, navodeći kao primer svoga mezimca: „Nema mu više od tri i po godine, a tako

diplomu primio, i silazeći niz stepenice, mislio sam: sad su sve staze života preda mnom otvorene, moj je ceo svet, u ruci mi je onaj ključ što svaka gvozdena vrata otvara; u ruci mi je Aladinova lampa, pred kojom se stene otvaraju; u ruci mi

su sve staze života preda mnom otvorene, moj je ceo svet, u ruci mi je onaj ključ što svaka gvozdena vrata otvara; u ruci mi je Aladinova lampa, pred kojom se stene otvaraju; u ruci mi je samo da pomislim, pa će me diploma odvesti tamo gde

u ruci mi je onaj ključ što svaka gvozdena vrata otvara; u ruci mi je Aladinova lampa, pred kojom se stene otvaraju; u ruci mi je samo da pomislim, pa će me diploma odvesti tamo gde sam poželeo.

Kraljevića Marka i razmahuje buzdovanom mora da je đakon, jer i naš đakon tako kadi o službi kao da mu je buzdovan u ruci.

Puška u ruci regruta koji ne zna da puca, to je samo teorija, ali kad taj regrut već nauči da ubija ljude, to je onda praksa, i ta

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— Jedan je poginuo, a ima i ranjenih... — A da nisi ti, bre, ranjen? — Nisam... — Otkuda ti krv na ruci? Vojnik pokuša da digne ruku, tada preblede, i zabezeknuto pogleda.

Potpukovnik skoči iz kola i stavi ruku pozadi, kao da vadi revolver. Ali ga Luka preduhitri, i sa revolverom u ruci, sav narogušen, razdra se: — Preturaj kola!

— Razmeni i ovo! Trgovac ga pogleda zapanjeno, kao da pita: ili se šali, ili ozbiljno traži. Ali kada vide revolver u ruci, izvadi čanak i poče odbrojavati srebro. Isajlo se zadovoljno smeška i gladi podbradak. — A-ha!... A sad, braćo!...

Pričaju da su komandanti pukova bili u najvećem okršaju, sa revolverom u ruci, i hrabrili vojnike: „Ne dajte se, braćo. Sa vama je vaš komandant!

Petrović, Rastko - PESME

Ko? Dekameron! Ali to nije ništa, O baš to nije ništa; Gore je ovako uvek vezan, kao kokoš u pilićaru: Seljanka nosi u ruci živinu i smeši se žandaru, Žandar zazviždi pesmu staru Prkoseći odžačaru.

U ruci jednoj seks, u drugoj mozak, Grozdove, tu berbu večnosti: Pijanstvom crnim zateturaću ga nauznak, Uprkos rujnog čela su

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

I šta ćeš sam? — žena se osvrte unaokolo, ali u sobi nikoga nije bilo. — Ja sam tvoj sin! — reče glas i žena na ruci, koju je prinela obrazu, oseti neki slabašan teret. Kada je bolje pogleda — vide suzu.

— i ne doreče ona svoju misao do kraja, a razleže se oštar, tanani pisak. Ogledalo u njenoj ruci rasprsnu se i razlete na sve strane. — Šta bi? — kriknu mlada žena, pa poče skupljati rasutu parčad ogledala.

Drugi su uvereni da se prvima starica samo priviđa: iz mora izlazi Lepotica od jutarnje zvezde blistavija. U ruci su joj dve travke, gleda u njih, okleva koju da odabere, koju da baci.

Ima li rose koju ne popije sunce? Pojavi se gord i smeo momak s čarobnom sviralom o pojasu i čarobnim mačem u ruci i zareče da će osvojiti Zlatokosu.

— obrati se Zlatokosoj s prekorom u glasu. — Zar ne znaš da mačem uboge branim, da je mač samo u mojoj ruci čaroban? Devojka trenutak poćuta, strogo ga pogleda i reče: — Znam.

Kunu i mole da im vrati marame, ali se Varalica samo smeje: u njegovoj je ruci moć — sto koraka je pretrčao! — Daj mi maramu, ljudska dušo. Daću ti tovar srebra!

Neka se smeju. Srca su im isto toliko prljava kao i ulice. Zato i ne mogu da počiste đubre! — Metlica u dečakovoj ruci se pokrete i dečaku nije preostalo ništa drugo do da počne s čišćenjem. I, gle, čuda!

Čobanin nije skidao pogled s neba. Postade glatka i kao ćilibar žuta svirala u njegovoj ruci... — Ko je ovo? — upita se Čobanin jedne noći pune mesečine ugledavši svoj lik u vodi.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

) TOMA (prekida): Dosta, dosta. MAGDA (donosi u jednoj ruci tepsiju, poslužavnik, sa raznim jelom a u drugoj ruci bokal.

) TOMA (prekida): Dosta, dosta. MAGDA (donosi u jednoj ruci tepsiju, poslužavnik, sa raznim jelom a u drugoj ruci bokal. Meće na sofru pored ostalog jela i pića i nudi ponizno Tomu): Ne ljutiš se, gazdo, više onako na mene?

Šantić, Aleksa - PESME

I stari susjed, visok kao brijeg, Tresući s ruha napanuli snijeg, Javio bi se s fenjerom u ruci. Svaki mu od nas u zagrljaj hita, Majka ga krotko susreta i gleda, A on se javlja, pa do oca sjeda, I brišuć čelo

1908. Muzi Gore nam plaču... Jauci su česti... Ustaj i crnu odeždu obuci; Svijetli putir ponesi u ruci i krepkom vjerom moj narod pričesti!

'' ''Ne mogu. Tu se tako slatko sniva Kô da na tvojoj zaspao sam ruci.'' ''Vaj, rano li te san studeni srete! Kada ćeš iz te postelje olovne Ustati, sine?

1913. SELjANKA Sneg pada i veje. U seoskoj luci Sve je pusto. Samo, kao senka tupa, Niz prtinu usku, sa štapom u ruci, Pogrbljena, bleda, jedna žena stupa.

SUSRET U ranom dobu, kada s čežnja tajnih Treperi duša, s njome sam se srio Na izvorima gora zavičajnih. U njenoj ruci pun je kondir bio Sunce... Ja klekoh... I dokle me grije Njen pogled, ja sam žedan sunca pio.

kad se vratih iz topla hamama, Prođoh pokraj bašte staroga imama; Kad tamo u bašti, u hladu jasmina, S ibrikom u ruci stajaše Emina. Ja kakva je, pusta! Tako mi imana, Stid je ne bi bilo da je kod sultana!

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

poginuti ovđe no sramotno doma dolaziti; pa potegoh darovnicu đordu, njom udarih Belil-agu straga po ramenu i po desnoj ruci, a zažmurih oči obadvije, da ne viđu kad ću poginuti.

devetogodišnjom bolešću, utegnut platnom od bedara do vitih rebara da mu se ne razminu kosti mimo kosti, sa kopljem u ruci, na besnom doratu ispod čijih kopita iskače kamenje i zbunjuje solunske trgovce, on je otelotvorena žudnja za osvetom

do babe, oberučke jedva podignuo, pa povuče nože po konopcu, te preseče na ruku konopce, poseč' Gruju po desnici ruci; iz ruke mu crna krvca pođe. Pisnu dete kano guja ljuta: „Jao babo, poseko ti ruku!

Da je kome sjesti te viđeti kad poćera po polju katane! Sablja mu je u desnici ruci, u lijevoj koplje ubojito, u zubima dizgen od Šarina: koga Marko sabljom udaraše, po dvojicu od jednog građaše; koga

“ „Ono jeste Srđa Zlopogleđa.“ „Koji ono dobar junak bješe na alatu konju velikome, sa krstašem u ruci barjakom, što sagoni Turke u buljuke i nagoni na vodu Sitnicu?“ „Ono jeste Boško Jugoviću.

mu se po kaldrmi vuče, svilen kalpak, okovano perje, na junaku kolasta azdija, oko vrata svilena marama, na ruci mu burma pozlaćena; obazre se i pogleda na me, s ruke skide burmu pozlaćenu, s ruke skide, pa je meni dade: „Na,

mu se po kaldrmi vuče, svilen kalpak, okovano perje, na junaku kolasta azdija, oko vrata svilena marama, na ruci mu koprena od zlata; obazre se i pogleda na me, s ruke skide koprenu od zlata, s ruke skide, pa je meni dade: „Na,

lete dva vrana gavrana: krvava im krila do ramena, na kljunove b'jela pjena trgla; oni nose ruku od junaka (i na ruci burma pozlaćena), bacaju je u krioce majci.

Uze majka ruku Damjanovu, okretala, prevrtala s njome, pak je ruci tijo besjedila: „Moja ruko, zelena jabuko, gdje si rasla, gdje l' si ustrgnuta!

za njime zlaćena kolevka, na kolevci soko, tica siva, u kolevci ono muško čedo, — pod grlom mu ruka materina, a u ruci tetkini noževi.

čistoga i srebra i zlata: u zlato su konja opkovali, zlatni rati biju po kopiti, a na prsi divna silembeta) i na ruci sivoga sokola, te Maksima zeta dozivaše: „Na poklon ti konjic i đevojka, i na konju i srebro i zlato, i na poklon siva

vas, braćo, trideset hajduka, nije l’ majka rodila junaka, jal’ sestrica braca odnjijala bez bešike, na desnici ruci, u četu ga moju opremila, da otide u Lijevna grada, da sakuje toke triestore na mojijeh trideset hajduka, i načini

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

U ruci je nosio dobro naoštreno sjekirče i zvjerao lijevo-desno kao da nešto očekuje. Onda sastavi ruke oko usta i javi se gla

— Ukosnica. Gle kako je oštra. Kad god idem kuda kroz mrak, ja samo izvadim ukosnicu, držim je u ruci i ničeg se onda ne bojim. — Kako ne bojiš? — zinu Mačak. — Lijepo.

— Ne, nego će on sigurno pobjeći na prvo drvo, pa ja moram imati pri ruci ljestve da bih ga stigao i ulovio. — Imaš pravo — poučno reče knez.

Jovančeta neko pograbi za jaku, ali on se snažno istrže, jurnu u kolibu s kuburom u ruci, probi glavom suprotni zid i poput metka izleti napolje.

Nad njim je u granama sjedio Stric i u ruci stezao podebeo suvarak. Djed se prepade. — Ama nemoj biti lud. Vidiš da me davi dim, gori mi pod nogama.

U ruci je čvrsto stezao kuburu, gledao kneza prkosno i stao izazivački pored samog Nikoletine, koji je, onako raskoračen i šir

— gunđa starac i kroz rijetko hrašće zuri u okolna brda. Da mu je bar pri ruci neki dječak pa da ga pojuri štapom za neku preklanjsku krivicu.

nikad ni jedan starac nije jurio: sijevaju mu široki opanci, omahuje torbak, šešir mu nabijen do nosa, štap stegnut u ruci. — Ovamo, ovamo! — povika Nikoletina iskačući iza drveta. Spazivši čovjeka s puškom, poljar samo u strahu diže ruke.

Jovanče ga začuđeno pogleda. — Šta to radiš? — Sijem gloginje. Jovanče primače fenjer i spazi u Lazarevoj ruci punu šaku sitnih crvenih bobica gloga. — Šta će ti to?

od pasa, pomagala čobanima da savladaju nepokorna goveda, jednom riječju: uživala je u tome da se nekome nađe pri ruci.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

I u desnoj mu ruci držaše sedam zvezda. Kad to smotre Joan, Pade mu pred noge na zemlju Od straha kano mrtav. Metnu oni čudni čovek na

Ništa mu ne bijaše nahudila. SVETI TEODOR RASKIVA KIPOVE »Na sokaku video sam velike Artemide boginje, njezinu glavu u ruci nekoga prosjaka, gde prodavaše...« »Ako je bog zlatan, to opet on valja sirotinji potrebnoj za hranu!

izvešćuje ti prorok kojino veli: — Zemlja je sva gospodinova, i svaka punost što god je na njoj, to je sve njegovo, i u ruci je njegovoj svaka stvar. I sva zemlja koja se ispunja od moje blagodeti svakim blagom, to je moje crpalo.

Grana na silu previjana ja se slomi, ja pak prućne se na svoju stranu ka i bila — jošte i ruci strekne i ubridi. U svojoj majstoriji svaki se rasproznaje dobar i rđav zanadžija, jerno posao svačiji svakad na

Nepravu čoveku niučemu pravo nije. Đavo nema sna. Konac delo krasi i gubi ga. Drvo, kamen li držeći u ruci, dok se ne ispusti, zlato se ne može ščepati. Zla na zlo sebi da ne pribaljamo. Prah šakami fućarati pod nebo.

napusti joj Bog vladu neka ti ljudi s postom, s mobom, pokajanjem, s deobom siromaši prisvajaju se Hristu u čijoj no ruci su ključi od smrti i života.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

A to je sasvim umesno bilo, jer, ako i dalje ostane to tu pri ruci tetka Doki, ko zna šta sve može lupiti i ispričati (pa i potući se s nekom!

Ta što da čine!... Ili drugi put, opet tako, uleti sav zaduvan s po jednim jajetom u svakoj ruci. — Nane, naša „Titinka“ i „Pirga“ snesoše jajca u Todorčine, a ja gi uzedo’ i doneso’!