Teodosije - ŽITIJA
uz njih sluge kao saputnike, duboko u noć pođe na put, a sam iđaše bos pred njima, žaleći da nasiti one što po pustinji samotno žive, koji su postili po tri i pet dala, i nedelju dana, i svaki je po svojim mogućnostima držao post, jer behu sveti
Bogorodice Evergetide; drugi, veći deo, razdeli manastirima u Svetoj Gori; treći po pustinji ćelijama i svima što samotno žive; četvrti svojemu manastiru Hilandaru i svima ništima.
Stefan dade mu veliko mnoštvo zlata, njemu na potrebu i radi razdavanja manastirima u Svetoj Gori, i onima koji samotno žive i svima potrebnicima, i sam ga isprati sa blagorodnima Do granica grčke zemlje.
stradanju, i usrdno posetivši sve prepodobne koji su oko svete Lavre, i kako to i treba — ka Sodomskom Moru i u dolini samotno i ćuteći žive, i videvši one što s ljudskom prirodom skoro bestelesno žive, divljaše se i u duši se umiljenjem izgrađivaše.
Milićević, Vuk - Bespuće
bura i natjerivaše Unu o obalu, povijaše kosimice kišne mlazeve, poginjaše pusto drveće i stresaše zaostalo, žuto i samotno lišće sa golih grana i uzburkivaše kroz dimnjak vatru u peći.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ovde je tako samotno, tako tiho: ni čoveka, ni psa. Vreme mi je da pođem... — Pa, pošla si! — jajetova ljuska se nasmeja, a lepotica
Nad gradom se već hvatao suton. Sive i hladne, u hladnom nebu samotno su ćutale gradske kule, ali u dubini ulice još su se sudarali prolaznici.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kako bi s grbom jedna Princeza išla svetom? Bez truba i bez doboša stolica bi odneta na tavan. Kako je mračno, kako samotno bilo na tavanu! Stolica samo što ne zaplaka! Ali, kad pade noć, izmile iz skrivenih kutaka i zakutaka mišji narod.