Crnjanski, Miloš - Seobe 2
On je ugledao polk na utrini, čim su kola izišla pod svodom kapije princa Evgenija Savojskoga. I sve dok nije stigao do parade, nije više nikom dao mira.
Niko nije potrčao za kolima. Za tili čas stigli su do kapije Evgenija Savojskoga. A kod te kapije, bili su već počeli da se razmeštaju tobdžije, sa upaljenim luntama u dršćućim rukama.
Laka, crna, putnička kola Garsulijeva izišla su, posle svega toga, kroz kapiju princa Evgenija Savojskoga, pa su, zatim, nestala, sa sitnom igrom konjskih nogu, i pratećim kirasirima, čije je oružje svetlucalo, u oblaku
Ličila na kapije gradske princa Evgenija Savojskoga. Ličila na sahat‑kulu u Belgradu – koji su Nemci držali više od dvadeset godina.
Je li čuo za Joana Tekeliju? Nije? Čuo je, svakako, za velikog duktora vojski, princa Eugena Savojskoga? Zna ga cela Evropa! Čuo je, sigurno, da je to čovek, koji je spasao Evropu od Turaka! Spasao Beč! Osvojio Beograd.