Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nego bi bilo bolje da sačekaju da padne sneg. Sneg sve izravna. Kad sneg padne, pa se smrzne, sve postaje mirno. Na saonama se klizi, brzo. Ovako, izloženi su opasnosti poplava, munjama, pljuskovima.
Na svom putu u Rosiju, sad, Isakovič je provodio dan za danom u snegu. A u saonama, kao da je leteo. Pred njim je trčala beskrajna zima, u belom, u ledu, u plavetnilu, a prvi put je sad upoznao i
ali su saone Pavlove proletale kroz predgrađe Podolja, veselo, uz viku prolaznika, koji su zastajali, i gledali, za tim saonama. Vranci Isakovičevi se pročuše u Kijevu. A pročulo se i da je udovac. Za ženidbu.
Felčer, koji je bio pozvat, naredio je da ga kući odnesu, u postelju. U saonama, Petar se osvestio, pa kad ču, šta bi, i kud ga voze, poče da moli da ga ne nose kući, gde ima ženu bremenitu.
Štab to ne zna. Prilazi, u saonama, sa pratećim husarima, reci. Gde bi bila kapetanova zaseda? Đurđe, koji se ne bi bio prepao od neprijatelja, bio se
Petar je bio, posle svoga pada sa konja, donet, kući, u saonama, koje su iznenada stale pred kućom, donoseći oficira u nesvesti sa Kostjurinovog egzercirišta.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Prolaze seljani, pešaci i konjanici, prolaze rabadžije s punim i praznim kolima i saonama, jure gospoda na sankama, i sav taj svet ide veselo i slobodno, pevajući pesme ili podvikujući na stoku, niko se ne