Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
VELIMIR: To je lep običaj. STANIJA: Šta lep običaj? Kuku, da bežim odavde, dok i mene ne saraniše ka neljude. VELIMIR: Vidiš, majko, tamo je groblje daleko, pa ne bi ljudi ni mogli nositi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
A vojvode, braća milostiva, sa sabljama sanduk otesaše, saraniše vojvodu Kajicu, čelo glave koplje udariše, na koplje mu sokola metnuše, za koplje mu konja privezaše, po grobu mu oružje
“ Sastaše se kićeni svatovi, sabljama joj sanduk satesaše, nadžacima raku iskopaše, saraniše lijepu đevojku otkuda se jasno sunce rađa; posuše je grošim’ i dukatim’; čelo glave vodu izvedoše, oko vode klupe
koplja okrenuše, naopako kolo povedoše, žalostivu pjesmu zapjevaše; sabljama mu sanduk satesaše, nadžacima raku iskopaše, saraniše Milić barjaktara kuda jarko smiruje se sunce.